Na sednici, održanoj 16. marta, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine. Informaciju o radu obrazložio je državni sekretar dr Branislav Blažić, sa saradnicima iz svih sektora nadležnog Ministarstva. Prisutni su se dogovorili da se rad Odbora ubuduće proširi, te da pored kontrolne uloge, zajedničkim radom sa resornim Ministarstvom, doprinesu zaštiti životne sredine u celini. Na sednici je bilo reči o zaštiti šumskih ekosistema od globalnog zagrevanja, o stepenu čistoće vazduha širom Srbije, o zaštiti okoline od prekomerne upotrebe plastičnih kesa, toksičnom otpadu, divljim deponijama i o pregovaračkom Poglavlju 27 u procesu pristupanja Srbije EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, a koje bi trebalo da bude otvoreno sredinom tekuće godine. Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Miloš Bošković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Duško Tarbuk, Borka Grubor, Gordana Čomić, Sonja Vlahović i Vladimir Petković. Sednici su prisustvovali i članovi nevladine organizacije kroz mehanizam „Zelena stolica“.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 14. marta 2018. godine, koja je na osnovu člana 255. Poslovnika Narodne skupštine bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlje 17 „Ekonomska i monetarna politika“.

Na sednici održanoj 13. marta, članovi Odbora su većinom glasova izabrali Milanku Jevtović Vukojičić za predsednicu Odbora. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Aleksandra Maletić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić, Milena Ćorilić i Marija Janjušević.

Članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo su, na sednici održanoj 13. marta, razmotrili stanje na Univerzitetu u Kragujevcu i sprovedene procedure za izbor rektora Nebojše Arsenijevića. Predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, otvarajući sednicu, naveo je da Univerzitet u Kragujevcu ignoriše nalaze i preporuke prosvetne inspekcije, kao i preporuke Agencije za borbu protiv korupcije, za razrešenje rektora Nebojše Arsenijevića. Članove Odbora su o preduzetim aktivnostima nadležnih organa informisali državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džamić i v. d. predsednika Nacionalnog saveta za obrazovanje Branislav Jeremić. Vladimir Džamić je istakao da se Ministarstvo držalo svojih zakonskih nadležnosti i da je, postupajući po dopisu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, pokrenut inspekcijski nadzor, gde je utvrđeno kršenje Zakona o visokom obrazovanju. Na osnovu obavljenog inspekcijskog nadzora, upućen je dopis i pozvan Savet Univerziteta u Kragujevcu da razmotri razrešenje rektora Arsenijevića, naveo je Džamić. On je naglasio da će, ukoliko Savet ne postupi u zakonski utvrđenom roku, ministar preuzeti svoja zakonska izvršna ovlašćenja i da je neophodno sprečiti zloupotrebu autonomije Univerziteta. Branislav Jeremić je informisao članove Odbora o zaključcima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji su upućeni Ministarstvu, Savetu Univerziteta u Kragujevcu i rektoru. On je istakao da ova afera nanosi štetu, ne samo Kragujevačkom univerzitetu, već i celom sistemu visokog obrazovanja. Nakon duže rasprave, Odbor je usvojio zaključke kojima traži od ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da, u skladu sa zakonom, preduzme potrebne mere za smenu rektora Univerzitetu u Kragujevcu Nebojše Arsenijevića, kao i preporuku nadležnom tužilaštvu da ispita elemente krivične odgovornosti rektora Arsenijevića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Olena Papuga, Nikola Savić, Bogdan Obradović, Ljibuška Lakatoš, prof. dr Žarko Obradović, mr Aleksandra Jerkov, dr Danica Bukvić, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Nataša St. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, prof. dr Marko Atlagić i Milena Bićanin.

Na sednici održanoj 11. marta 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandmane na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Na Predlog zakona o strancima podneto je ukupno 655 amandmana, na Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti podneto je 265 amandmana, na Predlog zakona o graničnoj kontroli podneto je 179 amandmana, na Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova podnet je 91 amandman, za koje su članovi Odbora ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o nacionalnom DNK registru podnet je ukupno 41 amandman od kojih je Odbor kao nepotpun odbacio amandman na član 5. Predloga zakona, dok je za ostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana podneto je ukupno 33 amandmana, a na Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije podneto je ukupno 16 amandmana za koje su članovi Odbora ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima podneto je ukupno 192 amandmana od kojih je Odbor kao nepotpune odbacio amandman na član 147. kao i amandmane kojim se posle člana 21. dodaje član 21a i kojim se posle člana 29. dodaje član 29a, dok je za ostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji podneto je ukupno 106 amandmana od kojih je Odbor kao nepotpune odbacio amandmane kojim se posle člana 3. dodaju članovi 3a. i 3b, kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a, kojim se posle člana 6. dodaje novi član 6a, na članove 8,20,24. i 36, kao i amandmane kojim se posle člana 1. dodaje novi član 1a, kojim se posle člana 15. dodaje član 15a, kojim se posle člana 32. dodaje novi član 32a. i kojim se posle člana 82. dodaje novi član 82a, dok je za ostale ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru podneto je ukupno osam amandmana za koje su članovi Odbora ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski,a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Vukajlović Nikolić, Zvonimir Stević, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, Elvira Kovač i Milena Ćorilić.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 9. marta, razmotrio u pojedinostima 10 predloga zakona koji su na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini, za čije razmatranje je nadležan ovaj Odbor. Na Predlog zakona o strancima podneto je 655 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 17. Narodni poslanici su podneli 264 amandmana na Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti, od kojih je Vlada prihvatila 24, a Odbor 22. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 50. Predloga zakona. Od 178 amandmana podnetih na Predlog zakona o graničnoj kontroli, Vlada i Odbor prihvatili su 10. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 70. Predloga zakona. Na Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova narodni poslanici su podneli 91 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili devet. Na Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, podnet je 41 amandman, a Vlada i Odbor su prihvatili jedan. Narodni poslanici su podneli 33 amandmana na Predlog zakona o jedinstvenom matičnom broju građana, a Vlada i Odbor su prihvatili pet. Od 16 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, Vlada i Odbor su prihvatili dva. Vlada i Odbor su prihvatili 28 amandmana od 186 podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Odbor je podneo i šest svojih amandmana na članove 6, 78, 79, 80, 93 i 110. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, od 106 podnetih amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili 10. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od osam podnetih amandmana na Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom redu i miru. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Stefana Miladinović, mr Milovan Drecun, Aleksandar Marković, Zoran Radojičić, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, mr Igor Bečić i Jasmina Obradović.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije je održao danas, 8. marta 2018. godine, 38. sednicu, koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Turskoj Zoranom Markovićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio inicijative za posete, izveštaje o realizovanim kontaktima i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o ostalim realizovanim kontaktima. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora.

Na sednici održanoj 7. marta 2018. godine, članovi Odbora za zaštitu životne sredine informisani su o Ciljevima održivog razvoja. Član Odbora Nada Lazić upoznala je članove Odbora sa Ciljevima održivog razvoja, strateškim dokumentom Ujedinjenih nacija za period do 2030. godine, koji sadrži 17 ciljeva i 169 potciljeva. Poslanica Lazić je istakla da su sveobuhvatni ciljevi održivog razvoja socijalni i ekonomski razvoj, usklađen sa zaštitom i unapređenjem životne sredine i da je neophodna međusobna saradnja institucija radi ostvarenja Ciljeva. U nastavku sednice, predstavnici mreže nevladinih organizacija koje preko mehanizma „Zelena stolica“ učestvuju u radu Odbora, izneli su svoja zapažanja i sugestije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milena Ćorilić, Nada Lazić, Vladimir Petković, Dejan Nikolić, Miletić Mihajlović, Miloš Bošković, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, Ivana Nikolić, Milena Turk, Borka Grubor i Duško Tarbuk.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na sednici održanoj 7. marta razmotrio Informaciju o radu Ministarstva privrede za period oktobar–decembar 2017. godine, izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za oktobar, novembar, decembar 2017. i januar 2018. godine, kao i izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula do 30. septembra i od 1. oktobra do 29. decembra 2017. godine. Informaciju o radu Ministarstva privrede i izveštaje o stanju postupka privatizacije za navedeni period obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Grgurević. Članovi Odbora su, nakon kraće rasprave, u kojoj su se detaljnije informisali o privatizaciji Poljoprivrednog kombinata Beograd, usvojili Informaciju o radu Ministarstva privrede za period oktobar–decembar 2017. godine. Odbor je usvojio i izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za oktobar, novembar i decembar 2017. i januar 2018. godine. U nastavku sednice, državni sekretari u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač i Miroslav Knežević, kao i v.d. pomoćnika ministra Olivera Jecić sa saradnicima, obrazložili su informacije o radu Ministarstva u oblasti unutrašnje trgovine, turizma, spoljnotrgovinske politike, multilateralne i regionalne ekonomske i trgovinske saradnje i bilateralne ekonomske saradnje. Nakon rasprave, članovi Odbora su usvojili izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula do 30. septembra i od 1. oktobra do 29. decembra 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Stanislava Janošević, Zoran Bojanić, prof. dr Miladin Ševarlić, Gorica Gajić, Ivan Manojlović, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Snežana Paunović.

Na sednici od 8. marta, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika, koji nosi oznaku „RESTRIKTIVNO“. U prvom delu sednice, koji je bio zatvoren za javnost, članovi Odbora dali su pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 17 - Ekonomska i monetarna politika. U drugom delu sednice, članovi Odbora odlučili su da se pokrene postupak za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Zoltan Pek, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Milan Lapčević i Snežana Petrović.

Na sednici održanoj 6. marta 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Sandri Božić, izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Borisav Kovačević, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Đorđe Milićević, Veroljub Matić, Vera Jovanović, Petar Petrović, Marko Zeljug, Branka Stamenković i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 5. marta 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola. Odbor je zaključio da je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, koji je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Jelena Kovačević Žarić, Krsto Janjušević, Milena Ćorilić, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Aleksandra Majkić, Bajro Gegić, Petar Petrović, Vesna Vukajlović Nikolić, Vesna Marković i Gordana Čomić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 5. marta 2018. godine, razmotrio u načelu više predloga zakona koji su predloženi za dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Predloge zakona o strancima, o azilu i privremenoj zaštiti, o graničnoj kontroli, o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, o nacionalnom DNK registru i o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima obrazložili su predstavnici predlagača, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić i saradnici. Predlog zakona o strancima donosi se radi otklanjanja nedostataka uočenih u primeni važećeg Zakona koji je donet 2008. godine. Njime se ova oblast usklađuje sa standardima EU, posebno legalne i iregularne migracije, istakla je Milica Ćatić. Zora Vulić iz Odeljenja za strance Ministarstva unutrašnjih poslova navela je da je ovaj predlog zakona usklađen sa više direktiva EU koje su inkorporirane u domaće zakonodavstvo, kao i da je usklađen sa dodatnim evropskim direktivama. Posebnu novinu predstavlja odbijanje ulaska u zemlju, odnosno, stranac više neće biti odbijen izjavom, već će mu biti uručen pisani akt kojim se ulazak odbija. Takođe, novina je i korpus prava koja se odnose na vize, rešenja o vraćanju, odobravanje novih vrsta boravka, kao i uvođenje BIA kao aktera u postupku provera po podnetim zahtevima za vize, boravak ili stalno nastanjenje stranaca, navela je Vulić. Predlog zakona o azilu i privremenoj zaštiti obrazložila je detaljnije Emilija Joksić, šef Kancelarije za azil istakavši da je važeći zakon donet 2007. godine, da je ovaj predlog usklađen sa više EU direktiva, kao i da je ovo usklađivanje samo prva faza, dok će druga faza uslediti dve godine pred prijem Srbije u EU i odnosi se na usklađivanje sa Dablinskim ugovorom. U ovom predlogu zakona jasno su definisani pojmovi, poboljšana je efikasnost postupka, otklonjene su pravne praznine koje onemogućavaju zloupotrebu traženja azila, pažljivo je definisan postupak saslušanja tražilaca azila i definisana prava i obaveze tražilaca azila i lica kojima je azil odobren. Predlog zakona o graničnoj kontroli obrazložio je Zoran Vasković, pomoćnik načelnika Uprave granične policije koji je naveo da je važeći zakon u dobroj meri usklađen sa direktivama EU, mada se sada javlja potreba za usklađivanjem sa Uredbom 399 iz 2016. godine i Akcionim planom za Poglavlje 24. Ovim predlogom zakona uvode se nadzor i obezbeđenje granice, ali i granične provere i analize rizika. Vasković je naveo da se Predlogom zakona uvode dve linije kontrole i gazdovanje graničnim prelazima i uređuje se prelazak granice maloletnih lica. Sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Ćatić iznela je da se najveći deo Predloga zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova odnosi na sve evidencije koje vodi Ministarstvo, a koje sadrže lične podatke. Ovaj predlog zakona treba da obezbedi svakom pojedincu zaštitu podataka o ličnosti radi nesmetanog ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda. Predlog zakona o nacionalnom DNK registru obrazložio je Marko Milivojević, šef Kriminalističko-tehničkog centra Uprave kriminalističke policije. On je naveo da ovaj predlog zakona predviđa uspostavljanje registra, odnosno baze podataka, radi rasvetljavanja krivičnih dela, vođenja krivičnog postupka, utvrđivanja identiteta nestalih i drugo. Takođe, usklađen je i sa Zakonom o krivičnom postupku i sa Zakonom o policiji, a omogućiće identifikaciju izvršilaca krivičnih dela, kao i utvrđivanje identiteta. Vladan Nikolić, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je naveo da je Predlog zakona usklađen sa pet direktiva i jednom odlukom EU. Takođe, Predlog predviđa mere za bezbednost ljudskog života i pravnu sigurnost, sa ciljem da se na rigorozan način utiče na svest građana i na saobraćajnu kulturu na putevima Srbije. Članovi Odbora prihvatili su nakon rasprave sve predloge zakona u načelu. Takođe, članovi Odbora razmotrili su i Predlog za održavanje javnog slušanja o radnom tekstu amandmana na Ustav Republike Srbije, koji su podnele Nataša Vučković i Gordana Čomić. Nakon rasprave članovi Odbora nisu prihvatili podneti predlog. U nastavku sednice odlučeno je da će na Konferenciji „Korišćenje IPARD fonda EU“, koja će u saradnji sa Evropskim parlamentom biti organizovana u Narodnoj skupštini 13. aprila 2018. godine, učestvovati Mladen Grujić i Dragan Šormaz. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Krsto Janjušević, mr Aleksandra Jerkov, Zvonimir Đokić, Mladen Grujić, Nataša Vučković, Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Dragan Šormaz, dr Muamer Bačevac i Milimir Vujadinović.

Na sednici održanoj 2. marta 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Predlog Zaštitnika građana za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2018. godini. Predlog Zaštitnika građana za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2018. godini obrazložila je predstavnica Zaštitnika građana, istakavši da je, Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi, predviđeno 106 zaposlenih, te se obratila Odboru zahtevom da se za 2018. godinu utvrdi isti broj zaposlenih. Članovi Odbora su, većinom glasova, doneli Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2018. godini, 106 zaposlenih. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i dao pozitivno mišljenje narodnom poslaniku Vladimiru Đukanoviću za vršenje druge javne funkcije. Takođe, razmotreni su i pozitivno ocenjeni zahtevi Snežane Bađić Stamenov, sudije Osnovnog suda u Negotinu i Dragane Lekić Jović, sudije Prekršajnog suda u Negotinu za obavljanje drugih poslova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Dragana Barišić, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Veroljub Matić, mr Aleksandra Jerkov, Marko Zeljug, Petar Petrović, Branka Stamenković i Aleksandar Marković. Sednici je prisustvovao i narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Na 28. sednici, održanoj 27. februara, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o mini siranama kao šansi za dodatnu vrednost malim poljoprivrednim proizvođačima u marginalnim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je glavni razlog za razgovor o formiranju mini sirana u marginalnim područjima kao šansi za dodatnu vrednost malim poljoprivrednim proizvođačima veliki potencijal u proizvođačkoj delatnosti, ali u malim prerađivačkim kapacitetima. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je decembra 2017. godine Pravilnik za male proizvođače, koji daje mogućnost malim proizvođačima da svoje proizvode mogu da plasiraju na celoj teritoriji Srbije, a čime je pokazana spremnost da se mali proizvođači podrže, istakao je Miletić. On je kao glavnu temu rasprave izneo mogućnost udruživanja malih proizvođača, koji nedeljno proizvode oko 200 litara mleka, kako bi svoj proizvod plasirali u mini siranu ili mini mlekaru, koja bi dalje preradom stvarala proizvode koji si sa oznakom zaštićenog geografskog porekla mogli biti plasirani na tržište. To bi, prema njegovim rečima, omogućilo malim proizvođačima da ostvare i prava na premiju za mleko, ali i da se njihov proizvod preradi i tako plasira dalje. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović istakao je opredeljenost Ministarstva da u partnerskom odnosu sa Pododborom da doprinos razvoju poljoprivrede u marginalnim područjima. On je podsetio da je u ovim krajevima razvijena primarna stočarska proizvodnja, ali ne i prerađivačka industrija, posebno u preradi mleka i mesa. Takođe, iz ovih oblasti došlo je veoma malo zahteva za podsticajna sredstva za preradu koja daje Ministarstvo, istakao je Mahmutović. To će, prema njegovoj oceni, biti problem i kod povlačenja sredstava iz IPARD fondova. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu upoznala je članove Pododbora sa odredbama Pravilnika koji razlikuje proizvođača od malog subjekta. Proizvođači su mala gazdinstva koja proizvode male količine mleka (200 litara nedeljno) i koji ne mogu, zbog bezbednosti i transporta, da proizvode za šire tržište, već samo za svoje potrebe, dok je mali subjekt u stvari mlekara sa proizvodnjom do 5.000 litara mleka i ispunjava uslove za proizvodnju, preradu i plasman proizvoda uz poštovanje svih bezbednosnih aspekta. U raspravi, u kojoj su učestvovali članovi Pododbora, predstavnici Ministarstva i Bratislav Pešić, profesor Visoke poljoprivredne strukovne škole u Prokuplju, bilo je reči o saradnji sa lokalnim samoupravama koje mogu da obezbede infrastrukturu za potencijalne investicije i da rade na terenu sa malim proizvođačima, kako bi bili u mogućnosti da konkurišu za podsticajna sredstva. Takođe, bilo je reči o potrebi formiranja mape regionalne rasprostranjenosti malih proizvođača na teritoriji Srbije, potrebi da se Pododbor informiše o sprovođenju mera podsticaja i njihovim efektima, radu sa stanovništvom radi povećanja odziva na konkursima za podsticaje, kao i animiranju mladih da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Takođe, razgovaralo se i o potrebi umrežavanja malih proizvođača, kvalitetu mleka i otvaranju nacionalne laboratorije, a sve u svetlu pripreme proizvođača za poštovanje standarda pri ulasku zemlje u EU. Više o geografskom poreklu proizvoda članovima Pododbora govorio je Branislav Raketić iz Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon rasprave, članovi Pododbora su zaključili da bi bilo dobro da Uprava za veterinu iznađe mogućnost za udruživanje malih proizvođača i formiranje mini mlekara ili sirana, kako bi oni koji proizvode malo, ipak mogli da plasiraju svoje proizvode i van svog gazdinstva. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Nada Lazić, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove članovi Odbora usvojili su četiri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili dva izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Milisav Petronijević, Nikola Savić, Vera Jovanović, Dubravka Filipovoski, mr Aleksandra Jerkov i Ljiljana Malušić.