UČESTVUJU U RASPRAVI:

Veroljub Arsić, predsednik Odbora, ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, vladajuća većina

Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije

Saša Stevanović, državni sekretar Ministarstva finansija

 

TRANSKRIPT:

00:00:02 - Veroljub Arsić: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvorena 30. sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici pristupa 9 članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici, pored članova i zamenika članova Odbora, pristupaju predstavnici Narodne banke i to gospodin Jergovan Katabaković, guverner Narodne banke Srbije, Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera, Ana Evković, viceguverner, Nikola Dragašević, viceguverner, Darko Stamenković, generalni direktor sektora za kontrolu poslovanja banaka, Nenad Petrović, generalni direktor sektora za platni sistem, Mirjana Miletić, zamenik generalnog direktora sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, Jelena Stojanović, generalni direktor direkcije za računovodstvo i finansije, Dejan Dević, generalni direktor direkcije za zakon o deviznopravne poslove, Tatjana Žuža, viši savetnik za odnose sa državnim institucijama. Prisutni su i predstavnici Ministarstva finansija: Saša Stevanović, državni sekretar, Milica Jovanović, pomoćnik ministra, Ljubica Matić, sektor za makroekonomske rizike, analize i projekcije.

 

00:01:11 - Veroljub Arsić: Pozdravljam sve prisutne i prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda. Saznanje sa predloženim dnevnim redom ove sedmice dostavljano je mailom i uneto u sistem elektorskog parlamenta. Da li ima predloga za izmenu i dopunu dnevnog reda? Ako nema, stavljamo na glasanje predloženi dnevni red. Zaključeno je glasanje.

 

00:01:43 - Veroljub Arsić: Za je glasalo 9, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je odbor jednoglasno utvrdio dnevni red. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu potrebno je da se izjasnimo o predlogu za spajanje rasprave koju sam predložio da obavimo zajednički jedinstveni pretres o tačkama od 1. do 9. dnevnog reda, s tim što ćemo se izjašnjavati o svakoj tački pojedinačno. Stavljam na glasanje ovaj predlog.

 

00:02:15 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Za glasalo 9, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je odbor jednoglasno prihvatio predlog. Predlažem da se pre prelaska na rad potvrđenom u njenom redu izje usvojimo zapisnike sa 28. i 29. sedmice odbora.

 

00:02:31 - Veroljub Arsić: Dobili ste predloge ovih zapisnika, da li ima primedbi na predloženi zapisnik 28. sedmice odbora? Ako nema, molim da se izjasnite o zapisniku sa 28. sedmice odbora. Zaključeno je glasanje.

 

00:02:57 - Veroljub Arsić: Za je glasalo 9, protiv nema, uzdržanih nema. Pa konstatujem da je odbor jednoglasno usvojio zapisnik sa 27. sednice odbora. Da li ima primedbi na predloženi zapisnik sa 29. sednice odbora?

 

00:03:14 - Veroljub Arsić: Ako nema, molim da se izjasnimo o zapisniku sa 29. sedmice odbora. Zaključujem glasanje. Za je glasalo 9, protiv nema, uzdržan je jedan. Nemate, konstatujem da je odbor jednoglasno usvojio svoj zapisnik sa 29.

 

00:03:33 - Veroljub Arsić: Sedmice odbora. Prelazimo na rad potvrđen u dnevnom redu. Zakonom o Narodnoj banci Srbije č. 23.71.74.79. predviđeno je da Narodna banka Srbije dostavi Narodnoj skupštini izveštaje koje smo uvrstili u dnevni red današnje sednice odbora kao nadležnog odbora za razmatranje ovih dokumenata.

 

00:03:54 - Veroljub Arsić: Molim guvernera Narodne banke Srbije dr Jovanka Tabakovića da uzme reč. Izvolite.

 

00:04:09 - Jorgovanka Tabaković: Poštovani poslanici, članovi odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Prošla godina na koju se odnose izveštaji Narodne banke Srbije, o kojima ćemo danas diskutovati, ostaće upamćena kao godina u kojoj je Srbija dobila prebiti rejting investicionog ranga. To je prvi put da je jedna zemlja Jugoistočne Evrope, koja nije članica EU, dobila rejting investicionog ranga. To jeste povod za čestitku baš svima. Ja verujem da i podaci koji su sadržani u našim izveštajima potvrđuju da je Narodna banka Srbije i tokom prošle godine, koja je u mnogim oblastima bila rekordna, uspešno ispunila svoje zakonom propisane ciljeve.

 

00:05:06 - Jorgovanka Tabaković: Ključno je to što smo očuvali srednjoročnu cenovnu i finansijsku stabilnost zemlje, a naši rezultati postaju još značajniji ako ih stavimo u kontekst vremena u kojem su ostvareni. Govorimo o uslovima brojnih izazova iz međunarodnog okruženja i izražene volatilnosti na svetskim robnim i finansijskim tržištima. Sada bih iznela samo nekoliko konkretnih podataka kao rezultate koje smo postigli u prethodnoj godini, delujući u punoj saradnji sa drugim nosiocima ekonomske politike. Inflaciju smo u maju prošle godine vratili u granice cilja, koji iznosi 3 plus minus 1,5 procenata, gde je ostala i u ostatku prošle godine.

 

00:06:00 - Jorgovanka Tabaković: I u 2024. godini očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, konkretno dinar je nominalno ojačao za 0,1%, a Narodna banka Srbije je po osnovu intervencija na međubankarskom deviznom tržištu neto kupila 2,7 milijardi evra. Bruto devizne rezerve zemlje smo u toku prošle godine dodatno povećali za 4,4 milijarde evra na rekordnih 29,3 milijarde evra. I zlato u deviznim rezervama smo povećali za 8,1 tonu na tada rekordnih 48 tona, a sada na nivou koji prelazi 50 tona i iznosi 50,5 tona. Imali smo i nov rekordni priliv stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra.

 

00:07:05 - Jorgovanka Tabaković: Konkretno, poverenje u monetarnu politiku i finansijsku stabilnost pokazano je i kroz rast dinarske štednje, koja je prošle godine povećana za 53 milijarde dinara, odnosno za 39 procenata. Rast je nastavljen i ove godine. I pri nivou od gotovo 200 milijardi dinara, dinarska štednja je danas 11 puta veća u odnosu na 2012. godinu. Kamatne stope na nove dinarske kredite stanovništvu smanjene su za 260 baznih poena na 9,9 procenata krajem prošle godine, dok su kamatne stope na nove dinarske kredite privredi snižene za 140 baznih poena na 6,9 procenata.

 

00:08:03 - Jorgovanka Tabaković: Imali smo i visok realni rast bruto domaćeg proizvoda od 3,9 procenata, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi. Nastavljena su i povoljna kretanja na tržištu rada uz dalji rast u zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i realni rast zarada od oko 9%. Time je očuvana kupovna moć i dodatno povećan životni standard građana bez ugrožavanja postizanja cilja za inflaciju u srednjem periodu. Da ponovim, Srbija je prošle godine prvi put u istoriji dobila kreditni rejting investicionog ranga i verujem da svi ovi podaci potvrđuju da je 2024.

 

00:08:53 - Jorgovanka Tabaković: Godina bila godina rekorda u brojnim oblastima. Ovakvi rezultati bili su osnova i za uspešno okončanje stand-by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, a zatim i nastavka te saradnje, ali sada u okviru novog instrumenta za koordinaciju politike. Reč je o saleđodavnom, nefinansijskom instrumentu, koji se odobrava zemljama koje sprovode kredibilnu ekonomsku politiku i koje nemaju platno-bilansnih problema. Mi smo u junu ove godine uspešno završili prvu reviziju sprovođenja ekonomskog programa u okviru ovog novog instrumenta, uz ocenu da su dobre makroekonomske politike donele impresivne rezultate.

 

00:09:45 - Jorgovanka Tabaković: Sve što sam navela jeste samo mali deo, ukupnik rezultata i nekoliko od njih ću predstaviti detaljnije. Na početku dajem zaključak da smo međugodišnju inflaciju u maju prošle godine vratili u granice cilja, 3 plus minus 1,5 procenata, gde je ostala i ostatku prošle godine. U strukturi, silazna putanja inflacije tokom 2024. opredeljena je usporavanjem prehrambene inflacije, nižim rastom cena energije, kao i smanjenjem bazne inflacije.

 

00:10:22 - Jorgovanka Tabaković: U pogledu faktora inflacije na njeno smanjenje uticale su mere monetarne politike Narodne banke Srbije, pad inflacionih očekivanja i popuštanje globalnih troškovnih pritisaka. Ostvareno i očekivano kretanje inflacije omogućilo nam je i da u 2024. godini započnemo ciklus opreznog ublažavanja monetarne politike. Referentnu kamatnu stopu smanjili smo u junu, julu i septembru prošle godine za ukupno 75 baznih poena na 5,75 procenata, koliko i danas iznosi.

 

00:11:06 - Jorgovanka Tabaković: Korekcije referentne kamatne stope vršili smo oprezno, vodeći računa da istovremeno podržimo opadajuću putanju inflacije i da olakšamo uslove finansiranja privrede i stanovništva u dinarima. To je još jedan kanal putem kojeg smo dali podršku merama vlade za ubrzanje realnog rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,9% prošle godine, što je rekord jedan od najboljih rezultata u Evropi u 2024. godini. Rast je bio vođen domaćom tražnjom uz pozitivan doprinos svih njenih komponenata, dok je neto izvoz imao negativan doprinos u uslovima tekućeg investicionog ciklusa i povećanog uvoza neophodnih sirovina, opreme i repromaterijala.

 

00:12:03 - Jorgovanka Tabaković: Značajan doprinos dali su i rekordni kapitalni izdaci države od oko 705 milijardi dinara, odnosno 7,3 procenta bruto domaćeg proizvoda. Očuvali smo i relativnu stabilnost kursa dinara prema evru i tokom 2024. godine. Kao jedan od ključnih stubova... za izvesnost poslovanja i investiciono i potrošačko poverenje.

 

00:12:32 - Jorgovanka Tabaković: Nastavljeni pritisci u smeru jačanja dinara uticali su na to da na deviznom tržištu u prošloj godini budemo neto kupci deviza u iznosu od 2,7 milijardi evra. Istovremeno, devizne rezerve zemlje smo povećali za 4,4 milijarde evra, na rekordan nivo od 29,3 milijarde evra, znatno iznad svih standardnih mera kojima se utvrđuje njihova adekvatnost. I stres testovi koje sprovodimo ukazuju na to da smo devizne rezerve povećali na nivoe koji su dovoljni da zaštite domaći finansijski sistem i u slučaju ekstremnih scenarija. Tako visokim rezervama nastavili smo da upravljamo u skladu sa principima sigurnosti i likvidnosti, vodeći računa i o prinosima.

 

00:13:29 - Jorgovanka Tabaković: Rukovodeći se time, i tokom 2024. godine povećali smo količinu zlata u deviznim rezervama za 8,1 tonu, na do tada rekordnih 48 tona. Sa ovakvom praksom nastavili smo i u 2025. godini i od juna u našim rezervama je više od 50 tona zlata, koji čine blizu 17%, najpreciznije 16,6% naših deviznih rezervi. Kupovinom zlatnih rezervi za dinare iz domaće proizvodnje nismo promenili njihovu strukturu, već smo i povećali naše devizne rezerve.

 

00:14:15 - Jorgovanka Tabaković: Po svim ovim osnovama i uz mere koje smo donosili s ciljem da olakšamo otplatu kredita građanima i privredi, mi smo i u 2024. godini očuvali i dodatno ojačali finansijsku stabilnost zemlje. Adekvatnost kapitala bankarskog sektora ostala je visoka, sa pokazateljem od skoro 22%. Vrednost pokazatelja likvidnosti dvostruko je veća od onih koje su minimalno propisane. Ostvareni rezultati na tržištu osiguranja u odnosu na period od pre 10 godina, kapital, ukupna imovina, tehničke rezerve i ukupna premija osiguranja više su nego dvostruki.

 

00:15:01 - Jorgovanka Tabaković: što je uticalo i na generalno pozitivan trend premije po stanovniku i učešće premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu. Kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora dodatno je poboljšan daljim smanjenjem učešća problematičnih kredita na novi istorijski minimum od 2,5% krajem 2024. godine, odnosno 2,3% u maju ove godine. Podržano i merama kojima smo privremeno ograničili kamatne stope na stambene kredite, stambeni krediti su u 2024.

 

00:15:43 - Jorgovanka Tabaković: Godini zabeležili prirast od 44,4 milijardi dinara, odnosno oko 8%, dok je učešće problematičnih stambenih kredita dodatno sniženo na 1,4%. Usvajanjem propisa iz nadležnosti Narodne banke Srbije podržali smo i sprovođenje važnog državnog programa subvencionisanih stambenih kredita za mlade za kupovinu prve nepokretnosti. Zahvaljujući i tome, za pet meseci ove godine stambeni krediti su povećani za 34 milijarde dinara, pri čemu su subvencionisani stambeni krediti iz programa Stambeni krediti za mlade, u junu činili 44% ukupnih novo ugovorenih stambenih kredita. Tako da, poštovani narodni poslanici, ja ću u ostatku obraćanja da se osvrnem na rezultate Narodne banke Srbije u ostalim oblastima, o kojima se ne govori često, a značajni su za stabilnost, rast.

 

00:16:58 - Jorgovanka Tabaković: I razvoju ekonomskog sistema naše zemlje. I u 2024. godini svi platni sistemi, čiji je Narodna banka Srbije operator, a ima ih šest, funkcionisali su bez prekida i izvodili uredno izvršavanje svih transakcija. Podaci o korišćenju platnih usluga potvrđuju da se za lakše, brže i jeftinije usluge lako predeljujemo.

 

00:17:29 - Jorgovanka Tabaković: Konkretno, broj transakcija realizovanih u našem IPSNBS sistemu povećan je na 87,2 miliona u 2024. godini sa oko 7 miliona u 2019. godini. U odnosu na 2023. godinu, broj transakcija je veći za 30,2%.

 

00:17:58 - Jorgovanka Tabaković: Preko 20 miliona mesečnih obaveza za građane i privredu u 2024. godini plaćeno je skeniranjem NBS IPS QR koda, što je rast od 42,5 procenata u odnosu na 2023. godinu. Za usluge elektronskog bankarstva na kraju 2024. godine bilo je registrovano blizu 4,4 miliona korisnika fizičkih i pravnih lica i preduzetnika, što je za 7,5 procenata više nego na kraju 2023.

 

00:18:38 - Jorgovanka Tabaković: Godine, a 2,7 puta više nego na kraju 2016. godine. Za usluge mobilnog bankarstva na kraju 2024. godine bilo je registrovano 4,6 miliona korisnika, što je za 13,9 procenata više nego na kraju 2023.

 

00:19:00 - Jorgovanka Tabaković: i za 6,2 puta više nego na kraju 2016. godine. Tokom 2024. godine ukupno je zaključeno 323,9 hiljada ugovora na daljinu, što je za 84 procenta više nego u 2023. godini i 7,3 puta više u odnosu na 2019.

 

00:19:28 - Jorgovanka Tabaković: Godinu kada smo zakačili sa tom praksom. U sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije, IPSNA-DS, u sistemu realizovano je 87,2 miliona transakcija u 2024. godini, a prosečno vreme izvršenja transakcija je 1,12 miliona. Ovaj broj transakcija je za 30,2 procenta veći u odnosu na 2023.

 

00:20:03 - Jorgovanka Tabaković: Godinu. Posebno sam ponosna na činjenicu da je na kraju 2024. godine u prometu bilo 6,1 milion Dina kartica uz rast broja transakcija za 13 procenata i veću vrednost prometa za 18 procenata. To dovoljno govori o novom statusu koji naša Dina ima u našem finansijskom sistemu.

 

00:20:33 - Jorgovanka Tabaković: Naša nacionalna platna kartica bila je dugi niz godina zapostavljena i izložena oštroj i nepravednoj konkurenciji globalnih kartičnih sistema na našem tržištu, što je praksa koju sam prekinula. Razlog je jednostavan. Svaka ozbiljna zemlja mora da ima svoju nacionalnu platnu karticu koja će biti garant stabilnosti sistema. Usto, naknade nacionalnog kartičnog sistema Dinacard višestruko su niže nego u drugim kartičnim sistemima na srpskom tržištu, što između ostalog smanjuje troškove prihvatanja nacionalne platne kartice za trgovce, a posledično se odražava i na niže cene.

 

00:21:22 - Jorgovanka Tabaković: U 2024. godini ostali smo posvećeni postavljanju novih standarda u oblasti digitalizacije i inovacije. Pre svega mislim na aktivnosti koje smo sprovodili u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim institucijama Republike Srbije na usklađivanju naših propisa i prakse sa pravilima i standardima Evropske unije. U tom cilju, u ovom domu, usvojeni su neophodni propisi, uključujući i izmene i dopune zakona o platnim uslugama, kojima je, između ostalog, uveden koncept otvorenog bankarstva. Takođe, u saradnji sa ostalim državnim institucijama, izradili smo i Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu dostavili aplikaciju za priključenje jedinstvenom području plaćanja u evrima, odnosno području SEP-a.

 

00:22:16 - Jorgovanka Tabaković: Kao rezultat? Srbija je 22. maja ove godine zvanično uključena u područje SEP-a, što predstavlja osnov za dublju integraciju s finansijskim sistemom EU. Naredni korak jeste povezivanje platne infrastrukture EU i Republike Srbije. S obzirom na to da se blizu 60% spoljnotrgovinske razmene Srbije vrši upravo sa EU, kao i da gotovo polovina priliva po osnovu doznaka dolazi iz zemalja članica Unije, pristupanje području SEP-a ima potencijal da donese brojne koristi u vidu jednostavnijeg obavljanja prometa sa Evropskom unijom i regionom, lakše ekonomske razmene i njenog daljeg podsticanja, kao i nižih troškova.

 

00:23:07 - Jorgovanka Tabaković: U 2024. godini pripremili smo i predloge nekoliko zakona koji su usvojeni u ovoj godini, a kojima se dodatno unapređuje naš regulatorni i supervizorski okvir u oblasti bankarskih i drugih finansijskih usluga. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga dodatno su podignuti standardi i poboljšana informisanost u korišćenju bankarskih i drugih finansijskih usluga. Posebno je važno jačanje ekonomske predvidivosti u pogledu položaja korisnika finansijskih usluga koje smo obezbedili ograničavanjem kamatnih stopa na kredite, stambene, potrošačke, gotovinske, kreditne kartice i prekoračenje po računu.

 

00:23:54 - Jorgovanka Tabaković: Ova ograničenja stopa imaju za cilj da spreče banke da naplaćuju previsoke kamatne stope, poput kamata na kreditne kartice i dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje i gotovinske kredite. Da u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, kao što je to bio slučaj 2022. i 2023. godine, taj rast bude usporen za korisnike i da im se ostavi više vremena za prilagođavanje na novu stopu, da se banke podstaknu da odobravaju, a korisnici da uzimaju stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Pored ograničenja kamatnih stopa, jedna od ključnih novina jeste i obaveza banke da korisnicima koji imaju problema u otplati ponudi kreditne olakšice, posebno korisnicima stambenih kredita kojima banka mora da ponudi najmanje sledeće dve opcije.

 

00:24:57 - Jorgovanka Tabaković: 1. Da korisnik u roku od najmanje 60 dana sam proda nekretninu i iskupi prodajnu cenu i izmiri dug prema banci i 2. da prenese pravo svojine na banku čime se smatra da je izmirio dug prema banci. Na taj način će se sprečiti da zbog niskih cena na kojima se hipotekovane nekretnine uobičajeno prodaju u izvršnom postupku, korisnici ostanu bez stana, a i dalje im ostane dug prema banci. Ostala zakonska unapređenja uključuju između ostalog bolje i efikasnije informisanje korisnika usluga i unapređenje postupka po prigovoru i pritužbi korisnika.

 

00:25:45 - Jorgovanka Tabaković: Ja ću da podsetim da smo i tokom 2024. godine rešili 2174 pritužbi korisnika, od čega se gotovo dve trećine odnosilo na postupanje banaka. Sprovedeni postupci kontrole banaka doveli su do direktnog finansijskog efekta za korisnike od preko 55 miliona dinara, dok je u postupcima po pritužbama korisnika i postupcima posredovanja ostvaren direktan finansijski efekat za korisnike od oko 84 miliona.

 

00:26:26 - Jorgovanka Tabaković: Usvajanjem zakona o izmenama i dopunama zakona o bankama, ojačan je supervizorski mehanizam Narodne banke Srbije i unapređen zakonski okvir time što smo jednom od najvažnijih novina unapredili u stvari okvir za restrukturiranje banaka. Obrazovanje fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati Narodna banka Srbije Akula, a kojim se obezbeđuje dodatna zaštita javnih sredstava, jeste jedna od najznačajnijih novina. Sa obzirom na to da eventualno spasavanje banaka u cilju zaštite finansijske stabilnosti i interesa deponenata ne treba da padne na teret poreskih obveznika, već na one koji i prouzrokuju takvu situaciju. Njime su uvedeni i novi mehanizmi kontrole i dužnosti za banke, naročito u oblasti korporativnog upravljanja.

 

00:27:24 - Jorgovanka Tabaković: Pojačane su i obaveze banaka u oblasti upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa međunarodnim preporukama u ovoj oblasti. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije doneli smo i doprinosimo daljem razvoju savremenih rešenja u vršenju funkcije centralne banke kako bi ona bila još efikasnija u odgovoru na novine na finansijskim tržištima. Istovremeno je izvršeno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije u okviru pregovaračkog poglavlja 17, ekonomska i monetarna politika.

 

00:28:05 - Jorgovanka Tabaković: Poštovani narodni poslanici, činjenica je da je globalna neizvesnost postala nova normalnost i da dešavanja iz međunarodnog okruženja u velikoj meri utiču i na kretanje u našoj ekonomiji. Carinske mere i kontramere utiču na svetsko finansijsko tržište, poverenje investitora i potrošača i uopštene ekonomske izglede. I eskalacija geopolitičkih tenzija i oružanih sukoba na Bliskom istoku takođe generiše, ali i pojačava volatilnost na svetskom robnom tržištu. Takvi uslovi znatno otežavaju posao svim nosiocima ekonomskih politika.

 

00:28:45 - Jorgovanka Tabaković: Mi smo i u takvim uslovima ispunili svoje zakonom propisane ciljeve. I ostvarili smo pozitivan finansijski rezultat u iznosu od 182,6 milijardi dinara. Dobit iz operativnog poslovanja u iznosu od 48,4 milijarde dinara raspodeljena je tako da će 70 procenata, odnosno 33,9 milijardi dinara, biti preneto u budžet Republike Srbije, 10% će biti uključeno u osnovni kapital, a 20% u posebne rezerve Narodne banke Srbije, po slovu zakona. U prethodnih 13 godina, uključujući i ovaj iznos koji će biti prenet, u budžet smo preneli 82,54 milijarde dinara.

 

00:29:46 - Jorgovanka Tabaković: I u narednom periodu od Narodne banke možete da očekujete punu posvećenost cilju koji se zove stabilnost, u punoj koordinaciji sa Vladom Republike Srbije, jer... Stabilnost nema alternativu. U periodu koji je pred nama nastavićemo da pažljivo pratimo sve kreativnosti novog doba i reagujemo oprezno, vodeći računa da nam ni jedna mera ne postane meta. U periodu koji je pred nama nećemo menjati naš kurs i nastavljamo da radimo u opštem interesu svih naših građana. Nastavićemo da se borimo za Srbiju, koja jeste sigurno mesto i za domaće investitore, kao i za investitore iz celog sveta.

 

00:30:35 - Jorgovanka Tabaković: Nastavićemo da se borimo da Srbija ostane na putu održivog privrednog rasta, koji smo izabrali pre 13 godina, koji nas približava dohotku razvijenih tržišnih privreda. Stabilnost nema alternativu, a održiv rast standarda građana ostaje ključni cilj, koji je u osnovi svih naših politika. Ja u ime Narodne banke Srbije i svojih saradnika mogu da obećam da relativna stabilnost kursa nema alternativu. Da ćemo podržati svaku investiciju koja je u interesu Srbije i naših građana.

 

00:31:18 - Jorgovanka Tabaković: Ja vam se zahvaljujem na pažnji, želim vam uspešan rad i ostajemo otvoreni za sva vaša pitanja.

 

00:31:32 - Veroljub Arsić: Zahvaljujem se gospodinu Tabakoviću i otvaram raspravu da li neko od članova i zamenika članova odbora želi nešto reći. Pa dobro, ako se niko ne javlja, ja bih da nešto kažem o ovim izveštajima i rezultatima koje nam je predstavio guverner gospodin Tabaković. Čini mi se da živimo u vremenu kada sve ove podatke koje se iznose prilično potcenjujemo i smatramo da su oni nešto što je određeno redovno stanje. Kada pričamo o visini investicija koje ima Republika Srbija, između ostalog, to je i rezultat uređenog finansijskog i monetarnog tržišta. Ja bih, kolege poslanici, da podsetim, a i naše građane, da smo od 2008.

 

00:32:44 - Veroljub Arsić: I od 2012. godine imali, bar zbog tog neuređenog, na uređene oblasti po pitanju monetarne i finansijske politike, strahovit odliv investicija, pat zaposlenosti i bukvalno smo došli do ruba siromaštva građana R. Srbije. I da bi dostigli ovu poziciju na kojoj se sada nalazimo, bilo je potrebno uložiti puno rada, puno truda, puno... i lične hrabrosti da se suprotstavite određenim finansijskim i političkim centrima da dođete do ovakvih rezultata. Mnogo njih danas govori da je inflacija u Republici Srbiji visoka ili velika, ne bih da u to ulazim, a samo bih hteo da postavim pitanje, a kada je u Republici Srbiji inflacija pre?

 

00:33:47 - Veroljub Arsić: Nivo koji je gospodin Tabaković postao guverner bio je manji od 5%. Nije bio ni u jednoj godini. Uvek je bio sa dve ili blizu dve cifre. I žao mi je što su ovi pobegli iz bivšeg režima. Od rasprave da ih priupitamo kakve su to inkulacije prave.

 

00:34:14 - Veroljub Arsić: Danas se podrazumeva i stabilan kurs dinara. Kao da je to nešto sasvim normalno. Pa jeste kada živite u normalnoj uređenoj državi. A da li je baš uvek bilo tako? Ja bih hteo da podsetim, naše građane guvernere bila skromna pa nije to hteo da kaže.

 

00:34:36 - Veroljub Arsić: Neto devizne rezerve 5. avgusta, kada je ona ušla u Narodnu banku, bile su 5,1 milijarda evra. I mada to ne može da se koristi kao podatak u vidu poslovanja i odgovornosti i nadležnosti Narodne banke, to je bilo samo 26 procenata pokrivenosti javnog duga. Na toj poziciji se nalazila Srbija, kurs evra bio je, koliko se sećam, 119,80. Tada je evro bio prilično precenjen zbog slabe potentnosti naše privrede.

 

00:35:23 - Veroljub Arsić: Tada smo bili u špekulativnom rejtingu, danas smo u investiciju. I čujem neke privrednike kako kažu da oni ne zavise od države i onoga što ona država radi, nego je isključivo od njihove sposobnosti, pa bih da ih preupitam, a kakvo bi to bili sposobni kada podižu kredite indeksirane u valuti? Pa dođe do pada dinara, pa treba više novca da vrate kredit. Ili šta bi zavisilo od njihove sposobnosti kada banka jednostrano sama promeni ugovorne obaveze iz kredita, pa čak i kamatne stope. To je bilo neuređeno državljje.

 

00:36:15 - Veroljub Arsić: I u takvom stanju su bile naše i javne finansije, i monetarna, i fiskalna politika. Kao generator svega toga imali smo prilično visoku inflaciju i pad vrednosti nacionalne valute. Mi smo u periodu od 2015. godine, ako sam pogrešio možda godinu, guverner, neka mi ispravi, do 2019. godine imali stope inflacije koje su se kretale kao u eurozoni sa nekim malim razlikama od 0,2-0,3%.

 

00:36:54 - Veroljub Arsić: Ali se to ikada desilo nekada u Srbiji? Nije nikad. Kritična jeste bila 2023. koja zbog spoljnih faktora i nekih naših strahova u privredi je bila neobično visoka. Ja sad možda ću i da pogrešim za neki procenat, ali ja mislim da je kumulativna inflacija ili rast cena troškova života od 2013.

 

00:37:27 - Veroljub Arsić: Do danas bio negde oko 65 procenata. Da podsetim da je to za 12 maltene nepunih godina skoro isto koliko smo imali za 4 ili 5 u ranijim godinama. To su sve rezultati rada i Narodne banke i guvernera i njenog tima sa viceguvernerima, savetom guvernera svih ranijih vlada i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. I to ja bih voleo da moje kolege poslanici malo više o tome diskutuju i govore. Da ne bi totalni laici i ljudi oko kojih neću da budem nepristojan, ali koji su se dobro koristili dok su sedeli po kabinetima, kada su Srbiju za četiri godine zadužili ne za neverovatnih 1200 milijardi dinara, što je ekvivalent 10 milijardi evra, da nama pričaju kakvu mi finansijsko i monetarnu politiku vodimo.

 

00:38:55 - Veroljub Arsić: Oni sebi to daju za pravo. A za sajt tih 10 milijardi evra Republika Srbija nije dobila ništa. Njeni građani nisu dobili ništa. Osim 600.000 izgubljenih radnih mesta. Sada, možda jeste.

 

00:39:13 - Veroljub Arsić: Nešto inflacija veća nego u eurozoni, a vi to morate da razumete. Jer za svako povećanje zarada mora da se ukalkuliše u cenu robe i usluge. Ono što je važno je da je taj rast zarada značajno veći nego stopa inflacije koju imamo na teritoriji Republike Srbije. Jer ne možete da povećavate plate tako što ćete da uništavate privredu koja vam stvara potrošnju, od koje žive i stanovništvo i država.

 

00:39:52 - Veroljub Arsić: I ono što je najvažnije u svemu tome, čini mi se da je i Narodna banka pronašla jednu... meru koja je prihvatljiva i za stanovništvo i za privredu da bi mogli da nastavimo da razvijamo i izgrađujemo Srbiju. Ovo što se dešavalo u 2025. godini jeste usporilo naš razvoj, ne naše planove, zato što je na prvom mestu razvoj Republike Srbije, ali smo uspeli svemu tome da odolimo. Srbija neće da stane, nastaviće da se razvija, nastaviće da privlači i domaće i direktne strane investicije, da poboljšava kvalitet života građana i u tome svakako Narodna banka ima značajnu ulogu i zadatak koji je do sada u svakom pogledu ispunila.

 

00:40:51 - Veroljub Arsić: Da li još neko želi da se javi za reč? Ako ne, zaključujem raspravu i prelazim na izjašnjavanje o tačkama pojedinačno. Prva tačka dnevnog reda, razmatranje polugodišnjeg izveštaja o monetarnoj politici za januar 2024. godine, podnela je Narodna banka Srbije. Stavljam na glasanje.

 

00:41:29 - Veroljub Arsić: Zaključeno je glasanje. Za je glasalo 9. Od 9 je konstatovano da je odbor jednoglasno prihvatio ovaj izveštaj. Druga tačka razmatranja je program Monetarne politike Narodne banke Srbije u 2025.

 

00:41:41 - Veroljub Arsić: godini koje je ponula Narodna banka Srbije. Stavljam na glasanje. Zaključeno je glasanje. Zdaj je glasalo 9 od 9. Konstatujem da je odbor jednoglasno prihvatio ovaj program.

 

00:42:05 - Veroljub Arsić: Krećemo na treću tačku dnevnog reda. Razmatranje izveštaja o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. januara do 30. juna 2024. godine, koji je podneo Savet guvernera Narodne banke Srbije.

 

00:42:16 - Veroljub Arsić: Stavljam na glasanje. Zaključeno glasanje. Zaglasalo 9 od 9, te konstatuju da je odbor jednoglasno prihvatio ovaj izveštaj. Pravzapravno izveštavanje od četvrte tačke dnevnog reda je razmatranje finansijskog plana Narodne banke Srbije za 2025. godinu koje je podneo Narodna banka Srbije.

 

00:42:44 - Veroljub Arsić: Stavljam na glasanje. Zaključeno je. Za je glasalo 9 od 9, te konstatuju da je odbor jednoglasno prihvatio finansijski plan. 5. tačka dnevnog reda je razmatranje finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2023.

 

00:43:09 - Veroljub Arsić: Godinu sa izveštajem ovlašćenog revizora koje je podneo savet guvernera Narodne banke Srbije. Stavljam na glasanje. Zaključujem glasanje. Za je glasalo 9 od 9. Konstatuju da je odbor jednoglasno prihvatio ovaj izveštaj.

 

00:43:31 - Veroljub Arsić: Šesta tačka. Razmatranje finansijskih izveštaja Narodne banke Srbije za 2024. godinu sa izveštajem ovlašćenog revizora koji je podneo guverner Narodne banke. Stavljam na glasanje. Zaključujem glasanje.

 

00:43:52 - Veroljub Arsić: Zajedno 9. Od ukupno 9. konstatuju da je odbor jednoglasno prihvatio ove izveštaje. Prolazimo na izjašnjavanje od 7. tačke dnevnog reda, razmatranje godišnjeg izveštaja o poslovanju i rezultatima rada za 2024.

 

00:44:04 - Veroljub Arsić: Godinu koje je podnova Narodna banka Srbije stavila na glasanje. Zaključeno glasanje. Za glasalo 9. Od 9. konstatuju da je odbor jednoglasno prihvatio ove izveštaje.

 

00:44:23 - Veroljub Arsić: Prozivamo na izjašnjavanje 8. tačke dnevnog reda, razmatranje godišnjih izveštaja Monetarne politike za 2024. godinu koje je podnela Narodna banka Srbije. Stavljeno na glasanje. Zaključeno svi.

 

00:44:47 - Veroljub Arsić: Zajedno glasalo 9 od 9. Konstatujem da je odbor jednoglasno prihvatio ovaj izveštaj i prelazimo na 9. tačku dnevnog reda, razmatranje godišnjeg izveštaja o stabilnosti finansijskog sistema za 2024. godinu koje je podnela Narodna banka Srbije. Stavljam na glasanje, molim da se izjasnite.

 

00:45:14 - Veroljub Arsić: Zaključujem glasanje. Da je glasalo 9 od 9, te konstatujem da je odbor jednoglasno prihvatio ova izveštaja i zaključanja se guverneru Narodne banke Srbije, dr. Jorgovanu Kitabakoviću i njenim saradnicima što su odazvali pozivu i pristupili sednici odbora. Da određujem pauzu u trajanju od 5 minuta. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.

 

00:45:48 - Veroljub Arsić: Prelazimo na desnu tačku dnevnog reda, razmatranje fiskalne strategije za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu koje je podnela vlada. Zakonom u buržoaskom sistemu propisana su fiskalna pravila i procedure donošenja kao elementi koje fiskalna strategija treba da sadrži.

 

00:46:10 - Veroljub Arsić: Fiskalnu strategiju za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, koja je danas na dnevnom redu ove sednice, Vlada je usvojila 18. juna i dostavila Narodnoj skupštini, odnosno Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na razmatranje.

 

00:46:26 - Veroljub Arsić: Po prijemu Narodne skupštine, fiskalna strategija je dopisom generalnog sekretara dostavljena svim narodnim poslanicima radi upoznavanja, u prilogu fiskalne strategije vlade i dostavljena mišljenja Fiskalnog saveta i Narodne banke Srbije na nacrt fiskalne strategije koje su ove institucije dostavile u skladu sa članom 27. stav 5. i članom 31. stav 1.

 

00:46:47 - Veroljub Arsić: Tačka 8. zakona. Ovaj odbor razmatra fiskalnu strategiju i daje ocenu da li je izrađena u skladu sa fiskalnim pravilima i pravilom utvrđenim u zakonu i izveštava vladu o tome da li ima komentare i preporuke u vezi fiskalne strategije. Zamolio bih sad predstavnika Ministarstva finansija da nam predstavi ključne delove ovog dokumenta.

 

00:47:09 - Veroljub Arsić: Izvodite.

 

00:47:11 - Saša Stevanović: Hvala vam. Uvaženi predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, članovi odbora, fiskalna strategija za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu se donosi u cilju utvrđivanja makroekonomskog okvira, mera fiskalne politike i projekcije fiskalnih agregata, konkretno javni dug i deficit.

 

00:47:34 - Saša Stevanović: Fiskalna strategija se donosi za srednjoročni period i osnovni je dokument vlade za definisanje kako ekonomske, tako i fiskalne politike. Fiskalna politika za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu usvojena je u uslovima povećane globalne neizvesnosti, koje je uzrokovala trgovinska tenzija, geopolitički sukobi i slabljenje ekonomskog rasta u ključnim partnerskim ekonomijama. Postoje očuvanje makroekonomske fiskalne stabilnosti kao preduslova za održivi privredni rast. Makroekonomske projekcije predviđaju prosečan rast u narednom trogodišnjem periodu od 3%, pri čemu se u 2025.

 

00:48:21 - Saša Stevanović: Uz prosečan rast u narednom periodu od 4,2%, i to 4,2% u 2026., 5% u 2027. i 3,5% u 2028. godini, uz stabilan nivo inflacije koji je u granicama cilja od 3 plus minus 1,5%. Privredni rast u narednom periodu biće postaknut investicijama, naročito onima u okviru investicionog programa Skok u budućnost Srbija 2027, kao i rastom domaće tražnje i jačanjem infrastrukturne povezanosti.

 

00:48:56 - Saša Stevanović: Fiskalna politika za državu umereno ekspanzivna karaktera sa planiranim fiskalnim deficitom od 3% u odnosu na bruto domaći proizvod u narednom trogodišnjem periodu i postepeno opadanje u 2028. godini na 2,5% u odnosu na bruto domaći proizvod. Dostupno sprovođenje ove strategije obezbeđuje i održavanje fiskalnog deficita sektora države, znači kako na nivou budžeta, tako i na nivou sektora države, koji obezbeđuje opadajuću putanju javnog duga, koji će na kraju ovog posmatranog perioda biti 46,2% u odnosu na bruto domaći proizvod.

 

00:49:39 - Saša Stevanović: Što se tiče javnih investicija, one zadržavaju visok nivo od oko 7% BDP-a sa fokusom na sabranu energetsku infrastrukturu, digitalizaciju, obrazovanje, kao i ulaganje u sektor zdravstva, a posebna pažnja je posvećena transparentnosti i efikasnosti u okviru kako planiranja, tako realizacije i izveštavanja o kapitalnim projektima. Kontekst evropskih integracija i regionalne saradnje se posmatra kao okvir za ubrzanje razvoja i usklađivanje sa EU standardima uz punu podršku novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom koji obezbeđuje dodatni kredibilitet ekonomskoj politici koju sprovodi vlada Republike Srbije. Sve u svemu, strategija predviđa da će Srbija uprkos globalnim izazovima očuvati stabilnost i nastaviti sa snažnim razvojem zasnovanim na investicijama, inovacijama i strukturnim reformama.

 

00:50:29 - Veroljub Arsić: Hvala. Zahvaljujem. Gale, da li se neko javlja za reč od kolega? Ja bih nekoliko stvari da istaknem, pre svega da se zahvale predstavnicima ministarstva što su nam predstavili fiskalnu strategiju za predstojeći period. Ono zbog čega se ova vlada i sve ranije vlade napadaju, po meni prilično neopravdano, jeste tvrdnja da se Republika Srbija previše zadužuje, međutim mi koji se malo bavimo tim javnim finansijama znamo da nije tako, znači planirani budžetski deficit do 2027.

 

00:51:41 - Veroljub Arsić: Godine, 8. godine, planiran je znači do 3% bruto društvenog proizvoda, da bi se kasnije smanjivo na 2,5 što bi dovelo do pada od sadašnjeg nivoa javnog duga koji ne mogu da kažem da je visok, ali zbog rizika i izazova koje imamo trebamo da ga držimo potpuno pod kontrolom. Ja bih hteo da, to sam već danas i rekao, ponoviću ponovo, da su određeni neodgovorna vlast. U periodu od 2008.

 

00:52:22 - Veroljub Arsić: Do 2012. godine Srbiju je zadužila za neverovatnih jedanaest i 200 milijarde dinara ili 10 milijardi evra, to je 2,5 milijarde evra u proseku godišnje, na bruto proizvod koji je bio skoro tri puta manji nego danas. A mi danas nemamo neto zaduženje, malo je te neto zaduženje. Ili se kreće u tom nivou kada Republika Srbija skoro tri puta više zarađuje novca nego što je zarađivala u tom periodu. Mnogi osporavaju, jer određene njihove tvrdnje jesu da ili je država nelikvidna, pa zato podižemo kredite, ili da smo pod uticajem bankarskog lobija, pa zbog kamata koje treba da im platimo, takođe podižemo kredite.

 

00:53:14 - Veroljub Arsić: Nije tačno ni jedno ni drugo. Republika Srbije je 25 godina propadala, dok se čitav region razvijao i napredovao. Da bismo u ekonomskom i svakom drugom smislu opstali, mi moramo prvo da ih dostignemo, a onda i prestignemo. I učestvujemo u privrednoj, političkoj i svakoj drugoj, svakom drugom, da kažem, takmičenju koje je prihvatljivo. Zato i moramo mnogo brže da se razvijamo i mnogo više da uložimo i u infrastrukturu i u sve oblasti privrede i poljoprivrede.

 

00:53:56 - Veroljub Arsić: Dakle, nije sporno da mi možemo deo javnih radova da radimo isključivo iz sopstvenih izvora, ali to bi bilo dosta usporeno. Ili bi... Ako bismo hteli brže, ne bismo bili u mogućnosti da povećavamo plate i penzije. Treba naći jednu meru svemu tome, znači da Republika Srbija ima održiv javni dug, održive javne finansije, da ima očekivan i planiran nivo javnih investicija, koje svakako podstiču i onaj realan sektor od kojeg država živi.

 

00:54:44 - Veroljub Arsić: I sve ove strategije koje su mi raspravili svih ovih godina unazad usmerene su samo na to. Ništa više. I mogu da pohvalim i Ministarstvo finansija i vladu, zato što su i u teškim godinama i kada su bili veliki izazovi očuvali stabilnost javnih finansija. I da vas podsetim, od 2020. godine Republika Srbija, region, dobrim delom i svet su pod neprestanim određenim krizama i udarima.

 

00:55:22 - Veroljub Arsić: 2020. godine bila je kriza izazvana pandemijom korone, tada je prvi put posle ne znam koliko godina Republika Srbija se zadužila radi tekuće likvidnosti budžeta, a taj novac je bio usmeren za održavanje privredne aktivnosti i da se sačuvaju radna mesta u realnom sektoru. To je ona isplata minimalne zarade svakom poslodavcu za svakog zaposlenog na teritoriji Republike Srbije. I to je koštalo nekako 5, 5,5 milijardi evra, koliko se ja sećam, uz nabavke lekova, medikamenata, medicinske opreme, izgradnje bolnica. Još koje kakvih troškova, to je izašlo na preko 7 milijardi evra.

 

00:56:12 - Veroljub Arsić: Naše javne finansije i naša privreda su to uspeli da izdrže i to je za svaku pohvalu. Sledeća kriza koja nas je sačekala bila je izazvana ukrajinskom krizom koja je napravila poremećaj i u lancima snabdevanja jer država živi od... realnog sektora, ne od javnih investicija, one su samo potpora realnom sektoru i pored svega toga opreznim politikama uvećavajući rezerve strateških proizvoda uz nešto veću inflaciju Republika Srbija, opet će održati finansijsku stabilnost. I kao da sve to nije dovoljno, čini mi se da... u proteklih pet godina mi smo uvek u nekoj vrsti vanrednog stanja kada su javne finansije u pitanju, a da tome kao država i kao rukovost u državi uopšte nismo doprineli, nego su nas neke druge okolnosti naterale da se ponašamo tako i da vodimo državu na taj način.

 

00:57:22 - Veroljub Arsić: Sećam se kako je to bilo kada su neki drugi u sličnim okolnostima, bili čak i blaže okolnosti, mada oni kažu da je svetska ekonomska kriza 2008. bila mnogo opasnija nego ovo što se dešava, ja ne mogu da se složim sa njima, bar ne za ovaj deo sveta, jer ako vama staje zapadnoevropska automobilska industrija koja je motor razvoja zapadne Evrope, svakako da ćete imati i mi da imamo određene posledice, pored svega toga uspevamo da održimo i određeni rast protoproizvoda i privrednu aktivnost i veliku uposlenost radno sposobnog stanovništva. A sve to zbog, mogu da kažem, jako dobrog balansiranja između realnog sektora, javnih investicija i održivog javnog duga i strategije koje sprovode vlada i ministarstvo i predsednik republike.

 

00:58:20 - Veroljub Arsić: Ja bih toliko o tome. Potpuno sam uveren da ćemo i u narednom periodu... i vlada i ministarstvo da vode ovakvu politiku, jer se pokazala potpuno ispravna i omogućava da Republika Srbija nastavi svoj razvoj pored svih problema sa kojima se suočava i u regionu, a boga mi i političkim korenima. Na unutrašnjem planu ja se zahvaljujem predstavnicima ministarstva, ako još neko nešto ima da kaže. Sve sam rekao tako, dobro.

 

00:58:54 - Veroljub Arsić: Malo se spremite vi sledeći put. Ako se više niko ne razreši za ključnu raspravu, predlažem da vladi uputimo dopis sa mišljenjem koje glasi: Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja njihovo stava na 30. sednici, održanoj 17. jula 2025.

 

00:59:14 - Veroljub Arsić: Godine, razmotri fiskalnu strategiju za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu, koju je podnela vlada. Na osnovu člana 55 Poslovnika Narodne skupštine, a u skladu sa članom 27g i stavom 6 Zakona o budžetskom sistemu odbora za finansije republičkih budžeta i kontrolu trajanja javnih sastanaka, sredstava daje pozitivno mišljenje na fiskalnu strategiju za 2026.

 

00:59:36 - Veroljub Arsić: Godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu stavljamo na glasanje mišljenja od predlog mišljenja odbora. Zaključeno glasanje, zove glasalo 9 od ukupno 9, te konstatujem da je odbor jednoglasno odlučio da vladi uputi mišljenje na vedenom tekstu. Ovim smo ispunili dnevni red, zahvaljujem se svima na današnjem radu i zaključujem.

 

Snimak sednice