I meni je žao kao i prethodnim govornicima što se ova tačka dnevnog reda koristi za dnevno politička prepucavanja, tim pre što se nalazimo u raspravi o amandmanima o jednom zakonskom projektu koji je zaista od strateškog značaja za Republiku Srbiju, za sve njene građane, pre svega za generacije koje dolaze.
Očekivao sam da će kao takvo, jedno zakonsko rešenje naići na širu podršku i opozicionih političkih stranaka, tim pre, što, ponoviću, u svojoj suštini, u svojoj postavci ovaj zakonski projekat je identičan zakonu kojim je definisana pravna procedura vezano za eksproprijaciju kada je bio u pitanju „Južni tok“.
Kada sam pogledao i napravio analizu kako su političke stranke glasale 2013. godine za taj zakon, ustanovio sam da su upravo sve stranke koje su danas u parlamentu glasale za taj zakonski projekat. Potpuno sam začuđen da je 2013. godine projekat koji Republika Srbija radi zajedno sa ruskim partnerima bio dobar, a 2014. godine projekat koji Republika Srbija radi u celosti sama izaziva ovakve polemike.
Ne mogu da prihvatim da je razlog za to činjenica da taj projekat radi JP EMS iz razloga što po zakonima koje je ovaj parlament doneo, „Elektromreže Srbije“ su licencirane za sve aktivnosti u našem energetskom sistemu, vezane za prenos na visokom naponu. Kao takve imaju ekskluzivno pravo da rade ovaj projekat.
Ove ostale lične stvari, zaista mislim da su ispod nivoa dostojanstva Skupštine da se o njima polemiše. Ono što moram da naznačim, reagujući na ovo o čemu je šef poslaničke grupe DS govorio, to naprosto nije tačno. „Elektromreža Srbije“ ne ostvaruje svoje prihode na osnovu uvoza struja, gospodine Stefanoviću. „Elektromreža Srbija“ ostvaruje prihode na osnovu mrežarine koja je vezana za sve tranzite električnom energijom na visokom naponu, na 400 kilovata visokom naponu i kao takva najmanje je vezana za uvoz-izvoz struje. Šta više, kada Srbija uvozi ili izvozi struku EMS oslobađajući kapacitete za tranzit struje je na direktnom gubitku.
Znam da to nije vaša struka, kao što nije ni moja, ali mogli ste da se informišete i nije dobro kada jedan političar visokog formata, kao što vi pokazujete da imate ambicije, govori toliko neinformisano o važnoj tački dnevnog reda koja je pred nama.
Na samom kraju, pošto pretpostavljam da ću još imati potrebe da polemišem, Vlada Republike Srbije na osnovu mišljenja Ministarstva rudarstva i energetike nije prihvatila amandmane koji polaze od činjenice da je ovaj zakon neustavan i da su neustavna rešenja o eksproprijaciji.
Polazeći od toga da ovaj zakon upravo omogućava ona dva elementa koja naš Ustav nalaže, proglašenje javnog interesa što ovim zakonom činimo i pravičnu naknadu koja ovim zakonom i obezbeđena. Ovo zakonsko rešenje ubrzava procedure zato što ovaj zakon neophodno realizovati u najkraćem vremenu. Ponavljam, Srbija mora da bude centar novog „Transbalkanskog koridora“ zato što je to u interesu nas, pre svega naše dece, jer treba da zauzmemo tu lidersko mesto i tu čvornu tačku u Elektroenergetskom sistemu jugoistočne Evrope. Iz tog razloga idemo na mere koje ubrzavaju ovaj projekat, a sve one mehanizme koji su zaštitni za naše građane koji su definisani Ustavom, Zakonom o eksproprijaciji i ostalim zakonskim rešenjima, ovaj zakon nederogira i ne ulazi u prava naših građana i ja ponavljam, pre svega, to odgovorno tvrdim građanima Srbije.
Kada je u pitanju dejstvo i elementi vezani za zaštitu životne sredine, ja moram da posetim da prenos na visokom naponu se odvija u svim zemljama modernog sveta u čitavoj zapadnoj Evropi da za to postoje određena pravila i u planskoj dokumentaciji koja je deo ovog projekta, naravno, postoji ti elementi koji su vezani na uticaj na životnu sredinu.
S druge strane, u najvećem delu trase ovog novog „Transbalkanskog koridora“ od 400 kilovata mi već imamo postojeću mrežu koja je na 220. U najvećoj meri samo to podižemo na 400 kilovata sa novim stubovima izdizanjem od nivoa zemlje i ovo samo može biti u najvećem broju slučajeva bolje za kvalitet zdravlja naših sugrađana nego što je postojeća mreža. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pre vama se danas nalazi još jedna zakonski projekat, Predlog zakona o potvrđivanju javnog interesa s posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400kv naponskog nivoa Transbalkanskog koridora – prva faza. U daljem svom izlaganju ću govoriti o zakonu samo kao o zakonu Transbalkanskom koridoru.
Na samom početku želim da istaknem da smo kao predlagač zakona pokušali da pored onih administrativnih normi koje su naravno neophodan element svakog zakonskog projekta da u obrazloženju na jedan kvalitetan način suštinski stavimo do znanja i javnosti, naravno pre svega narodnim poslanicima, koji su to sve razlozi koji su nas rukovodili da priđemo ovakvom načinu rešavanja ovog pitanja i koji je značaj samog projekta. Nadam se da ovakvo jedno obrazloženje je moglo da stvori jednu sliku kod svih narodnih poslanika o značaju samog projekta i značaju da u celim sistemu imamo jednu potpunu koordinaciju i jedan vetar u leća realizaciji ovog projekta koji u suštini je izuzetno važan za energetiku i energetske bilanse naše zemlje.
Pre svega, sada ću probati u najkraćem, mimo onoga i bez želje da prepričavam ili da vam iščitavam ono što se nalazi u samom tekstu obrazloženja da dam neke dodatne argumente i dodatne razloge koji su nas rukovodili, ponavljam, da izađemo sa ovakvim zakonskim projektom.
Krenuću od toga da pre svega energetika nije nacionalna stvar i nije nacionalno pitanje. Energetika sve više postaje jedan regionalni okvir i jedno niz mera i niz bilansa koji se moraju usklađivati na nivou čitavog regiona, jer energetika kao bilansno važna za sve nas mora da se definiše u svim zemljama u okruženju i jednostavno nije dovoljno imati stabilnu energetsku situaciju samo na teritoriji jedne države ako to nije u čitavom regionu i ako ne postoji mogućnost da jedni drugima pomažemo i lansiramo one nedostajuće količine.
Ova kriza koju smo imali u snabdevanju električnim energentima za vreme poplava je dala jedan dodatni razlog da o tome više razmišljamo, jer u situaciji kada su u Srbiji, u onih 12 dana za vreme poplava, kada Termoelektrana „ Nikola Tesla“ A nije radila, kada su nam bile potrebne dodatne količine električne energije, suočili smo se s time, da kapaciteti kojima tu električnu energiju možemo iz zemalja iz okruženja da ubacimo u naš sistem, su vrlo limitirani i da postoji potreba da se oni dodatno šire.
Ako tome dodamo i primer koji smo imali na Kosovu i Metohiji kada je usled pucanja jednog bloka u Termoelektrani „Obilić“ čitav sistem tamo bio pred pucanjem. Imali smo situaciju u kojoj je Srbija morala dodatno da oslobađa neke kapacitete kako bi se Kosovu i Metohiji dodalo tih nekih, oko 350 megavata električne energije kako bi sistem izdržao.
Shvatili smo da u suštini ta regionalna saradnja i stvaranje interkonekcija između svih zemalja u regionu predstavljaju prioritet i da moramo daleko veću pažnju posvetiti tim projektima i da treba transbalkanskom koridoru, kao projektu od regionalnog značaja, prepoznati od energetske zajednice kao projekat koji je od šireg interesa, treba staviti u prvi plani i pod hitno krenuti u njegovu realizaciju.
Neke projekcije govore da će već u periodu posle 2020. godine, doći do značajnog povećanja u potrošnji električne energije, da će to izazvati potrebu za većim kretanjem električne energije, jer potrošnja i proizvodnja električne energije nisu ravnomerni u svim zemljama i u svim regionima tokom čitave sezone, i da je neophodno da sve zemlje u Evropi, pogotovo u ovom delu Evrope gde ne postoje instalisani i kapaciteti, ali i infrastruktura na najvišem nivou, da se dodatno uradi kako bi se i infrastruktura i instalisani kapaciteti digli na daleko veći nivo.
Upravo svi ti razlozi su nas rukovodili da izađemo sa ovakvim zakonskim projektom koji realizaciju transbalkanskog koridora kao, ponavljam, projekta od evropskog značaja, regionalnog značaja, stavimo u prioritet sa stanovišta potrebe da se on brzo rešava, efikasno rešava i da u neko dogledno vreme dođe do njegove realizacije.
Kada smo razmišljali na koji način da krenemo u realizaciju tog projekta, svesni činjenice da se radi o projektu koji je izuzetno obiman, u prvoj fazi on ima više pravaca i više interkonekcija.
Znači ima novu 400 kilovatnu interkonekciju Srbije i Rumunije, novu interkonekciju između Srbije i Crne Gore, novu interkonekciju između Srbije, Bosne i Hercegovine, novi 400 kilovatni dalekovod od Kragujevca do Kraljeva, sa podizanjem naponskog nivoa u Kraljevu na 400 kilovata, zatim podizanje naponskog nivoa prenosne mreže iz čitave zapadne Srbije na 400 kilovatni naponski nivo, izgradnjom novog dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte, zatim čitav drugi niz mera do potencijalnog podizanja naponskog nivoa u trafostanici Valjevo na 400 kilovata.
Kada smo sve to sagledali, kada smo videli o kojoj veličini projekta se radi, kada smo to pokušali da prevedemo u broj parcela i broj predmeta sa kojima ćemo se u realizaciji ovog projekta suočiti, shvatili smo da korišćenjem postojećeg zakona nam treba samo za formalnopravne stvari negde 10 do 15 godina da rešimo sva ta pitanja.
U međuvremenu, stvari i život ne mogu da čekaju, u međuvremenu potreba i potrošnja električne energije, rapidno raste, u međuvremenu tranzit između istočne Evrope, pre svega Moldavije i Ukrajine, gde je električna energija izuzetno jeftina i koja će morati da ide prema zapadu, pre svega, prema Italiji, sa jedne strane, i tranzit električne energije od Nemačke prema Turskoj, ta dva tranzita će se desiti u ovom vremenu, i Srbija nije mogla da dozvoli i ne može da dozvoli da nas sve to zaobiđe.
To je izuzetno važno za našu državu ne samo zbog mogućnosti da naplatimo tranzite, takse koje sigurno nisu mali i kretaće se u više milionskim iznosima na godišnjem nivou nego to sve čitav značaj naše zemlje kao regionalnog igrača stavlja u prvi plan, naša preduzeća dovodi u poziciju da postaju globalni igrači, u svakom slučaju, regionalni i konačno, to daleko, to značajno podiže nivo energetske bezbednosti u samoj Srbiji, jer ponavljam, stvara mogućnost da jedna velika količina električne energije prolazi kroz Srbiju, samim tim da postaje dostupna i za naše potrošače, sutra za neki novi privredni rast i neke nove privredne objekte.
Iz tog razloga pokušali smo da primenimo ista zakonska rešenja koja su bila primenjena za realizaciju projekata i „Južni tok“.
Izuzetno uvažavam sve primedbe koje smo čuli i na Odboru da su rokovi iz zakona koji predviđaju neke proceduralne stvari vrlo kratki, ponavljam izuzetno uvažavam, jer znam da dolaze od strane ljudi koji imaju puno iskustvo u vođenju lokalnih samouprava i rešavanju ovakvih i sličnih predmeta.
Čuo sam da je posebno gospodin Dragan Jovanović imao sugestiju da su rokovi kratki i da bi trebalo razmotriti eventualno da se oni produže, bez sada, nekog mog konačnog izjašnjavanja i naravno, o tome će se u krajnjem izjasniti Vlada, ja hoću samo da pomenem i podcrtam ponovo dve stvari – prva stvar, isti su rokovi, ista procedura i sve je isto kao u onom zakonskom rešenju koje je ova ista Skupština usvojila vezano za realizaciju projekta „Južni tok“, to pod jedan.
Pod dva – mi ne možemo na ovolikom broju parcela da dozvolimo jednu laganu proceduru i one pune rokove, jer ponavljam za ovaj broj parcela uz one sve naše tipične slabosti bi nam trebalo 10 do 15 godina, a mi planiramo već 2020. godine da imamo ovaj projekat realizovan, a 2025. godine možda neki krajnji rok.
Pod dva, čuli smo primedbe kolega iz DS vezano za ustavnost ovog zakonskog projekta i biće mi veliko zadovoljstvo da čujem obrazloženje u kom tom segmentu ovo zakonsko rešenje nije ustavno.
Ponavlja, reč je o rešenju koje je identično onom zakonskom rešenju koje smo doneli za „Južni tok“ i čini mi se tada da smo zajedno glasali za ta zakonska rešenja, ali rasprava je pred nama, mogućnost podnošenja amandmana i mogućnost popravljanja samog teksta su ono što je deo naše parlamentarne prakse.
Mi ćemo sa velikom pažnjom čuti sve vaše primedbe i sugestije i naravno, bez ikakve sujete prihvatiti sve amandmane koji idu u pravcu realizacije ovog projekta na bolji, kvalitetniji i brži način. Hvala.

Želim pre svega da se zahvalim uvaženoj prethodnici, narodnom poslaniku, koja je očigledno sa puno pažnje pročitala i Predlog zakona i obrazloženje.
Mi smo pokušali u obrazloženju i čini mi se da se slažemo da nakon jednog detaljnog čitanja obrazloženja se da steći slika o tome koliko je ovaj projekat važan i kao energetski projekat, kao regionalni projekat koji povezuje sve zemlje istočne i jugoistočne Evrope od dana potpisivanja Ugovora o stvaranju energetske zajednice. Energetskoj zajednici su pristupile i Ukrajina i Moldavija, sada na poslednjem zasedanju i Gruzija, tako da je reč o projektu koji je zaista jednog šireg regionalnog značaja i koji, kao što sam rekao, u svom uvodnom delu treba da obezbedi da imamo veću energetsku bezbednost i sigurnost i da imamo jedan ozbiljnije uređen sistem koji treba da obezbedi da struja sa istoka Evrope, odnosno sa severo-istoka Evrope gde je daleko jeftinija, preko naše zemlje ide prema zapadnoj Evropi i da kroz to Srbija ostvaruje više benefita.
Jedan od njih jeste naravno i ta tranzitna taksa, ali drugo jeste činjenica da usled ukrštanja svih tih koridora kroz Srbiju, Srbija zaista u tom energetskom smislu postaje igrač, naše kompanije postaju, da kažem, dobijaju tržišno mesto u jednoj utakmici, koja će u godinama pred nama biti izuzetno važna i izuzetno bitna. Dvadeset prvi vek je definitivno vek u kome će energetika biti u vrhu prioriteta i bez ikakve sumnje pristup energentima i mogućnosti da se upravlja energentima će predstavljati jednu od najznačajnijih komparativnih prednosti koju svaka država može da ima.
Samim tim, važnost ovog projekta i mesto i uloga Srbije u nekoj budućnosti, koja će pripadati našoj deci i u kojoj će naša deca imati daleko bolju situaciju i poziciju nego mi danas jeste naša velika obaveza.
Moram, vezano za ove formalne primedbe koje ste vi izneli, da ukažem da ne mogu da se složim sa vama da je ovaj Predlog zakona protivustavan, pre svega iz razloga što je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, predviđa dve stvari. Jedna stvar je proglašenje javnog interesa, što činimo usvajanjem ovog zakona i drugo je naknada koja je fer, koja je tržišna, koja je u skladu sa svim onim elementima koji predviđaju Zakon o eksproprijaciji i svi pozitivni propisi koji tu materiju tretiraju.
Pozvao bih vas na prelazne i završne odredbe, odnosno na član 16. koji kaže, u svemu osnovnom što nije urađeno ovim zakonom, primećivaće se Zakon o eksproprijaciji, tako da je potpuno jasno da je ovaj zakon u potpunosti u skladu sa pozitivnim i pravnim propisima Republike Srbije, u skladu sa Ustavom, da definiše određena mesta u celom procesu koje treba ubrzati, naravno ne derogirajući činjenicu da je neophodno voditi računa o privatnom interesu građana i fer isplati onog što će biti predmet eksproprijacije.
Iskoristiću ovu priliku, bez obzira na moju veliku želju da kada dođem u ovu skupštinsku salu, kao ministar u Vladi Srbije, ne politiziram ni jednu temu, ali moram da istaknem jednu dozu iznenađenja koje imam vezano za određene tonove u diskusiji koje sam čuo tokom dana. Polazeći od činjenice da je ovaj zakonski projekat u suštini u svim ključnim elementima gotovo identičan zakonskom rešenju kojim smo utvrdili javni interes za projekat Južni tok.
Danas sam onako iznenađen, ponavljam diskusijom iz pojedinih poslaničkih grupa uzeo analizu kako je ova ista Skupština glasala kada je Južni tok u pitanju i došao sam do jednog fascinantnog podatka da je za isti ovakav zakon, znači identičan zakon, glasalo 176 narodnih poslanika iz gotovo svih poslaničkih klubova, uključujući i 27 poslanika DS. Jedini koji nisu podržali, ponavljam, identičan zakonski projekat o Južnom toku, su bila gospoda iz LDP. To apsolutno poštujem i prihvatam i nisu podržali, nisu učestvovali u glasanju poslenici LSDV.
Onda moram da postavim sam sebi pitanje – kako je jedan zakonski projekat kojim definišemo da će, da kažem, u njemu učestvovati pored Republike Srbije i jedna strana kompanija dobar i za njega je moguće glasati i ne izlaziti sa primedbama o ustavnosti i kvalitetu rešenja a za drugi projekat koji radi Republika Srbija, koji je isključivo vlasnik predmetnog projekta imamo ovakve primedbe?
Pitanja - zašto EMS? Pa EMS ima ekskluzivno pravo i jedini ima licencu da se bavi prenosom električne energije na visokom naponu od 400 kilovati i potpuno je logično i potpuno je normalno da jedino on može da bude nosilac tog projekta i u svim članovima koji definišu ko će raditi ovaj projekat u fazama piše EMS. Naravno EMS je nema ko drugi. To je njegova zakonska obaveza i zakonsko mesto.
Kolega Stefanoviću, jedino objašnjenje koje ja sebi mogu da dam danas zašto je danas ovaj zakon sporan a u februaru 2013. godine je bio dobar je možda činjenica da vam je prethodni ministar energetike bio simpatičniji od mene pa danas imate primedbe.

Izvinjavam se zbog ličnog obraćanja. Zahvaljujem.

Pre svega, moram da podsetim da je ovaj projekat rezultanta više međunarodnih ugovora koje Republika Srbija ima i de fakto naša obaveza, projekat koji je deo regionalne politike energetske zajednice čiji smo član i potpisnik, tako da kao takav, bez obzira što ga ja doživljavam na prvom mestu kao ogroman benefit za Srbiju i za generacije koje dolaze, ovaj projekat je u neku ruku i deo naših obaveza.
S druge strane, ponavljam, segment zakona jeste eksproprijacija, odnosno, eksproprijacija će sigurno biti obavljena u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji, po fer ceni. Moram da kažem da, apsolutno poštujući pravo svojine, apsolutno poštujući isplatu fer vrednosti koje će bez ikakve dileme biti deo ovog projekta, s druge strane, verujem da postoje svi oni elementi koji štite građane od bilo kakve samovolje, pod znacima navoda, države i naših javnih preduzeća.
Znači, biće procenjena fer vrednost. Građani imaju prava da je prihvate ili da se žale i da u upravnom postupku probaju da ostvare pravo na veću cenu. Jedino što nemaju i uvek ću tvrditi da nemaju je da zaustavljaju svoju državu u izgradnji značajnih infrastrukturnih projekata koji predstavljaju javni interes.
Na samom kraju, svi oni elementi koji su neophodni za dobijanje građevinske dozvole, uključujući i elaborat, će biti predmet razmatranja nadležnih državnih organa, tako da niko nema nameru da se igra sa životom i zdravljem građana Srbije, tako da želim pre svega građane Srbije da uverim u to da će svi nadležni državni organi apsolutno voditi računa o svim tim elementima koji su ključni za realizaciju samog projekta.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče, ja na samom početku želim da se zahvalim na prvom mestu poslaničkoj grupi DSS na velikom broju podnetih amandmana, gospođi Donki Banović, koja je bila pre svega nosilac čitavog tog seta pokušaja da se zakon popravi, da se zakon doradi. Mi smo jedan broj amandmana prihvatili. Ponavljam, izuzetno sam zadovoljan svakim zajedničkim pokušajem da zakon učinimo kvalitetnijim i potpunijim.
Ja ću se povremeno javljati za reč da ne bih sada posle svake diskusije komentarisao amandmane. Znači, vaše primedbe vezane član 7. i član 10. i nedostatak imperativa da se određeni segmenti za interoperabilnost moraju primenjivati je vezan isključivo za turističko-muzejsku železnicu. Naprosto molim da se to tako shvati.
Oni segmenti železnice, one železničke linije, one pruge po kojima se obavlja redovan saobraćaj, one moraju biti potpuno utegnute u skladu sa ovim sistemom koje zakon predviđa, kada su u pitanju turističko-muzejska, kada je u pitanju „Šarganska osmica“, koju ovi elementi tangiraju, taj imperativ nije neophodan. Zašto kažemo može se primenjivati? Pa ako se jednog dana steknu uslovi dajte da to podignemo na viši nivo, ali nemojte da dižemo lestvicu na onaj nivo za koji smo u startu svesni da ne možemo da preskočimo.
Čest problem našeg zakonodavstva je upravo takav što Vlada, ministarstva, pa i moje ministarstvo, izlazi sa zakonskim projektima koji jednostavno nisu prilagođeni vremenu i trenutku u kome živimo, pa odmah nakon toga idemo za šest meseci ili godinu dana sa zakonom u kome menjamo vreme kada će se zakon primenjivati.
Ovaj zakon je pokušao da bude realan, da definiše gde se mora primenjivati i to gde se mora primenjivati vrlo eksplicitno, a tamo gde nije imperativ da se mora primenjivati, mi tu normu nismo kao takvu predložili.
Kada je u pitanju diskusija gospođe Gerov, ja sam i prošli put kada ste gospođo diskutovali, apsolutno se složio sa svim onim što ste vi rekli, ali na žalost, ovo vreme između rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima je dodatno potvrdilo ispravnost svih vaših izgovorenih reči. Ovaj incident koji smo imali na liniji prema Zaječaru je još jedan bolan dokaz činjenice, da je stanje, naše ukupno stanje u železničkom sistemu jako loše.
Taj slučaj je de fakto i potvrda onoga o čemu sam ja pričao i na ovoj Skupštini i gde smo se u dobroj meri i slagali sa većinom poslanika da su potrebne sistemske promene u „Železnici“. Mislim da je potvrda činjenice da moramo izvršiti restrukturiranje železnica i da moramo izdvojiti infrastrukturu sa jedne strane i da se time bave jedni ljudi a da železnički transport, stanje te njihove operative i lokomotiva, vagona, da to bude nešto čime će se baviti druga ekipa ljudi i da će takav jedan novi sistem celu stvar unaprediti.
Kada je u pitanju konkretna stvar, svi problemi su vezani za onih deset čuvenih švedskih vozova koji su nabavljeni 2006. godine. Te lokomotive su se pokazale u dobrom segmentu kvalitetne i vrlo ekonomične, pre svega sa stanovišta potrošnje goriva, jer prema podacima kojima ja raspolažem, one troše npr. nekih 15 litara dizela na 100 pređenih kilometara, što je jedna odlična ekonomičnost, ali sa druge strane imaju određeni problem sa turbinama. Ovo je već treća takva lokomotiva koja je iz istog razloga došlo do zapaljivanja, mogu slobodno tako da kažem. Komisija pri železnicama u kojoj učestvuje, odnosno čitav rad prati naš inspektor iz Ministarstva, izašla na lice mesta. Rade se procene. Pokušaćemo da iznađemo tehničko rešenje koje će tih preostalih sedam takvih lokomotiva da učine bezbednim.
Mi pitanje odgovornosti uvek možemo postavljati. To je uvek atraktivno pitanje. Na žalost, postoje neke stvari koje su prenesene iz prethodnog vremena. Postoje neke stvari koje su dočekale svakoga od nas, pa i te ljude koji danas vode železnicu. To zatečeno stanje koje su oni nasledili je bilo do te mere loše da je zaista teško govoriti o segmentu objektivne i subjektivne odgovornosti ljudi koji danas vode železnicu.
Zaista pokušavam, radeći posao ministra saobraćaja dva i po meseca, da budem realan i da budem korektan prema ljudima unutar sistema i ne mogu, teško mi je da izađem sa bilo kakvom ocenom koja bi išla na teret sadašnjeg rukovodstva železnice, jer ponavljam, i njih je dočekalo jako teško stanje, i njih su dočekale lokomotive i vagoni koji su oronuli, potrošeni. Sve se to pokušava servisirati, sve se to pokušava održavati, na žalost taj proces održavanja je teško uspostaviti nad opremom koja je jako stara.
U ovoj konkretnoj situaciji ponavljam, postoji tehnički problem sa turbinama na tim švedskim lokomotivama. Ubrzano se radi na prevazilaženju tog problema i pokušaj da se tih sedam preostalih lokomotiva sačuvaju u saobraćaju. Hvala.

U skladu sa ovim, zaista apelujem da se vratimo na raspravu o amandmanima.
Ovo o čemu je gospodin Milivojević govorio, ja kao neko ko sada vodi ovo ministarstvo, koje vodi računa i o stanju infrastrukture, ali i o bezbednosti u svim segmentima korišćenja te infrastrukture, ne mogu da apriori budem protiv bilo kog projekta koji ide u pravcu rešavanja onih mesta gde su naši sugrađani, nažalost, ugroženi. Ponekad se dešavaju nesreće. Nažalost, nekad su te nesreće i sa tragičnim posledicama.
U Srbiji danas imamo više od 2000 putno-pružnih prelaza, od kojih je jedva nešto preko 20% adekvatno obezbeđeno ili denivelacijom ili rampama, potpunom signalizacijom i to jedan veliki posao, veliki zadatak koji je pred nama kao društvom i državom, pred „Železnicama“, pred „Putevima Srbije“, pred svim lokalnim samoupravama, da te putno-pružne prelaze kvalitetnije i bolje obezbedimo.
Jedan od tih putno-pružnih prelaza se nalazi u Vrčinu. On bez ikakve dileme u nekoj perspektivi treba da se uradi poput mnogih drugih. On se nalazi na spisku tih tačaka koje ćemo mi kao država i „Železnice“ morati da rešavamo, da li u nekom prioritetu taj putno-pružni prelaz treba raditi sada ili ima nekih koji su višeg stepena prioriteta, to je stvar o kojoj možemo da raspravljamo i polemišemo.
Ja sam direktoru „Železnica“ izneo svoje mišljenje da pre nego što se krene na rešavanje tog putno-pružnog prelaza, koji definitivno treba uraditi, treba rešiti nekoliko drugih, da ne bi imali ovakve polemike da li se taj putno-pružni prelaz radi u nekom prvom prioritetu zato što je igrom slučaja direktor „Železnica“ iz Grocke ili iz Vrčina ili nije.
Direktor „Železnica“ živi u opštini Grocka, ne živi u centru grada. To što on živi u Vrčinu, to ne sme da bude nikakva otežavajuća okolnost za građane Grocke i za građane Vrčina.
Ponavljam, taj putno-pružni prelaz treba uraditi. Treba ga uraditi u prioritetu u kome se nalazi. Rekao sam direktoru „Železnica“ danas i on se složio da pre nego što se uradi putno-pružni prelaz u Vrčinu, treba ići i rešavanje onih koji su možda višeg prioriteta od njega i taj putno-pružni prelaz se neće raditi izolovano od drugih. Njegovo rešavanje je u direktnoj vezi sa rešavanjem i onih drugih problematičnih, poput Batajnice, poput Sremčice, Železnika i mnogo drugih na teritoriji Grada Beograda, koji su u takvom stanju da ozbiljno dovode u pitanje regularnost ukrštanja putničkog, odnosno automobilskog i železničkog saobraćaja.
Jednostavno, ponavljam kao neko kome su bezbednost u saobraćaju, životi ljudi, dece na prvom mestu, ne mogu da osuđujem bilo koga ko pokušava da radi projekat rešavanja putno-pružnih prelaza, ali sam tražio da se to radi u skladu sa prioritetima i mislim da sam se oko toga usaglasio sa rukovodstvom „Železnica“, tako da ne bih voleo da se to pitanje politizuje zato što smatram da to pitanje duboko u sebi ne sme da bude politički aktivno, nego je reč o pitanju bezbednosti u saobraćaju, gde ne treba da stvari doživljavamo na bazi toga ko gde živi, ko je odakle, nego koliko je mesto samougrožavajuće i koliko imamo statistiku da je to mesto izazvalo saobraćajnih nesreća. Po toj logici se nalazi u nekoj od faza prve ili druge grupe prioriteta.

Izvinjavam se gospodinu Babiću, nisam shvatio da se javio, mogu da sačekam da se završi krug polemika pa onda da odgovorim. Da li može tako?

Samo bih podsetio i kolege poslanike i ukupnu javnost gde se mi u ovom trenutku nalazimo sa ovom sednicom.
Znači, amandman na član 22. koji su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović, koji kaže – u članu 22. stav 4. posle reči „dva meseca“ menjaju se rečima „60 dana“ i Vlada je ovaj amandman prihvatila.
Zahvaljujem se podnosiocima amandmana na činjenju da ovaj zakon izgleda i deluje ozbiljnije, ali pozivam ih da se vratimo na zakon.
Ova Skupština čiji sam bio član do pre dva i nešto meseca, ima dve institucije. Svakog utorka mogućnost postavljanja pitanja i dobijanja obaveštenja i svaki poslednji četvrtak u mesecu postavljanje pitanja. Imate apsolutno puno opcija kada možete postavljati pitanja Vladi, ministrima, premijeru, tako da dajte da se vratimo tome da takva pitanja kakva je imao gospodin Milivojević se postavljaju kada im je vreme. Ne na amandmanu koji je prihvaćen i koji zaista se bavi potpuno drugom tematikom.
Ponavljam, sada ću i ja iskočiti iz teme, ali zbog javnosti. Mi imamo u Srbiji oko 2.100 i nekoliko putno-pružnih prelaza. Od njih nešto manje od 500 je obezbeđeno denivelacijom ili branikom, odnosno polubranicima. Ostali su takođe obeleženi i vode se kao putno-pružni prelazi koji su bezbedni jer imaju određenu signalizaciju u zavisnosti od putno-pružnih prelaza. Nažalost, mi kao država i društvo ne možemo biti zadovoljni time kada je putno-pružni prelaz obeležen znakom – stop, iako je to neka zaštita, iako je to neko obezbeđenje. Rekao sam to i na plenarnom zasedanju, odnosno kada smo u načelu razmatrali zakon da će se ministarstvo posebno baviti tim putno-pružnim prelazima.
Na samom kraju, nemojte da preračunavamo ničije pare u putno-pružni prelaz niti bilo čije ručkove putno-pružnog prelaza, dajte da budemo odgovorni, dajte da te putno-pružne prelaze rešavamo. Dobro je što „Železnica“ i ovo rukovodstvo „Železnica“ hoće da se tim problemom bavi, kao što je bilo dobro što je i prethodno rukovodstvo „Železnice“ rešavalo te i takve probleme i rešilo koliko u prethodnom mandatu 10-ak putno-pružnih prelaza.
Rešeno je i kada je bio gospodin Marković direktor „Železnica“. Ponavljam, rekao sam gospodinu Simonoviću, da mislim da taj putno-pružni prelaz u Vrčinu treba rešiti, tamo žive neki ljudi, tamo su neka deca svakog dana ugrožena. To treba obezbediti. Upravo zbog ovih polemika u javnosti sam tražio da to ne bude u ovom prvom prioritetu nego hajde da rešimo ovim nekoliko krupnijih problema, da ovo ubacimo u neki drugi prioritet i kao takav da ga rešavamo.
Ponavljam, ne mogu građani Grocke da budu obespravljeni zbog činjenice da gospodin Simonović je došao na čelo „Železnica“ iz opštine Grocka. Kao što ne mogu ni građani Niša da budu hendikepirani zbog činjenice da direktor „Železnica“ nije iz Niša. Dajte da čitavu stvar dovedemo na neki nivo objektivnosti i nemojte da politiziramo svaki segment života u našoj zemlji. Jednostavno, postao sam alergičan na politiziranje svake moguće i nemoguće situacije u Srbiji.
Ponavljam, ljudi, dajte i tamo žive neki ljudi, i tamo žive neka deca i ta deca zaslužuju da imaju bolje organizovan putno-pružni prelaz i to će biti politika ovog ministarstva, da pokušamo zajedno sa „Železnicama“ da napravimo neku listu prioriteta. To nije u opisu posla mog ministarstva, to je posao „Železnice“. Oni definišu svoje prioritete, ali kroz politiku Vlade, kroz davanje saglasnosti na programe poslovanja i slično. Mi ćemo uticati da ti prioriteti budu zaista kvalitetno dimenzionirani.

Pre svega prioriteti vezani za bezbednost i rešavanje tih putno-pružnih prelaza su vezani za nivo i kategorizaciju same pruge o  kojoj se radi. Znači, prvi prioritet su, naravno, koridori i oni magistralni pravci.
U konkretnom slučaju, zbog javnosti, taj pravac koji prolazi kroz Vrčin je na pravcu prema Nišu. To je Koridor 10. To jeste kategorizacija prvog stepena koji se mora obezbediti ili denivelacijom ili putno-pružnim prelazom sa polubranikom i potpunom svetlosnom signalizacijom.
Ponavljam, u situaciji kada mi imamo stotinak takvih slučajeva teško je biti objektivan. Sve su to prioriteti koji se moraju rešavati, ali upravo zato i treba čitavom takvom poslu pristupiti na sledeći način. Kada u skladu sa rekonstrukcijom pruge zatvaramo prugu i radimo ozbiljnu rekonstrukciju tada treba rešavati i putno-pružne prelaze.
Mi imamo za tu deonicu železnice, evo tu je gospodin Anđelković, čini mi se da je to IBRD 5, da ta pruga treba da se rekonstruiše npr. u toku 2015. godine po nekim planovima i programima Železnice i mislim da je to pravo vreme, kada se zatvori pruga i kada se radne neke ozbiljne rekonstrukcije pruge, da se uradi i taj putno pružni prelaz.
Kada je Niš u pitanju znate čitavu problematiku i prošli put smo o njoj govorili. Ponoviću ono što sam rekao i tad. Nije pitanje Železnice Srbije to na koji će način pruga prolaziti kroz ili oko Grada Niša. To je pitanje razvoja Republike Srbije. To je pitanje o kome ćemo odluku zajedno donositi i sa Ministarstvom prostornog planiranja i Ministarstvom saobraćaja i Gradom Niš. Zbog toga smo dobili sredstva od EU. Zbog toga radimo studiju, i dajte da nam stručnjaci kažu šta je najbolje i šta je najkvalitetnije rešenje. Nemojte da o tome opet odluke donosimo politički i da snagom političkih glasova procenjujemo šta je najkvalitetnije saobraćajno rešenje, nego nek to urade zaista najkvalitetniji saobraćajni stručnjaci. Hvala.

Defakto, očigledno sam slučajno pritisnuo dugme.
Ponavljam taj putno-pružni prelaz se ne radi. Ono što sam rekao, danas sam razgovarao sa direktorom Železnica, on se neće raditi pre nego što se bude radila rekonstrukcija pruge na osnovu kredita iz IBRD 5.
Mislim da bez potrebe trošimo bilo kakvu energiju. Zaista mislim da treba da se vratimo na ovu temu i završimo sa ovim setom prepucavanja jer ispred nas je amandman na član 23. i dajte da pređemo konačno.

Vezano za način na koji se vodi Nacionalni registar železničkih vozila, postoji univerzalni softver koji važi za celu Evropu i, naravno, reč je o elektronskom vođenju, ali kod nas se pored tog elektronskog vodi i u pisanoj formi. Ako bi to suzili na način koji vi predlažete, izgubili bi taj segment u pisanoj formi. Znači, to da se vodi u elektronskoj formi, to se podrazumeva.
Moram da vam kažem da ni sam nemam kvalitetan odgovor za vas zašto u zakonu imamo formulaciju - bez odlaganja. Podsetio bih vas da su ovi zakoni ušli u proceduru tokom proleća i leta pre nego što sam izabran za ministra i ja ih sada branim u formi u kojoj sam ih zatekao. Lično imam sličan odnos prema formulaciji „bez odlaganja“ kao što ga imate i vi. Više bih voleo da je ona na neki način dimenzionirana u nekim satima ili danima. Videćemo kako ćemo taj problem da prevaziđemo.

Ponavljam, mi vodimo Nacionalni registar železničkih vozila u elektronskoj formi i to je naša obaveza po međunarodnim aktima koje smo prihvatili i čak ni sama formulacija da se vodi Nacionalni registar železničkih vozila nije morala da se nađe u zakonu jer se sama po sebi podrazumeva, kao što se podrazumeva i da se vodi u elektronskoj formi. Ponavljam, vaš amandman bi samo isključio opciju koju mi imamo u ovom trenutku da ga vodimo i u pisanoj formi.
Kada je u pitanju bez odlaganja i 24 sata, jednostavno to nije moglo da se prihvati zato što, kao što su me stručnjaci za proceduru obavestili, nismo u mogućnosti da prihvatimo deo amandmana, a deo amandmana da odbacimo i to je jedini razlog zašto amandman nije prihvaćen.

Nije reč o pravilniku, ponavljam, mi vršimo evidenciju u skladu sa Međunarodnom konvencijom koja je ratifikovana u ovoj Skupštini. To se radi upravo u formi u kojoj vi predlažete amandmanom, pa mislim da u ovom trenutku nepotrebno trošimo energiju vi i ja.

Ja bih i ovom prilikom hteo da se zahvalim gospođi Milici Vojić Marković i gospođi Donki Banović na celom ovom jednom trudu da se ovaj zakon dodatno upriliči i učini funkcionalnijim. Moram da kažem da je upravo ceo zakon u duhu ovog vašeg amandmana koji, nažalost, nismo prihvatili iz razloga što vi kroz ovaj amandman uvodite reč „sigurnost“, a materija zakona je bezbednost. Bezbednost vuče na „sejfti“ i to je ono čime se zakonodavac bavi. Sigurnost na „sekjuriti“, to je ono čime se zakonodavac ni u ovom zakonu ne bavi, tako da razumem šta ste hteli ovim amandmanom. To je duh zakona, ali molim vas da se držimo reči „bezbednost“, jer reč „sigurnost“ jednostavno ne može da nađe mesto u ovom zakonu, zato što ma koliko to svima nama slično zvuči, drastična je razlika i jednostavno nije nešto čime možemo u zakonu da se bavimo.