Pre svega, želim da se zahvalim i ljudima iz USAID i NALED-a i grupi narodnih poslanika koja, pre svega, u fokus stavlja ubrzavanje procedure i jedan relaksiran odnos državnih organa prema investitorima.
Naravno, to jeste deo politike Vlade Republike Srbije i sve te aktivnosti su uvek za pozdraviti.
Mi smo tokom čitave rasprave o Predlogu zakona o energetici imali zaista veliki broj predloga i sugestija, pre svega od tih institucija koje u prvi plan stavljaju investitore. Ja sam i u delu rasprave, kada smo razgovarali o zakonu u celini, govorio da ovaj zakon postiže te ciljeve i da je investiciono podsticajan i da otvara mogućnost da investitori imaju jednu bolju klimu u odnosu na sve ono što je bilo do sada. Međutim, to sve ide kod nas u ministarstvo do onog trenutka dok ne uđemo u segment koji se zove tehnička zaštita sistema.
Licenca je deo zaštite sistema i dokaz ispunjenosti uslova da neko proizvodi električnu energiju na kvalitetan, zakonit, bezbedan i siguran način,
Mi ne možemo da odustanemo od licence. Licenca je preduslov da bi neko dobio status povlašćenog proizvođača. Molim vas da to tako razumete, da je to pre svega iz razloga ozbiljnosti sistema koji je visoko sofisticiran i koji ne dozvoljava da se sa njim igramo na bilo koji način.
Ovaj drugi deo gde govorite o kapacitetima, mi stojimo na stanovištu da je taj deo suvišan, jer dobijanjem privremenog statusa povlašćenog proizvođača, automatski se vrši ta rezervacija, tako da mi na svim ovim bilansima i kvotama gde vodimo za različite kategorije, obnovljivih izvora, registar, slobodnih kapaciteta, taj registar izgleda ovako – jedna kolona su privremeni, sledeća kolona su povlašćeni i ona ne može u zbiru da bude veća od onog što je maksimum.
Neko ko je dobio status privremenog povlašćenog proizvođača, ukoliko ispuni sve one uslove koji su mu neophodni, ne može da izgubi svoj normalan put do statusa povlašćenog proizvođača.

Kolega Veselinović, koji se onako lepo našalio sa mnom malopre, je postavio pitanje koje smo već prošli i za koje se ja slažem da nisam bio dovoljno eksplecitan, vezano za amandmane na članove 28. i 29, vezano za skladišta derivata, kontrolu, davanje saglasnosti.
Moram da kažem da je to sistem vrlo uređen i da niko tu pokrajinskim organima ne oduzima bilo kakvo ovlašćenje. Ministarstvo daje samo saglasnost koja se radi na osnovu izveštaja pokrajinskih inspektora. Mi smo ovde sada probali da napravimo analizu i da vidimo da li postoji neka greška sa naše strane i opcija da se to poboljša.
Ljudi kojima ja bezgranično verujem mi tvrde da je ovo rešenje jedino moguće i ja vas molim da nam verujete, zato što smo zaista pokušali u analizi svega onoga što su sve poslaničke grupe predlagale, a ponavljam ima i amandmana koje je predložila grupa poslanika iz svih poslaničkih grupa, zaista smo pokušali da svaki amandman prihvatimo. Znači, to nam je bila ideja. Krenuli smo sa namerom da ga prihvatimo i one koje nismo prihvatili, zaista nismo mogli, jer nismo našli utemeljenje.
Kada su u pitanju cene i reči mogu ili moraju, naš stav je da formulacija „mogu“ jedino moguća zato što je reč o postepenom otvaranju tržišta i ta liberalizacija zahteva da izlazimo iz sistema moranja kao regulatornog okvira.

Tu ima nekoliko stari. Jedna stvar je da se to definiše podzakonskim aktom. Znači, ministarstvo bliže propisuje uslove za izdavanje, izmenu i oduzimanje saglasnosti za skladištenje i snabdevanje sopstvenih potreba, sadržinu zahteva i dokumentaciju koju prilaže uz zahtev za izdavanje, a pogledajte stav 2, svi dokazi su navedeni šta je neophodno da bi se ispunilo, a nadzor nad svim time vrši pokrajinski inspektori.
Znači, imate stav u članu 28, poslednji stav kaže da se to rešava podzakonskim aktom. Stav 2. navodi sve tehničke elemente o ispunjenosti, a kontrolu svega toga vrše pokrajinski inspektori u skladu sa svojim nadležnostima i dokaz o ispunjenju tih uslova je izveštaj pokrajinskih inspektora.

Na oba ova prethodna amandmana o kojima je gospodin Bradić govorio jednostavno jedini odgovor je da upravo jedan od ciljeva ovog zakona jeste transponovanje energetske direktive iz trećeg paketa i da je ovo deo tih obaveza koje su takve kakve jesu.
Objektivno, mi moramo da unesemo te direktive na način na koji su one predviđene i to predstavlja obavezu naše zemlje. To iz našeg odgovora potpuno jasno možete da vidite. Znači, bukvalno, direktive. Za svaki od ovih amandmana smo vam naveli koja je direktiva u pitanju, koji broj, koji član, koji stav. Znači, potpuno transparentno smo uradili obrazloženje svakog od ovih amandmana.

Gospodine Veselinoviću, tri stvari. Prva stvar, ja mislim da niko ne može da spori da je upravo ova Vlada dala ključni doprinos svim ovim dešavanjima koji su deo našeg evropskog puta, pre svega, realizacijom briselskog sporazuma i tu se sada nalazimo u veoma aktivnoj situaciji, i to ide u jako dobrom pravcu.
Druga stvar, pitanje transponovanja energetskih direktiva u našem zakonodavstvu nije deo našeg pregovaračkog procesa sa EU. Srbija je u tom segmentu otišla korak dalje. Mi imamo ugovor o energetskoj zajednici jugoistočne Evrope koji je potpisan sa EU. To je naša ugovorna obaveza i kao takva ima više elemenata koji predstavljaju taj segment obaveznosti da te elemente sprovodimo, uključujući i do kaznenih mera.
Kaznene mere neki put znaju da budu i vrlo bolne. Imali smo sada situaciju da je na Ministarskom savetu energetske zajednice u Kijevu, pre nekoliko meseci na dnevnom redu bilo uvođenje sankcija BiH. Deo tih sankcija je bilo i obustavljanje i korišćenje sredstava iz svih pristupnih fondova, odnosno zamrzavanje IPA projekata. To je u BiH bilo nekih 18 projekata. Moram vam reći da ta odluka nije doneta jedino i isključivo zbog čvrstog stava srpske Vlade da ne dozvoli da BiH koja je bila žestoko pogođena u prolećnim poplavama, da bude još dodatno kažnjena, pošto je za donošenje odluka na nivou energetske zajednice neophodno da se glasa konsenzusom minus ta država o kojoj se radi. Pošto mi nismo hteli da glasamo zato BiH nije kažnjena. To je jedna naša ozbiljna ugovorna obaveza i moramo obavezu da ispunjavamo.
Treća stvar, vaše pitanje, smatramo da je to dobro, šira slika, da, izuzetno važno i izuzetno dobro za našu zemlju. Svaka pojedinačna direktiva može da se oceni sa plusom ili minusom, ali kada sve to sumiramo je izuzetno dobro i važno za našu zemlju. Zato na ovome radimo i insistiramo.

Oko mnogo stvari možemo da polemišemo, oko velikog broja stvari da se složimo, oko nekih da se ne složimo, ali jedna stvar oko koje nema polemike je da je upravo Vlada Republike Srbije, ova Vlada i da kažem prethodna Vlada napravila te ključne korake.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta se posle toga desilo?)
Ponavljam, Briselski sporazum je bio prelomna tačka, naravno uz onaj segment borbe protiv korupcije i stvaranja jedne opšte klime u društvu, bili su ključni segment za početak pregovora. Tako da, oko toga nema dileme.
Ono što sam hteo da kažem i što mi je ključno, jer sam ovde došao da govorim o Zakonu o energetici …
(Marko Đurišić, s mesta: Jel ovo replika, amandman?)

Ja sam zaista kao ministar gost u ovom visokom domu i koristiću one mogućnosti na koje imam pravo. Ukoliko imam pravo ja ću da odgovorim kolegi Veselinoviću, a ukoliko ne, naravno da neću.
(Marko Đurišić, s mesta: Samo nastavite, nije to do vas. Vi imate pravo a mi nemamo.)

Maksimalno se trudim da ne ulazim u bilo kakve političke rasprave i polemike sa poslanicima i da govorim isključivo o ovom zakonu.
Hoću na samom kraju da kažem da deo toplotne energije nije direktiva i da kao takva ne može da se nađe u ovom zakonu i da ih ne primenjujemo. Kada je plaćanje energije po utrošku, to je nešto na čemu vrlo ozbiljno radimo i jedan ozbiljan proces koji je deo regulacije tržišta lokalnih samouprava. Pokušavamo da uvedemo dodatni red u tu celu materiju. Verujem da ćemo u celini uspeti u narednom periodu. Ove godine nismo uspeli da uđemo u značajniji broj toplana sa tim modelom. Verujem da će iduće grejne sezone to biti značajno povećano, pri čemu da vam odmah kažem ne znači da je to najbolji mehanizam za građane sve dok ne budemo imali onu opciju da svako može u svom stanu da reguliše da li hoće toplije ili hladnije. To su sva polukvazi rešenja, tako da ćemo raditi na onom generalnom kvalitetu rešenja.

Dobro, pre svega želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u kreiranju ovog amandmana koji je posledica potrebe koju smo svi zajedno osetili tokom rasprave u načelu, da dođe do dodatnog usaglašavanja određenih odredbi Zakona o energetici sa Zakonom o planiranju i izgradnji u delu koji definiše priključak na distributivnu mrežu.
Kao što je javnosti poznato, ministarstvo zaduženo za poslove građevinarstva je u Zakonu o planiranju i izgradnji definisalo sistem objedinjene procedure prilikom izdavanja građevinske dozvole i tu definisalo i određene procedure koje ulaze u segment priključka na distributivnu mrežu.
Ministarstvo rudarstva i energetike kao resorno ministarstvo koje ovim zakonom daje okvir za sve te aktivnosti je bilo na stanovištu da je u poštovanju procedure i rokova neophodno uzeti u obzir i tehničke kriterijume koji moraju da se ostvare kako bi to priključenje na distributivnu mrežu se izvelo pored efikasnog, uzimajući u obzir efikasnost, da mora da uzme u obzir pre svega tehničke elemente koji garantuju pouzdanost, koji garantuju bezbednost i koji će u krajnjem slučaju, kada se sve to završi obezbediti jedno sigurno i bezbedno snabdevanje energentima.
Ovaj amandman de fakto, predstavlja jednu, da kažem, sublimaciju svega toga, daje procedure i rokove koji su u skladu sa tim elementima i Zakonom o prostornom planiranju i izgradnji koji prihvata model objedinjene procedure, ali sa druge strane zadržava one sve stroge tehničke principe koji nas vode do tačke koja se zaključno rešenje o pridruženju.

Pre svega, ono što je posledica Briselskog sporazuma je što je naravno segment svega  što je vezano za Poglavlje 35 se odražava na mnoge segmente, između ostalog naravno i na energetiku i ono što u ovom trenutku je činjenica da mi, preko kancelarije ostvarujemo određene korake koji  su vezani za taj segment energetike, da je potpisan određeni sporazum između EMS-a i njihove tamo agencije, odnosno kompanije „Kost“ i da je tim sporazumom definisan taj segment, vezano za prenos električne energije, odnosno segment odnosa dva operatora tog sistema.
Puna implementacija svega, to je nešto što je pred nama. Pred nama je i formiranje kompanije koja treba da bude pri zajednici srpskih opština, koja treba da se bavi snabdevanjem pre svega severa Kosova i to ide nekim svojim hodom i mislim da je dosta visok stepen usaglašenosti oko svega toga.
Moram da kažem da kada je energetika u pitanju, tu su stvari uvek na malo višem nivou u odnosu na ostale, da kažem, privredne delatnosti zato što energetika objektivno ne poznaje granice i nemoguće je tretirati sisteme izolovano i nemoguće je dozvoliti da…

… problem postoji na jednom mestu i ja bih vas podsetio da smo pre izvesnog vremena, to je čini mi se bilo letos, kada je eksplodirao jedan termo blok u termoelektrani Kosovo, Obilić, da smo mi tada otvorili naše prenosne sisteme i obezbedili snabdevanje električnom energijom građane Kosova i Metohije.

Mislim, kolega Veselinoviću, da sad zaista nije bilo korektno. Ja sam odgovarao na pitanje gospođe Čomić, a ne na elemente ovog amandmana, tako da vas molim da ili me slušate, ili da ne pokušavate da mi imputirate tako nešto.

Mada sam i ja sada u maloj dilemi, a najsrećniji bih bio kada bi mi pisalo 163. i 164. mada u članu 163. mi završavamo sa time da kažemo – i pravilima za raspodelu prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Ako mi date samo 30 sekundi vremena, da se konsultujem sa svojim saradnicima.

 

Prihvatamo amandman.

Pre svega, moram da zamolim da čitamo sve stavove po redu. Postoje dva postupka. Jedan postupak je redovne, a drugi postupak je vanredne kontrole. Mi smo ovu meru pripisali za postupak redovne kontrole, koji je nešto što je minimum i posledica uređenja iz Zakona o meteorologiji, koji je definisao u kom periodu se moraju vršiti provere mernih mesta.
Sa stanovišta ušteda i kontrola vezano za neovlašćenu potrošnju električne energije, ajde srpski da se izrazim, za krađu električnu energije, za to postoje vanredne kontrole i to rade naše distribucije i moram reći da je tu u pojedinim distributivnim sistemima, došlo do velikog iskoraka.
Sada kada u ovom procesu reorganizacije EPS, definišemo jedinstveno ODS, i kada uspostavimo jedinstvene kriterijume za svih pet distributivnih centara, ja verujem da će te kontrole biti još efikasnije. Hvala.