Pre svega, nekoliko stvari bih želeo da iskomentarišem.
Kolega Arsić je naravno kao čovek iz tog kraja jako dobro upoznat vezano za Termoelektranu u Kostolcu i naravno sve to što je rečeno je u skladu sa ovim ugovorom i dokumentima koji su poslužili pre svega, kao osnov za realizaciju ovog projekta i tačno je da je period otplaćivanja projekta otprilike nekih 17 godina, a taj period dodatih 17 godina koji je pomenut je period nekih procena do kada će biti adekvatna proizvodnja uglja na kopu „Drvno“ i te procene na današnji dan kažu do 2052. godine.
Međutim, ja želim da verujem da će vek i samog kopa, ali pre svega i termoelektrane biti daleko duži i iz tog razloga je jedan od projekata Ministarstva rudarstva i energetike na kome posebno radimo proteklih dana, nedelja i meseci, jeste mogućnost otvaranja novog rudnika za podzemnu eksploataciju uglja u Ćirikovcu, to je upravo sa druge strane kopa „Drvno“, jedno selo na ulazu u Kostolac i postoji zaista jedna ozbiljna studija koja kaže da bismo tamo mogli da uđemo u novu proizvodnju uglja i da bismo mogli da obezbedimo negde oko dva miliona tona uglja godišnje iz podzemne eksploatacije, uglja koji je sa većom kalorijskom vrednošću, znači kvalitetnije uglja, koji bi mogli da značajno produžimo, da kažem rok eksploatacije celog kopa „Drvno“ i samim tim rok eksploatacije same elektrane.
Na tome ćemo raditi u narednom periodu intenzivno i o tome smo razgovarali i sa našim češkim prijateljima, to će biti jedna od tema mešovitog komiteta koji će biti sa Češkom u martu mesecu i mogućnost da sa češkim kompanijama koje su zaista vrhunske u oblasti rudarstva, radimo i na modernizaciji postojeće podzemne eksploatacije i na otvaranju, ponavljam, novih rudnika.
Vlada Srbije zaista daje ogromne napore i pre svega je posvećena finansijskoj stabilizaciji zemlje, finansijskoj konsolidaciji javnih preduzeća, ali i ekonomskom rastu i razvoju koji su osnovna premisa programa Vlade i od premijera preko svih članova Vlade, to su nam osnovni zadaci i to je ono što je prvi plan i čemu smo potpuno posvećeni.
Duboko verujem u to da će i 2015, ali pre svega 2016. godina doneti ozbiljan privredni rast i razvoj. Godina 2015. će biti godina u kojoj ćemo u potpunosti stabilizovati sve sisteme, pre svega one koji su bili ugroženi poplavama.
Očekujem u 2015. godini da vratimo proizvodnju uglja na onaj nivo iz 2013. godine, tu pre svega mislim da Kolubaru, da se približimo ili dođemo do tih 30 miliona tona godišnje. To je otprilike negde sedam miliona tona više nego što je bilo 2014. godine, kada smo zaista usled poplava doživeli jednu katastrofu i kataklizmu, pre svega u oblasti rudarstva i proizvodnje električne energije i sam taj pokazatelj govori da bi smo samo u tom segmentu u odnosu na 2014. godinu ostvarili neki novi prihod koji smo 2014. godine izgubili od nekih 150 miliona evra.
Otprilike tolika je vrednost te količine uglja koji ćemo 2015. godine proizvesti više u odnosu na 2014. godinu.
Kada se to prevede u električnu energiju, pa sad u zavisnosti da li tu električnu energiju prodajemo na domaćem tržištu gde se ona prodaje ispod ekonomske cene ili je eventualno izvezemo u nekim dobrim aranžmanima može da poraste. Tako da, sve ovo što radimo, ponavljam, ima pre svega pun smisao u toj ekonomskoj sferi.
Ukoliko u vremenu pred nama rešimo ovih još nekoliko ključnih globalno ekonomski važnih privrednih pitanja, tu mislim na Železaru Smederevo, o tome kolega Sertić naravno daleko više zna, ali ja se tome radujem kao ministar energetike, jer Železara Smederevo kada radi sa obe peći, kada radi u punom kapacitetu, to je još nekoliko procenata povećanja naše energetske potrošnje i proizvodnje na godišnjem nivou, tako da i nama u energetici treba da Železara radi.
Znači, Topionica u Boru, ako uspemo da uđemo u neke strateške aranžmane i uspemo da napravimo strateška partnerstva koja će dovesti do povećanja proizvodnje bakra, kojim ćemo sopstvenim sredstvima napuniti Topionicu, to je druga strateška stvar.
Treća stvar na kojoj intenzivno radimo, i danas su bili sastanci, to je vezano za aktiviranje i stavljanje u pun kapacitet hemijskog kompleksa, pre svega mislim na „Petrohemiju“, „Azotaru“ i MSK. Znači, te velike stvari same po sebi dižu našu privredu i naš BDP i to je prvi korak u odnosu na onaj zadatak koji imamo, da moramo da ostvarimo rast, a taj rast će da povuče i sve ostalo, uz čitav ambijent i set mera koje Ministarstvo privrede radi stvaranja uslova u kojima će pre svega mala i srednja preduzeća imati svoju šansu i verujem da će je iskoristiti.
Na samom kraju želim svim narodnim poslanicima da se zahvalim na jednoj dobroj raspravi i zakonu koji će omogućiti da Srbija nakon više decenija dobije prvi veliki energetski objekat.
Ja sam možda previše očekivao i očekivao opštu podršku za ovaj zakon, mada, kada bolje razmislim, kada od 250 poslanika samo jedan govori protiv, to je ipak visok stepen podrške ovom zakonu koji je važan za Srbiju i za njenu budućnost. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, stav Ministarstva je bio da zaista na jedan maksimalno odgovoran način izvrši jednu ozbiljnu analizu svih amandmana koji su uputili narodni poslanici, uvažavajući ovaj visoki dom, ali i potrebu da zajedno Zakon o energetici, kao jedan od ključnih zakonskih projekata koje Skupština usvoji, učinimo boljim.
Mislim da sama činjenica da smo prihvatili 38 od 96 amandmana govori da je naš pristup bio upravo takav da podržimo napor poslanika u zajedničkom cilju da zakonski projekat bude bolji.
Mi smo bez ikakve dileme prihvatili sve amandmane koji su bili mogući i koji su u kvalitativnom smislu ovaj zakon činili boljim.
Ne mogu da prihvatim vašu ocenu da implementacija trećeg paketa energetskih direktiva otvara bilo kakav prostor za malverzaciju, jednostavno mislim da vam ta formulacija nije baš najsrećnije izrečena i pretpostavljam da tako nešto suštinski niste ni mislili jer upravo prihvatanje tih direktiva čine naše zakonodavstvo daleko odgovornijim, daleko koegzistentnijim i zatvaraju mogućnost upravo bilo kakvih špekulativnih aktivnosti koje se mogu dovesti u bilo kakvu vezu sa malverzacijama.
Kada je u pitanju ovaj konkretni amandman, tu moram da istaknem…

Izvinjavam se, završavam rečenicu, oprostite.

Znači, ugovor kaže da su odluke obavezujuće, a taj ugovor je ratifikovala Skupština Republike Srbije, tako da ne može da se kaže da nemamo obavezu, niti da je prihvatanje tih odredbi protivustavno.

Naravno, mogućnost da AP Vojvodina ostvaruje regionalnu saradnju postoji. Ona proističe iz Ustava i čitavog seta drugih zakonskih rešenja.
Međutim, član 9. ne definiše saradnju regiona međusobno, nego saradnju Republike Srbije na regionalnom nivou. Ako posmatramo jugoistočnu Evropu kao region, onda je to učešće Srbije u okviru te šire regionalne saradnje, tako da AP Vojvodine može da ostvaruje saradnju sa drugim regionima u skladu sa Ustavom i ostalim zakonima, ali ne može da ostvaruje saradnju kao entitet na nivou jugoistočne Evrope, to radi Republika Srbija. Mislim da je potpuno jasno. Ovaj član ne obrađuje tu materiju o kojoj vi govorite.

Pre svega, ja želim još jednom da podsetim da smo u budžetu za 2015. godinu zadržali ovaj nivo socijalne brige i socijalne pomoći za ugrožene građane, u skladu sa nekim elementima koji se definišu sa centrima za socijalni rad. Naime, 680 miliona dinara će ove godine sa razdela Ministarstva rudarstva i energetike otići za energetski zaštićene kupce, od 120 do 2409 kilovat-sati električne energije, odnosno određene količine gasa i toplotne energije.
Kolega Božoviću, ja se suštinski slažem sa vašim amandmanom i suštinski ga i kao ministar i kao čovek koji se bavi politikom apsolutno podržavam. Ali, on nije pravno moguć zato što Zakonom o energetici mi ne možemo da propisujemo zakonom ono što se plaća, odnosno ne možemo da uređujemo trošenje budžetskih sredstava lokalnih samouprava. Jednostavno, to je nemoguće na taj način rešiti. Kada se bude donosio zakon o lokalnoj samoupravi, možemo da izmenimo član i da uvedemo to kao kategoriju, ali, ja jednostavno ne mogu sada, ovaj zakon nije leks specijalis u odnosu na ostale zakone i ne možemo da propisujemo tu vrstu obaveza lokalnim samoupravama.

Pa, ja ne znam da li imam mogućnost na član 11. ali saglasan sam - nije sjajan odgovor, kao što mislim da amandman nije neophodan, jer mi suštinski smo obezbedili potpunu javnost kada su oba dokumenta u pitanju i na svaki zahtev odbora mi reagujemo tako što propratno dostavljamo sve tražene informacije, ali ja kao ministar prihvatam i amandman na član 11. i na član 13.

Znači, prihvatam amandman na član 11. i amandman na član 13.

Ovo sada pitanje nije za ovaj član, niti je za ovaj zakon, jer ako bi sada to što ste rekli, s čim ja mogu i da se složim, jer metodologiju pisanja zakona ne određuje moje ministarstvo, niti je ovo prvi, niti je poslednji zakon koji će se pisati. Međutim, svi imaju tu jednu zajedničku odrednicu da sve pišu u jednini. Pogledajte. Onda biste morali svaki član da promenite, jer već u sledećem članu 18. piše – energetski subjekt. To onda znači da bi morali svaki član, jer u svakom članu ima makar nešto. Evo, član 19. - licenca se izdaje na zahtev domaćeg pravnog lica. Svuda je metodologija da se piše u jednini. Mi već u ovom trenutku imamo više javnih preduzeća koja obavljaju energetsku delatnost: Javno preduzeće Elektroprivrede Srbije, Elektromreže Srbije, Srbijagas, Transnafta. Tako da, ovde nije pitanje jednine ili množine, nego je pitanje metodologije izrade zakonskih propisa, koja je očigledno ovakva kakva jeste i očigledno je tako u svim zakonima.

Kad je ovaj amandman o kome sada govorimo u pitanju, mi nismo bili u mogućnosti da ga prihvatimo iz razloga koji su propisani obrazloženjem. Agencija ne može da propisuje bilo kakve uslove za izdavanje licenci, ni merila, ni kriterijume, a svaki energetski subjekt koji pribavi licencu dužan je da ispunjava sve propisane uslove za period za koji je licenca izdata. Tako da, zakon je u tom delu potpuno jasan.
Kada je u pitanju vaš amandman na član 16, mislio sam da ste iz obrazloženja mogli da u potpunosti razumete suštinu. Jednostavno, mi ne možemo i direktive, ali i čitava suština tog posla je takva da delatnost proizvodnje mora biti tržišna delatnost. Čim je tržišna delatnost, to znači da mi ne dajemo više delatnost od opšteg interesa.
Znači, samo uvođenje tržišne u delatnost proizvodnje električne energije nas više na nivou da je to samo isključivo i jedino delatnost od opšteg interesa. Tako da mi sada tu imamo jednu zamenu teza, znači, kad vi mene pitate da li je to od opšteg interesa? Da, suštinski to jeste od najvećeg interesa za ovu zemlju, proizvodnja električne energije, ali u toj klasifikaciji šta je delatnost od opšteg interesa. Proizvodnja ne može biti zato što je ona u potpunosti tržišna delatnost.

Ovde je zaista došlo do nerazumevanja. U ovom trenutku jeste rasprava o članu 22, ali kolega Bradić me je vratio na član 16. i zamolio da obrazložim, a pošto ja imam danas visok prag tolerancije prema gospodinu Bradiću, jer je jutros nakon 55 minuta čekanja da počne Odbor za privredu i energetiku, usled toga što nije imao kvorum, gospodin Bradić, kao poslanik opozicije dao kvorum za početak odbora i ja sam mu za to posebno zahvalan. Tako da ću svaku stvar sa njim da prokomentarišem pa makar ponekad i malo izašli iz konteksta.

Mi smo se sada još jedanput, pošto ja zaista nemam ni jedan problem, niti trunku sujete, da kada i čujem obrazloženje od narodnih poslanika na licu mesta prihvatimo amandman i dva amandmana sam kao takva i prihvatio do sada.
Međutim, evo sad smo napravili ponovo jednu konsultaciju. Ovo rešenje, kako je u zakonu predloženo i ovo obrazloženje koje smo dali je apsolutno tačno i ispravno.
Pokrajina i njeni inspektori učestvuju u ovome u prvoj fazi da bi neko uopšte ostvario to pravo da ima tu skladište i govore o ispunjenosti uslova. Sad je ovo dalje kontrola i u toj kontroli ne učestvuje ni moja inspekcija, nego tržišna. To je jednostavno tako i definisano je u članu 367. stav 1, 2, 3, 4. i 5. gde se govori da nadzor nad sprovođenjem, koje se odnosi na markiranje, monitoring, kvalitet derivata nafte vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine, preko tržišnih inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina i zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača.

Mi ovim zakonom ostvarujemo zaista, na mnogo mesta, neke kontrolne mehanizme. Mehanizme koji proceduru definišu na jedan kvalitetan, optimalan način, način koji je celishodan.
Mi stojimo čvrsto na stanovištu da predlog da se na savetu ovakve odluke i čitav ovaj set odluka koje ste vi predložili donose jednoglasno, jednostavno, nije celishodan sa stanovišta procedure, procesa. Ponavljam, nije deo nikakve regulative kod nas kada su ostali regulatori u pitanju, i konačno, to nije praksa nigde u svetu, tako da zaista ne vidim koji je to kvalitet koji mi ovim postižemo.
I pravo da vam kažem, apsolutno smo protiv usvajanja ovog amandmana, jednostavno ne vidimo bilo kakvo njegovu funkcionalnost i mislim da bi mogao čak u pojedinim situacijama da sprečava funkcionalnost rada agencije i da više otvori mogućnost lobiranja od ovoga o čemu vi govorite. To znači da je u toj situaciji dovoljno da neko izlobira jednog člana agencije i da čitav proces se zaustavi i da se nešto blokira.
Protiv smo ovog amandmana i ne možemo da ga prihvatimo.

Zaista ne vidim šta ovde nije jasno. Znači, rekli smo da može biti lice koje ima visoko stručno obrazovanje tehničke, pravne ili ekonomske struke. Znači širimo obuhvat ljudi, ali sva ta stručna zvanja moraju biti iz oblasti energetike, a ne iz rada javnog preduzeća.
Naprosto, šta bi to drugo bilo i koja je to druga oblast od značaja za poslove energetike? Ne vidim šta je to „oblast od značaja za obavljanje poslova Agencije“? Jedini značaj za obavljanje poslova je energetika jer je Agencija o energetici.
Mislim da ovaj amandman nema smisla i kao takav nismo mogli da ga prihvatimo.

Ovde sad možemo ovu priču da obrćemo i da je posmatramo iz različitih uglova. Ono što je činjenica je da, pod jedan, taj geotermalni potencijal se ne može razvijati. On predstavlja prirodni resurs i njega imamo onoliko koliko imamo.
Mi možemo razvijati korišćenje i procese korišćenja geotermalnih potencijala i ono što je važnije od ove polemike i da li ćemo to formulisati na jedan ili drugi način je što su geotermalni potencijali deo našeg Akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije. To je nešto na čemu zaista planiramo ozbiljno da radimo i bez ikakve dileme već radimo i bez ikakve dileme će predstavljati potencijal za Srbiju.
Mi o tome izveštavamo Vladu, a čini mi se da kroz ovo što definiše član 66, da, mi izveštavamo Vladu, ali o tom izveštaju Vlade mi možemo da izveštavamo i Skupštinu i da imate jedan potpun uvid u to kako se odvijaju ti, da kažem, procesi koji za cilj imaju korišćenje energije iz obnovljivih izvora, sa posebnim akcentom na geotermalne.
Možemo o tome svemu da držimo jednu posebnu sednicu i odbora i na njoj da kao ministarstvo, pre svega moji saradnici i državni sekretar gospođa Filipović, ali i pomoćnik za obnovljive izvore prof. Banjac malo više tu materiju približe i narodnim poslanicima i svima onima koje to interesuje.