Ja bih hteo da zahvalim gospodinu Markoviću, Jovanoviću, Mihajloviću i Bradiću na konstruktivnim diskusijama i predlozima koje smo moji saradnici i ja zabeležili, podršci koja se oseća iz svih poslaničkih grupa. To zaista celom mom timu, a verujem i kompletnoj Vladi izuzetno imponuje, jer je dokaz da ovaj rad koji smo imali mi sada i prethodno Ministarstvo energetike je dao rezultat kroz jedan opšti konsenzus da ovaj zakonski projekat ima kvalitet koji je na nivou onih očekivanja koja su bila pred nama. Naravno, ima uvek sugestija za to da može da bude nešto bolje ili drugačije.
Ja hoću pre svega gospodinu Bradiću da iznesem jedno čvrsto uveravanje da ćemo mi čim završimo ovu sednicu se vratiti u ministarstvo i dobro pogledati sve amandmane.
Naravno, duh zakona mora da prti duh reforme koju pokušavamo da uspostavimo i da uđemo u one trendove i tokove koji su deo našeg evropskog puta.
Tu želim da se osvrnem na nekoliko elemenata. Kada je u pitanju liberalizacija tržišta, pa osnovni uslov liberalizacije je da ona ne bude diskriminatorska. Upravo iz tog razloga mi nismo mogli da otvorimo tržište na način da ga zatvorimo, da u njemu učestvuju samo domaće kompanije.
Nažalost ili na sreću, to nije moguće i mi smo išli na rešenje koje opšta praksa i u svetu, pa naše kompanije će moći da trguju u inostranstvu. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije je otvorila kompaniju u Sloveniji iz koje će da trguje električnom energijom u čitavoj Evropi. Naprosto, to je trend, to je pravac i ne možemo sada da u tom pravcu vozimo malo levo, malo desno, malo da idemo iznad crte, malo da idemo ispod crte. Moramo u svakom trenutku da budemo na tom nivou.
Ponavljam, pogledaćemo sve amandmane. Ako ima promil razloga da nečim unapređujemo tekst, verujte, ne postoji trunka sujete, prihvatićemo svaki amandman, mada se ovde do mene nakašljavaju, ali verujte da je to tako.
Kada je u pitanju cena, vi ste pomenuli, vi jeste dobro uhvatili nit moje misli, kada sam govorio o razlici cena iz obnovljivih izvora i cena iz konvencionalnih izvora, ali me očigledno niste precizno čuli. Ja sam govorio koja je cena iz solara, iz vetra i koja je cena iz TENT-a i Đerdapa.
Naravno, apsolutno uvažavam činjenicu da je reč o objektima koji su davno izgrađeni i koji su se, da kažem, već otplatili. Ja nisam zato rekao voda i ugalj, nego sam pominjao konkretne objekte.
Moram da kažem i da je cena iz uglja, kada su novi objekti u pitanju, čini mi se, kada je u pitanju Termoelektrana novi blok u Kostolcu, da je neka cena koju smo imali iz visibility studije otprilike bazna cena 36 koma nešto evra, a u nekoj daljoj otplati, u nekoj projekciji rasta do 42 evra. Vidite, i iz novih objekata je ta cena značajno jeftinija kada su konvencionalni izvori u pitanju.
Na kraju, jedno pitanje koje ste dotakli iz različitih uglova, vi i gospodin Neđo Jovanović, pitanja toplotne energije i pitanje mogućnosti uređenja za nivo lokalnih samouprava, naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Na primer, mi kao Ministarstvo i Vlada ne propisujemo cenu toplotne energije. To čine lokalne samouprave, ali na osnovu uredbe koju donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministarstva i to je uredba koju mi definišemo parametre za utvrđivanje cene toplotne energije, odnosno maksimalnu cenu, neću da kažem od do, mada određujemo i tu donju, jer ne smeju da pogreše ni na dole, pa da pojedu supstancu, ali definišemo sve elemente na osnovu kojih oni bukvalno ubace parametre i izbaci im cenu toplotne energije.
Možda bi to mogao da bude neki mehanizam i za naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, mada mislim da to nije tako lako utvrditi kada je naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta u pitanju, zato što su razlike u toj nekoj atraktivnosti zemljišta, koja ipak mora da se uzme u obzir, suviše velike između različitih lokalnih samouprava.

Naravno da nisu svi dalekovodi u Srbiji izgrađeni u poslednje dve godine. Nažalost, neki od njih su stari i po nekoliko decenija. Objektivno, moram tu bez namere da se branim i da pravdam bilo koga da još jedan podcrtam ogromne napore koji su „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“ učinile i u normalizaciji u snabdevanju električnom energijom građana Srbije i čini mi se da mi uopšte nismo objektivni kada ocenjujemo aktivnosti naših javnih preduzeća i da uopšte se ne informišemo o tome šta se dešava u zemljama u okruženju, pa čak i u nekim od najrazvijenijih država sveta.
Imali smo situaciju da u SAD pre nekoliko meseci usled vremenskih uslova da su čitava mesta, gradovi bili bez električne energije i po nekoliko nedelja. Čak smo imali neku situaciju, pošto sam morao da gledam te podatke, gde su naseljena mesta bila i po dva meseca bez električne energije.
Tokom ovog nevremena i katastrofalnih meteouslova koji su zadesili istočnu Srbiju, sličnih problema bilo je i regionu. U Sloveniji je bilo drastičnih problema i nekoliko nedelja naseljenih mesta bez struje. Problemi u Austriji. Grad Budimpešta je jedno vreme bio bez napajanja električnom energijom. Problemi ogromni u Pragu. Jednostavno, molim da budemo realni.
Šta više, ja sam spreman danas ovde da izađem i sa ocenom da su naša javna preduzeća zajedno sa kompanijama sa kojima sarađuju uspele da otklone te kvarove daleko brže nego što se to bilo gde drugo radi zato što naša preduzeća, naši ljudi rade i danju i noću, ne obazirući se na vremenske uslove i često mislim da ih ponekad i treba kritikovati zbog toga što se naši radnici ponekad izlažu nepotrebnom riziku da bi rešili problem i da bi rešili taj širi društveni faktor, zato što jednostavno, nama se nameće od strane ukupne javnosti, gledajući tu širu sliku i potrebu da rešimo problem, mi to radimo ponekad po svaku cenu.
Ponavljam, pun respekt za sve zaposlene u „Elektroprivredi“, „Elektromrežama“, gomili kompanija iz Srbije, Republike Srpske, BiH koje su nam priskočile u pomoć. Mi smo imali nekoliko stotina najkvalitetnijih montera iz čitavog regiona koji su radili na otklanjanju pada nekoliko dalekovoda koje smo imali u okolini Majdanpeka.
Mi smo usled ogromnog ledenog talasa, koji je bio specifičan i praćen olujnim vetrom, imali situaciju u istočnoj Srbiji gde je došlo do zaista ogromnih problema. Neki od tih problema će biti i dugoročni i to ne ovi na elektropostrojenjima. Nama je u Svrljigu, Knjaževcu, Boljevcu polomljeno šume, voćnjaka na desetine i stotine hektara. Nama je u tom regionu došlo do obaranja 759 stubova drvenih, betonskih, novih i starih.
Tu se desila jedna potpuno neverovatna meteorološka i vremenska situacija u kojoj se sve, ljudi, zaledilo i sve što se zaledilo se na kraju i polomilo.
Ne mogu da prihvatim ocenu o nestručnim stranačkim rukovodstvima u javnim preduzećima zato što javna preduzeća dobro rade i ja kao ministar apsolutno stojim iza rada naših javnih preduzeća. Vi ste ovde napomenuli „Elektroprivredu Srbije“ i „Elektromrežu Srbije“. Stojim iza „Transnafte“, „Srbijagasa“. Svi radimo u jednom ozbiljnom timu u energetskom sektoru koji pokušava da energetsku situaciju u zemlji drži pod kontrolom. Verujte mi, sve ocene meni postaju paušalne kada kao neko ko je na čelu resora zajedno sa ovim ljudima znam koliko su sve te kompanije i njihova poslovodstva bila odgovorna i na visini zadatku u najtežem vremenu kada smo napravili energetski bilans zemlje koja je imala ogroman energetski problem i uspeli smo da sve to rešimo i da sve to držimo pod kontrolom. Za to je potrebna velika stručnost i veliki menadžerski potencijal.
Da se niko ne naljuti, ali ne moraju ni svi direktori javnih preduzeća u energetskom sektoru da budu elektroinženjeri, nekad je potrebno da budu dobri menadžeri, da mi organizuju posao u kompaniji i da znaju da pronađu kvalitetne inženjere koji će da rade svoj posao. Ja zaista verujem da imamo jednu takvu situaciju u javnim preduzećima.
Moram da pomenem ispumpavanje vode u Kolubari. Prve procene nakon poplava od strane Svetske banke i ostalih referentnih institucija su bile da ćemo za Malo jezero, za Velike Crljene moći da ispumpamo vodu do 1. oktobra, a za ovo Veliko jezero, odnosno Tamnava - Zapadno polje, da je minimum vremena koji će trebati za ispumpavanje vode godinu do godinu i po dana. Mi smo sa eksploatacijom uglja na Velikim Crljenima krenuli 10. avgusta, odnosno dva meseca pre prvog roka koji nam je dat, a sa ispumpavanjem vode i proizvodnjom uglja na kopu Veliki Crljeni minimum pet meseci pre onog prvog roka koji nam je dat.
Dakle, iza svega toga postoji zaista jedan ogroman stručan rad. Mi smo, da bi počeli sa impumpavanjem vode, morali da uradimo nekoliko ozbiljnih studija, počev od same geologije novog rudnika koji je bio žestoko oštećen u poplavnom talasu, preko studija o kvalitetu te vode, o uticaju na životnu sredinu, procena Instituta vodoprivrede „Jaroslav Černi“, projekat sanacije površinskog kopa, procena potrebnih ulaganja za potrebe rudarske mehanizacije na površinskim kopovima Tamnava - Zapadno polje i Veliki Crljeni. To su tri knjige koje su čini mi se veće nego što je bio budžet.
Morali smo da pregovaramo i sa međunarodnim institucijama. Svetska banka oko finansiranja, a to nam je vezala bila za procenu uticaja na životnu sredinu. Morali smo da pregovaramo sa Dunavskom komisijom. Pa, ljudi, nismo mi tu vodu negde dislocirali. Mi smo tu vodu morali da iz kopa prevedemo u „Kolubaru“, odakle ide u Savu, zatim u Dunav, pa Crno more. Znači, čitav Crnomorski sliv. Mi smo sa Dunavskom komisijom to morali da ispregovaramo. Ljudi, morali smo da dokažemo na jedan vrlo ozbiljan naučni način da ispumpavanjem te vode neće uticati na kvalitet životne sredine. Ta voda prolazi pored beogradskih vodoizvorišta. Znači, morali smo to da uradimo mnogo ozbiljno, da bi dobili saglasnost da sa tim počnemo. Moram da kažem da iza toga stoji ozbiljan proces, ozbiljna naučna metodologija i naučni pristup da bi uopšte dobili dozvolu.
Kada su tenderi u pitanju, ja zaista nemam te elemente, to je radio EPS zajedno sa „Kolubarom“. Ono što moram da kažem, meni je najvažnije da je meni danas krenuo ugalj, a sva ostala pitanja su za javna preduzeća koja sprovode tendere. Ponavljam, mi od danas imamo 10.000 tona uglja. To kada se prevede u struju, to je 250.000 evra dnevno. Mislim da je to za ovu državu najbitnija stvar.
Odvajanje brojila. Ministarstvo rudarstva i energetike nema nikakve veze apsolutno sa bilo kojim finansijskim elementima, naknadama, taksama koje ima JP „Elektroprivreda Srbije“. Oni donose odluke o tome, a drugostepeni organ im je Agencija za energetiku, kod koje se ostvaruje pravo na žalbu.
Problem brojila EBRD. Raspisan je javni poziv. Moram odmah da kažem, apsolutno nisam srećan činjenicom da su uslovi tendera takvi i da je ta lestvica dignuta toliko visoko, verujem i niko u Vladi, a znajući premijera, on je najmanje srećan zbog svih tih uslova. Ali, nažalost, to su ti parametri sa kojima uvek imamo problem kada imamo finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija. Jednostavno, nažalost, nemamo para da to finansiramo sami. Pošto nemamo pare da finansiramo sami, mi smo u obavezi da obezbedimo finansiranje. Kada obezbedimo finansiranje od međunarodnih institucija, onda se tenderi sprovode u skladu sa njihovim procedurama.
Meni uvek ostane pitanje da li je za nas bolje to što uzimamo kredite od tih institucija koje su povoljnije objektivno, jer to su najjeftinija sredstva, pa onda dižemo lestvicu visoko, ili bi možda čak bilo bolje da neki put uzmemo neki komercijalni kredit sa normalnim kamatnim stopama, pa mi diktiramo uslove? Ali, nažalost, uvek preovlada to – dajte da obezbedimo najjeftinije pare sa najvećim grejs periodom i najdužim rokom otplate, ali to su uvek ta sredstva i, kao što znate, uvek nam nameću te elemente i mi se uvek borimo za učešće naših kompanija. Iste stvari imamo i kada radimo sa Kinezima. Istu stvar smo imali i na mostu. Istu stvar imamo i u Kostolcu. Znači, uvek se borimo – dajte da ubacimo naše kompanije. Nadam se da ćemo i ovde uspeti u ovom procesu. Pošto je, ponavljam, tender otvoren do marta meseca i ima prostora za pitanja, ima prostora za korekciju dokumentacije, ja ću se lično za to zalagati.
Zaista sam probao da odgovorim na sva vaša pitanja. Ako sam nešto preskočio, slobodno me podsetite. Što se tiče broja članova zakona, to ne mogu da vam odgovorim. Zakon je onoliki koliki jeste. Moram da kažem i to da ovaj zakon nije bio ni u jednom trenutku tajna, on je sve vreme bio na sajtu Ministarstva. Sve nacrte, sve izmene nacrta, svaku promenu smo mi ažurirali i on je od novembra meseca, kada je koleginica Mihajlović krenula prvi put u izradu zakona, odnosno u novembru je krenuo prvi put u javnu raspravu, a Predlog zakona je krenuo u izradu daleko ranije. Znači, on je u javnoj raspravi već 13-14 meseci.
Konačno, sada ovo nije stvar da se hvalim, ali je zaista tako, niti je to samo za mene pohvala, 2014. godina je prva i jedina godina posle dužeg niza godina u kojoj nije došlo do povećanja cena električne energije. Mislim da je to jedna činjenica i jedna okolnost koja je dobra. Svih ovih prethodnih godina je bilo povećanje, osim 2014. godine. To vam kažem potpuno odgovorno i znam da to i vi znate. Zahvaljujem.

Pre svega, ja bih hteo gospođi Đoković, koja je govorila ranije da se zahvalim na podršci zakonu i na zaista jednom doprinosu ovoj raspravi i razumevanju zakonskih odredbi koje su implementirane u novi zakon o energetici i da kažem da ćemo zaista pokušati da analiziramo sve predloge koji su vezani za Čačak i pokušati da nađemo neke projekte koji su vezani za obnovljive izvore koji mogu biti interesantni za teritoriju tog grada.
Ono što želim da prokomentarišem kada je diskusija gospodina Božovića u pitanju, naravno uz zaista jedan dobar odnos na temu što u Zakonu o energetici imamo dosta razumevanja od strane opozicionih poslanika i najave mogućnosti da čak i u danu za glasanje podrže zakon, hitnost postupka sam objasnio u prepodnevnom delu i zaista molim za razumevanje objašnjenja koje smo dali.
Vlada je izabrana 27. aprila, u maju smo imali poplave, u junu formirali radnu grupu, imali veliko usaglašavanje i sa Energetskom zajednicom i drugim institucijama. Nacrt zakona uputili u Vladu na mišljenje ostalim ministarstva 5. novembra, ozbiljna procedura usaglašavanja unutar Vlade i 19. decembra konačno usvojen Nacrt zakona i našli se pred poslanicima.
Važno je da od 1. januara stupi na snagu zbog obaveza koje smo preuzeli, ali koje nisu do te mere fiksne, jer ponavljam, mi ćemo biti jedina država iz ugovora o Energetskoj zajednici, koja će u potpunosti ažurirati svoje zakonodavstvo i prilagoditi ga ostalim zemljama članicama EU, nego pre svega iz razloga što time zaista dižemo kredibilitet naše zemlje i mogu slobodno da kažem i u ovom segmentu pokazujemo da smo apsolutno lider i regionu.
Kada je u pitanju dalekovod Vinča, on je deo važnog projekta Beograd 20 i pošto smo pre nekoliko godina sarađivali u Gradu Beogradu, ja mislim da i gospodin Božović razume značaj tog projekta. Gradska uprava u to vreme je imala izuzetno dobar odnos prema realizaciji tog projekta i šta više, uspostavila 2012. godine partnerski odnos sa „Elektromrežom Srbije“ u pokušaju da se ovaj projekat konačno završi, jer ponavljam, izuzetno važan projekat koji treba da obezbedi stvaranje tog prstena oko Beograda, koji garantuje apsolutno sigurno snabdevanje Beograda, koje nije važno samo za Beograd, nego je važno za ukupnu elektroenergetsku stabilnost naše zemlje.
Jednostavno apelujem danas sa ovog mesta, kao neko ko pokušava da odgovorno vodi resor kojim upravlja, da pokušamo da se svi zajedno suzdržimo oko politizacije nekih tema koje jednostavno to ne dozvoljavaju zato što politizacija takvih tema može dovesti do ozbiljnog uzbunjivanja javnosti i stvaranja jedne loše atmosfere među građanima koja posle može da nam se širi i da imamo problem u svakoj investiciji i u svakom novom projektu.
Ja imam informacije koje govore na temu da je ovaj projekat u potpunosti urađen na kvalitetan, zakonit način, uvažavajući najviše standarde zaštite životne sredine. Mogu potvrdim ovo o čemu je gospodin Babić govorio. Na projektu su rađene izmene. Te izmene su izvršile poskupljenje samog projekta, urađene studije uticaja, izrađena, usvojena pozitivna. Uopšte nemam problem da sa poslovodstvom „Elektromreže Srbije“ još jedanput sednem i prođemo kroz sve te papire, ali, ponavljam projekat je urađen u skladu sa zakonom, uvažavajući propise i standarde i zaštite životne sredine.
Radi mira u kući mi ćemo to još jedanput pogledati, mada ponavljam, informacije i podaci kojima mi u ministarstvu raspolažemo govore da je reč o projektu koji je u potpunosti bezbedan za život i zdravlje ljudi koji žive duž trase. Uopšte me ne interesuje to što oni žive u nelegalnim objektima, moramo da vodimo računa o zdravlju svih ljudi i mislim da to i na ovom projektu radimo potpuno odgovornost.

Dobro, koliko vidim, ovde sam jedino ja video deo tog prenosa i deo slave koji sam predao gospodinu Pavićeviću.

Apsolutno sam ovde zato što uvažavam Skupštinu Republike Srbije, a ne zbog TV prenosa.
Nisam hteo da budem deo polemike i ne želim da budem ni u ovom trenutku. Hoću da izrazim nadanja da će gospodin Pavićević imati vremena da pročita Zakon o energetici, pošto do glasanja ima sigurno 48 časova. Ako bi se malo manje bavio rečnikom, a više Zakonom o energetici verujem da bi stekao predstavu o samom zakonu. I tokom rasprave o budžetu i u pripremi budžeta mislio sam da je Zakon o energetici malo zanimljiviji, pošto budžet su samo brojke, a ovde su uglavnom slova pa je bolje za čitanje.
Ono što je sada ozbiljni deo ovog mog javljanja je samo jedna mala ispravka. Ja nisam nijednog trenutka rekao da je način usvajanja ovog zakona neka evropska praksa, kao što ste rekli. Ja sam dao jedno objašnjenje i pokušao da opravdam činjenicu zbog čega je ovaj zakon ušao u proceduru na način na koji jeste i na način zbog koga nisam u potpunosti srećan.
Naravno, voleo bih da su narodni poslanici imali više vremena za pripremu kada je ovaj zakon u pitanju i otprilike sam objasnio koliko rada i usaglašavanja je bilo na ovom zakonu od formiranja radne grupe za finalizaciju ovog zakona, koji je koleginica Mihajlović počela još 2013. godine. On je u novembru mesecu 2013. godine bio i u javnoj raspravi. Od juna nova radna grupa, od juna više krugova usaglašavanja sa Energetskom zajednicom. Naravno, ponovo ceo krug usaglašavanja sa svim energetskim kompanijama, najave da će zakon ići u usvajanje do kraja godine. Sve vreme je nacrt zakona uvek ažuriran na internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike. Hoću da kažem da nismo bežali od javnosti. Javnost je sve vreme bila uključena. I u ovom trenutku dok ja sa vama polemišem stižu mejlovi iz različitih grupacija vezano za određene zahteve, vezano za dodatno usaglašavanje oko zakona.
Ponavljam ono što sam rekao i što je koleginica Joksimović potvrdila, duboko verujem da je u interesu naše države da se ovaj zakon usvoji, da počne da se primenjuje od 1. januara. To je dobro za kredibilitet naše zemlje i, ponavljam, verujem da je dobro da dobijemo tu ocenu da smo prva zemlja iz Ugovora o Energetskoj zajednici koja je u potpunosti ažurirala svoje zakonodavstvo sa svim energetskim direktivama, odnosno sa zakonodavstvom EU.
Žao mi je što niste uspeli da analizirate ovaj zakonski projekat. Pretpostavljam da je velikim poslaničkim grupama lakše da vrše pripremu jer imaju podelu zaduženja kada su poslanici u pitanju.
Ponavljam, pred nama su i neki drugi zakoni koje će moje ministarstvo predlagati. Pokušaćemo da Narodna skupština ranije bude deo samog zakonodavnog procesa, odnosno procesa usvajanja zakona.

Zaista uvažavajući i vreme koje smo proveli u ovoj raspravi i kvalitet rasprave ne želim dugo da još koristim vaše vreme. Pre svega, biću slobodan da se zahvalim i u ime koleginice Joksimović i u ime koleginice Udovički koja je bila sa nama dobar deo današnje rasprave, na jednoj izuzetno kvalitetnoj i konstruktivnoj raspravi o setu zakonskih predloga koji su bili danas na dnevnom redu. Naravno, uvažavamo i one kritičke tonove kojih je bilo danas i u samoj obradi sada amandmana koje su narodni poslanici podneli pokušaćemo naravno da napravimo analizu i tamo gde postoji prostor za poboljšanje zakonskih projekta, mi ćemo to bez ikakve dileme učiniti.
Još jednom, hvala na kvalitetnoj raspravi, korisnoj raspravi za sve nas i vidimo se u raspravi o amandmanima.

Ja bih hteo, naravno pozdravljajući sve uvažene narodne poslanike, da se zahvalim kolegi Peku, na jednom zaista sistematičnom pristupu sagledavanju budžeta, i razumevanju upravo onih ključnih elemenata koje je Vlada pokušala da stavi u prvi plan u svim merama koje su suština onoga što mi planiramo u godinama pred nama.
Pre svega da stavim akcenat na upravo te teme koje ste pomenuli, vezano za javna preduzeća, od kojih nekoliko ključnih se nalazi, čija je, da kažem, finansijska stabilizacija i konsolidacija neophodna za ukupnu makroekonomsku stabilnost zemlje se nalaze u resoru Ministarstva rudarstva i energetike i iz te oblasti su, pre svega mislim na „Elektroprivredu Srbije“ i „Srbijagas“.
Da bi se razumela održivost ovog sistema koji, ovako kada mi kažemo da u budžetu za 2015. godinu, nema predviđenih novih sredstava za zaduživanje, za „Srbijagas“ za plaćanje gasa, moram čisto da kažem kako to predviđamo da bude jedan održiv sistem.
Malu digresiju bih napravio, mi smo na Vladi Republike Srbije usvojili program reorganizacije „Elektroprivrede Srbije“, na prvoj sledećoj sednici Vlade očekujem da će Vlada Srbije, usvojiti plan restrukturiranja „Srbijagasa“, koji „Srbijagas“ definiše kao vertikalno integrisanu kompaniju sa vlasnički razdvojenim energetskim delatnostima, što će omogućiti dodatno efikasnije funkcionisanje „Srbjagasa“.
Paralelno sa tim, mi sa MMF-om, preko Svetske banke i IBRD, završavamo plan finansijske stabilizacije za EPS, i plan finansijske konsolidacije za „Srbijagas“ koji treba da definiše te neke ključne mere i principe po kojima će se ustanoviti neki novi načini funkcionisanja u ekonomskom smislu, kada su te kompanije u pitanju. Ali, u velikoj meri menjamo ambijent u kojima one funkcionišu, pre svega, mislim na „Srbijagas“.
„Srbijagas“ najveći deo svojih finansijskih loših rezultata je bazirao na činjenici da je politika čitave države bila da se određena vrsta socijalnog mira i upošljavanja preduzeća preko Srbije i njihovog opstanka u radu, zasniva na tome da im „Srbijagas“ isporučuje gas koji se ne plaća. Tu pre svega mislim na nekoliko ključnih preduzeća u hemijskom kompleksu, a pre svega, ponovo, Petrohemija, Azotara, MSK.
Ono što je premisa svega što ćemo raditi u 2015. godini, je upravo to da neće biti isporuka gasa onim kompanijama koje taj gas ne mogu da plate, i obezbeđujemo model kako da te kompanije funkcionišu u takvim uslovima.
Vrlo smo blizu da obezbedimo taj model funkcionisanja i obezbeđivanja gasa upravo za taj hemijski kompleks, na način da hemijski kompleks može da radi, ali da to više ne bude jedino i isključivo na štetu „Srbijagasa“. Uspeli smo u sporazumu koji smo postigli sa NIS-om da obezbedimo za 2015. i 2016. godinu, za potrebe Petrohemije, po 50 miliona kubika gasa, koji se vadi iz domaćih nalazišta, po ceni od 280 dolara, za 1000 metara kubnih, koji predstavljaju otprilike 60% njihovih godišnjih potreba za gasom, po ceni koja je otprilike 40% jeftinija od ovoga što sada imaju, što omogućava da Petrohemija konačno ima cenu gasa koja je ekonomska. Dogovorili sa NIS-om paritete cena primarnog benzina i perolitičkog benzina, koji će omogućiti da Petrohemija uglavnom stabilizuje svoje poslovanje, a za onaj konačni korak je potrebna ona velika investicija, u novu polipropilensku liniju za proizvodnju, koju trenutno pregovaramo sa više kompanija koje su se javile da su zainteresovane za strateško partnerstvo za Petrohemiju.
Konačno, kada su u pitanju Azotara i MSK, mi smo u ozbiljnoj fazi razgovora sa Gaspromom, odnosno našim ruskim partnerima, da probamo da vratimo onu toling shemu, koja je bila prisutna 2012. godine do, čini mi se, početka 2013. godine, kada je nažalost, ukinuta, ili ti, tog modela za doradu gasa, da ne kažem, barter aranžmana iz nekih 90-ih godina, koji bi trebali da omoguće da Azotara i MSK dobiju gas po ceni koji, jednostavno omogućuje njihovu proizvodnju i koji njihovu proizvodnju čini ekonomičnom i ne tera ih dalje u gubitke.
I, konačno, drugi segment tih mera koje moramo da uspostavimo za „Srbijagas“ je jedna disciplina među lokalnim samoupravama, u plaćanju obaveza za gas, i jednostavno moramo napraviti takav model u kome svi segmenti, pre svega države, su odgovorni da u tom sistemu mi više nemamo tih kašnjenja u plaćanju, ili uopšte nedostatak plaćanja, jer jednostavno, „Srbijagas“ ne može više da nosi taj teret da isporučuje svima gas da on ne bude naplaćen, a da taj gas mora da se plati u inostranstvu, i to u valuti koja je konvertibilna.
Moram i ovu priliku da iskoristim, i da još jednom iskažem ogromnu zahvalnost građanima, jer objektivno, građani su najbolje i najrevnosnije, i najrednovnije platiše svih obaveza za isporučene energente i upravo građani daju taj doprinos da naš energetski sistem bude stabilan i da imamo mogućnosti da ga činimo stabilnim na način da možemo da obezbedimo neophodne količine energenata.
Dakle, hoću da zaključim, nismo planirali u 2015. godini dodatne subvencije za dodatna zaduživanja za plaćanje količina gasa koje ćemo tek obezbediti, već planiramo takav jedan sistem koji ima mnogo kockica i koji čini jedan ozbiljan mozaik kako da unapredimo poslovanje „Srbijagasa“ na način da on može da ispunjava svoje obaveze samostalno. Hvala.

Ja ću samo kratko, jedan mali komentar vezano za ovo što je kolega narodni poslanik govorio, pre svega zato što verujem da nije zlonamerno, pa onda pojašnjenje i radi vas i radi ostalih kolega, a i radi javnosti.

Kao nacionalni koordinator za saradnju sa Kinom u mehanizmu saradnje Kina i centralna i istočna Evropa, čisto informacije radi- zvanični jezici na samitu su bili: srpski, kineski i engleski. Tako da kolege iz Slovačke i Bugarske, naravno, nisu mogle da govore na drugim jezicima i potpuno je prirodno da su naši ljudi govorili na srpskom jeziku, jer je bilo omogućeno simultano prevođenje za sve učesnike samita.

Ono što kao neko ko je bio moderator panel rasprave vezano za infrastrukturu, energetiku i saobraćaj moram da istaknem da je to bio najveći panel sa oko 500 učesnika i trajao gotovo tri sata. Više od 60% prezentacije su bile naše, naše prezentacije, a suština samita nije bila da samo Srbija predstavi svoje projekte, nego ceo region, svih 16 zemalja i dobili smo apsolutno sve pohvale i od ostalih kolega iz preostalih 15 evropskih zemalja, posebno od kineske delegacije i čitav niz komentara da smo kao država izuzetno dobro iskoristili ovaj samit za promociju Srbije, naše privrede i naših potencijala.

Tako da ovo čisto da posluži kao prilog ovoj raspravi, bez želje da ulazimo u polemike, čisto da pojasnimo i radi vas i radi ukupne javnosti.

 

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodin Petrović je zaista otvorio pregršt izuzetno važnih tema, tema koje su bitne za budućnost naše zemlje. Premijer je u svom izlaganju, najveći deo toga iskomentarisao i izašao sa stavovima Vlade. Ja po nekoliko pitanja moram da dodam, pre svega, uvažavajući značaj ovih tema.
Mi ćemo odmah nakon ove sednice na kojoj usvajamo budžet i ove ostale prateće zakone, na sledećoj sednici imati jedan izuzetno važan reformski zakon, Zakon o energetici koji kao jedan moderan evropski zakon primenjuje čitav onaj treći paket energetskih direktiva. Iza tog zakona stoji dosta rada ali paralelno sa time mi pripremamo jedan set novih propisa vezano za oblast rudarstva i tu ste gospodine Petroviću, apsolutno u pravu. Sve to ide jako teško i suočavamo se sa jednom ogromnom inercijom koja u rudarstvu postoji više decenija i onom jednom stavu koji je u sebi prepoznavao samo opciju da postoji to državno rudarstvo i nije razumeo ovo vreme u kome rudarstvo postaje, da kažem, jedno od ključnih oblasti industrije u koju ulazi velika količina svežeg kapitala i stranog kapitala. Oblast u kojoj postoji ogromno interesovanje i oblast koja bez ikakve dileme može da bude jedna od onih stavki gde ćemo ostvariti brz rast i taj rast može vrlo brzo da se odrazi i na naš rast BDP.
Mi u ovom trenutku imamo velike, pre svega, najveće svetske igrače koji imaju istražna prava na nekoliko važnih lokacija širom Srbije. Tu pre svega mislim na Rio Tintu koji radi kod Loznice, tu mislim na „Friport Mek Moran“ koji radi u okolini Bora. Naravno imamo i Item Group koja radi na nekoliko ozbiljnih lokacija, kao predstavnici najvećih kanadskih kompanija.
To je za nas jako važno i mi moramo čitav taj zakonski set stvari da modernizujemo kako bi taj segment od istražnog prava do otvaranja rudnika učinili efikasnim, jer otvoriti rudnik to je nešto što drastično utiče ne samo na taj kraj nego, ponavljam, na različitoj zemlji. Znači, to su na hiljade novih radnih mesta, to je infrastruktura koja mora u velikoj meri da se odredi i plus onaj neki svetski parametar koji kaže da na svakog rudara otprilike devet ljudi dobije neki posao i radi u tom čitavom sistemu.
Moram da napomenem kao važnu stvar, da se u budžetu za 2015. godinu posle dužeg vremena nalaze određena sredstva i za razvoj ovog našeg domaćeg rudarstva. Da imamo u onom segmentu državne garancije 10 miliona evra koja su predviđena za modernizaciju proizvodnje uglja u rudniku „Soko“ koji radi u sklopu Javnog preduzeća „Podzemna ekploatacija uglja“ i da je to deo jednog projekta koji spremamo tri godine po deset miliona evra koji treba drastično da poveća proizvodnju uglja u našoj podzemnoj eksploataciji koja danas radi vrlo skromno. Tih 4.000 ljudi proizvede godišnje oko 600.000 tona uglja i to je potpuno neekonomično. Mi radimo u ovom trenutku Rudnik „Soko“, spremamo neki koncept vezano za proširenje proizvodnje uglja u rudniku „Štavalj“. Radimo i na otvaranju novog rudnika „Ćirikovac“ koji bi trebali svi zajedno da podignu tu proizvodnju uglja na nekoliko miliona godišnje, što bi bila prava stvar i što bi nam konačno skinulo sa dnevnog reda subvencije koje svake godine izdvajamo za naše Javno preduzeće „Podzemna ekploatacija uglja“.
Biomasa. Drago mi je što ste i tu temu pokrenuli. To bez ikakve dileme predstavlja veliki potencijal Srbije i sa stanovišta postojeće biomase koju mi imamo i koja stvara mogućnosti za otvaranje određenih energetskih objekata koji bi koristili tu biomasu. Moram da kažem da država tu stvar apsolutno podržava, a to je jedini segment iz tih obnovljivih izvora koji nije pod onim sistemom kvota i to je nešto što ima apsolutnu podršku i ministarstva, i Elektroprivrede Srbije koja treba u konačnom da otkupi tu energiju.
Moram da napomenem i nešto što smo poprilično diskretno uradili zato što mi se čini da u Srbiji još malo izaziva i podsmeh. Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije pre nekoliko dana je raspisalo jedan javni poziv vezano za otvaranje mogućnosti da se u Srbiji uzgaja energetska trska. To je nešto što je u čitavom setu postalo hit. Ovde kod nas onako bojažljivo izlazi u javnost i verujem da je to nešto što u narednim godinama može biti izuzetno interesantno uzimajući u obzir da od 800.000 ha državne zemlje nekih 400.000 ha nije uopšte dato ni u zakup i u ovom trenutku se ne obrađuje. U nekim od evropskih zemalja ta energetska trska smanjuje potrošnju uglja i do 50%. Tako da je to nešto na čemu ozbiljno radimo.
Premijer je rekao oko energetske efikasnosti i naravno mi u ovom trenutku sa stanovišta mogućnosti našeg budžeta smo izašli sa jednom relativno skromnom sumom od 180 miliona i svesni činjenice da time ne možemo da uradimo dramatične stvari, ali ostavljamo da gori vatra i ostavljamo mogućnost da radimo neke projekte iz oblasti energetske efikasnosti čekajući bolje vreme sa stanovišta budžeta.
Sa druge strane, svesni činjenice da u oblasti energetske efikasnosti ne treba samo država da investira. Mi spremamo ono o čemu smo pričali vi i ja skoro sa ove govornice. Spremamo i u završnoj fazi smo priprema podzakonskih akata koje će omogućiti onaj ESKO ugovor koji je evropski ugovor, koji obezbeđuje te modele PPP-ja koje ljudi mogu da ulože u projekte energetske efikasnosti i da od ostvarenih ušteda se deli zarada između onog ko uloži i onog ko je vlasnik objekta. To je nešto što će veoma brzo da se nađe pred nama
I konačno, Naftna industrija Srbije u sebi nosi puno izazova i njena budućnost bez ikakve dileme zavisi u velikoj meri od investicija, pre svega u suštinske projekte.
Mi smo proteklih nekoliko godina imali situaciju da je Naftna industrija Srbije dosta ulagala u neke regionalne projekte i razvoj, pre svega, regionalne maloprodajne mreže i određena istražna prava u zemljama u okruženju.
Ja ne sporim da je to deo stvaranja neke šire slike o NIS-u kao lidera u ovom regionu ali sa druge strane, mi smo proteklih nekoliko meseci poseban akcenat stavili upravo u pravcu insistiranja predstavnika države da se na prvom mestu završe investicije u zemlji, odnosno investicije u proizvodne objekte NIS i to je deo i onih zaključaka mešovitog komiteta Srbije i Rusije, i mi insistiramo i to je deo opšteg stava svih naših predstavnika u NIS-u da se pre svega završi duboka prerada. Tu postoji još uvek taj nedostatak zajedničkog stava sa ruskim partnerima.
Da li je opcija koksovanja ili hidrokrekinga nešto što je za nas bolje i što je budućnost. Vi znate, i o tome se pričalo u javnosti da je razlika u investiciji značajna, da je koksovanje negde do 300 miliona evra investicija, hidrokrekinga negde oko 600 miliona.
Onaj deo stručne javnosti koji je okrenut prema nama kao državi i ministarstvu se apsolutno zalaže za hidrokreking koji jeste skuplji ali ostvaruje veću zaradu i veću perspektivu u budućnosti.
Na žalost ruski partneri su u prethodnom periodu doneli odluku, pre nego što je formirana ova Vlada, da se krene u koksovanje i mi smo sada tu u nekoj fazi pregovaranja.
Moram da istaknem da je, otkad je formirana ova Vlada, napravljen jedan mali iskorak u tom, da kažem, jačanju uloge države vezano za poslovanje NIS i da verujem da možemo tu napraviti neki iskorak, kao što smo ga napravili u pitanju odnosa NIS prema „Petrohimiji“ premijer tu nije hteo da se pohvali ali ja hoću da ponovim da smo obezbedili kroz ovaj ugovor da NIS obezbeđuje određene količine gasa za potrebe rada „Petrohemije“ u iznosu od 50 miliona metara kubnih godišnje po ceni od 280 dolara.
U prethodnom vremenu je „Petrohemija“ radila sa gasom od 480 miliona, tako da je to značajna ušteda. I da smo uspeli da napravimo neke iskorake i po pitanju primarnog benzina gde sada „Petrohemija“, taj primarni benzin kupuje od NIS po ceni FOP minus 30 dolara. Nekada je to bilo i FOP plus deset, a prodaje pirolitički benzin po ceni FOP plus 65.
To su neki elementi koji sada te gubitke koji se ostvaruju poslovanju „Petrohemije“ čini, ne mogu da kažem prihvatljivije, ali manje krvarimo u poslovanju „Petrohemije“ koju objektivno moramo da držimo da radi zato što značajno utiče na naš BDP i u dobroj meri sve ovo što ona proizvede, izvozimo i naravno samo „Petrohemiju“ koja radi, možemo da držimo takvu da bude interesantna za uvođenje ovog trećeg partnera koji treba da uloži u polipropilensku liniju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.           
Dame i gospodo, pre svega i amandman i diskusiju gospođe Čomić sam shvatio kao jedan dodatni podsticaj da imamo više rasprave na temu kakvo nam je stanje u javnim preduzećima. To u suštini održava želju svih u ovoj sali da učinimo da javna preduzeća budu efikasnija, da smanjimo i subvencije i državne garancije koje ovaj parlament i budžet daju upravo tim javnim preduzećima. Upravo to i jeste politika ove Vlade i to nije nešto oko čega postoji bilo kakav spor.
S tog stanovišta, ja kao novi ministar rudarstva i energetike apsolutno u kontinuitetu u odnosu na ono što je gospođa Mihajlović pričala, danas radim u pravcu da se stvari u „Srbijagasu“ dovedu na nivo efikasnosti i neophodnih procesa koji će se odvijati u tom preduzeću, kako bi se ove stvari u narednom periodu ublažile i kako bi učinili da taj za nas jedan izuzetno važan sistem bude efikasniji i da bolje posluje.
Ne želim danas da ovde govorim na način da bilo ko razume da ja branim svog stranačkog kolegu gospodina Bajatovića, ali moram da kažem nekoliko stvari. Upravo danas Ministarstvo rudarstva i energetike, odnosno pre nekoliko nedelja, je uspelo da usaglasi sa energetskom zajednicom i Evropskom komisijom plan restrukturiranja „Srbijagasa“, koji pre svega predstavlja usklađivanje funkcionisanja „Srbijagasa“ sa onim zahtevima Evropske komisije i energetske zajednice, vezane za direktive iz trećeg paketa, ali u sebi sadrži i taj set pitanja koja se tiču finansijske konsolidacije „Srbijagasa“ koje su neophodne.

Vrlo brzo završavam.
„Srbijagas“ u izuzetno teškim uslovima funkcioniše i plaća cenu mnogih procesa u našem društvu koji traju više godina, počev od „Petrohemije“, koja „Srbijagasu“ duguje više od 200 miliona, a zajednička odluka svih stranaka koje sede u ovom parlamentu je bila da „Petrohemiju“ moramo sačuvati, isto tako Azotara, MSK, Železara, plus gomila dugova raznih lokalnih samouprava.
Na današnji dan jedino Beogradske toplane, odnosno Beogradske elektrane ne duguju „Srbijagasu“ ni dinara za isporučeni gas, duguju nešto za određene kamate. Cela Srbija duguje „Srbijagasu“ u ovom trenutku.
Napunili smo Banatski Dvor. U njemu imamo otprilike 100 miliona evra gasa. To je izuzetno značajno za naš energetski sistem, ali moramo dati još malo vetra u leđa „Srbijagasu“ dok ne sredimo pitanja u hemijskoj industriji, u lokalnim samoupravama i ne napravimo sistem koji će biti takav da svi imaju obavezu da „Srbijagasu“ plate gas, a EPS-u plate struju.
Mi danas još uvek nemamo takav sistem. I dalje imamo opštine koje duguju EPS-u 800, 900 miliona dinara za struju i u takvim uslovima lako je kritikovati menadžment, ali nije lako upravljati tim sistemima koji su izuzetno kompleksni i odgovorni. Zahvaljujem.

Predlažem da gospodin Pavićević dobije reč. Treći put ustaje, dobiće upalu mišića.

Neću da odustanem.
Moram da se uključim u ovaj segment rasprave, pre svega, zbog javnosti. U želji da se ne stekne pogrešna predstava, da se ove mere koje Vlada Republike Srbije nerado povlači, vezano za fiskalnu stabilizaciju, realizuju da bi Srbija imala energente i da bi Srbija obezbedila gas, mazut i ostale neophodne energente, niti zbog stanja u „Srbijagasu“, niti zbog plate direktora „Srbijagasa“.
Mislim da je ispod nivoa ove skupštine da stvari spuštamo tako nisko, da jednu ozbiljnu državnu meru koju Vlada nerado donosi, svesna svih njenih konsekvenci, spuštamo na taj nivo da polemišemo da li je to zbog plata jednog direktora, pri čemu ja apsolutno ne znam kolika je plata direktora „Srbijagasa“, niti verujem da je tolika. Gospodin Bajatović je vaš kolega narodni poslanik, možete to sa njim da iskomentarišete. Gotovo da sam siguran da to nema veze sa tom cifrom koju je uvaženi mladi kolega Božović izneo ovde, tim pre što treba tu da se setimo da gospodin Bajatović najveći deo svojih primanja izdvaja u humanitarne svrhe.
Ono što želim da kažem, vezano za nabavku energenata, u rebalansu budžeta nalazi se garancija JP „Srbijagas“, kojom će on obezbediti određenu kreditnu liniju. Iz te kreditne linije je predviđeno da vrati u budžet Srbije određenu pozajmicu koju je imao i da plati određene količine isporučenog gasa kojim je napunjeno skladište Banatski Dvor, ni manje, ni više.

Pre svega da se zahvalim gospodinu Petroviću za ovoliko pažnje koja je posvećena nekim projektima iz oblasti energetike i da se izvinim što me malo glas muči, jer sam malo bolestan.
Kada je u pitanju energetska efikasnost, ja se u potpunosti slažem sa vama da je to za Srbiju jedna ogromna, nažalost, do sada nedovoljno istražena zona i da u njoj ima prostora koji je izuzetno važan za naš energetski sektor, pre svega uzimajući u obzir da svaka investicija u energetsku efikasnost je daleko isplativija od novog energetskog objekta i da danas najveća energetska politika čitave Evrope i razvijenog sveta su upravo štednja energije i Srbija će bez ikakve dileme dosta toga uraditi u narednom periodu.
Mi razmatramo i sa našim prijateljima iz EU te ESCO modele ugovora. Očekujem da će Ministarstvo rudarstva i energetike vrlo brzo ući u te modele ugovora koji će omogućiti privatno-javna partnerstva i definisati ugovorne odnose vezano za projekte iz kojih se štedi energija i kroz podelu „profita“ od uštede energije te investicije isplaćuju.
Kada je biomasa u pitanju i obnovljivi izvori, mi smo sada trenutno na 21% potrošnje iz obnovljivih izvora. Imamo obavezu da do 2020. godine to povećamo na 27%. Država je donela određene podsticajne mere i određene subvencije, odnosno fid-in tarife za različite vidove energetskih objekata iz obnovljivih izvora. Nažalost, biomasa je ovde godinama vrlo potcenjivana i pre svega se posmatraju tu energija vetra, male hidroelektrane, a kada je u pitanju biomasa, Ministarstvo upravo radi jednu studiju koja bi trebala da da odgovor o našim ukupnim potencijalima kada je biomasa u pitanju. Ono što su prva razmišljanja i ideja ovih ljudi koji su vrlo ozbiljni stručnjaci u toj oblasti, pogotovo istočna Srbija ima ogromne potencijale kada je biomasa u pitanju, o tome treba ozbiljno razmišljati.
Kada je u pitanju razvoj NIS i ulazak u investicije vezano za duboku preradu, mi još uvek imamo određene polemike vezano za to da li je hidrokreking ili koksing bolja opcija za našu naftnu industriju. Kao što ste i sami rekli, razlika u investiciji je oko 300 miliona evra i otprilike u ovom trenutku i poslovodstvo NIS i ljudi koji su u ovom trenutku deo upravljačka strukture u NIS ispred Republike Srbije su bliži toj jeftinijoj varijanti, ne samo iz razloga što je 300 miliona jeftinije, nego zato što je i pouzdanija, jer koksing kao tehnologija je u široj primeni u državama koje imaju ozbiljnu naftnu industriju.
Jedina rafinerija koja je uradila taj hidrokreking je rafinerija u Italiji i još uvek ima poprilično nepouzdane parametre da bi na osnovu njih pravili ozbiljnu procenu.
Konačno, kada su u pitanju škriljci, moram da kažem da sam nekoliko meseci ministar rudarstva i energetike, ali da sam sa velikom pažnjom pratio jednu širu polemiku na temu i ekoloških elemenata vezano za taj projekat, ali i čitavog našeg energetskog sporazuma koji imamo sa Ruskom Federacijom i činjenice da bi ukoliko bi ušli u ispitivanja to po tom sporazumu po prirodi stvari pripalo bi NIS. Moram da vam kažem vrlo iskreno da još uvek na nivou Vlade imamo konsultacije da li i u kom trenutku da uđemo u neke sledeće korake vezano za Aleksinac i rezerve rudnih škriljaca.
Kada je u pitanju TAP, odnosno azerbejdžanski gas, nažalost, Republika Srbija u onom aktivnom vremenu kada se taj projekat generalno definisao nije bila raspoložena ili nije pokazala adekvatno interesovanje za taj projekat, bili smo opredeljeni za Južni tok, a u rezervi „Nabuko“, koji je, kao što se i rimuje, u najvećoj meri kao projekat u ovom trenutku, hajde da ne budem literalno raspoložen nije više aktuelan.
Očekujem da ću do kraja godine imati zvaničnu posetu Azerbejdžana i da ću tamo sa našim prijateljima razgovarati na tu temu. U svakom slučaju, iako smo zakasnili za taj projekat, mi imamo opciju da kroz interkonekcije koje možemo da radimo sa susednim državama, dođemo u dodir sa tim gasovodom i u opciju da možemo da koristimo njegove kapacitete. Interkonekcija sa Bugarskom, odnosno Niš-Dimitrovgrad, ukoliko bi se radio dvosmerno sa ozbiljnim kompresorskim stanicama, bi mogao da u jednom elementu bude i rešenje za naše naslanjanje za TAP, naravno, sve to pod uslovom da TAP ima dovoljne kapacitete i da možemo u njega da uđemo sa stanovišta kapaciteta, jer koliko znam, „Britiš petrol“ i njihovi norveški partneri su uglavnom ušli u zakup svih kapaciteta, tako da bi mi u nekoj perspektivi mogli da imamo kontakt sa azerbejdžanskim gasom isključivo preko posrednika, odnosno trgovaca. Zahvaljujem.

Gospodine Petroviću, mi uopšte nemamo ni za nijansu različit stav. Upravo politika Vlade Republike Srbije i jeste takva da NIS treba podhitno da završi investicioni ciklus, pre svega u Republici Srbiji i pre svega ulaganjem u rafineriju, odnosno u projekat duboke prerade. Upravo insistiranjem Ministarstva rudarstva i energetike i Vlade Republike Srbije u Protokol trinaestog mešovitog komiteta Srbija, Ruska Federacija, je ušla baš takva formulacija da je stav srpske strane, odnosno Vlade Srbije da treba zajedno da „Gasprom“ i Vlade Srbije razmatraju pitanje dalje strategije razvoja NIS, da je podhitno potrebno završiti investicioni ciklus i to, pre svega, u Srbiji u rafineriju u duboku preradu.
Mislim da tu i vlast i opozicija, odnosno čitava srpska politička scena ima potpuno identičan ugao iz koga posmatra stvari.
Kada je u pitanju Aleksinac, tu možemo da proverimo još jednom, pa da na nekoj od narednih sednica kada budu pitanja poslanika damo detaljan odgovor, zato što je zaista u proteklih nekoliko godina dosta toga rađeno i bilo je dosta nekih zaključaka Vlade i ja bih voleo da to još jednom proverim.