Hvala.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili usklađivanje primene zakona, odnosno odlaganje primene zakona kako bi se zakon usaglasio sa onim odredbama koje smo predložili, a koje se odnose na uvođenje elektronske identifikacije birača, video nadzora na biračkim mestima, ali i regulisanje novih pravila kada je u pitanju glasanje van biračkog mesta.

Za razliku od pravila o povredi tajnosti glasanja i ograničenja podnošenja prijava za glasanje van biračkog mesta koja se mogu primeniti odmah, elektronska identifikacija birača i video nadzor nad biračkim mestima zahtevaju tehničku pripremu, podzakonsko uređenje, obuku izborne administracije i planiranje budžetskih sredstava.

Stava smo, a što smo kroz amandmane i dokazali, da ovaj zakon i ostali izborni zakoni apsolutno ne nude nikakvu zaštitu od zloupotreba.

Dakle, kontaminiran i ranjiv izborni proces ovim zakonima će još dodatno da izgubi na poverenju od strane građana Republike Srbije. I ovi zakoni ako se usvoje ovako, a ja vas ponovo pozivam da ih ne prihvatite u danu za glasanje, ne nude fer i demokratske izbore i bojim se da ponovo izborni rezultati neće održavati izbornu volju građana, jer su zakoni puni prostora za mahinaciju i manipulaciju narodnom voljom. Ne bi bilo dobro da i posle narednih izbora, ma kad oni bili, ponovo imamo vlast koja nema ni legalitet, ni legitimitet.

Ponovo vas pozivam, u danu za glasanje nemojte da glasate za ove zakone. Otvorite proces dijaloga, pa da dođemo do zajedničkih rešenja koja su i u duhu preporuka ODIHR-a, ali i onome što su realne potrebe društva u Republici Srbiji i da tim novim zakonima apsolutno se ne krši Ustavom garantovano pravo nacionalnih manjina na političku predstavljenost, u skladu sa članom 100. Ustava.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo našim amandmanom tražili da se u članu 1. ovog zakona dodaju tri stava. Prvi stav koji smo tražili jeste da se doda da u organe za sprovođenje lokalnih izbora, dakle, da se ne može imenovati lice protiv kojeg se vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti.

Sledeći stav koji smo tražili jeste da se doda da organ koji je nadležan za imenovanje članova organa za sprovođenje lokalnih izbora po službenoj dužnosti pribavljaju podatak da li se protiv lica koja se imenuju vodi krivični postupak i da, ako se nakon imenovanja lica u organima za sprovođenje izbora pokrene krivični postupak, nadležni organ koji vodi taj postupak dužan je da organ koji je imenovao lokalnu izbornu komisiju ili birački odbor obavesti o tome kako bi doneli rešenje o razrešenju.

Dakle, izbori su opšte javno dobro i mora da se vodi računa ko upravlja tim procesom, ko su članovi, a ovaj amandman smo podneli na Zakon o izboru narodnih poslanika, ko su članovi Republičke izborne komisije, lokalnih izbornih komisija i

5/2 JG/CG

ko su članovi biračkih odbora. Mi ovim amandmanom uvodimo dodatni integritativni uslov za lica koja sprovode izbore, jer organi za sprovođenje izbora moraju imati visok stepen javnog poverenja i ne mogu biti izloženi sumnji da lica protiv kojih se vodi krivični postupak odlučuju o izbornim radnjama, izbornom materijalu i rezultatima glasanja.

Sve ovo što smo napisali kroz ovaj amandman i kroz amandman koji se odnosi na Zakon o izboru narodnih poslanika jesu primeri koje smo mi u Novom Pazaru imali na izborima koji su održani 17. decembra 2023. godine. Dakle, imali smo lica protiv ne samo da se vodio krivični postupak, već su bili osuđeni za zloupotrebu službenog položaja, a smatramo da takva lica ni u kom delu izbornog procesa ne smeju da učestvuju, jer samim tim izborni proces je kompromitovan. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mi smo ovim amandmanom tražili da se u ovaj Predlog zakona ugradi više stvari. Pomenuću samo neke po nama ključne.

Prva je da podnosilac izborne liste nacionalne manjine može da bude samo registrovana politička stranka nacionalne manjine koja je upisana u Registar, ne grupe građana, a izbornoj listi se može utvrditi položaj izborne liste nacionalne manjine ako ispunjava sledeća tri kriterijuma.

Prvi je da naziv izborne liste sadrži pun ili skraćeni naziv političke stranke nacionalne manjine koja podnosi izbornu listu ili naziv nacionalne manjine koju želi da zastupa.

Drugi je da svi kandidati na listi za odbornike budu upisani u poseban birački spisak nacionalne manjine, najmanje šest meseci pre stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora.

I, jedan koji se odnosi na lokalne izbore, po nama ključni. Da izborne liste nacionalnih manjina mogu da se podnose samo u jedinicama lokalne samouprave u kojima prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva živi najmanje jedan posto pripadnika nacionalne manjine da ne bi došli u situaciju da negde gde na potpisu apsolutno nema registrovanih pripadnika nacionalnih manjina, a mi imamo manjinske stranke koje učestvuju na izborima.

(Milan Radin: Što ti ne zabraniš kako da se osećaju.)

Ako mogu samo da me ne prekidaju, pa mi dajte vreme posle i da odgovorim.

Dakle, predloženim amandmanom preciziraju se uslovi za sticanje položaja izborne liste nacionalne manjine i sprečava zloupotrebu povlašćenog režima koji podrazumeva manji broj potpisa i kandidovanje i povoljniji položaj prilikom raspodele mandata.

Manjinski status mora da bude vezan za stvarno političko predstavljanje nacionalne manjine, a ne za formalno korišćenje naziva manjine ili lakšeg ulaska u izbornu trku.

16/1 TĐ/MJ 12.35 – 12.45

Zato se briše mogućnost da grupa građana dobije položaj izborne liste nacionalne manjine, jer taj model otvara prostor za simuliranje liste i zaobilaženje opštih pravila. Uslov da svi kandidati budu upisani u poseban birački spisak najmanje šest meseci pre raspisivanja izbora, kao i uslov da u konkretnoj jedinici lokalne samouprave živi najmanje 1% pripadnika te nacionalne manjine, predstavljaju objektivne, proverljive i unapred poznate kriterijume koji jačaju pravnu sigurnost i autentičnost manjinskog predstavljanja. I ono što je bitno, čuli smo tokom rasprave o ovim zakonima, da gotovo sve manjinske političke stranke, koje su parlamentarne u ovoj skupštini, ne podržavaju ova rešenja, bilo da se radi o Zakonu o izboru narodnih poslanika ili Zakona o lokalnim izborima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, član zakona na koji smo podneli amandman odnosi se na zabranu da se izigra zakon. Bez jasnih kriterijuma u zakonu, otvara se prostor za zloupotrebu i ciljano se vežu ruke organima za sprovođenje izbora, odnosno Republičkoj izbornoj komisiji i lokalnim izbornim komisijama da spreče zloupotrebu onih koji pokušavaju da se predstave kao predstavnici nacionalnih manjina, a da to u suštini oni nisu.

Dakle, ovaj amandman je vezan za amandman koji smo podneli na prethodni član zakona. Neophodno je osigurati da se u zakonu definišu jasni kriterijumi koje neka lista koja hoće status manjinske mora da ispunjava. Prvo, da njen podnosilac može da bude samo političke stranka nacionalne manjine. Drugi uslove, da svi kandidati za odbornike budu upisani u poseban manjinski birački spisak. Treći uslov, da u konkretnoj jedinici lokalne samouprave živi najmanje jedan posto pripadnika koju ta izborna lista pledira da predstavlja.

Osvrnuću se kratko na neke od komentara koje sam dobio tokom prethodnog izlaganja, neki od poslanika je dobacio. Dakle, moramo da znamo, ko poznaje pravni sistem Republike Srbije, gotovo sva Ustavom garantovana prava su vezana za popis stanovništva i ne vidimo problem da se i u ovom segmentu to preslika, ali na način da se sprečavaju zloupotrebe. Jer, ne bi bilo dobro da se u lokalnim samoupravama gde na popisu apsolutno nema pripadnika nacionalnih manjina pojavljuju fantomske izborne liste. To treba sprečiti. Mi smo kroz ovaj i prethodni amandman ponudili rešenja i ja očekujem da ih prihvatite. Ako hoćete dobar zakon, prihvatite naše amandmane. Hvala.

18/3 MV/CG

Zahvaljujem, predsedavajuća. Mi smo amandmanom na ovaj član Zakona predložili da se rok sa 20 produži na 30 dana, kako bi se obezbedio realno i procesno održiv rok za pribavljanje analizu i ocenu izborne dokumentacije naročito u složenim izbornim sporovima koje mogu obuhvatati veći broj biračkih mesta, obiman dokazni materijal i potrebu za javnom raspravom. Rok od 30 dana i dalje zadržava karakter hitnog postupka u izbornim sporovima, a istovremeno smanjuje rizik da odluka bude doneta formalno brzo, bez temeljnog razmatranja svih relevantnih činjenica. Na kraju i tokom javnog slušanja, čuli smo od predstavnika Ustavnog suda da 20 dana nije dovoljna rok koji je njima potreban za odlučivanje.

23/1 JD/MJ 13.45 – 13.55

Kada govorimo o ovome, takođe tokom javnog slušanja imali smo priliku od predlagača zakona da čujemo da se konsultovao i sa predsednikom Ustavnog suda, pa ja bih sad postavio pitanje.

Kada uzmemo u obzir sve ove izborne zakone, posebno one koji se odnose na pripadnike nacionalnih manjina zašto u konsultacijama sa predsednikom Ustavnog suda nisu uzeli u obzir međudržavne sporazume između Rumunije i Hrvatske kojima se direktno utiče na izborni sistem Republike Srbije?

Iako je naše mišljenje da ta rešenja iz tih međudržavnih sporazuma nisu dobro, već da to treba rešiti na drugi način ali ne možemo da isključimo činjenicu da su oni u pravnom sistemu Republike Srbije i legitimno je da neka politička stranka svoju politiku ugradi u zakone ali nije prihvatljivo da stranka ili stranke većine zakona podređuju svojoj potrebi da po svaku cenu očuvaju vlast.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, predloženim amandmanom rok za ponavljanje izbornog postupka u slučaja kada je odlukom Ustavnog suda izborni postupak poništen u celini ili delimično, određuje se na 15 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Naše rešenje predstavlja razumnu sredinu između važećeg roka koji je prepisan zakonom od 10 dana i predloženog roka od 30 dana, jer nadležnim organima ostavlja dovoljno vremena za tehničku i organizacionu pripremu ponovljenih izbora, ali ne dovodi do prekomernog odlaganja okončanja izbornog procesa i produžavanja pravne neizvesnosti.

Kad smo kod toga, pošto, kao što sam malo pre rekao tokom javnih rasprava, čuli smo od predlagača zakona da je imao određene konsultacije sa predsednikom Ustavnog suda.

Mene zanima zbog čega nije ovim zakonom predvideo i mogućnost koju daje član 197. stav 2. Ustava Republike Srbije koji kaže: „Izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona“.

Mislim da je ovim zakonom trebalo propisati i rok Ustavnom sudu da reši sporove koji se odnose na izbore iz decembra 2023. godine, jer kako to Ustav kaže, to je moguće ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. Mislim da trenutno nema većeg interesa od utvrđivanja činjenica koji se odnose na legalnost izbornog procesa iz 2023. godine.

Mislim kada je ovaj zakon Ustavnom sudu u pitanju da je to naša ključna zamerka zbog čega predlagač zakona nije se bavio i ovim pitanjem ako je već imao konsultacije sa predsednikom Ustavnog suda.

Hvala.

Dakle, pitao bih predlagača zakona samo ako može da nam pojasni neke stvari.

U članu 3. stoji – kada predlaže člana i zamenika člana lokalne izborne komisije, kao i sekretara i zamenika sekretara lokalne izborne komisije, ovlašćeni predlagač dužan je da predloži lice koje ima važeću potvrdu o završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisije.

Ono što buni, jeste odredba u članu 2. koja kaže da Republička izborna komisija organizuje i sprovodi obuke za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima. Onda se kaže da i lokalne izborne komisije učestvuju u planiranju i sprovođenju obuke, a oni sami moraju da prođu tu obuku. Meni to nije jasno. Dakle, neko ko sam treba da prođe obuku učestvuje u planiranju obuke i testova koje sam treba da položi, da bi mogao da sprovodi izbore da bude član lokalne izborne komisije. Mislim da je to malo nejasno.

Drugo, ove nejasnoće dovode u pitanje adekvatnu kontrolu izbornog procesa. Jer, kako tumačimo ovaj zakon? Ove odredbe, odnosno obuke, potvrde o završenim obukama su jedan od osnovnih preduslova za održavanje izbora. Dakle, ako nemamo ljude koji su prošli obuke i dobili odgovarajuće potvrde ili sertifikate, kako hoćete, izbori ne mogu da se održe. Ne kaže se gde se sprovode obuke. Hoće li ljudi iz Novog Pazara, Tutina, Sjenice i Prijepolje da te obuke prolaze u svojim lokalnim sredinama ili će da dolaze u Beograd, Kragujevac, Kraljevo ili ne znam gde već?

8/3 MV/CG

Ovde uslovljavate podnosioce izbornih lista da mogu da predlože samo lica koja su završila obuke. Da li se lica sama prijavljuju, da li političke stranke ili grupe građana, da onaj ko namerava da učestvuje na izborima, on podnosi kandidate za obuku?

9/1 MZ/VZ 11.20–11.30

Mislim da je ovo ovako kako je predloženo dosta nejasno i otvara prostor za velike zloupotrebe, a što je najbitnije ovim se ne obezbeđuje adekvatna kontrola izbornog procesa, pa ako bi mogao predlagač zakona da nam to malo pojasni. A video sam da nema ni amandmana koji ovu materiju razrađuju do detalja, da ne bi imalo nejasnoća, praznog prostora i praznog hoda koji bi sutra mogao da se koristi kao neka vrsta zloupotrebe. A nadam se da nam je svima cilj da izbori, kad god oni bili, ono što izađe kao rezultat izbora, da ih niko ne osporava. Hvala.

Dakle, ovim članom 10. u članu 41. dodaje se novi stav gde se reguliše da se predsednik, zamenik predsednika i zamenik člana biračkog odbora mogu zameniti samo licima koja imaju važeću potvrdu o završenoj obuci za rad u biračkom odboru.

To je nekako i logično, posle svega što ste ubacili u zakon. Međutim, u istom članu postoje neke nelogičnosti i voleo bih da mi predlagač to odgovori ili resorna ministarka Vlade, a da vas podsetim dala saglasnost na ovaj zakon i pozvala Narodnu skupštinu da usvoji.

Šta kaže član 41. stav 1.? Kaže – član, odnosno zamenik člana biračkog odbora u stalnom sastavu može se promeniti na zahtev ovlašćenog predlagača najkasnije tri dana pre dana glasanja.

20/2 JJ/MP

Šta kaže stav 2. – izuzetno predsednik i zamenik predsednika biračkog odbora mogu se promeniti najkasnije do otvaranja biračkog mesta, radi glasanja, ako umru, razbole se ili izgube izborno pravo.

Pa, ovde ima jedna nelogičnost. Valjda i član i zamenik člana biračkog odbora mogu da umru, da se razbole ili da izgube izborno pravo. Bavite se preporukama ODIHR-a, reformom zakonodavstva, a kažete po ovome da član i zamenik člana biračkog odbora ne mogu da umru, ne mogu da se razbole i ne mogu da izgube izborno pravo.

Šta je radila Vlada? Zašto u vašim izmenama i dopunama ovih zakona niste obuhvatili ovo pitanje? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, mi smo amandmanom na član 14. Zakona tražili nekoliko stvari.

Prva stvar je da se definiše zakonom da podnosilac izborne liste nacionalne manjine može biti samo politička stranka nacionalne manjine koja je upisana u Registar političkih stranaka. Zbog čega?

29/1 MT/CG 15.45 – 15.55

Zakonom o političkim strankama je uređeno da politička stranka nacionalne manjine, politička stranka čije delovanje pored drugih obeležja koja su utvrđena zakonom posebno usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštiti i unapređenju prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim standardima, a što je uređeno osnivačkim aktom, programom i statutom političke stranke koju kako zakon kaže može da osnuje najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.

Dakle, registracija političke stranke nacionalne manjine zahteva određenu proceduru i podrazumeva određenu odgovornost. Uvođenjem da ad hok ili neka kako bih ih nazvali fantomska udruženja građana nastala neposredno pred izbore koja u inicijalnom predlogu zakona čak nisu bila ni obavezna da sporazumom o osnivanju grupe građana obavežu sebe da će da se zalažu za unapređenje položaja i statusa nacionalnih manjina na šta zakon obavezuje političke stranke, pa je na osnovu naših diskusija u toku javnog slušanja jedan od poslanika većine taj propust ispravi i predloži amandman kojim se nažalost ništa dodatno ne rešava. Zapamtite sam naziv izborne liste nije mehanizam za zaštitu od zloupotrebe prava.

Dakle, ako hoćemo da pravo za podnošenje nacionalne manjine sačuvamo od zloupotreba, ovo može da se tumači kao pokušaj eliminacije nacionalnih manjina kao političkih faktora u Narodnoj skupštini, generalno u Republici Srbiji. Moraju da postoji neki kriterijumi da bi se sprečila zloupotreba tog prava. Šta je jedini kriterijum koji poznaje pravni sistem Republike Srbije? Poseban birački spisak. Mi smo rekli i kandidati ali i birači treba da budu upisani u poseban birački spisak.

Ne koristi se poseban birački spisak za izbore nego samo kao dokaz da bi se sprečila zloupotreba. Prema našem amandmanu to bi značilo da svaki kandidat na izbornoj listi nacionalne manjine mora u određenom periodu pre održavanja izbora da bude upisan u poseban birački spisak. Mislim da kada je u pitanju preporuka ODIHR-a da mi ovde imamo jedno jako pogrešnu interpretaciju.

Drugo – ne može ostvarivanje i zaštita manjinskih prava da bude prepreka ka puta Srbije, odnosno njeno članstvo u EU. To je zamena teza. Šta kaže ODIHR? ODIHR kaže, taj spisak je namenjen isključivo za potrebe izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina kao i da bi njegova upotreba u druge izborne svrhe po našem mišljenju mogla biti sporna sa stanovišta ustavnosti i zaštite podataka.

Šta kaže Ustav. Član 47. izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti je dobrovoljno. Da. Isto se to odnosi i na popis stanovništva. Ja ću vas podsetiti da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti po Ustavu Srbije osnov za korišćenje gotovo svih manjinskih prava koja propisuje Ustav.

Evo šta kaže član 77. Ustava Srbije. Kaže – pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. Kako dolazimo do tih podataka? Na osnovu popisa stanovništva i izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti koja je dobrovoljna.

Da li je ovo najava da uvođenjem ovih normi nas u nekom u budućem periodu očekuje suspenzija svih prava nacionalnih manjina koja su proistekla iz izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti?

Šta kaže dalje ODIHR? ODIHR kaže – stoga navedena preporuka se smatra delimično sprovedenom i preporučuje se da se preispita korišćenje predloženog zahteva da građani, članovi grupe budu upisani u poseban birački spisak. Dakle, ne odbacuje se apriori već se predlaže da se razmisli. Šta ima da razmišljamo o nečemu

29/2 MT/CG

što je Ustavom regulisano? Ovde nije to cilj. Ovde je cilj stvaranje izbornih lista koje sa 10.000 ili 11.000 glasova mogu da dobiju mandat. Nije isto 10.000 za većinsku listu ili 11.000 za manjinsku listu. To apsolutno nije isto, zbog odredbi koje imamo u zakonu koje daju određeni povlašćen položaj izbornim listama nacionalnih manjina.

Predlagač je morao o tome da misli. Vlada je trebala da bude predlagač ovih zakona, njena radna grupa. Pa, da kaže ODIRH-u – izvinite ali kompletan korpus manjinskih prava u našem pravnom sistemu se između ostalog ostvaruje i na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti koje je dobrovoljno, bar tako Ustav kaže. Zastupljenost manjina u policiji, sudstvu, tužilaštvu direktno je vezano za izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti.

Ostvarivanje prava na obrazovanje u školama je direktno vezano za to da se roditelji izjašnjavaju o jeziku nastave pored popisa stanovništva, dodatno izjašnjavanje na kojem jeziku će njihova deca da slušaju nastavu. Službena upotreba jezika i pisma je direktno vezana za procenat učešća nacionalnih manjina u određenim lokalnim samoupravama.

Mi ovde imamo uvođenje jednog instituta koji je suprotan Ustavu i zakonu i koji u vašim rukama, znajući da je zakon opasno sredstvo, može da posluži za ukidanje određenih prava nacionalnih manjina. Apsolutno argumenti koji se iznose ne mogu da budu prihvatljivi.

Ako hoćete da se bavite suštinskom zaštitom građana, odnosno da sprečite svaki pokušaj zloupotrebe statusa manjinske izborne liste, prihvatite naše amandmane. Ovo što imamo u zakonu, ovo nije nikakva zaštita. Sam naziv izborne liste apsolutno ne znači ništa. Onaj ko hoće nešto da zloupotrebi, pa on neće da piše na čelu – ja ću da zloupotrebim to. On će da pokuša da se zamaskira koliko god može, a vi im dajete pravni osnov. Nikakav kriterijum ne moraju da ispune, osim jednog – naziv izborne liste. To je smešno. Imali smo zloupotrebe te vrste u neki ranijim izbornim procesima.

Ovi amandmani će posebno biti problematični kada su u pitanju lokalni izbori. Mi smo tu predložili određena rešenja. Zato vas pozivam, pošto su vam usta puna ustavnih zakona, naprosto odjednom i evropskih integracija. Ako hoćete da imamo fer i poštene izbore, ako hoćete da izborni proces lišite svake mogućnosti zloupotrebe, prihvatite ove naše amandmane, odustanite od ovoga što nameravate da radite, pa da ona možemo da kažemo bilo šta dobro u vezi ovog zakona.

Trenutno, nažalost ne možemo jer ovaj zakon ne ispunjava ni minimum standarda da bi mogao da se okarakteriše kao dobar. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo ovim amandmanom zatražili da se zadrži neophodna zaštitna klauzula protiv izigravanja zakona, jer zloupotreba manjinskog statusa ne mora uvek da bude vidljiva samo kroz formalno članstvo, nosioce ili kandidate liste u nekoj drugoj političkoj stranci koja nije politička stranka nacionalne manjine.

Dakle, u prethodnom amandmanu smo rekli zbog čega je potrebno propisati dodatne uslove da bi kandidati na toj izbornoj listi bili stvarni predstavnici manje brojnih naroda, a ne fiktivni ili fantomski predstavnici, što im ovaj zakon i te kako daje mogućnost. Ja se predsedavajuće javio malopre po osnovu amandmana na član 14. koji je predložio kolega Milić, a vi mi niste dali reč. Dakle, treba javnost da zna, ovaj amandman je direktna posledica našeg učestvovanja na javnim slušanjima, jer smo videli da je to jedan od propusta koji je imao nacrt zakona koji je kolega Petrašinović predložio, a odnosi se i na Zakon o izboru poslanika i na Zakon o lokalnim izborima.

Ali, ovim amandmanom se ne sprečava zloupotreba, on samo donekle uvodi red makar formalno u nešto što je trebalo dodatno razraditi, dakle, bez ovog amandmana grupe građana nisu imale pravo, obavezu da sporazumom predvide da će da da se zalažu za unapređenje položaja manjinskih zajednica ili njihovih interesa.

Nas zanima kako će RIK na osnovu kojih kriterijuma da utvrdi ko je stvarni, a ko nije stvarni predstavnik nacionalnih manjina. Zakon ne daje odgovor za to pitanje. Kako će, na osnovu kojih kriterijuma će da se utvrdi eventualni pokušaj zloupotrebe prava, a podsetiću vas da je pravo na zastupljenost u Narodnoj Skupštini, nacionalnim manjinama garantovano članom 100. Ustava i to je jedno od Ustavom garantovanih prava, a sva manjinska prava su međusobno povezana i uslovljena, jer opasan je ovaj princip,obrazloženje koje kaže, i tvrdi se da je diskriminacija ako se kaže, ako se poseban birački spisak koristi kao uslov da se ne bi izigrao zakon, ponavljam vam, dovodite u pitanje i sva druga prava koja su nacionalnim manjinama garantovana Ustavom.

Predlažem vam da sve naše amandmane na ovaj zakon koje smo podneli, prihvatite, pa da se nadamo da ćemo makar u nekim normalnim okvirima moći da imamo legitimne predstavnike manjinske liste i nisu problem grupe građana kao oblik organizovanja, da ne vršite zamenu teza, apsolutno nije, jer Ustav kaže da izborno pravo je opšte jednako, i sve ono što se odnosi na političke subjekte a bile su tu grupe građana i političke stranke većinskog naroda, to bi trebalo da se odnosi i na manje brojne narode, ali grupe građana na ovaj način bez jasnih kriterijuma, bez jasnih obaveza prema predstavnicima manje brojnih naroda, stvaraju prostor za zloupotrebu.Šta je jedini uslov koji moraju da ispune?

Da se u nazivu liste, da naziv liste sadrži ime manjine koje hoće da predstavljaju i vi im bukvalno crtate kako da izigraju zakon, i da ne budu pravi, nego lažni predstavnici manje brojnih naroda i da onamo gde možete sa tim lažnim manjinskim listama, unesete zabunu kod birača.

Najbolje bi bilo kada ovi zakoni koji su predloženi, da budu odbačeni i da Skupština ne usvoji, pa da kako to ODIHR u svojoj prvoj preporuci kaže uz konsultativni proces sa širim političkim konsenzusom dođemo do kvalitetnih zakona. Ovo je smešno. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade SDa Sandžaka i poslanička grupa kojoj pripadamo neće glasati za donošenje predloženih zakona. Da bi govorili o predloženim zakonima moramo se prvo vratiti na to što su izbori i kakvi oni treba da budu.

Savremena praksa nedvosmisleno potvrđuje da su izbori izvor i temelj legitimiteta državne vlasti unutar sistema predstavničke demokratije. Samim tim, izbori poseduju određuju upotrebnu vrednost čiji se kvalitet meri pre svega prema tome da li demokratiju čine mogućom. Bez slobodnih i demokratskih izbora nema legalne, legitimne vlasti.

22/2 GD/MJ

U Republici Srbiji slobodni demokratski i fer izbori, izborni uslovi jedini su put za normalizaciju stanja u društvu i izlazak iz krize.Nažalost, moram konstatovati da način na koji je predložen zakon nije rezultat inkluzivnog i konsultativnog procesa, a još manje šireg političkog cenzusa.

Podsetiću javnost da je sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva kroz inkluzivan proces zasnovana na širokom političkom konsenzusu prva i temeljna preporuka ODIHR-a od koje vi bežite.

Opšta i sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva podrazumeva i otvaranje pitanje izbornog sistema u Republici Srbiji. Ustav Republike Srbije se ne izjašnjava u pogledu tipa izbornog sistema, međutim, utvrđivanjem opšteg prava glasa, jednakog prava glasanja, tajnog glasanja, neposrednog i slobodnog glasanja Ustavom se utvrđuju osnovni principi izbornog sistema u Republici Srbiji, a razrađivanje izbornog sistema prepušteno je izbornim zakonima.

Opšta i sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva podrazumevala bi i razmatranje pitanja da li je potrebno zadržati proporcionalni sistem uz uvođenje više mandatnih izbornih jedinica kako bi se u parlamentu osigurala adekvatna regionalna, ali i adekvatna zastupljenost nacionalnih manjina.

Kada govorimo o tome zašto Sandžak ne bi bio jedna od izbornih jedinica iz koje bi se biralo barem 20 narodnih poslanika Srba i Bošnjaka koji bi u Narodnoj skupštini zastupali specifične regionalne interese Bošnjaka, Srba, ali i drugih građana koji žive u toj regiji?

Ovi zakoni ne vraćaju poverenje građana u izborni proces. Nažalost, oni ga dodatno kontaminiraju, kompromituju. Mnoga pitanja koja su od značaja za fer i demokratski izborni proces ostala su van domašaja ovog zakona. O nekim stvarima juče je govorila koleginica Minela Kalender. Postoji niz pitanja na koja treba dati odgovor, a na ta pitanja mi odgovor nemamo. Prvo pitanje – zašto Vlada nije predložila ove zakone? Zašto Vlada beži od odgovornosti? Ko je komunicirao sa ODIHR-om, predlagač zakona ili stručna služba i sekretar Skupštine? U obrazloženju zakona se kaže da je nacrt pripremila Vladina grupa. Zašto Vlada ili ta radna grupa nisu nastavili da rade na ovim zakonima?

Kada su u pitanju zakoni, postoje dve vrste zamerke koje imamo. Neke od tih zamerki se odnose na konkretna rešenja u zakonu, dok se neke odnose na to šta je zakonom trebalo propisati, a to nije urađeno. Kada govorimo o Zakonu o ustavnom sudu, pitam predlagača zašto nije iskoristio mogućnost iz člana 197. stav 2. da se odredi rok Ustavnom sudu da reši predmete u vezi izbora iz decembra 2023. godine, jer Ustav dopušta da pojedine odredbe zakona imaju povratno dejstvo? Na taj način bi stavili tačku na priču da li su izborni legalni ili nisu. Mi znamo da nisu, ali Ustavni sud to treba da kaže, a ne da beži od odgovornosti.

Kada govorimo o zamerkama, njih možemo podeliti na one koje su opšte prirode i one koje se odnose i direktno potiču na političko predstavljanje nacionalnih manjina, što je Ustavom utvrđena kategorija.

Predloženim zakonima trebalo je propisati obavezu uvođenja video-nadzora na biračkim mestima, kao i mogućnost da na pojedinim biračkim mestima izborni proces prate predstavnici tužilaštva i predstavnici RIK-a. Ovaj stav temeljimo na osnovu ranije uočenih problema koji se ogledaju u zastrašivanju i vršenju pritiska na članove biračkih odbora, kao i birače na biračkim mestima i oko njih, upadanje na biračka mesta od strane neovlašćenih lica koja često znaju da budu i naoružana. Sve ovo što sam naveo dešava se na biračkim mestima u Novom Pazaru.

22/3 GD/MJ

Takođe smatramo da je trebalo propisati obavezu uvođenja elektronskih uređaja za identifikaciju birača koja se već koriste u mnogim državama u regionu. Generalno, kada govorimo o manjkavostima predloženih zakona, važno je da se istakne da nijedan od predloženih zakona ne nudi efikasne mere zaštite od zloupotreba.

Dakle, predloženim zakonima se pospešuju, a nedorečeni i nekompletni zakoni u vašim rukama uvode još veću pravnu nesigurnost, obesmišljavaju vladavinu prava i izborni proces. Kada govorimo o odredbama koje se odnose na status manjinskih izbornih lista, moram da kažem da se radi o političkom pravu, o pravu koje je garantovano Ustavom, a da u koncipiranju ovih normi nije učestvovala nijedna parlamentarna politička stranka koja predstavlja nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Dakle, između inkluzivnog procesa mi imamo princip nadmetanja. Šta je to što nije dobro? Iznad svega, trebalo je da se reši pitanje sastava biračkih odbora u nacionalno mešovitim sredinama. Preporuka ODIHR-a broj 20 glasi da se obavezuje Republika Srbija da spreči zloupotrebu statusa izborne liste nacionalne manjine. Jedini legalan mehanizam koji pravni sistem poseduje i koji može da se iskoristi u tu svrhu jeste poseban birački spisak nacionalne manjine.

23/1 TĐ/MP 13.40 – 13.50

Čuli smo na javnim slušanjima da je stav ODIHR-a i da je stav većine da je to diskriminacija. Ja ću vas podsetiti, iako član Ustava Republike Srbije 47. kaže da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti, ali Ustav Srbije, takođe, za ostvarivanje niza seta manjinskih prava uslovljava upravo tim – pravo na obrazovanje, pored izjašnjavanja na popisu stanovništva, morate da se izjasnite dodatno, pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima.

Ako je pravni poredak, kao što to Ustav kaže u Republici Srbiji jedinstven, zašto nismo imali tu preslikavanje te situacije kada su u pitanju manjinske izborne liste? Zašto? Ako hoćemo da izbegnemo zloupotrebu statusa manjinske izborne liste, kandidati za narodne poslanike moraju biti upisani u birački spisak. Birači koji hoće svojim potpisom da podrže tu izbornu listu takođe trebaju biti upisani u poseban birački spisak.

Videli smo takođe da se u Predlogu zakona o lokalnim izborima, član 9. i član 15, uvode neke nove pravne kategorije. Šta to znači aktivni član političke stranke koja nije stanka nacionalne manjine? A šta je to pasivni član? Znači, može da bude član, ali ne može da bude aktivni. Ko je merodavan da ceni to? Na osnovu kojih kriterijuma? Na osnovu čega? Ovo je otvoren poziv na zloupotrebu.

Takođe, niste propisali obavezu da te grupe građana svojim sporazumom predvide da će da se zalagati za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, a registrovane političke stranke su u toj obavezi. Proces registracije manjinske stranke i proces registracije grupe birača apsolutno nije isti. Stranke imaju određenu odgovornost, imaju određene zakonske uslove koje moraju da ispune. Ništa do toga nema u ovim zakonima.

I videli smo u ovim raspravama da je manjinsko pitanje važno društveno pitanje u Republici Srbiji i ne sme da bude podloženo manipulacijama.

Brzo završavam.

Pozivam predlagača, a i poslanike i većine i opozicije da ne izglasamo ove zakone; oni nisu dobri. Njima se uvodi nered kada je u pitanju izborni proces, posebno na štetu nacionalnih manjina. Mislim da to nikome nije potrebno. Pa da u jednom inkluzivnom procesu, uz zajednički dogovor, dođemo do rešenja koja ćemo svi prihvatiti i da nakon održanih izbora niko ne osporava izborne rezultate. Hvala.

Dakle, ja sam u tom delu svog izlaganja govorio o potencijalnoj potrebi da se umesto jedne izborne jedinice u Republici Srbiji uvede više mandatnih izbornih jedinica i da jedna od tih izbornih jedinica bude i regija Sandžaka, iz koje ja dolazim. I, da se na izborima bira najmanje 20 poslanika iz te regije, i to i Srba i Bošnjaka. Ne vidim ništa sporno u tome.

To je jedna ideja. Politička teorija i praksa poznaju taj institut. U nekom periodu od uvođenja višestranački u Republici Srbiji on je bio prisutan, ali je uređen na jedan malo drugačiji način. Govorio sam o tome u kontekstu preporuka ODIHR-a, gde prva preporuka kaže da je neophodna sveopšta reforma izbornog zakonodavstva.

To što mi vidimo to na taj način nije razlog da budemo na bilo koji način ovde, hajde ne mogu da kažem diskreditovani, ali kritikovani. To je naš politički stav. On možda se prihvati ili ne prihvati, i to je potpuno legitimno. Ako imate neki drugi predlog vi iznesite. To sam rekao najviše u kontekstu toga koliko su ovi zakoni preko kolena prelomljeni i predloženi u Skupštinu, iako ta prva preporuka ODIHR-a pominje širok politički konsenzus i inkluzivan proces. Ustav nije prepreka tome, to se rešava izbornim zakonima. Mi imamo taj predlog, neko ima neki drugi. Uopšte ne vidim problem o tome da se raspravlja.

Mi to dajemo kao ideju, mi nemamo moć da to sprovedemo. Ali, i legitimno je da ti u Narodnoj skupštini kandidujemo kao temu, pa ako dođe, možda i mi kao poslanici predložimo izmene izbornog zakona koji će to podrazumevati, a vaše je da to prihvatite ili ne. Toliko.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mi smo predložili da se u okviru člana 1. dodaju novi stavovi. Dakle, da lica koja se imenuju u organe za sprovođenje izbora moraju da ispunjavaju uslove propisane zakonom, uključujući i posedovanje važeće potvrde o završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisiji, odnosno biračkom odboru. Za lica koja se imenuju organi za sprovođenje izbora ne može biti imenovano lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Organ nadležan za imenovanje lica za sprovođenje izbora po službenoj dužnosti pribavlja podatak da li se protiv lica koje se imenuje vodi krivični postupak iz stava 3. ovog člana. Takođe, smo predložili da ako se nakon imenovanja protiv lica iz stava 3. ovog člana pokrene krivični postupak nadležni organ koji vodi postupak dužan je da o tome bez odlaganja obavesti organ koji je nadležan za imenovanje komisije koji donosi rešenje o razrešenju tog tipa.

Ovim amandmanom pokušali smo da uvedemo dodatni uslov za lica koja sprovode izbore, jer organi za sprovođenje izbora moraju da imaju visok stepen javnog poverenja i ne sme da budu izloženi sumnji da lica protiv kojih se vodi krivični postupak odlučuju o izbornim radnjama, izbornom materijalu o rezultatima glasanja, odnosno da na bilo koji način i bilo kom toku izbornog postupka mogu da imaju određeni uticaj.

Ovaj amandman, on nije kaznena odredba niti prejudicira bilo čiju krivicu već on je preventivni uslov za vršenje privremene javne funkcije od posebnog značaja za zakonitost izbornog procesa. Obaveza pribavljanja podataka po službenoj dužnosti sprečava formalizam i prebacivanje tereta na predlagače dok obaveza naknadnog obaveštavanja omogućava blagovremeno rešenje ako se krivični postupak pokrene nakon imenovanja.

Razlog zašto smo ovo predložili jesu iskustva sa izbora iz decembra 2023. godine kada je konkretno, u izbornoj komisiji grada Novog Pazara, dakle imali smo dva lica, koja su negde na polovini izbornog procesa, i istina nepravosnažnom presudom, ali osuđeni za zloupotrebu službenog položaja. Mislim da takva lica ne mogu, nisu dostojna da upravljaju izbornim procesom i neophodno je uvesti u zakon ove odredbe koje jesmo predložili kako bi se sprečilo bacanje senke na izborni proces u bilo kom toku njegovog sprovođenja.

Žao mi je što predlagač zakona nije prepoznao ovo kao dobro i da prihvati ovaj amandman, jer smo ovaj isti amandman predložili i na ostale zakone i kada je u pitanju Zakon o izboru narodnih poslanika i kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima. Hvala.

29/1 JJ/MJ

Reklamiram povredu člana 107. stav 2. u delu koji se odnosi na korišćenje uvredljivih izraza. Odnosi se na diskusiju poslanika Rističevića. Dakle, ja juče ni u kom trenutku nisam rekao da su srpskom narodu ruke krvave i da znate mi nikada ne stavljamo znak jednakosti između srpskog naroda i vladajućeg režima. To nije isto. To nije isto.

Ja dolazim iz regije u kojoj je zajednički suživot tradicija koja traje vekovima i u najtežim vremenima očuvan je mir i dobri međunacionalni odnosi i niko od vas ovde iz Beograda radi pokušaja bilo čije diskreditacije nemate pravo da narušavate međunacionalne odnose između Srba i Bošnjaka u Sandžaku i nemojte to da radite, jer ta vrednost koja postoji u Sandžaku mnogo je vrednija i veća od vaših partikularnih partijskih interesa.

Kada govorimo …