Mi ovim amandmanom tražimo da se u poreskom postupku dosledno primenjuju prava na upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina koja već postoje u Ustavima i zakonima Republike Srbije.
Postojeći član 10. obavezu dostavljanja overenog prevoda vezuje za pitanje da li određeni jezik, kako se to u zakonu kaže – kod poreskog organa u službenoj upotrebi. Takva formulacija je preuska jer poreski organ ne može sam određivati obim prava na upotrebu manjinskog jezika. Taj obim određuju Ustav, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama i drugi propisi.
7/3 JD/VZ
Zato našim amandmanom preciziramo kada se može tražiti overeni prevod, ispravlja pogrešno upućivanje u postojećem članu 10. i propisuje da se jezička prava ostvaruju u punom obimu koji garantuje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama.
Ako jedna organizaciona jedinica poreske uprave pokriva više opština njeno sedište i način organizacije ne mogu građaninu oduzeti pravo koje mu pripada prema Ustavu i zakonu.
Posebno tražimo da ista prava budu obezbeđena i kada se poreska prijava ili drugi podnesak podnosi, poreski akt dostavlja ili komunikacija sa poreskom upravom odvija elektronskim putem uz obavezu da informacioni sistem bude tehnički prilagođen njihovom ostvarivanju.
Digitalizacija ne sme sužavati prava građana. Naše rešenje ne stvara novo pravo, već obezbeđuje da se postojeće ustavno i zakonsko pravo stvarno primenjuje u poreskom postupku.
Organizacija Informacioni sistem Poreske uprave moraju se prilagoditi pravima građana koja im garantuje Ustav i zakon.
Drugim amandmanom tražimo da se pravilo o produženju roka za podnošenje poreske prijave dopune rešenjem za situacije kada objektivna smetnja pogađa veći broj poreskih obveznika na jednom području.
Mi ne sporimo rešenje iz Predloga zakona kojim se zahtev vezuje za konkretan poreski oblik i poreski period i uređuju posledice odobrenog produženja roka, uključujući njegov uticaj na dospele poreske obaveze.
Naš amandman taj sistem dopunjuju za slučaj kada problem nije pojedinačan nego pogađa čitavo područje. Ako zbog elementarne nepogode većeg ili dužeg prekida električne energije prekida elektronski komunikacija nedostupnost informacionog sistema poreskog organa ili druge okolnosti na koje poreski obveznici nisu mogli utucati podnošenje prijave postane nemoguće ili bitno otežano tražimo da poreski organ može po službenoj dužnosti produžiti rok za sve obveznike na pogođenom području.
Odlukom se moraju precizno odrediti područje, poreski oblik, poreski period i produženi rok, a odluka mora biti javno objavljena i primenjivati se bez pojedinačnih zahteva.
Ovim se nikome ne umanjuje niti kida poreska obaveza. Sprečava se samo da građani i privrednici snose posledice zbog okolnosti na koje nisu mogle uticati. Naše rešenje je istovremeno pravednije za poreske obveznike ali i jednostavnije za poresku administraciju.
Poreski obveznik ne treba da snosi posledice zato što struje, komunikacije ili informacioni sistemi poreskog organa nisu bili dostupni.
Trećim amandmanom tražimo da se jednogodišnja zabrana obavljanja delatnosti može izreći samo kada su pouzdano utvrđene činjenice i dokazi iz kojih proizilazi da za nepravilnost odgovara poreski obveznik ili lice za čije postupanje on odgovara.
Predlog zakona propisuje jednogodišnju zabranu delatnosti za izdavanje računa sa QR kodom koji nije generisan kroz sistem elektronske fiskalizacije, vodi ka drugom fiskalnom računu ili je na drugi način izmenjen ili manipulisan, pri čemu se mera izriče odmah.
Godinu dana zabrane rada je jedna od najtežih mera koja može biti izrečena privrednom subjektu. Zato nije dovoljno samo utvrditi da nepravilnost postoji. Mora biti jasno utvrđeno da je ona posledica radnje ili propuštanja poreskog obveznika ili lica za čije postupanje on odgovara.
Amandman za to izričito propisuje da tehnička greška, kvar ili druga smetnja u sistemu elektronske fiskalizacije na koju poreski obveznik nije mogao uticati, ne može imati istu pravnu posledicu kao nepravilnost za koju je utvrđena njegova odgovornost.
Tražimo i da rešenje kojim se zabrana izriče posebno navede činjenica i dokazi na kojima se zasniva. Time ne slabimo poresku kontrolu. Naprotiv, obezbeđujemo da jedna ovako teška sankcija bude zasnovana na dokazima, utvrđenoj odgovornosti i odluci koja može biti delotvorno pravno kontrolisana.
Jednogodišnja zabrana rada mora počivati na utvrđenoj odgovornosti i dokazima, a ne na tehničkoj grešci, na koju obveznik nije mogao uticati. Hvala.
Četvrtim amandmanom tražimo da se broj struktura, mreža, delokrug i sedište organizacionih jedinica poreske uprave ne određuje bez jasnih i proverljivih zakonskih kriterijuma.
Član 168. ovo pitanje u velikoj meri prepušta aktu ministra. Smatramo da dostupnost Poreske uprave građanima i privredi ne može zavisiti samo od diskrecione procene, već mora postojati zakonski okvir na osnovu kojeg odluka se može obrazložiti i proveriti. Zato predlažemo da se uzima u obzir broj stanovnika, broj poreskih obveznika, broj registrovanih privrednih subjekata, obim poslova poreske uprave, površina i razuđenost naselja, udaljenost i saobraćajna povezanost, mogućnost pristupa elektronskim uslugama i stepen razvijenosti lokalne samouprave, uz posebnu pažnju prema nedovoljno i izrazito nedovoljno razvijenim područjima, a kada jedna organizaciona jedinica pokriva više opština, tražimo da se i odluka o njenom sedištu donosi prema istim kriterijumima i potrebi ravnomerne teritorijalne zastupljenosti.
Za Sandžak je ovo konkretno pitanje zbog velike udaljenosti, teritorijalne razuđenosti i različitog obima privredne aktivnosti. Ne tražimo da zakon unapred odredi gde mora postojati filijala, tražimo da se svaka takva odluka zasniva na objektivnim podacima.
Mreža poreske uprave treba da se određuje prema stvarnim potrebama građana i privrede, a ne na osnovu podataka i zakonskih kriterijuma i, naravno, nadamo se i bez diskriminacije regiona Sandžak. Hvala.
Dakle, ovim amandmanom tražimo da rezultat konkursa za zaposlenje ili premeštaj u poreskoj upravi ima stvarno odlučujući značaj. Tražimo da konkursna komisija sačini listu svih kandidata koji su ispunili merila za izbor sa njihovim postignutim rezultatima, da direktor poreske uprave sa te liste mora izabrati kandidata koji je ostvario najbolji rezultat.
Predlog zakona proširio je listu za izbor na sve kandidate koji ispune propisana merila, ali ostavlja postojeće pravilo prema kojem direktor sa te liste bira kandidata bez obaveze da izabere kandidata koji je ostvario najbolji rezultat. Time rezultat konkursa može izgubiti odlučujući značaj. Mi predlažemo jednostavno i proverljivo pravilo. Najbolji rezultat treba da znači izbor. Ako dva ili više kandidata imaju jednak najbolji rezultat, amandman propisuje da prvenstvo pripada pripadniku nacionalne manjine u skladu sa pravilima i zakonom koji važi za državne službenike. Takvo rešenje istovremeno štiti stručnost, transparentnost konkursa i ustavnih principa odgovarajuće zastupljenosti pripadnika manje brojnih naroda.
Za Bošnjake u Sandžaku to je pitanje stvarne ravnopravnosti u pristupu državnoj službi. Naše rešenje je bolje od predloženog jer smanjuje prostor za naknadnu diskreciju i unapred određuje kriterijum izbora. Ako konkurs treba da utvrdi ko je najbolji kandidat, onda najbolji rezultat mora da znači izbor. Hvala.
Mi ovim amandmanom predlažemo da se iz opšte kontrole zapošljavanja izuzmu zdravstveni radnici i saradnici, stručni saradnici u socijalnoj zaštiti, ovlašćeni interni revizori, nastavnici i stručni saradnici za nastavu na jeziku nacionalne manjine, kao i pripadnici nacionalnih manjina, radi njihove odgovarajuće zastupljenosti pod jednakim uslovima.
Stručni uslovi za konkretno radno mesto ostaju obavezni. Uklanja se dodatna prepreka koja može ostaviti ambulantu bez lekara, socijalnu ustanovu bez stručnog radnika, školu bez nastavnika na jeziku nacionalne manjine ili budžetskog korisnika bez interne revizije.
Za pripadnike nacionalnih manjina polazimo od člana 77. Ustava koji nalaže da se pri zapošljavanju državnim organima, javnim službama, pokrajinskim i lokalnim organima vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti. Jednaki uslovi ostaju obavezni, a ustavni nalog mora se primenjivati u praksi.
9/2 TĐ/LjL
Predloženo rešenje čuva fiskalnu disciplinu, ali sprečava da ona ugrozi osnovne javne usluge, obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, internu reviziju i ustavni princip odgovarajuće zastupljenosti.
Zato predlažem da se ovaj amandman prihvati, jer se njime čuvaju ustavni principi Republike Srbije. Hvala.
Ovim amandmanom predlažemo da mali obveznik koji se dobrovoljno opredeli za plaćanje PDV-a ne bude vezan za sistem tokom tekuće i naredne kalendarske godine, kako je to predloženo, već najmanje do isteka poreskog perioda u kojem se navršava 12 meseci od početka njegove PDV aktivnosti. Razlog je jednostavan.
Najbolje rešenje ne određuje jednako minimalno trajanje obaveze za sve. Ako neko u sistem PDV-a uđe početkom godine, njegova obaveza može trajati gotovo dve godine, dok kod ulaska krajem godine traje znatno kraće. Dužina obaveze tako praktično zavisi od meseca u kojem je obveznik ušao u sistem.
Ne vidimo poreski razlog da ista odluka proizvodi tako različito minimalno trajanje obaveze samo zbog kalendarskog trenutka u kom je donesena.
Zato predlažemo jedinstveno i unapred poznato pravilo, najmanje 12 meseci od početka PDV aktivnosti, pri čemu obaveza traje do isteka poreskog perioda u kojem se tih 12 meseci navršava. Time se čuva celovitost poreskog perioda i izbegava prestanak obaveze u njegovom toku. Ovaj amandman ne znači da obveznik nakon tog perioda automatski izlazi iz sistema PDV, i dalje mora ispuniti sve zakonom propisane uslove za prestanak obaveze.
Ako se od malog obveznika očekuje da uredno izvršava poreske obaveze, onda mora i zakon unapred jasno odrediti koliko najmanje traje njegova obaveza u sistemu PDV-a.
Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili… Amandmanom se prag za poljoprivrednika ispod kojih se ne obračuna PDV za izvršen promet dobara ili usluga povećava sa osam miliona dinara na deset miliona dinara u prethodnih 12 meseci. To smo isto uradili kada je u pitanju amandman na član 2. Ovim rešenjem položaj poljoprivrednika usklađuje se sa predloženim povećanjem praga za male obveznike i ublažavaju se posledice akumuliranog rasta cena na obavezu ulaska u sistem PDV-a. Poljoprivrednik i dalje zadržava mogućnost da se dobrovoljno opredeli za obavezu plaćanja PDV-a po uslovima propisanim zakonom.
10/1 AL/JG 11.35 – 11.45
Predlogom zakona predviđa se da obaveza plaćanja PDV-a poljoprivrednika, koji se dobrovoljno za to opredele traje u tekućoj i narednoj kalendarskoj godini, umesto najmanje dve godine kako je sada propisano. Takvo određivanje perioda znači da dužina obaveznog ostanka u sistemu zavisi od meseca u kojem je PDV-e aktivnost otpočela, pa poljoprivrednik koji se opredeli početkom godine ostaje u sistemu znatno duže od poljoprivrednika koji istu odluku donese krajem godine. Hvala.
Ovim amandmanom se prag nakon čijeg prelaska obveznik ima obavezu da podnese evidencionu prijavu poreskom organu povećava sa osam miliona dinara na deset miliona dinara promet u prethodnih 12 meseci. Izmena je neophodna radi sistemske usklađenosti sa onim što smo tražili, odnosno povećanjem praga iz člana 33 i člana 34. Zakona – bez ove izmene lice sa prometom većim od osam miliona dinara i dalje bi imalo obavezu evidentiranja PDV-a, čime bi predloženo povećanje praga za male obveznike bilo praktično onemogućeno.
Članom 4. Predloga zakona uvodi se minimalni period obaveznog ostanka u sistemu PDV-a za obveznika koji pređe Zakonom utvrđen prag promena i taj period se
10/2 AL/JG
vezuje za tekuću i narednu kalendarsku godinu. Kod ovog obveznika ulazak u sistem PDV nije rezultat dobrovoljne odluke, već posledica prelaska Zakonom utvrđenog iznosa promena, pa trajanje obaveznog ostanka u sistemu ne treba dodatno da zavisi od kalendarskog trenutka u kojem je prag pređen. Minimalni period od 12 meseci računa se od dana otpočinjanja PDV-a aktivnosti i završava istekom odgovarajućeg poreskog perioda. Kod obaveznog evidentiranja trenutak otpočinjanja PDV aktivnosti određuje Zakon, pa kašnjenje sa podnošenjem evidencione prijave ne može uticati na početak toka roka. Time se obezbeđuje jednak i predvidiv položaj obveznika. Amandman može imati uticaj na prihode od PDV-a, a obim tog uticaja nije moguće pouzdano proceniti na osnovu podataka sadržanih u Predlogu zakona. Hvala.
Ovim amandmanom tražimo da neoporezivi iznos zarade, koji se utvrđuje sporazumom Vlade, reprezentativnog sindikata i Unije poslodavaca, ne može biti niži od neoporezivog iznosa koji bi bio utvrđen redovnim zakonskim usklađivanjem. Ne osporavamo socijalni dijalog niti mogućnost da se kroz dogovor dođe do povoljnijeg rešenja. Naprotiv, smatramo da takav dogovor može biti koristan, ali ako se uvodi novi način utvrđivanja neoporezivog iznosa, onda zakon treba jasno da postavi granicu ispod koje se ne može ići.
11/2 MV/MJ
Neoporezivi deo zarade neposredno utiče na poresko opterećenje rada, a njegov značaj posebno je izražen kod zaposlenih sa nižim i srednjim zaradama. Zato nije dobro ostaviti mogućnost da sporazumno utvrđeni iznos bude nepovoljniji od onoga što bi zaposleni imali na osnovu redovnog zakonskog usklađivanja. Naše rešenje je u tom delu sigurnije od predloga koji je sadržan u zakonu. Ne određujemo unapred veći neoporezivi iznos i ne ograničavamo dogovor socijalnih partnera, ali tražimo da redovno zakonsko usklađivanje ostane zaštitna granica, a da svaki sporazum može ići iznad nje. Neoporezivi deo zarade mora ostati zaštita zaposlenog, a ne prostor za njegovo dodatno poresko opterećenje.
Ovim amandmanom tražimo da poslodavac koji zaposli dugoročno nezaposleno lice poresku olakšicu može koristiti 24 meseca umesto najviše 12 meseci, kako to predviđa Predlog zakona. Ostali uslovi za ostvarivanje ove olakšice ostaju nepromenjeni. Za ovakvo rešenje postoji pravni i društveni razlog. Propisi o kontroli državne pomoći dopuštaju da se kod dugoročno nezaposlenih lica troškovi zarade priznaju u periodu do 24 meseca. Mi tražimo mogućnost koja već postoji u tom pravnom okviru i da se iskoristi kroz ovu poresku olakšicu.
Dugoročno nezaposlen čovek nije u istom položaju kao neko ko je tek ostao bez posla. Što nezaposlenost traje duže, teže je ponovno uključivanje u radni proces, raste udaljenost od tržišta rada i ozbiljnije su posledice po ekonomsku sigurnost pojedinca i njegove porodice. Zato smatramo da je naše rešenje bolje od jedinstvenog roka od 12 meseci. Ne povećavamo intenzitet pomoći i ne menjamo ostale uslove, već duže trajanje podsticaja vezujemo samo za lice koje se nalazi u težem položaju na tržištu rada. Ova mera može imati naročit značaj u sredinama sa visokom nezaposlenošću, malim brojem radnih mesta i izraženim odlaskom radno sposobnog stanovništva.
Mi ovim amandmanom tražimo da mikro i mala pravna lica, preduzetnici, preduzetnici paušalci i preduzetnici poljoprivrednici kada zaposle dugoročno nezaposleno lice poresku olakšicu mogu koristiti do 24 meseca umesto najviše 12 meseci, koliko predviđa Predlog zakona. Ne tražimo povećanje procenta olakšice, ne širimo krug poslodavaca koji na nju imaju pravo i ne menjamo ostale uslove za njeno korišćenje. Mera koju predlažemo odnosi se samo na duže trajanje poreske pogodnosti kada se zapošljava dugoročno nezaposleno lice.
12/1 MT/MO 11.55 – 12.05
Razlog je vrlo konkretan. Kod malih poslodavaca trošak svakog novog zaposlenog ima veći uticaj na poslovanje nego kod velikih privrednih sistema. Za malu firmu, preduzetničku radnju, porodični posao ili poljoprivrednika odluka da zaposli još jednog radnika predstavlja ozbiljnu i dugoročnu poslovnu obavezu. Produženje olakšice sa 12 na 24 meseca daje takvom poslodavcu snažniji podsticaj da otvori novo radno mesto, a dugoročno nezaposlenom licu povećava mogućnost da se vrati na tržište rada i zadrži zaposlenje.
Naše rešenje je bolje od predloženog, jer povezuje podršku maloj privredi sa rešavanjem jednog od težih problema tržišta rada. Pritom, i dalje mora doći do stvarnog povećanja broja zaposlenih, a ograničenje iz propisa o kontroli državne pomoći ostaju na snazi. Poseban značaj ova mera može imati u manjim i slabije razvijenim sredinama gde nova radna mesta najčešće otvaraju upravo mala preduzeća, preduzetnici i porodični poslovi. Podrška maloj privredi ima puni smisao kada vodi novom radnom mestu i povratku dugo nezaposlenog čoveka u svet rada.
Mi ovim amandmanom zadržavamo terminološke izmene koje je predložila Vlada. Istovremeno tražimo da se u zakonu jasno utvrdi da jedna slobodna zona može obuhvatiti jedan ili više prostorno odvojenih delova i da se ti delovi mogu nalaziti na teritoriji jedne ili više jedinica lokalnih samouprava, pod uslovom da zajedno čine funkcionalnu celinu i da svaki deo ispunjava sve zakonom propisane uslove.
Razlog za ovakvo rešenje je praktičan. Privredni proizvodni, logistički i infrastrukturni kapaciteti često nisu skoncentrisani na području samo jedne opštine ili grada. Jedna sredina može imati pogodnu industrijsku lokaciju, druga logističke kapacitete, a treća bolju saobraćajnu povezanost ili raspoloživu radnu snagu.
Smatramo da administrativne granice lokalnih samouprava ne treba da budu prepreka povezivanju takvih kapaciteta u jednu funkcionalnu slobodnu zonu. Vladin predlog ovo pitanje ne uređuje, dok naš amandman stvara jasan pravni osnov za višelokacijski model. Pritom, ne smanjujemo ni jedan prostorni i tehnički carinski ili drugi uslov koji svaki deo zone mora ispuniti.
Naše je rešenje zato razvojno i pravno potpuno. Omogućava da se viš susednih sredina poveže oko zajedničkog privrednog interesa, da zajednički koriste postojeće kapacitete i da na realnijoj osnovi privlače investicije, razvijaju proizvodnju, otvaraju nova radna mesta. Razvoja politika treba da prati privrednu stvarnost i potencijal jednog područja, a ne da ih zaustavlja na administrativnim granicama.
Ovim amandmanom zadržavamo terminološku izmenu koju je predložila Vlada, ali istovremeno preciziramo jedno važno pitanje kod slobodne zone koja se sastoji, kako smo to u prethodnom amandmanu predložili, iz više prostorno odvojenih delova.
Tražimo da za podnošenje zahteva za određivanje takvog područja zone nije potrebno da svaka jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi neki od delova zone bude njen osnivač ako su ispunjeni ostali zakonom propisani uslovi. Važeći zakon već omogućava da osnivač bude organ jedinice lokalne samouprave, privredno društvo ili preduzetnik.
Naš cilj je zato da kod projekata koji obuhvataju dve ili više opština ili gradova izričito uklonimo moguću nedoumicu u primeni zakona. Ovim se ne umanjuje ni jedna nadležnost lokalne samouprave. prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište, javna svojina, lokalna infrastruktura i druga pitanja iz njene nadležnosti ostaju potpuno očuvana. Amandman se odnosi na uslove za podnošenje zahteva i osnivačku strukturu zone.
Takvo rešenje omogućava da se proizvodni, investicioni i logistički kapaciteti više susednih opština, odnosno sredina organizuju u jednu funkcionalnu celinu, a da formalna osnivačka struktura ne postane nepotrebna prepreka realizaciji ekonomski opravdanog projekta. Ekonomski opravdan razvojni projekat ne treba da bude otežan samo zato što se njegovi kapaciteti nalaze na području više lokalnih samouprava.
Dakle, tražimo da se kod slobodne zone koja se sastoji iz više prostorno odvojenih delova omogući fazni početak rada, tako da svaki njen deo može početi sa radom kada za taj deo budu ispunjeni svi propisani uslovi.
Komisija i dalje mora utvrditi prostorne i energetske uslove, uslove zaštite životne sredine, druge tehničke uslove, uslove za rad carinske službe i provođenje mera carinskog nadzora.
13/1 JJ/CG 12.05 – 12.15
Ministar nadležan za poslove finansija na predlog komisije bi doneo rešenje u roku od 30 dana. Na postupak se primenjuju pravila opšteg upravnog postupka. Rešenje je konačno u upravnom postupku, a dan njegovog donošenja smatra se početkom rada slobodne zone, odnosno konkretnog dela zone.
Razlog za ovaj amandman je jednostavan. Kod više lokacijskih projekata nije realno očekivati da sve lokacije u istom trenutku završe infrastrukturu i ispune sve tehničke i carinske uslove. Ako je jedna lokacija potpuno spremna nema ekonomskog opravdanja da investicija, proizvodnja i nova radna mesta čekaju završetak druge lokacije.
Istovremeno jasno uvodim i krajnji rok. Ostali delovi moraju ispuniti uslove dobiti rešenje najkasnije u roku dve godine od stupanja na snagu akta Vlade kojim je određeno područje slobodne zone. Vladin predlog ovo pitanje ne uređuje, dok naše rešenje koje smo predložili amandmanom omogućava faznu realizaciju investicije bez odstupanja od bilo kog zakonskog uslova. Spremna investicija treba da počne sa radom onda kada ispuni zakonom propisane uslove, a ne da čeka deo projekta koji još uvek nije završen. Hvala.