Zahvaljujem.

Dakle, po nama je ovo jedan od najvažnijih amandmana. Kada govorimo o regiji Sandžak, ne govorimo o teoriji već o sistemu koji se raspada pred našim očima.

Malopre sam vam rekao, i sad vas podsećam, dakle u julu 2025. godine imali smo požar na nesanitarnoj deponiji Golo Brdo, pa smo imali i proglašenje vanredne situacije na delu teritorije grada Novog Pazara. U junu 2026. godine Sjenica je takođe posle krize oko nesanitarne deponije Goveđak proglasila vanredno stanje i bila prinuđena da privremeno odvozi otpad prema Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši. Krajem istog meseca gorela je i deponija Duboki potok u Drugarićima kod Priboja.

Dakle, to je slika državne politike otpada. Opštine jedna drugoj pozajmljuju problem jer mreža nije završena.

Naš amandman obavezuje Vladu Republike Srbije da u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona napravi mapu područja bezrazumno dostupne infrastrukture, listu prioriteta centara, transfer stanica i reciklažnih dvorišta, rokove, cene izvora i finansiranja i privremeno sufinansiranje dodatnog transporta.

Posebno tražimo prioritet za nerazvijene i fiksno slabe opštine. Nije pravedno da Beograd propiše standard, a Sjenica, Tutin, Novi Pazar ili neka druga udaljena i nerazvijena opština sama plaća stotine kilometara transporta za nešto što država decenijama ne radi, odnosno zbog toga što nije izgradila potrebnu mrežu, kada je u pitanju regija Sandžaka.

Ovo je pitanje jednakosti svih građana pred ekološkim standardima. Može neko da kaže da je ovo pitanje nekog drugog zakona i tako da njegovo rešavanje odlaže godina.

Ovim amandmanom se ne preuzima nadležnost lokalnih samouprava, kada je u pitanju komunalni otpad, mi samo predlažemo da se u zakon uvede obaveza državi da obezbedi teritorijalno pravedne uslove za primenu svih ekoloških standarda i programira podršku u područjima gde infrastruktura objektivno ne postoji da bi ovaj zakon mogao da bude primenljiv jednako na celoj teritoriji Republike Srbije.

Program prvo identifikuje potrebe, projekte, rokove i izvore. Dakle, upravo omogućava procenu fiskalnog efekta.

I pravo građana na zdravu životnu sredinu ne može i ne sme da bude prelazna odredba. Hvala.

Mislim da ste preskočili amandman na član 50, ali u redu.

Dakle, zakon koji čeka dve godine na ključne podzakonske akte nije reforma, nego obećanje reforme. Zato tražimo šest meseci za pravila o tehničkoj komisiji i sistemu upravljanja životnom sredinom, a najduže godinu dana za druge ključne propise. Za postojeće operatere ovim amandmanom dajemo realne prelazne rokove. Dvanaest meseci za dostavljanje sistema, 18 meseci za punu primenu i do tri godine za prvu eksternu proveru. Istovremeno tražimo javnu analizu usklađenosti sa direktivom Evropske unije 2024/1785, šta je preneseno, šta nije, koje odgovoran, koliko ljudi inspektora treba i do kada se posao završava? Vlada često govori da je evropski put strateški cilj, ali građani retko dobiju tabelu obaveza i rokova. Ovim amandmanom upravo to tražimo, jer ne prihvatamo modele u kojim se savremeni standardi unapred odlažu do nepoznatog datuma članstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, mi ovi amandmanom pokušavamo da rešimo praktičan problem koji direktno utiče na ravnopravnost kampanje i javna sredstva moraju biti dostupna u trenutku kada se kampanja vodi, a ne tek kad je politički efekat kampanje već završen. Kasna isplata može posebno pogoditi subjekte sa manjim sopstvenim rezervama i slabijim pristupom privatnom finansiranju. Među njima mogu biti nove opozicione, ali naročito manjinske političke stranke. Zato uvodimo mogućnost prevremene isplate ograničenog dela sredstava, najviše do 1,25% ukupnog fonda, i to samo političkom subjektu koji je izjavio da koristi javna sredstva i položi izborno jemstvo.

Kad smo kod izbornog jemstva, ovde imamo jedan veliki problem što zakon, što predlog zakona ukida sredstva obezbeđenja, a ne uvodi delotvoran mehanizam koji garantuje da će država ta sredstva zaista i naplatiti. Konkretno, prvo, lista može da dobije budžetska sredstva bez položenog jemstva. Drugo, ako ne pređe prag, ima obavezu da novac vrati u roku od 30 dana i, treće, ako nema imovinu, postavlja se pitanje – iz čega se država naplaćuje? Četvrto, zakon ne propisuje ličnu ili solidarnu odgovornost odgovorni lista. I, peto, nema automatske obustave budućeg javnog finansiranja iz budžeta, niti jasnog mehanizma prebijanja duga. I, šesto, najveći rizik postoji kod novih stranaka i grupa građana koje mogu biti formirane i time se vezujemo za izborne zakone koje smo nedavno usvojili, odnosno koje ste usvojili, i one mogu biti formirane samo za jedne izbore i praktično bez imovine i, onda kada oni dobiju sredstva bez jemstva, apsolutno ne postoji mehanizam da se naplati, čime se uvodi sistemska nejednakost koja je, po nama, na osnovu izbornih zakona posebno usmerena na formiranje fantomskih

18/2 TĐ/MJ

manjinskih izbornih lista ili političkih projekata za samo jedne izbore. Hvala.

Hvala.

Ovim amandmanom predlažemo da limit troškova kampanje bude… Ako možete samo da mi obezbedite da mogu da govorim, predsedavajuća? Ako možete da mi vratite vreme jer ljudi dobacuju. Ja ne mogu da obrazlažem amandman. Ometaju me.

Dakle, ovim amandmanom predlažemo da limit troškova izborne kampanje bude stvarno ograničenje a ne broj koji je toliko visok da u praksi ništa ne menja. Zato predlažemo limit izražen u prosečnim mesečnim zaradama a ne u fiksnim iznosima, kako je to propisano u Predlogu zakona, i to odvojeno za parlamentarne, predsedničke i pokrajinske izbore. Za lokalne izbore uvodimo jedan drugi princip. Broj birača se množi sa propisanim iznosom uz donji i gornji prag. To je racionalnije od istog fiksnog limita za sredinu sa nekoliko hiljada birača i grad sa stotinama hiljada birača.

20/1 MV/CG 13.15 – 13.25

Ovakav model ima i važnu manjinsku dimenziju. Mnoge manjinske stranke deluju lokalno i regionalno i takmiče se na tržištu političke pažnje sa strankama koje imaju nacionalnu infrastrukturu i institucije pod kontrolom. Previsok lokalni limit može formalno važiti za sve, a faktički pogodovati samo onima koji mogu da mu se približe. Objektivniji limit smanjuje tu asimetriju, odnosno naše rešenje koje smo predložili u amandmanu je višestruko bolje nego rešenje koje je dao predlagač zakona.

Amandman uređuje zajedničke troškove kada se istovremeno u istom danu održava više izbora. Tada se moraju rasporediti prema unapred utvrđenoj i proverljivoj metodologiji, a isti trošak ne sme biti prikazan u više kampanja. Naš cilj nije siromašna kampanja, cilj je kampanja u kojoj program, organizacija i podrška birača imaju veću težinu od mogućnosti da se politički prostor preplavi novcem ili od finansijskih mogućnosti aktera koji učestvuju na izborima. Hvala.

Hvala.

Dakle, mi amandmanom predlažemo da se član 12. zakona briše se, kako bi se sačuvalo izborno jemstvo, iako ono može da bude ozbiljan teret za nove male i manjinske političke subjekte. To je stvar prigovora i ne treba ga negirati. Međutim, Predlog zakona ide potpuno drugim putem. Određene subjekte potpuno oslobađa od jemstva, a javna sredstva im ipak mogu biti isplaćena.

Mi smatramo da se time slabi poseban mehanizam obezbeđenja povraćaja javnog novca, a na stranu to što i preporuka ODIHR-a nije baš bila u tom smeru da rešenje bude koncipirano na ovoj način. I sam ODIHR naglašava postojanje mogućnosti zloupotrebe, ukidanje izbornog jemstva, na način na koji je to Vlada uradila. Zato predlažemo zadržavanje jedinstvenog principa – ko koristi sredstva za kampanju, treba da polaže izborno jemstvo. Naš argument nije da novim subjektima treba otežati izbore, nego da olakšavanje mora da bude uređeno na način da ne prebaci sav rizik na budžet.

Za manjinske stranke ovde postoji dvostruki rizik. Jemstvo ih može finansijski opteretiti, ali potpuni izuzetak može kasnije biti politički zloupotrebljen kao priča o privilegijama manjinskih lista, ako dođe do problema sa povraćajem. Zato je odgovorno rešenje kombinacija dostupnosti sredstava razumnog obezbeđenja i brzog povraćaja jemstva, kada su uslovi za to ispunjeni.

I u diskusiji za jedan od prethodnih amandmana istakli smo slabosti rešenja koja vi predlažete, a vratićemo se i na izborne zakone. Dakle, ovim se pravi jedna potpuna slika, gde se prvo potencijalno formiraju fantomske manjinske izborne liste, njihova kampanja se finansira iz budžeta i kasnije ne postoji mehanizam, kada one ostvare ili ne ostvare cilj, da sredstva koja su dobili za kampanju vrate u budžet.

Dakle, ovo je jedan politički mozaik koji ste vi napravili, sa jasnim ciljem da obezbedite nekoliko mandata za koje smatrate da će vam možda trebati da pravite neku buduću većinu, ali i da razbijete manjinske političke stranke, odnosno biračko telo u sredinama gde vam ne odgovara da one autentično zastupaju svoje interese, što ide direktno u suprotnosti sa politikom koju vaša stranka i vaša vlada provode. Hvala.

21/2 MZ/MT

Reklamiram povredu člana 100. Poslovnika koji definiše da vi kao predsedavajuća ne treba na ovaj način da komunicirate s poslanicima. Mi na dnevnom redu imamo Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i ja to komentarišem. Nije Šaip Kamberi na dnevnom redu. Kad bude Šaip Kamberi na dnevnom redu, ako bude, mi ćemo pričati o njemu. I nije dobro da se negira pravo pripadnicima bilo koje nacionalne manjine da održava kontakte sa svojim matičnim državama, niti to pravo ima ko da ospori srpskom narodu, niti bilo kojem drugom narodu koji živi na prostoru Republike Srbije. Pod kojim uslovima se ta saradnja ostvaruje? Ja ne mogu to da kontrolišem i ne vidim da je bilo šta za osudu, a nije dobro da manjinske političke stranke i manjinske poslanike pominjete u tom kontekstu i na taj način. Vaše je da se starate da se rasprava odvija po dnevnom redu, a ne da ga vi vašim ponašanjem kršite.

Ovim amandmanom tražimo da postupak kontrole ne završi na rešenju kojim se samo konstatuje povreda. Ako je agencija već utvrdila činjenice koje predstavljaju osnov za pokretanje prekršajnog postupka, mora postojati jasan rok za naredni korak.

Prema našem amandmanu, mi predlažemo da taj rok bude 30 dana od dana donošenja rešenja kojim je potvrda utvrđena. Kod mogućeg vršenja krivičnog dela standard je drugačiji i hitniji. Ako u toku postupka agencija utvrdi činjenice koje ukazuju na osnov sumnje da je izvršeno krivično delo, javno tužilaštvo mora biti

obavešteno bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova. Ne tražimo da agencija presuđuju krivičnu odgovornost. Tražimo da činjenice koje ukazuju na mogući kriminal ne ostanu u ladici organa koji ih je već otkrio. Predlažemo i brzo objavljivanje podataka da je podnet zahtev za prekršajni postupak, krivična prijava ili obaveštenje tužilaštva. Važno je naglasiti – objavljuje se proceduralna činjenica, ne proglašava se nečija krivica. Da neko ne bi komentarisao da se time negira pretpostavka nevinosti

25/1 AL/CG 14.05 – 14.15

Ovo je pitanje pravne sigurnosti i jednakosti primene. Bez rokova uvek postoji rizik selektivnog ubrzavanja pojedinih predmeta, a odlaganje drugih. Takva sumnja naročito šteti poverenju opozicionih i manjinskih birača, ali pravilo mora štititi sve političke subjekte jednako. Kontrola koja nema jasan nastavak nije dovoljno efikasna. Ako je povreda utvrđena, građani moraju znati da li je pokrenut odgovarajući postupak, a ako postoje činjenice koje ukazuju na krivično delo tužilaštvo mora biti obavešteno da su dokazi i mogućnosti i reakcije još aktuelne. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo predložili da se u ovom članu dodaju dva nova stava, 8. i 9. kojima se propisalo da se ključevi, šifre i druga sredstava pristupa čuvaju odvojeno od oružja i municije i da budu nedostupna neovlašćenim licima. Takođe smo propisali da se u zakon doda da kada na adresi živi ili redovno boravi maloletnik obaveza je još jasnija – ne smeju mu biti dostupni ni oružje, ni municija, ni sredstva za otvaranje prostora, niti mu se sme saopštiti šifra ili na bilo koji drugi način omogućiti pristup, jer sef nije bezbedan zbog toga što ima bravu, već ako lice koje ne sme da dođe do oružja ne može stvarno da ga otvori.

Obaveza koju je Vlada propisala ovim predlogom zakona je uopštena, jer zaključan sef ne znači mnogo ako dete zna šifru ili je ključ ostavljen na dostupno mesto. Zato smatramo da ovaj zakon treba dodatno precizirati i prihvatiti ove naše amandmane, odnosno da se na član 43. dodaju novi stavovi 8. i 9. na način kako smo ih mi predložili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, ovaj amandman je vezan na amandman koji smo podneli na član 20. i u vezi sa ovim amandmanom, a i onim od juče, moram samo da nešto prokomentarišem kratko.

9/2 MV/CG

Juče smo čuli ministra kako kaže da je neko rekao da je pravo na posedovanje oružja ljudsko pravo. To niko nije rekao. Pravo na posedovanje oružja je pravo koje građanin u skladu sa zakonom može da ostvari i na zakonom propisan način. Ali, policija, to je ono što je suština i ovog amandmana i amandmana na član 20, nema pravo da ulazi u tuđe prostorije bez odluke suda, kako to kaže član 40. Ustava.

I ovaj amandman i onaj na član 20. odnose se na to da državni organi u vršenju svojih ovlašćenja ili prilikom kontrola koje sprovode ne mogu da budu iznad Ustava, ne mogu da ulaze u bilo čiji privatni posed, mesto stanovanja ili bilo šta bez odluke suda, kako to kaže Ustav. Mi smo ovim amandmanom pokušali da ovaj predlog zakona u ovom delu vratimo u ustavne okvire. Hvala.

Dakle, ovako kako je koncipiran zakon mi ulazimo u jednu sferu ograničavanja ljudskih prava, a jedno od tih prava je pravo na nepovredivost stana. Ustav propisuje kad i u kojim okolnostima ljudska prava mogu da se ograniče, ali na način da se ne zadire u samu srž tog prava. Na ovaj način kako je propisano ispada da policiju u vršenju te kontrole ne obavezuje Ustav. Ne mogu da uđu u tuđu kuću bez saglasnosti suda i mi smo to propisali, pod kojim uslovima i na koji način treba da se radi. Ne možete nikoga da izdižete iznad Ustava.

Mada, kad ste vi u pitanju, mene to ne čudi. Vi ste juče rekli da kad su nacionalne manjine u pitanju da za njih ne važi Ustavi i da ono što piše u Ustavu ne znači srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u sudovima i tužilaštvima. Ako to kaže ministar pravde koji sad brani nešto što je neodbranjivo, onda mi imamo problem i mislim da bi vi trebali posle ovoga da podnesete ostavku, jer vi ne možete da se bavite ovim poslom na način na koji to radite do sada. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, mi predloženim amandmanom preciziramo način utvrđivanja polovine raspona propisane kazne kod instituta višestrukog povrata.

Formulacija iz Predloga zakona koja glasi : „Polazeći od najmanje mere te kazne“ ide u dobrom smeru, ali može staviti prostor za različita tumačenja u sudskoj praksi, a to je u obrazloženju Predloga ovog zakona Vlada navela kao motiv zbog čega želi da to precizira, ali prema našem mišljenju način na koji je to Vlada uradila nije dobar. Zato mi amandmanom izričito propisujemo da se polovina raspona utvrđuje tako što se na najmanju propisanu kaznu dodaje polovina razlike između najmanje i najveće propisane kazne.

Na ovaj način se obezbeđuje jedinstvena primena zakona i smanjuje rizik od nejednakog postupanja sudova u istim ili bitno sličnim situacijama, a ako Vlada kaže da je to razlog zbog čega je ušla u proceduru promene ovog člana zakona očekujemo da Narodna skupština prihvati ovaj naš amandman.

Drugo, amandman zadržava rešenje iz Predloga zakona kojim se višestruki povrat vezuje za ranije osude za ista ili istovrsna krivična dela jer je to preciznije i pravičnije od ranijeg koncepta koji nije dovoljno razlikovao lica koja ponavljaju isti tip kriminalnog ponašanja od lica koja su osuđivana za međusobno različita krivična dela.

Pored toga, mi ovim amandmanom dopunjujemo pojam ranije osude tako da obuhvati i pravnosnažne presude međunarodnih pravosudnih institucija koje je Republika Srbija svojim zakonom priznala i njihove odluke su sastavni deo pravnog sistema, a Ustav u članu 194. propisuje da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven.

Nije opravdano da pravnosnažna presuda suda strane države može da proizvede pravno dejstvo u okviru instituta povrata, a da se istovremeno zanemaruju presude međunarodnih pravosudnih institucija čije je nadležnosti Republika Srbija prihvatila bilo da je u pitanju potvrđeni međunarodni ugovor ili zakon koji je Republika Srbija, odnosno Narodna skupština donela.

Konačno, kod presuda sudova stranih država tražimo da se uvede neophodna garancija za domaći sud, kao što se to radi u nekim drugim državama, kao prethodno pitanje proveri da li su u stranom postupku bile obezbeđene osnovne garancije pravičnog suđenja. Ovim se ne dovodi u pitanje ispunjenje međunarodnih standarda i obaveza Republike Srbije, već se obezbeđuje da strana osuda ne proizvodi automatsko dejstvo u domaćem krivičnom postupku ako je doneta u postupku koji nije ispunjavao osnovne standarde pravičnog suđenja koje su uređene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.

Ponavljam, neke druge države imaju praksu, uvele su praksu da na ovaj način proveravaju presude sudova drugih države pre nego što one proizvedu pravno dejstvo u krivičnom pravu u Republici Srbiji.

Hvala.

Ministre, evo pokušali ste da odgovorite, međutim izbegli ste da kažete zbog čega nećete u povrat da računate i presude međunarodnih pravosudnih institucija.

Podsetiću vas da je Republika Srbija ratifikovala Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda i da postoji Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom. Pogledajte članove 8. i 9. tog zakona.

Dakle, domaći pravni poredak već priznaje presude Međunarodnog krivičnog suda, tako snažno dejstvo da njegova presuda sprečava novo krivično gonjenje u Srbiji i utiče na sudbinu postupka koji se vodi u Republici Srbiji i ne može da bude osnov za njegovo ponavljanje. Zato je nedosledno da zakonodavac kad uređuje ovu oblast kod višestrukog povrata te presude potpuno prećuti ili ih ignoriše.

Drugo, one apsolutno nisu, ovo što mi tražimo nije apsolutno u suprotnosti sa onim što propisuje Varšavska konvencija, posebno njen član 11. na koji se vi pozivate u obrazloženju ovog zakona.

Hvala.

Mislim da, ili me ne razumete ili se pravite da ne razumete. Prvo, Međunarodni krivični sud sudi za najteža krivična dela koja ne zastarevaju, koja su inače i sastavni deo krivično pravnog sistema u Republici Srbiji. Vi to hoćete da zaboravite.

Drugo, član 9. Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom predviđa ponavljanje domaćeg postupka u slučaju kada Međunarodni krivični sud oslobodi lice od odgovornosti, odnosno ne donese osuđujuću presudu. A, ja vam kažem, govorim o najtežim krivičnim delima koja ne zastarevaju. Tu spadaju ratni zločini itd. Zbog čega nećete to da računate kao povreda. Mislim da je to obaveza Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, mi smo amandmanom na član 2. Predloga zakona zadržali osnovnu nameru predlagača da se pooštri krivično pravni odgovor na nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, ali se uvode neophodna preciziranja radi pravne sigurnosti i srazmernosti kažnjavanja.

Predlog zakona koristi pojam – veća količina oružja, municije ili sredstava, ali ga ne definiše. Takva pojava u krivičnom pravu mora biti što preciznija, jer od njega zavisi da li će se primeniti teži oblik krivičnog dela sa znatno strožom zaprećenom kaznom.

18/2 VS/MP

Zato mi ovim amandmanom uvodimo količinske kriterijume za ovu formulaciju u zakonu, koja glasi veća količina oružja. Istovremeno se pravi opravdani izuzetak za lovačko i sportsko oružje iz kategorije B, i pripadajuću municiju u ograničenim količinama, imajući u vidu specifičnost lova, i sportskog streljaštva i činjenicu da kod ovih kategorija, stvarni stepen društvene opasnosti ne mora biti isti, kao kod neovlašćeno držanja vojnog i zabranjenog ili kriminalnog oružja.

Mi ovim amandmanom posebno izdvajamo minsko ekplozivna sredstva i eksplozivne naprave i druga sredstva velike razorne moći i imajući u vidu njihovu prirodu, i posledice koje mogu da proizvedu i opravdano je da budu krivično pravno tretirana odvojeno i uz strožiju kaznu uz gradaciju u zavisnosti od toga da li je reč o jednom ili više takvih sredstava.

Takođe se uvodi privilegovan oblik krivičnog dela za slučajeve u kojima se ne radi o klasičnom kriminalnom posedovanju oružja, već o administrativnim propustima u vezi sa oružjem koje ima zakonito poreklo, lovačko, sportsku staru, onesposobljenu ili srodnu prirodu i izjednačavanje takvih lica sa učinocima krivičnih dela, koji drže zabarnjeno vojno ili kriminalno oružje, bilo bi nesrazmerno.

Blaža kazna ovim situacijama ovim omogućava pravičnije kažnjavanje, bez odustajanja od obaveznog oduzimanja oružja kada su za to ispunjeni uslovi.