Mi ovim amandmanom tražimo da se jasno uredi carinski režim kada se jedna slobodna zona sastoji iz više prostorno odvojenih delova. Ovo je posebno važno za prostor Sandžaka iz koga dolazim.

Vlada je predložila da se unošenje robe u zonu, iznošenje robe iz zone i smeštaj robe u zoni sprovodi u skladu sa carinskim propisima. To rešenje je dobro ali smatramo da treba urediti situaciju kada se roba premešta između dva ili više fizički odvojenih delova iz te slobodne zone. Zato predlažemo da se i takvo premeštanje obavezno sprovodi u skladu sa carinskim propisima uz osiguravanje uslova za carinski nadzor i kontrolu u svakom delu zone.

Ovim amandmanom mi ne uvodimo nikakvu carinsku pogodnost, oslobođenje niti poseban režim mimo carinskog zakona. Ovim amandmanom želimo da višelokacijski model slobodne zone bude potpuno uklopljen u postojeći carinski sistem i da u zakonu ne ostane otvoreno pitanje kretanje roba između njegovih pojedinih delova.

Naše rešenje za to potpunije je od Vladinog predloga jer omogućava povezivanje proizvodnih, skladišnih i logističkih kapaciteta na različitim lokacijama uz potpuno očuvanje carinskog nadzora, kontrole i pravne sigurnosti.

Mi tražimo da razvoj slobodnih zona bude sistemski povezan sa nerazvijenim i devastiranim područjima na kojima tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina, kakva je i regija Sandžak. Upravo za slobodne zone treba da vodi evidenciju svih takvih područja uz mišljenje ministarstva nadležnog za ljudska i manjinska prava i da za svako proceni prostorne, infrastrukturne, privredne, investicione i kadrovske uslove.

Za teritorijalno povezana područje više jedinica lokalne samouprave tražimo i posebnu procenu mogućnosti uspostavljanja jedne zone sa više prostorno odvojenih delova, što smo i rekli u prethodnim amandmanima.

13/2 JJ/CG

Amandman predviđa stručnu pomoć u izboru lokacija i pripremi projekata, koordinaciju ključne infrastrukture, promociju investicija, izvoza, povezivanja sa međunarodnim transportnim pravcima i programima regionalnog razvoja kao i pripremu posebnih kriterijuma ekonomske opravdanosti sa nižim pragovima ulaganja i zapošljavanja.

Mi tražimo da Vlada donosi program za period od tri godine koji obavezno obuhvata sva područja koja ispunjavaju zakonom propisane uslove i utvrđuje lokacije, investicije, nova radna mesta, infrastrukturne potrebe, izvore finansiranja, rokove i pokazatelje realizacije.

Naše rešenje je bolje od Vladinog rešenja jer promociju slobodnih zona povezuje sa konkretnom i merljivom razvojnom politikom. Kriterijum nije nacionalnost investitora, vlasnika ili zaposlenih već objektivan razvojni položaj područja, a to je inače i zakonom propisana obaveza, gde je Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano da će Vlada Republike Srbije, drugi državni organi da sprovode mere za razvoj nedovoljno razvijenih područja na kojima tradicionalno žive pripadnici nacionalnih manjina. Hvala.

Hvala.

Mi ovim tražimo četiri konkretne dopune pravila o radu Centralne arhive javnobeležničkih isprava kako bi se uz centralizovano čuvanje dokumenata jasno zaštitila prava građana.

Prvo tražimo da zakon izričito propiše zaštitu podataka o ličnosti. U javnobeležničkim ispravama nalaze se podaci o imovinskim, porodičnim, naslednim i drugim važnijim privatnim odnosima građana. Kada se veliki broj takvih isprava čuva na jednom mestu zaštita tih podataka ne treba da se podrazumeva već mora biti jasno utvrđena zakonom.

Drugo, tražimo da sva lica koja za Komoru arhiviraju, čuvaju ili rukuju tim ispravama budu obavezna da čuvaju javnobeležničku tajnu pod istim uslovima kao javni beležnik i da ta obaveza traje i nakon prestanka njihovog rada ili angažovanja. Premeštanje isprave u centralnu arhivu ne sme smanjiti stepen njene poverljivosti.

Treće, predlažemo da lice koje ima pravo na izdavanje izvornika ili overenog prepisa isprave može zahtev podneti preko javnog beležnika koji ga bez odlaganja prosleđuje Komori. Time se ne menja nadležnost za izdavanje isprave iz člana 117. Zakona ali se građanima daje mogućnost da zahtev podnesu bez nepotrebnog odlaska u sedište Komore ili mesto Centralne arhive.

Četvrto, tražimo da se javnobeležnička isprava koja je u skladu sa Zakonom sačinjena na jeziku i pismu nacionalne manjine da na tom jeziku i pismu čuva ali i izdaje.

Pravo ostvareno prilikom sačinjavanja isprave ne sme se izgubili njenim premeštanjem u Centralnu arhivu. Naše rešenje ne dovodi u pitanje uspostavljanje

Centralne arhive, već taj sistem čini potpunijim i sigurnijim. Uređena arhiva ima smisla samo ako istovremeno znači veću pravnu sigurnost i lakše ostvarivanje prava građana.

Zahvaljujem.

Dakle, amandmanom tražimo da od 1. januara 2030. godine kandidat za prvi izbor na sudijsku funkciju, stručnost i osposobljenost može dokazati na ispitu pred Visokim savetom sudstva na kojem se ocenjuje od 1 do 5.

16/1 TĐ/LjL 12.35 – 12.45

Kandidat koji je završio prethodnu obuku na Pravosudnoj akademiji, kako smo mi to propisali našim amandmanom, ne bi polagao ispit već bi mu se priznavala završna ocena.

Savet bi propisao program i način polaganja ispita i uporedio vrednovanje ocena sa prethodne odnosno početne obuke i ocene ostvarene na ispitu. To ovlašćenje bi se primenjivalo od stupanja zakona na snagu.

Vladin predlog uverenje akademije određuje kao jedini dokaz stručnosti i osposobljenosti, sa čim se mi ne slažemo. Naš model završava akademiju kao relevantnu, ali Visokom savetu sudstva omogućava da oceni i druge stručne kandidate. Time se čuva njegova samostalnost, u skladu sa razlozima iz odluke Ustavnog suda, koju smo već čuli od kolega, dok je Venecijanska komisija oba modela ocenila prihvatljivijim, uz prednost koju daje jedinstvenom ulasku.

Dakle, uslov za ulazak u pravosuđe ne može biti samo Pravosudna akademija, a mi smo imali prilike da je u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji mišljenje BIA-e uslov za zasnivanje radnog odnosa, što je katastrofa.

Meni je žao što Vlada nije prihvatila taj naš amandman na taj zakon.

Dakle, naše rešenje omogućava delotvorniju primenu člana 52. Zakona o sudijama, prema kojem se pri izboru vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na manjinskom jeziku koji je u službenoj upotrebi.

Dakle, sudijska funkcija mora biti jednako dostupna stručnim kadrovima, ali uključujući i Bošnjake i druge pripadnike nacionalnih manjina u Republici Srbiji.

Dakle, mi ovim amandmanom uređujemo prelazak na novi sistem i čuvamo pravni položaj kandidata i rezultate koje su već ostvarili. Kandidatu koji prethodno obuku na Pravosudnoj akademiji završi do 1. januara 2030. godine priznaje se završna ocena i on ne polaže ispit pred Visokim savetom sudstva. Po završetku obuke završna ocena priznaje se i kandidatima koji su do 1. marta 2027. godine primljeni na početku obuku po ranijem Zakonu ili su je do tog datuma započeli ili završili. Dakle, prema našem amandmanu ni oni ne polažu ispit.

Kandidat koji je do 1. januara 2030. godine položio ispit pred Visokim savetom sudstva zadržava ostvarenu ocenu i ne polaže ispit ponovo. Tražimo i da Savet do 1. marta, Visoki savet sudstva, 2027. godine donese propis o programu i načinu polaganja ispita i uporedivom vrednovanju priznatih ocena. Promena Zakona ne sme da obezvredi završnu obuku, položeni ispit, niti vreme i trud koje su kandidati već položili. Vladin predlog zadržava izuzetak za sudijske pomoćnike i zaposlene određenog dana. Naš predlog položaj kandidata vezuje za prijem, početak ili završetak obuke i položeni ispit. Promena Zakona mora čuvati položaj kandidata i obezbediti jednaka pravila za sve, uključujući Bošnjake i druge pripadnike nacionalnih manjina.

17/3 AL/JG

Ovim amandmanima smo tražili da se u ciljevima Pravosudne akademije izričito navedu zaštita ljudskih i manjinskih prava, ravnopravan pristup pravosuđu i jačanje poverenja građana u pravosudne institucije. To smatramo važnim zato što se kvalitet pravosudne obuke ne može svesti samo na poznavanje procesnih pravila i stručnih postupaka. Sudije, javni tužioci i pravosudno osoblje u svakodnevnom radu odlučuju o pravima ljudi i neposredno određuju kako će građani doživeti pravosuđe. Zato Pravosudna akademija mora da ih osposobi da u svom radu, između ostalog, dosledno štite ljudska i manjinska prava i primenjuju propise i standarde kojima su ona zajamčena, a ne da ih posmatraju kao sporednu oblast.

Za Bošnjake u Sandžaku, kao i za pripadnike drugih nacionalnih manjina, ovo ima konkretno značenje. Poverenje u sud i tužilaštvo zavisi od toga da li se poštuju prava utvrđena Ustavom i zakonima i da li se građanin tretira ravnopravno i da li institucija poznaje obaveze koje ima prema tim pripadnicima manje brojnih naroda. Zato sam tražio da se ova pitanja ne ostave samo pojedinačnim programima obuke, već da budu ugrađena u samu svrhu rada Pravosudne akademije.

Ako zakon jasno utvrdi da su zaštita ljudskih i manjinskih prava i ravnopravan pristup pravosuđu ciljevi Akademije, onda se i njeni programi, način rada i rezultati moraju posmatrati kroz tu obavezu. Suština ovog amandmana je da stručnost u pravosuđu podrazumeva i sposobnost da se svakom građaninu omogući jednaka i delotvorna zaštita njegovih prava. Upravo na tome se gradi poverenje građana u pravosudne institucije. Time se i sama stručna obuka jasnije usmerava prema obavezama koje pravosudne institucije već imaju prema svim građanima i pripadnicima nacionalnih manjina.

Mi smo ovim amandmanom tražili da Pravosudna akademija obrazuje područna odeljenja izvan svog sedišta kao unutrašnje organizacione jedinice bez svojstva pravnog lica radi ravnomerne teritorijalne dostupnosti obuke. Predložili smo da se mreža sedišta područja rada i način rada tih odeljenja urede Statutom prema jasnim kriterijumima udaljenosti od sedišta Akademije, broju i teritorijalnom rasporedu sudova i javnih tužilaštava, potencijalnom broju potencijalnih korisnika obuke, saobraćajnoj povezanosti, stepenu razvijenosti, službenoj upotrebi jezika i pisma nacionalnih manjina i potrebama pravosudnih organa u nacionalno mešovitim sredinama.

Posebno smo tražili da se područno odeljenje obavezno obrazuje u sedištu višeg suda na čijem području je najmanje u jednoj jedinici lokalne samouprave u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine. Taj kriterij je jasan i proverljiv i pokazuje gde postoji potreba da pravosuđe radi u višejezičnim i nacionalno mešovitim sredinama.

Razlog za ovaj amandman je praktičan. Udaljenost od Beograda, troškovi putovanja i odsustvovanje sa rada mogu otežati pristup obuci kandidatima i zaposlenima u pravosuđu iz Sandžaka, ali i drugih udaljenih krajeva.

19/3 MT/MO

Ako Akademija treba da služi celom pravosudnom sistemu, onda njeni programi moraju biti dostupni i van njenog sedišta, odnosno van Beograda. Pri tome sam predložio da se prvenstveno koriste postojeći prostorni i tehnički kapacitete pravosudnih organa. Dakle, ne stvara se nova administracija radi same administracije, već se traži da se postojeći resursi organizuju tako da stručna obuka bude bliža sudovima, tužilaštvima i korisnicima.

Za Sandžak bi ovo rešenje značilo da se znatno smanje prepreko pristupu Pravosudnoj akademija koje danas proizilaze iz teritorijalne udaljenosti, a da potrebe nacionalno mešovitih sredina bude prepoznate u samoj organizaciji i radu Pravosudne akademije.

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom tražili smo da Pravosudna akademija naime jednom u tri godine vrši analizu teritorijalne, informacione, jezičke i druge prepreke pristupu svojim programima za kandidate iz udaljenih i nedovoljno razvijenih i nacionalno mešovitih sredina sa posebnim osvrtom na položaj pripadnika nacionalnih manjina.

Ovim amandmanom tražili smo i da se na osnovu takve analize sprovode informativne i pripremne aktivnosti dostupne svim zainteresovanim licima pod jednakim uslovima bez uticaja na uslove prijema, sadržinu ispita i rangiranje kandidata.

Drugi deo amandmana odnosi se na sadržaj obuke. Predložili smo posebne programe i zaštite ljudskih i manjinskih prava, zabrane diskriminacije, službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina, tranzicione pravde, ratnih zločina, međunarodno-humanitarnog prava, prava žrtava i svedoka, krivično-pravne zaštite od dela učinjenih iz mržnje i sprečavanje i suzbijanje, izazivanje i raspirivanje nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Treće tražio sam da Akademija radi utvrđivanja potreba korisnika, unapređenja dostupnosti i pripreme stručnih sadržaja pribavlja mišljenje i ostvaruje saradnju sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zaštitnikom građana, Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, ustanovama visokog obrazovanja, naučnim institucijama, organizacijama civilnog društva i tako dalje.

Razlog je jednostavan. Obuka mora odgovarati problemima sa kojima se pravosuđe stvarno susreće. Za Sandžak je posebno važno da pitanje manjinskih prava, službene upotrebe jezika i pisma, diskriminacije, tranzicione pravde, ratnih zločina i postupanja u osetljivim predmetima budu sistemski zastupljena u stručnom usavršavanju koji organizuje Pravosudan akademija.

Na taj način ona dobija obavezu da potrebe i prepreke periodično proverava i da se u zakonom utvrđenom roku stručne sadržaj pripremaju prema problemima koji se u praksi pokazuju važnim za kvalitetan rad pravosuđa. Hvala.

Zahvaljujem.

I ovim amandmanom tražimo da programski savet Pravosudne akademije predlaže mere za unapređenje teritorijalne informacione jezičke dostupnosti programa Pravosudne akademije i za ravnopravno učešće kandidata i korisnika obuke.

Tražili smo i da programski savet prati i vrednuje provođenje tih mera, kao i posebnih specijalizovanih programa obuke, te da Upravnom odboru jednom godišnje podnosi izveštaj sa preporukama.

22/2 JD/MP

Zašto je to potrebno? Zato što se dostupnost ne može proceniti samo na osnovu toga šta piše u pravilima i programima, potrebno je videti kako sistem funkcioniše u praksi. Da li kandidati iz udaljenih i nedovoljno razvijenih krajeva mogu da učestvuju pod jednakim uslovima, da li postoje jezičke ili informacione prepreke i da li posebni programi daju rezultate zbog kojih su uvedeni.

Programski savet je telo koje treba da prati programski deo rada Pravosudne akademije. Zato smo tražili da ne budu samo učesnik u planiranju programa, već da ima jasnu obavezu da predlaže konkretne mere i da vrednuje njihovo sprovođenje.

Za Sandžak i druge nacionalno mešovite sredine ovo je izuzetno važno zato što se problemi dostupnosti mogu razlikovati od sredine do sredine. U jednom slučaju problem može da bude udaljenost, drugom informisanost u trećem jezička dostupnost. Zbog toga je potrebno stalno praćenje, a ne jednokratno rešenje.

Godišnji izveštaj sa preporukama omogućava da se utvrđeni problemi pretvore u odluke upravnog Odbora i da postoji trag o tome šta je Pravosudna akademija preduzela. Time se ravnopravna dostupnost programa pretvara iz opšteg načela u obavezu koja se prati i vrednuje kroz konkretne rezultate.

Mi ovim amandmanom tražimo da program prethodne obuke budućih sudija i javnih tužilaca u obimu primerenom cilju te obuke obuhvati, kao što smo to i u prethodnim amandmanima naglasili, i tematske celine i zaštite ljudskih i manjinskih prava, zabrane diskriminacije, službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina u postupcima pred pravosudnim organima, osnovna tradicionalne pravde, ratnih zločina, međunarodnog humanitarnog prava, prava žrtava i svedoka, krivično pravne zaštite od dela učinjenih iz mržnje i krivična dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Predložili smo da se ove teme uključe u meri koja odgovara cilju prethodne obuke. Ne predlažemo ovim amandmanom da se potisnu druge oblasti, već da budu deo osnovnog stručnog znanja budućih sudija i javnih tužilaca. Razlog je u tome što se ova pitanja neposredno pojavljuju u sudskim i javnotužilačkim predmetima, ali i zbog činjenice da će Republika Srbija u određenom trenutku biti obavezna da ispita ove slučajeve, odnosno da tradicionalna pravda i suočavanje sa prošlošću dobiju svoju institucionalni oblik jer ne može da se zaboravi da je konkretno nad Bošnjacima Sandžaka tokom devedesetih godina izvršen organizovan državni teror, a da pravosudni organi ove države nisu utvrdili odgovornost za to.

Drugo, kada sudija odlučuje o manjinskom pravu diskriminacije, delu činom iz mržnje ili predmetu u kojem učestvuje žrtva teškog krivičnog dela, od njega se očekuje da poznaje pravne standarde koji uređuju tu oblast. Za Bošnjake u Sandžaku posebno je to značajno, poznavanje pravila o zaštiti prava nacionalnih manjina i službenoj upotrebi jezika i pisama. Ta prava se delotvorno ostvaruju samo ako ih ljudi koje vode postupak poznaju i pravilno primenjuju.

23/3 GD/LjL

U istom amandmanu predložili smo i otklanjanje jedne tehničke greške. Dakle, suština amandmana je u stručnom sadržaju prethodne obuke pre stupanja na funkcije budućih sudija i javnih tužioca. Oni treba da steknu osnovu za pravilno postupanje u onim predmetima o kojima se odlučuje o posebno osetljivim pravima i interesima građana, ali i oblastima za koje smo naveli da treba da budu sastavni deo obuke u Pravosudnoj akademiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, javna evidencija koja se uspostavlja radi pravne sigurnosti mora obuhvatiti sve postupke vraćanja nepokretne imovine koju vodi Agencija za restituciju. Nema pravnog ni stvarnog opravdanja da evidencija obuhvati postupke po opštem Zakonu o restituciji, zakonu kojim se uređuje imovina žrtava Holokausta bez živih zakonskih naslednika a izostavi postupke vraćanja imovine crkvama i verskim zajednicama. Agencija inače vodi sve te postupke.

Zato mi amandmanom tražimo, dakle ne uvodimo novo pravo da se menjaju uslovi restitucije već se uspostavlja samo jednak nivo javnosti za sve nepokretnosti o kojima odlučuje isti državni organ. Ovo pitanje ima poseban značaj i za restituciju Vakuvske imovine u Sandžaku, ali se predloženo rešenje podjednako odnosi na sve verske zajednice.

36/3 JJ/MP

Drugi nedostatak predloga zakona odnosi se na pretragu prema broju katastarske parcele. Tokom višedecenijskog perioda ista nepokretnost mogla je biti deljena, spajana sa drugim parcelama ili obuhvaćena obnovom premera. Ako je evidencija omogućava pretragu samo prema jednom broju parcele, građanin može dobiti formalno tačan ali suštinski nepotpun podatak.

Potrebu za ovakvim rešenjem kako smo predložili u amandmanu našli smo i u odgovoru Republičkog geodetskog zavoda koji je odgovorio 13. avgusta na jedan dopis koji sam im poslao pre. Dakle, Republički geodetski zavod je naveo da se jedna od isprava koja je bila osnov promene za određenu parcelu ne nalazi u arhivi nadležne službe. Državni organ ne treba da podatak koji nije potpuno proveren predstavi kao potpun i pouzda. Zato se propisuje obaveza objavljivanja napomene kada povezivanje ranijih važećih oznaka parcela nije moguće pouzdano izvršiti. Ovom obavezom se ne zahteva rekonstrukcija kompletnog istorijata vlasništva već jasno označavanje granica pouzdanosti objavljenih podataka. Hvala vam.

Ovim amandmanom tražimo da se uz delimično budžetsko finansiranje osnovne delatnosti RTV do 31. decembra 2027. godine, omogući i ciljano, delimično finasiranje RTS. Sredstva namenjena za RTS, koristila bi se za obavljanje osnovne delatnosti koju RTS ne izvršava na žalost, a to je inače ustavna i zakonska obaveza, odnosi se na proizvodnju sadržaja, na jezicima nacionalnih manjina. Predlog RTV i RTS nisu isto, a zakon se odnosi i na jedne i na druge. Ako mogu da završim da me ne prekidate.

37/3 VS/LjL

Dakle, prijedlog zakona uređuje finasiranje RTV, međutim obaveze Javnog medijskog servisa prema nacionalnim manjinama ne prestaju na granicama Vojvodine i RTS pruža medijske usluge na cijeloj teritoriji Repbulike Srbije, i ima obavezu da ispuni nešto što je definisan kao javni interes u oblasti informisanja a to je informisanje nacionalnih manjina, odnosno proizvodnja sadržaja na jezicima nacionalnih manjina. Ovo rješenje je posebno važno za Bošnjake u Sandžaku, a siguran sam i za druge nacionalne manjine izvan Vojvodine, čije potrebe RTS mora ravnopravno da uvaži a to trenutno ne radi.

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom pokušavamo da uradimo ono što bi trebalo da bude osnovna logika svakog zakona o upisu imovine, da građaninu postupak bude jednostavniji, a da odgovornost struke bude jasnija.

Predlog zakona širi krug dokumentacije i stručnih lica koja učestvuju u postupku, ali bez dovoljno jasnog razdvajanja ko je za šta nadležan i bez garancije da građani neće ponovo pribavljati ono što država već ima. Naš predlog je zato da se za sve objekte na istoj katastarskoj parceli podnosi jedna prijava. Nema razloga da se glavni objekat, pomoćni objekti, pristupi i druga prava koja čine jednu funkcionalnu celinu pretvaraju u više različitih postupaka. Dokumentacija se traži samo ako se potrebni podaci ne mogu utvrditi iz službenih evidencija Agencije i Zavoda.

Istovremeno, jasno razdvajamo stručne poslove. Licencirani arhitekta vodi elaborat geodetskog obeležavanja i izrađuje skicu, dok elaborat geodetskih radova ostaje posao licencirane geodetske organizacije i geodetskog inženjera. Konačno,

Konačno, kada Agencija odlučuje na osnovu dostupnih podataka, mora unapred postojati propisan kriterijum, a ne slobodna administrativna procena od predmeta do predmeta. Građanin ne sme da plaća za podatke koje država već ima, a o njegovoj svojini ne sme da se odlučuje bez jasnih pravila i jasne profesionalne odgovornosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Ovaj amandman rešava nekoliko praktičnih problema koje je sam Predlog zakona otvorio.

Prvo, pozdravljamo ideju da se kod stambenih objekata sa najviše dve jedinice koje imaju više od 400 kvadrata doprinos obračunava samo na površinu preko 400 kvadrata. To je važno za velike porodične kuće koje su godinama dograđivane i koje nisu komercijalni projekti. Ali, istovremeno ne prihvatamo da se upis prava svojine blokira zato što investitor nije izmirio svoju obavezu.

Naše rešenje zadržava upis u zabeležbu neplaćene naknade i mogućnost prinudne naplata. Ako vlasnik stana želi da plati svoj srazmerni deo obaveza investitora kako bi rešio svoj imovinski stas on to može da uradi, ali onda mora imati jasno pravo da taj novac ima pravo potraživati od investitora.

Predlažemo i mogućnost plaćanja naknade u najviše 12 jednakih mesečnih rata za stambene objekte sa najviše dve stambene jedinice. Uz to, zadržavamo mogućnost zabeležbe zabrane otuđivanja tamo gde postoje nerešena prava ili postupci, uključujući restituciju. Formalizacija jednog prava ne sme da izbriše tuđe pravo koje još nije rešeno.

Ne treba dozvoliti da građanin ostane bez upisa zato što investitor nije platio dug, niti da država svoju naplatu prebaci na onoga ko je već platio stan.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, mi smo prinuđeni bili da podnesemo ovaj amandman zbog toga što predlagač zakona prilikom određivanja kruga korisnika nije dovoljno sagledao stvarne društvene potrebe i izostavio je kategorije građana čiji položaj zahteva posebnu pažnju. Dakle, mi predlažemo da se daju tri nova stava u zakonu. Tražimo da podršku dobiju lica koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, uključujući i korisnike iz sistema penzionog i invalidskog osiguranja kojima se isplaćuje razlika do iznosa uvećanog dodatka.

20/1 MT/VZ 13.15 – 13.25

Uz njih pravo bi imao jedan roditelj, usvojitelj ili staratelj koji sa tim licem živi ili im svakodnevno pruža pomoć i negu, a u posebno propisanim slučajevima i jedan član porodice koji tu brigu stvarno preuzima. Njihovi troškovi nege, lečenja, rehabilitacije, prevoza i svakodnevnog života nisu povremeni već stalni, pa je opravdano da budu obuhvaćeni zakonom koji treba da ublaži rast troškova života.

Istim amandmanom tražimo da se obuhvate još neke kategorije, a to su iznad svega porodice žrtava otmica u Severinu i Štrpcima, kao i žrtve napada bivše vojske Jugoslavije na selo Kukuroviće, od 18. februara 1993. godine, odnosno preživele napade, porodice ubijenih lica kojima je tokom 1993. godine uništena, spaljena, oštećena ili opljačkana imovina, kao i ona koja su bila prinuđena da usled tog nasilja od strane bivše vojske Jugoslavije napuste selo Kukuroviće, u opštini Priboj.

Posebno propisujemo da se pravo za ove žrtve i njihove porodica ostvaruje neposredno osnovu ovog zakona i da ova pomoć ne utiče na njihovo pravo na naknadu štete, reparaciju ili druga prava. Problem, odnosno država Srbija treba svim ovim kategorijama da ujedno prizna i status civilnih žrtava rata, ali to je pitanje nekog drugog zakona.

Hvala.