Zahvaljujem.

Mi predloženim amandmanom precizira se krivično delo, nedozvoljene proizvodnje, vatrenog oružja, municije, eksplozivnih sredstava i posebno u delu koji se odnosi na trodimenzionalno štampanje i digitalne datoteke.

19/1 TĐ/CG 13.05 – 13.15

U stavu 1. dodajemo jasno razgraničenje između nedozvoljene proizvodnje ili reaktiviranja oružja i zakonitog stručnog rada ovlašćenih lica na starom kolekcionarskom ili muzejskom oružju. Dakle, cilj nije da se krivično-pravno sankcioniše ovlašćena konzervacija, restauracija ili popravka oružja koje ima istorijsku, kulturnu, muzejsku ili kolekcionarsku vrednost, ako se taj rad vrši u skladu sa posebnim propisima. Istovremeno ovaj amandman ne otvara prostor za nezakonito osposobljavanje onesposobljenog oružja jer se izuzetak vezuje isključivo za postupanje ovlašćenih lica u skladu sa zakonom.

U stavu 3. otklanja se najveći problem ovog predloga zakona, a mislimo i Predloga zakona o oružju i municiji, prekomerna široka inkriminacija samog posedovanja trodimenzionalnog nacrta. Takva formulacija mogla bi u praksi dovesti do krivičnog gonjenja lica koja digitalne modele poseduju iz istraživačkih, obrazovnih, novinarskih, analitičkih ili drugih razloga, a koji su zasnovani na zakonu, bez namere da izrade oružje.

Zato amandman uvodi dva bitna ograničenja. Prvo, da se radi o operativnim digitalnim datotekama u formatu koji je podoban za neposrednu mašinsku izradu oružja ili njegovih delova i, drugi, da postoji namera neovlašćene izrade vatrenog oružja, njegovih delova ili municije. Na način kako je naša poslanička grupa to predvidela ovim amandmanom zadržava se mogućnost krivičnog gonjenja lica koja zaista pripremaju ili omogućavaju nedozvoljenu trodimenzionalnu proizvodnju oružja, ali se izbegava da sama činjenica posedovanja digitalnog modela bez kriminalne namere i bez neposredne podobnosti za izradu oružja postane osnov za tešku krivičnu odgovornost. Hvala.

Dakle, namere se u krivičnom pravu ne dokazuju samo priznanjem. Dokazuje se opremom, nabavkom materijala, komunikacijom, pokušajima proizvodnje, drugim datotekama i generalno ukupnim ponašanjem. Teško dokazivanje nije opravdanje da se ono potpuno ukine. Ako uzmemo u obzir činjenicu da imamo rastegljive formulacije, da imamo ovlašćenja državnih organa kojima se negiraju Ustavom garantovana prava građana, doći ćemo u situaciju, kada ovaj zakon bude

19/2 TĐ/CG

primenjivan, da će mnogi ljudi, koji apsolutno nemaju nikakvu kriminalnu nameru, doći pod udar ovog zakona što može da proizvede nesagledive društvene posledice. Vi o tome treba da razmislite.

Ima još vremena da prihvatite ove amandmane, jer ne može policija da ima preširoka ovlašćenja koja izlaze iz okvira Ustava. Ne možemo krivična dela da postavljamo na način da ih definišemo da budu preširoka za tumačenje i da sutra neko ko nema kriminalnu nameru može da odgovara za jedno od najtežih krivičnih dela. Mislim da ovo što radite nije dobro i pozivam vas da još jednom razmislite o onome kako smo mi precizirali amandmane i da ih prihvatite.

Zahvaljuje predsedavajuća.

Dakle, ovaj naš amandman ima dva jednako važna dela. Prvi je socijalno osiguranje. Roditelj-negovatelj i negovatelj treba da imaju pio i obavezno zdravstveno osiguranje i ako lice istovremeno radi nepuno radno vreme, doprinosi i po osnovu naknade i koordinira se sa osiguranje po osnovu rada, kako ne bi nastale rupe u zaštiti i neracionalnom dupliranju.

36/2 VS/IR

Kod penzionera koji je već osiguran po osnovu penzije, nema smisla ponovo plaćati iste pio i zdravstvene doprinose, za to što prima umanjenu naknadu, negovatelja. Drugi deo amandmana odnosi se na tržište rada. Čovek koji 10 ili 15 godina, pruža intenzivnu negu, često izgubi radni kontinuitet, znanja i kontakt sa tržištem. Zato tražimo da nezaposleni negovatelj, kao i lice kojem je status prestao posle dugog perioda nege, bude prepoznato kao teže zapošljivo lice i to znači prioritet u stručnom usavršavanju, prekvalifikacijama, podsticajima, za nepuno radno vreme, fleksibilnim oblicima rada i rada na daljinu.

Nacionalna služba treba da napravi individualni plan zapošljavanja, koje uzima u obzir vreme provedeno van tržišta, i obaveze nege. Država ne sme čoveku godinama plaćati da bude van zaposlenosti, onda kada nega prestane, da kaže, e sada se snalaziš sam. Hvala.

Dakle, ovim amandmanom smo obradili pitanje rokova od trenutka podnošenja zahteva iz službenih evidencija. Vladin rok od 15 dana počinje tek od kompletiranja dokumentacije, ali u zakonu nije propisan jasan rok u kome organ mora reći da li je dokumentacija kompletna. Tako rok formalno postoji, a praktično može mesecima da ne počne. Mi smo amandmanom predložili rok od 30 dana, od dana podnošenja zahteva, a ako zahtev nije potpun, centar za socijalni rad mora u roku od 5 radnih dana, precizno navesti šta nedostaje i dati odgovarajući rok za dopunu dokumentacije, podatke koje država već vodi u službenim evidencijama mora sama pribaviti.

36/3 VS/IR

Roditelj koji svakodnevno pruža intenzivnu negu, ne treba da bude kurir između dve državne institucije.

Zahvaljujem.

Automatsko mesečno ukrštanje elektronskih evidencija može biti korisno za kontrolu zakonitosti isplata, ali ne može i ne sme zameniti upravni postupak, niti pravo korisnika da se izjasni o činjenicama. Greške, neažurni podaci ili pogrešno povezane evidencije ne smeju dovesti do trenutnog prekida ove vrste naknade.

Amandman uvodi prethodno obaveštavanje, pravo na izjašnjenje i zabranu obustave do konačne odluke, osim kada je prestanak prava nesporan zbog smrti.

Ovim našim amandmanom se jača pravna sigurnost, procesne garancije bez ukidanja redovne kontrole ispunjenosti i uslova.

Hvala.

Zahvaljujem.

Mi smo predložili da se u članu 12. doda osam novih stavova. Jedan od stavova koje smo predložili da se dodaju u zakonu glasi: "Centar za socijalni rad dužan je da u roku od 15 dana od saznanja za okolnosti iz stava 1. ovog člana utvrdi plan dugoročne podrške koji može obuhvatiti priznavanje statusa drugom licu, koje faktički pruža negu, pomoć u kući, predah, smeštaj, personalnu asistenciju, drugu uslugu zajednici ili drugi odgovarajući oblik podrške".

Ovde bih se zadržao na ove dve stvari - na drugu uslugu zajednici ili drugi odgovarajući oblik podrške. Ovo možda najbolje pokazuje zašto je ovim zakonom trebalo ići malo šire i da utvrđivanje statusa i naknade da sami po sebi nisu dovoljni, a kao primer za to pomenuću problem za stomatološko zbrinjavanje lica sa invaliditetom.

U Novom Pazaru je jula 2021. godine sprovedena peticija koju je potpisalo više od 5.000 ljudi da se obezbedi stomatološko zbrinjavanje lica sa invaliditetom. Skupština grada Novog Pazara je septembra 2022. godine prihvatila tu inicijativu, ali prošlo je skoro četiri godine i ona nije realizovana.

38/3 GDMP

Podsetiću vas da zbrinjavanje lica sa invaliditetom je moguće jedino na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Dakle, gotovo nijedna zdravstvena ustanova na teritoriji Republike Srbije ne može da pruži tu vrstu usluge. Možda za ovo rešenje nije potrebno menjati zakon, ali je potrebno uspostaviti saradnju između sistema zdravstva i sistema socijalne zaštite kako bi se ovaj problem rešio. On je u Novom Pazaru izuzetno izražen i samo ću vam reći da ta deca moraju da prime anesteziju i u slučaju da imaju temperaturu ili bilo šta drugo, ta vrsta intervencije ne može da se sprovede. Ljudi putuju po 300 kilometara u jednom pravcu sa rizikom da intervencija ne može da se pruži i onda se vraćaju kući, a problem kod te dece ostaje. Zato apelujem na ministarku da u saradnji sa svojim kolegama pokuša da reši taj problem ne samo u Novom Pazaru, već i u ostalim opštinama i lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. Hvala.

Reklamiram povredu člana 107. stav 1. Mislim da ste imali obavezu da prekinete ministra pravde jer je radio jednu vrlo opasnu stvar, on je danas u ime Vlade Republike Srbije svim pripadnicima nacionalnih manjina poslao poruku, odnosno zanegirao im je Ustavom garantovano pravo na srazmernu zastupljenost u državnim organima, policiji, sudstvu i tužilaštvu. To je jako opasno. Ali, to je i poruka, da li njegova lično ili kompletne Vlade Republike Srbije, a ja smatram kompletne Vlade Republike Srbije, da Bošnjaci i druge nacionalne manjine nemaju pravo da učestvuju u radu državnih organa u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva, konkretno kad su Bošnjaci u pitanju sandžačkih opština.

Ministar je zanegirao Ustav, zanegirao niz zakona, niz međunarodnih dokumenata i oglušio se o mišljenja Savetodavnog komiteta Saveta Evrope koji od 2014. godine konstantno u svojim izveštajima taj problem apostrofira. Mislim da ste vi kao predsedavajuća, kao neko ko je dužan da se stara o tome šta se govori, kako se govori u ovoj Skupštini, trebali da upozorite ministra da je posebno problematično da on kao ministar pravde u dve rečenice zanegira Ustav i posebno zanegira jedno osetljivo pitanje kao što je pravo nacionalnih manjina na srazmernu zastupljenost u sudstvu i tužilaštvu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka predloge zakona Vlade posmatra, pored ostalog, i prema tome kakve posledice proizvode u Sandžaku. Kada jedinstveno pravilo zbog slabije razvijenih institucija, usluga ili infrastrukture u Sandžaku proizvodi teži efekat nego u razvijenim delovima zemlje, naša je obaveza da na to ukažemo i zatražimo rešenje.

Kod izmena Krivičnog zakonika predlog precizira da se kod višestrukog povrataka kao ranija osuda uzima u obzir i pravosnažna presuda suda strane države. Sama namera je opravdana, ali takva presuda može dovesti do strožijeg kažnjavanja u Srbiji. Zato zakon treba dopuniti zaštitnom garancijom da se pre nego što strana presuda proizvede težu posledicu proveri da li je postupak u kom je doneta zadovoljio osnovne standarde na pravično suđenje iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Za Sandžak to ima poseban praktičan značaj, jer veliki broj naših građana živi i radi o država porodične i poslove veze u više država.

Raniju osuđivanost treba uzeti u obzir, ali strožija kazna u Srbiji ne sme biti zasnovana na presudi donetoj u potencijalno nepravičnom postupku. Istovremeno, predlog uređuje presude domaćih sudova i sudova stranih država, ali ne i presude međunarodnih sudova. Srbija je ugovorna strana Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, a potvrđeni međunarodni ugovori su deo unutrašnjeg pravnog poretka

11/3 MV/MP

Republike Srbije. Zato nije dosledno urediti presudu nacionalnog suda druge države a izostaviti pravosnažnu presudu Međunarodnog suda čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila.

Za Bošnjake ovo pitanje ima posebnu težinu, ali princip je znatno širi. Država mora jasno urediti koje pravosnažne presude proizvode posledicu kod višestrukog povrata i pod kojim uslovima, uzimajući u obzir i Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, posebno njegove članove 8. i 9.

Kod zakona o roditeljima negovateljima smatramo da bi bila greška da se posle toliko godina čekanja usvoji zakon čiji domašaj veliki deo porodica ostavlja izvan sistema. Zakon se previše oslanja na ranije priznate administrativne statuse, čime ograničenja postojećeg sistema prenosi u novi zakon. Zato je potrebna individualna funkcionalna procena stvarne potrebe čoveka koliko mu je pomoći potrebno, koliko često i kojim intenzitetom.

Zakon treba da omogući da roditelj negovatelj radi do 20 sati sedmično uz srazmerno umanjenje naknade. U sredinama sa užim tržištem rada, kakvo je područje Sandžaka, dugotrajni, potpuni izlazak iz zaposlenosti može značiti i trajni gubitak posla. Zakon koji štiti porodicu ne sme proizvoditi njenu dugoročnu ekonomsku zavisnost. Problem stomatološkog zbrinjavanja osoba sa invaliditetom najbolje pokazuje zašto status i naknada sami po sebi nisu dovoljni.

12/1 MZ/CG 11.50–12.00

Podsetiću javnost da je u Novom Pazaru sprovedena peticija koju je podržalo gotovo 5.000 građana, sa zahtevom da se u Sandžaku obezbedi stomatološko zbrinjavanje osoba sa invaliditetom, koje se danas zbog nedostatka odgovarajućih uslova u zdravstvenim ustanovama regiona upućuju na Stomatološki fakultet u Beogradu. Nije dovoljno priznat status roditelja negovatelja, ako država nije obezbedila potrebnu zdravstvenu uslugu za posebno ranjivu grupu građana.

Kod integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja, viši standardi životne sredine jesu potrebni i mi ih podržavamo, ali država mora preuzeti odgovornost za uslove u kojima se ti standardi primenjuju. Vlada infrastrukturu za upravljanje otpadom u sandžačkim opštinama nije razvila u skladu sa stvarnim potrebama regiona. Ako propišete novu obavezu, a u regionu ne postoji odgovarajući kapacitet za tretman određene vrste otpada, opština, ili kako to zakon kaže, operatori, moraju plaćati duži transport i veće troškove. Zato zakon treba dopuniti obavezom države, a to smo predložili amandmanom, da utvrdi program teritorijalne dostupnosti infrastrukture, gde kapaciteti postoje, gde nedostaju, koji regioni zbog udaljenosti imaju veće troškove i u kojim rokovima će se te razlike smanjiti. Program treba da obuhvati i nesanitarne deponije i druga ozbiljno zagađena područja. Isti ekološki standard mora da važi za sve, ali država mora preuzeti odgovornost za infrastrukturni zaostatak, koji je u Sandžaku rezultat višedecenijskog zapostavljanja ovog regiona.

Kod finansiranja političkih aktivnosti moramo biti potpuno jasni. Ovo pitanje se ne može odvojiti od izbornog sistema i prava nacionalnih manjina na autentično političko predstavljanje. Kad se određenim novim političkim subjektima olakšava pristup budžetskim sredstvima ukidanjem jemstva, a izborni sistem nema dovoljno snažne mehanizme da spreči zloupotrebu manjinskog statusa i pojavu fantomskih lista, otvara se mogućnost da budžetska sredstva završe kod kratkotrajnih ili zavisnih projekata čiji efekat može biti fragmentacija glasova manjinske zajednice i slabljenje njenih autentičnih predstavnika.

(Predsedavajuća: Molim vas, privodite kraju. Isteklo je vreme.)

Završavam, hvala.

Ne sporimo pravo bilo kome da učestvuje na izborima, ali država ne sme napraviti sistem u kojem se formalno koristi manjinski status, povlače budžetska sredstva i rasipaju glasovi manjinskih zajednica, bez stvarnih mehanizama koji sprečavaju zloupotrebu posebnih prava namenjenih političkom predstavljanju nacionalnih manjina.

Poštovane koleginice i kolege, u svim oblastima vidimo isti problem. Država donosi normu iz centra, ali ne preuzima dovoljno odgovornosti za nejednake uslove u kojima će se ta norma primeniti. Hvala.

Dakle, mi smo na član 5. podneli amandman da se tačka 16) promeni iz razloga da se malo preciznije definiše šta je to trodimenzionalno štampano oružje.

Dakle, mi predloženom izmenom preciziramo pojam 3D štampanog vatrenog oružja i osnovnih delova vatrenog oružja izrađenih trodimenzionalnom štampom. Tekst Predloga zakona ovaj pojam uređuje veoma široko, što može stvoriti nedoumice u praksi, posebno u pogledu razgraničenja između izrađenog oružja, izrađenih osnovnih delova i samog posedovanja digitalnih datoteka ili nacrta.

Amandman zadržava jasnu zabranu i kontrolu nad fizički izrađenim oružjem i delovima koji mogu biti upotrebljeni za sklapanje funkcionalnog vatrenog oružja, ali sprečava da se samo posedovanje digitalnog modela, bez izrađenih fizičkih

26/2 MZ/MP

delova, automatski tretira kao držanje ili izrada oružja. Na ovaj način se obezbeđuje jasniji materijalni standard za postupanje nadležnih organa i smanjuje rizik od proizvoljnog tumačenja, uz očuvanje javne bezbednosti.

Dakle, mi pravimo jasnu tehničku i pravnu granicu između stvarno izrađenog oružja, fizički izrađenog osnovnog dela i digitalne informacije. 3D štampano vatreno oružje jeste oružje čiji je jedan ili više osnovnih delova u celini ili delimično proizveden aditivnom proizvodnjom i koje je funkcionalno sposobno da ispali projektil. Kod osnovnog dela nije dovoljno da predmet samo liči na deo oružja. Tražimo geometrijska, tehnička i materijalna svojstva koja ga čine podobnim za ugradnju u funkcionalno oružje. Samo posedovanje digitalne datoteke, nacrta modela ili uputstva ne smatram držanjem fizičkog oružja ili izradom oružja. Druga situacija je kada su pronađeni fizički izrađeni delovi koji po svojim svojstvima omogućavaju sklapanje funkcionalnog oružja iz kojeg se mogu ispaliti projektili.

Pripremu kriminalne proizvodnje posebno uređujemo amandmanima na Krivični zakonik. Zakon o oružju mora znati razliku između fajla predmeta koji liči na deo i stvarnog funkcionalnog dela oružja. Dakle, to ne znači da priprema neovlašćene radnje mora da ostane nekažnjiva. Upravo zato smo, kao što sam rekao u amandmanu na Krivični zakonik, predložili posebno kažnjavanje, pribavljanje, držanje i distribuciju operativnih digitalnih datoteka, kada postoji namera neovlašćene izrade oružja. Hvala.

Hvala.

Dakle, mi smo amandmanom na ovaj član Zakona pokušali da uredimo dve važne garancije u postupku odlučivanja o nabavljanju oružja.

Prvo, provera prostorno-tehničkih uslova mora biti sprovedena na način koji ne dovodi u pitanje ustavno pravo na nepovredivost stana. Predlog zakona predviđa da policijski službenik utvrđuje uslove na adresi podnosioca zahteva, ali je tu odredbu

40/3 MZ/MJ

potrebno jasno propisati, da se takva provera vrši uz prethodnu najavu, kako smo i predložili amandmanom, uz dobijenu saglasnost vlasnika, odnosno držaoca prostora. Ako lice koje traži odobrenje ne omogući proveru, ono može snositi posledicu u postupku dokazivanja uslova, ali se time ne može stvoriti ovlašćenje za ulazak u stan bez saglasnosti, odnosno bez odluke suda.

Dakle, pravo na posedovanje oružja nikako ne može da bude suprotstavljeno pravu na nepovredivost stava, niti ovlašćenja državnih organa u pogledu kontrole i nadzora, kada su ova pitanja, kad se o njima radi, ne mogu da naruše član 40. Ustava koji definiše pravo na nepovredivost stana.

41/1 MT/MP 17.30 – 17.40

Mi smo ovim amandmanom propisali da, prema našem modelu, policija najavi proveru, vlasnik omogući kontrolu, ako bez razloga odbije dobije pisani poziv, ako ponovo odbije smatra se da nije dokazao uslov za bezbedno očuvanje, ali ni pod kojim uslovima policija ne može bez odobrenja suda da ulazi u bilo čije prostorije, bilo da se radi o privatnim ili poslovnim, kako se to u ovom Predlogu zakona kaže. Jer, davanje ovlašćenja za nenajavljene dolaske i ulaske naoružanih policijskih službenika u privatne objekte i posede građana radi provere prostorno-tehničkih uslova posebno je osetljivo u nacionalno mešovitim sredinama u kojima su tokom devedesetih godina pravno neutemeljeni upadi naoružane policije u domaćinstva ostavili društvene posledice koje se osećaju i danas.

Nadam se da će Vlada,, radi poštovanja ustavnosti i omogućavanja građanima da im se ovim zakonom ne oduzmu prava koja im Ustav garantuje, prihvatiti ovaj naš amandman.

Hvala.

Dakle, mi predloženim amandmanom tražimo da se spreči i da u prelaznom periodu do izbora članova i zamenika članova komisije o prigovorima protiv hijerarhijskih odluka nastave da odlučuju organi po važećem režimu koji je upravo bio predmet kritike Venecijanske komisije, koji se ovim predlogom zakona napušta.

Ako je osnovna svrha zakona da se odlučivanje o ovim prigovorima izmesti iz tužilačkih hijerarhije i poveri nezavisnijem kolegijalnom mehanizmu, onda i prelazno rešenje mora da bude u skladu sa tim. Zato je po nama pravilnije da do uspostavljanja komisije o prigovorima odlučuje Visoki savet tužilaštva kao ustavni organ koji je nadležan za obezbeđivanje samostalnosti javnog tužilaštva i položaja nosilaca javnotužilačke funkcije.

Kada smo kod devolucije i supstitucija, moram da kažem da mi je žao što je Vlada odbila naše amandmane na članove 3. i 4. Predloga zakona, jer iako to na prvi pogled mogu da budu legitimni mehanizmi, jer tužilaštvo mora da ima mogućnost da reaguje kada postoji zastoj, sprečenost ili ozbiljan organizacioni problem, ali mora da postoji jasna granica da se njima ne ugrožava neko Ustavom garantovano pravo kao što je pravo nacionalnih manjina na korišćenje svog jezika u odgovarajućim sudskim postupcima ili u krivičnim ili pretkrivičnim postupcima. Dakle, u Srbiji postoje sredine u kojima su jezici nacionalnih manjina u službenoj upotrebi. Postoje građani koji imaju pravo da pred državnim organima koriste u postupcima pred državnim organima svoj jezik, bilo da se radi o Mađarima, Bošnjacima, Albancima, Hrvatima, Slovacima, Rumunima itd. To nije privilegija. To je Ustavom, odnosno domaćim i međunarodnim pravom garantovano. I ne možemo sad ovim zakonima da to pravo narušimo.

Šta će, na primer, da se desi ako se predmet iz Subotice, Novog Pazara, Tutina, Prijepolja, Bujanovca ili Preševa izmesti u tužilaštvo gde manjinski jezik nije u službenoj upotrebi? Dakle, potrebno je bilo da se nacrtaju jasne granice kako bi

24/2 AL/MP

se zaštitilo Ustavom garantovano pravo, jer ovo nije tehničko pitanje. Ovo je pitanje pravičnosti postupka i ovo je pitanje jednakosti građana pred zakonom. I to je na kraju poverenje, pitanje poverenja nacionalnih manjina u tužilaštvo i državne organe, jer efikasnost ne može da budu izgovor za smanjenje prava. To nije samo brzina. To znači da postupak bude zakonit, razumljiv, dostupan i pravičan.

Postupak koji je brz, ali u kojem građanin ne može da koristi ne samo pravo na jezik, nego možda i neka druga prava koja mu Ustav garantuje nije postupak koji proizvodi poverenje, već nepoverenje. Predložene izmene nisu dobre jer ne možemo putem devolucije i supstitucije da utičemo da u određenim segmentima može da dođe do uskraćivanja prava nacionalnih manjina na korišćenje svog jezika u postupcima pred državnim organima. I, ponavljam, žao mi je što je Vlada, koja bi trebalo da bude garant ostvarivanja Ustavom i zakonom garantovanih prava, u zakonima koje predlaže Skupštini, stvara pravnu situaciju u kojoj ta prava koja su Ustavom garantovana mogu da budu u praksi dovedena u pitanje. Hvala.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predložili da postupci izbora predsednika suda koji su započeti, do dana stupanja na snagu, ovog zakona, da se okončaju po odredbama ovog zakona. Takođe ovim amandmanom predlažemo da bi svaki Savet sudstva u roku od 90 dana od stupanja na snagu ovog zakona, dostavi Narodnoj Skupštini izveštaj o primeni pravila o trajanju funkcije predsednika suda bez mogućnosti ponovnog izbora za predsednika suda i taj izveštaj bi prema našem amandmanu naročito sadržao podatke o broju sudova u kojima predsednicima suda ističe mandat u naredne dve godine, broju sudova koji funkciju predsednika suda vrši vršilac funkcija, broju sudova sa malim brojem sudija, kao i merama koji bi svaki savet sudstva preduzeo radi blagovremenog izbora predsednika sudova i sprečavanja dugotrajnog privremenog rukovođenja sudovima.

Dakle, ovim našim amandmanom potrebno je precizirati da pravilo koje je uspostavljeno u predlogu zakona, da se primenjuje i na postupke izbora koji su započeti a nisu okončani, kako se ne bi ostavio prostor da se po starom režimu u prelaznom periodu, ipak sprovedu ponovni izbori predsednika istih sudova i istovremeno, obavezivanjem VSS da Narodnoj skupštini dostavi izveštaj o primeni ovog pravila omogućava institucionalnu kontrolu i pravovremenu pripremu izbora predsednika sudova, naročito u sudovima sa malim brojem sudija gde upravo taj argument korišćenja kao opravdanje za ponovni izbor.

Na ovaj način se ne dovodi u pitanje osnovno rešenje predloga zakona, već se našim amandmanom obezbeđuje njegova dosledna, predvidiva i transparenta primena. Hvala vam.

29/1 TĐ/MJ 15.45 – 15.55

Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. pripadnicima nacionalnih manjina jemči pravo na srazmernu zastupljenost u državnim organima. Javno tužilaštvo, kao jedinstveni samostalni državni organ koji u vršenju svojih nadležnosti, između ostalog ima obavezu da štiti javni interes određen Ustavom i zakonom. Uzimajući u obzir napred citiranu ustavnu obavezu koja je deo Zakona o javnom tužilaštvu, odnosno člana 85. i člana 135, onda se nedvosmisleno može utvrditi da je srazmerna zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina javni interes o čijoj se zaštiti shodno svojim nadležnostima iz člana 17. Zakona o Visokom savetu tužilaštva stara pored ostalih i Visoki savet tužilaštva.

Predloženim amandmanom mi smo tražili da se Visokom savetu tužilaštva utvrde nove nadležnosti, odnosno da donosi program stručnog usavršavanja kandidata za javnotužilačke funkcije iz redova nacionalnih manjina koji sprovodi Pravosudna akademija i vrši nadzor nad njegovim sprovođenjem i da obezbeđuje srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina pri predlaganju izbora kandidata za javnotužilačke funkcije i preduzima mere za otklanjanje utvrđene nedovoljne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Kada je u pitanju donošenje programa stručnog usavršavanja kandidata za javnotužilačke funkcije iz reda manje brojnih naroda, otklanja se dosadašnji nedostatak u pogledu pripreme kadrova za vršenje javnotužilačkih funkcija u područjima u kojima pripadnici nacionalnih manjina tradicionalno žive, kao što je to područje regije Sandžak i čine većinsko stanovništvo ili imaju značajan udeo u ukupnom broju stanovništva tih područja sa posebnim osvrtom na AP Vojvodinu, kao i regije Sandžak, Preševska dolina, kao i druge regije u Republici Srbiji.

Predloženo uvođenje nove nadležnosti i povezane komplementarno sa postojećom nadležnosti iz tačke 15) po kojoj Visoki savet tužilaštva daje saglasnost na program stalne obuke za javne tužioce i zaposlene u javnom tužilaštvu i vrši nadzor nad njegovim sprovođenjem. Ovim amandmanom Visoki savet tužilaštva zadržava stratešku i nadzornu ulogu, jer donosi program stručnog usavršavanja kandidata za javnotužilačke funkcije iz redova nacionalnih manjina, definiše njihove ciljeve i kriterijume dok se realizacija same obuke prepušta Pravosudnoj akademiji koja inače vrši tu vrsta poslova.

Kad smo kod Pravosudne akademije, ministre, nema odeljenja Pravosudne akademije u Novom Pazaru i to smo danas dolili zvaničan odgovor na postavljeno pitanje, a vi ste prethodne nedelje rekli da ono postoji u Novom Pazaru.

Vršenjem nadzora nad primenom tog programa koji je namenjen pripadnicima nacionalnih manjina, koji su potencijalni kandidati za javnotužilaču

29/2 TĐ/MJ

funkciju pruža garanciju da će usvojeni programi da se efikasno i kvalitetno primenjuju na terenu.

Usvajanjem ovog amandmana, pored uvođenja nedostajuće nadležnosti Visokog saveta tužilaštva, zakon bi, bar kad su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina, omogućio i licima koja imaju završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i odgovarajuće radno iskustvo, a nisu polaznici Pravosudne akademije, da pohađaju odgovarajući program putem kojeg bi se dodatno kvalifikovali za obavljanje javnotužilačke funkcije. Na taj način se osigurava da se izbor pripadnika nacionalnih manjina vrši isključivo na stručnim kompetencijama.

Kada je u pitanju vođenje nadležnosti koja se odnosi na obezbeđivanje srazmerne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina, pri predlaganju izbora kandidata za javnotužilačke funkcije i preduzimanju mera za otklanjanje utvrđene nedovoljne zastupljenosti manje brojnih naroda, Visoki savet tužilaštva dobija aktivnu i jednu od ključnih uloga u implementaciji ustavne obaveze iz člana 77. Ustava. Predloženo proširenje nadležnosti kojim tražimo ovim amandmanom postavlja pred VST jasnu zakonsku obavezu da prilikom svakog postupka predlaganja, izbora nosilaca javnotužilačke funkcije svesno i aktivno vodi računa o nacionalnoj strukturu. Naše rešenje daje VST-u zakonsko pravo i obavezu da interveniše i omogući pripadnicima manje brojnih naroda ostvarivanje ovog Ustavom zajemčenog prava koje im do sada voljom ove vlasti nije omogućeno da ostvare u obimu i na način kako je to predviđeno Ustavom.

Nova nadležnost, dodavanjem tačke 4a, kao i u slučaju nove tačke 15a, logički se nadovezuje na prethodnu tačku 24. istog člana koja obavezuje VST da prikuplja i analizira statističke podatke i donosi godišnje i višegodišnje planove u cilju efikasnog upravljanja kadrovskim, finansijskim i materijalnim resursima javnog tužilaštva.

Kada Visoki savet tužilaštva, vršeći svoju obavezu iz citirane tačke 24, utvrdi da pripadnici nacionalnih manjina ne mogu ostvariti, odnosno ne ostvaruju svoje ustavno pravo na srazmernu zastupljenost u javnom tužilaštvu… Ova nova tačka 24a koju mi predlažemo da se doda u zakonu daje dosad nedostajući direktni zakonski mehanizam za preduzimanje konkretnih radnji u cilju poštovanja i konkretne implementacije Ustava Republike Srbije. Usklađivanje sastava javnih tužilaštava sa nacionalnom strukturom stanovništva direktno doprinosi vraćanju izgubljenog poverenja u državne organe, što je ključno za dugoročno uspostavljanje društvene stabilnosti, vladavine prava i jednakosti pred Ustavom i zakonom. Hvala.

Dakle, mi smo predložili da se u članu 2. Predloga zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva doda još jedna komisija, odnosno komisija za praćenje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina. Ovim amandmanom se unutar Visokog saveta tužilaštva uspostavlja novo stalno radno telo, odnosno komisija za praćenje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina.

Ovaj naš amandman je povezan sa amandmanom koji smo podneli na član 1. Predloga zakona, jer se tim, a i ovim amandmanom uspostavljaju mehanizmi koji bi trebali da dovedu do toga da pripadnici nacionalnih manjina ostvaruju ovo Ustavom zagarantovano pravo sa posebnim akcentom na činjenicu da Bošnjaci, Albanci i neki drugi manje brojni narodi još uvek ne mogu ostvariti ono pravo koje im Ustav garantuje.

Formiranje komisije za praćenje srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina uvodi se stalni mehanizam unutar Visokog saveta tužilaštva koji se isključivo bavi ovim pitanjem, odnosno pitanjem zastupljenosti pripadnika manje brojnih naroda. Ovo je jako važno društveno pitanje. Žao mi je što je Vlada odbila ovaj amandman i time iznela stav o ovom problemu.

30/1 GD/MP 15.55 – 16.05

Ako se uzme u obzir činjenično stanje na terenu, VJT je neophodno jedno ovakvo specijalizovano telo koje bi kroz izvršenje permanentnog monitoringa zastupljenosti manje brojnijih naroda u javnim tužilaštvima i predlaganjem i sprovođenjem konkretnih mera doprinelo da pripadnici manje brojnijih naroda ostvare svoje Ustavom zagarantovano pravo na srazmernu zastupljenost u javnim tužilaštvima.

Ovo se takođe odnosi kada su u pitanju sudovi. Na isti način je trebalo urediti, odnosno propisati da ovo telo postoji i u okviru VSS jer se na ovaj način kao što sam rekao, obezbeđuje društvena stabilnost i povratak poverenja naročito Bošnjaka u državne organe.

Dakle, dok se u prvom amandmanu, dodavanjem tačaka 15a. i 24a. definišu aktivnosti Saveta, ovaj amandman definiše stalno telo unutar VST koje te poslove neposredno i operativno priprema i provodi. Na ovaj način se zaokružuje pravni institucionalni sistem afirmativnih mera u ovoj oblasti. Ne možemo da se složimo sa obrazloženjem koje je Vlada dala, odnosno razloge koje je navela zašto ne prihvata ovaj amandman, a Vlada ne prihvata, jer kaže da smatra da nije potrebno dodatno preciziranje koje se amandmanom predlaže, budući da se prilikom donošenje programa stručnog usavršavanja za javne tužioce i zaposlene u javnom tužilaštvu svakako vodi računa o zastupljenosti nacionalnih manjina. Ovo prosto nije istina, jer da je tačno ovo što piše u obrazloženju Vlade, mi danas ne bi govorili o ovom pitanju.

Na području Višeg suda u Novom Pazaru i područje VJT u Novom Pazaru, na području sudova koji teritorijalno pokrivaju prostor Prijepolje, Priboj i Novu Varoš, nacionalna struktura sudija i tužilaca nije usklađena sa nacionalnom strukturom stanovništva. Ono što mi radimo jeste da pokušamo da kroz zakone rešimo ovo pitanje, jer nam je stalo da imamo dobre zakone, stalo nam je da država promeni odnos prema Bošnjacima, odnosno vlast, ali ovim što vi radite, vi pokazujete otvorenu nameru da nećete društvenu stabilnost i da Bošnjake tretirate kao sumnjiva lica za koje bar prema onome što Vlada dostavlja u odgovorima nema mesta u institucijama sistema, osim u slučaju kada su spremni da zbog vaših interesa pognu glavu i da slepo izvršavaju ono što im vi kažete. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, ako hoćemo na ozbiljan način da pristupimo raspravi o pravosudnim zakonima koje je predložila Vlada Srbije, moramo se prvo osvrnuti i sagledati kakvo je realno stanje u ovom segmentu državne vlasti. To je neophodno uraditi iz prostog razloga da bi došli do zaključka da li se predloženim zakonima radi organizacija sudova, javnih tužilaštava, unapređuje da li se predlažu norme koje će vratiti ili pojačati izgubljeno poverenje građana u pravosudni sistem, ali i poverenje građana generalno u državu i državne organe.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, sudovi i tužilaštvo u Republici Srbiji odavno su otuđeni od građana, usudiću se i reći i odmetnuti od pravde, izgubili su svoju osnovnu svrhu, smisao i funkciju da podjednako i bez izuzetka štite sve građane od nepravde, nasilja i diskriminacije, da budu čuvari života i dostojanstva svakog pojedinca, da osiguraju pravnu sigurnost i jednakost pred zakonom, kako to Ustav makar formalno nalaže.

Kada sudovi i tužilaštva ne mogu ili neće da osiguraju jednakost pred zakonom, vladavinu prava, pravnu sigurnost i povinovanje svakog pojedinca Ustavu i zakonu, zaštitu ljudskih i manjinskih prava građani tada gube poverenje u državu, a društvo nepovratno klizi u nesigurnost, neki bi čak rekli neizvesnost i strah.

Ako na bazi toga pokušamo da odredimo prema pravnom sistemu Republike Srbije, postavlja se pitanje da li su mera u donošenju te ocene dobri zakoni koji se ne sprovode, loši zakoni koji se ne primenjuju ili odnos pojedinih državnih organa prema obavezama koje imaju prema građanina. Ono što sigurno jeste, to je da pravne sigurnosti vladavine prava i jednakosti pred zakonom u Republici Srbiji nema, a to dovodi do zaključka da sudovi i tužilaštva samo polovično ostvaruju društvenu ulogu koja im je poverena Ustavom gde zanemaruju zaštitnu ulogu koju bi trebalo da pruže građanima. Posebno je zabrinjavajuće što Ustavni sud ne štiti ustavnost i zakonitost.

Postavlja se pitanje šta je cilj pravosudnih zakona koje je predložila Vlada. Da li su ovim zakonima obuhvaćeni svi problemi i manjkavosti u pogledu nadležnosti, postupanja, organizacije sudova i tužilaštava ili je cilj nešto sasvim drugo. U predloženim zakonima ne možemo da prepoznamo cilj da se u potpunosti uredi oblast pravosuđa, da se unapredi njihov rad kroz jačanje nezavisnosti sudova i samostalnosti tužilaštava, kroz uspostavljanje mreže sudova i javnih tužilaštava, uvažavajući realne potrebe regija u kojima žive pripadnici manje brojnih naroda.

20/2 JJ/MO

Pored toga, predloženim zakonima ne vidimo ni cilj ili nameru da se Bošnjacima i drugim manje brojnim narodima omogući adekvatna zastupljenost u sudovima i tužilaštvima, a još manje je cilj da se izgradi sudski i tužilački sistem koji je garant ograničenja političke moći, koji je efikasan u borbi protiv suzbijanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti, koji sankcioniše progon političkih neistomišljenika. Cilj nije ni jačanje borbe protiv korupcije i kriminala, a osnovna funkcija i smisao ovih zakona jeste pokušaj sanacije ili kontrole štete koja je nastala usvajanjem seta pravosudnih zakona koje je predložio kolega Uglješa Mrdić.

Naš pristup nije da se protivimo svakoj promeni, naprotiv, prihvatamo ono što popravlja sistem i trenutno stanje. Kritikujemo ono što smatramo da nije dobro, ali i predlažemo amandmane tamo gde su predlozi zakona nedorečeni, polovični ili nedovoljno dobri. Amandmanima koje smo podneli pokušali smo da neke od predloženih zakona popravimo. Videćemo kakav će biti stav Vlade i skupštinske većine po tim pitanjima o čemu ćemo više govoriti u raspravi o amandmanima.

Predlažemo Vladi, skupštinskoj većini da razmisle o prihvatanju pravno tačnih i društveno opravdanih amandmana, jer ne bi bilo dobro da se posle svakog kruga donošenja zakona isti propusti vraćaju od Venecijanske komisije kao međunarodna primedba i obaveza. Ne bi bilo dobro ponovo ignorisati argumente koje smo već jednom tokom sednice u januaru ove godine izneli, pa čekati da ih Venecijanska komisija opet vrati u formi zvaničnog mišljenja. Dobro u svemu ovome jeste što je greška priznata, ali nije dobro što se ne ide u pravcu potrebnih reformi u pravosuđu, a sve u cilju ispravljanja uočenih nedostataka.

Kada govorimo o tome, moram se osvrnuti na mrežu sudova i javnih tužilaštava. U obrazloženju zakona, tačnije u razlozima za donošenje zakona o izmenama Zakona o sedištima i područjima sudova, javnih tužilaštava navodi se da je Venecijanska komisija preporučila da se izvrši analiza organizacionih efekata u pogledu opterećenosti pravosudnih organa i prava na pristup pravdi građana i pravnih subjekata. Nije vam trebala Venecijanska komisija da vam to kaže, SDA Sandžaka je to rekla više puta, istakla potrebu uspostavljanja nove mreže sudova i javnih tužilaštava, iznad svega osnivanjem osnovnog i prekršajnog suda, kao osnovnog i javnog tužilaštva u Tutinu, osnivanjem osnovnog javnog tužilaštva u Sjenici, privrednog suda u Novom Pazaru te odgovarajućih sudova i tužilaštava u opštinama Preševo i Bujanovac. Vlada i drugi državni organi potpuno ignorišu obavezu iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije koji obavezuje sve državne organe da usaglase nacionalnu strukturu zaposlenih sa nacionalnom strukturom stanovništva područja u kojima ti državni organi rade i deluju.

Pravosuđe koje ne održava strukturu svog stanovništva i koje građanima u višenacionalnim sredinama postavlja barijere ne može imati institucionalni legitimitet. Teritorijalan i kadrovska organizacija i struktura pravosuđa mora garantovati efikasan pristup pravdi kako vam to kaže i Venecijanska komisija, a u slučaju Bošnjaka i regije Sandžak to znači, znatno više Bošnjaka i sudija i tužilaca sve do postizanja potpune usaglašenosti nacionalne strukture sa nacionalnom strukturom stanovništva, a to u isto vreme takođe i znači, kao što sam i rekao osnovni i prekršajni sud u Tutinu, osnovni javno tužilaštvo u Tutinu, osnovno javno tužilaštvo u Sjenici, privredni sud u Novom Pazaru, a u nekom širem kontekstu i otvaranje odeljenja Pravosudne akademije u Novom Pazaru. Hvala vam.