Zato što nisam medicinski stručnjak, a posebno nisam tog tipa... (Žagor.) Šta ste rekli? Vi ste i bez toga dovoljno ludi, gospodine. Hvala, prijatno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su neki naši politički oponenti govorili da je ovaj predlog zakona  jesenas povučen zbog nekih manjkavosti procedure. Drugi su opet rekli da je Savezna skupština bila efikasnija i brža od Republičke vlade, a moram da kažem da ni jedni ni drugi nisu u pravu. Najtačnije je da je ovaj zakon bio povučen  upravo zbog toga da bi se sačekale Savezna vlada i Savezna skupština da donesu osnovne izmene i dopune zakona koji je danas ovde na dnevnom redu.
Mi ćemo, svakako, podržati ovaj predlog zakona i za njega glasati u načelu. Takođe, glasaćemo za sve amandmane koje Vlada prihvati i glasaćemo za zakon u celini. Ovim zakonom su očigledno izbrisane neke kazne, neke sankcije koje su bile bez veze i koje su bile odlika bivše ideologije, pa recimo da se ukidaju kazne o kontroli cena i za posedovanje radio-stanice. To je za bivši režim bila opasnost, a za nas to nije opasnost, tako da se te kazne ukidaju. U drugom delu zakona kazne su nešto umanjene, a u skladu sa evropskim zakonodavstvom ukinuta je i smrtna kazna.
Da li smo mi kao društvo zreli za ukidanje smrtne kazne ili ne, ostaje da se vidi. Međutim, moramo voditi računa o evropskim tendencijama. Za neka krivična dela kazne su pooštrene, a to se vidi za krivično delo korupcije. Uvedene su i neke nove kazne, koje malo bolje štite nacionalne manjine, maloletnike i pripadnike ženskog pola.
Moram da kažem da ovde ne postoje neke kazne, ne postoje sve kazne koje je zaslužio najmlađi doktor, branilac svete srpske zemlje, a on nije dovoljno obuhvaćen ovim zakonom. To se očigledno vidi iz današnje rasprave. Taj branilac svete srpske zemlje, a sve što je branio u stvari je sahranio, nije jurišo ni na kazane, a on nam je ovde govorio da smo mi DOS-manlije. To nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona. Prava šteta. Mi smo DOS-manlije, a on nosi srpsku jurišnu sablju na poklon Sadamu Huseinu. On može Sadamu Huseinu ...

Držim se  teme zato što smatram da je veleizdaja pokloniti srpsku jurišnu sablju Sadamu Huseinu. Tako se držim dnevnog reda.

On je mogao Sadamu Huseinu da pokloni svoje oružje, a njegovo oružje je zarđala kašika. Očigledno je da postoje dva standarda, a mi smo ovde kao DOS-ovci optuživani da smo pobili sve one koji su pobijeni za vreme vladavine bivše vlasti. Upravo taj koji nas je optuživao da smo pobili sve te ljude bio je potpredsednik te vlade.
Na ovoj skupštini je rekao, kada smo tražili minut ćutanja za Ćuruviju: kakav minut ćutanja, Ćuruvija je bio kriminalac, osuđen je kao kriminalac, ubijen kao kriminalac, šta imam, kaže, da ispitujem ko je ubio Ćuruviju! Takav čovek nama pripisuje sva ta ubistva. Prava je šteta što nema neko krivično delo pripisivanja da dotični odgovara, on bi rekao da smo mi maltene ubili Isusa Hrista, da smo ubili Kenedija, to nam je mogao pripisati, Martina Lutera Kinga, drugog Kenedija, mogao nam je pripisati da smo njegovom voljenom drugu Titi odsekli nogu. On je u pravu, nema suda, da ima suda on bi odgovarao.

Dame i gospodo narodni posalnici, kolega Mirčić me je pomenuo i to u dva navrata. Čak je preneo neka mišljenja iz hodnika. Ja njega paušalno neću ocenjivati, pitaću kolegu Mićovića za njegov stručni nalaz o takvim kolegama, koji nas po ceo dan optužuju za sve i svašta i koji se ponašaju kako se ponašaju.
Ne bih se za to ni javio, nego sam ovde optužen da sam izvršio neku vrstu diskriminacije nacionalnih manjina. Koliko se sećam, a iz stenograma se da to utvrditi, čak sam pohvalio zakon da sprečava diskriminaciju nacionalnih manjina, odnosno da ih uzima u zaštitu. Ako sam spomenuo Irak, ja se Džordžu Bušu Senioru nisam nudio kao dobrovoljac da idem i da ubijam, kako to oni pišu, tu iračku gamad. Ovo su radili pripadnici jedne druge partije. Ja to nisam radio.
Ako sam spomenuo druga Tita, ne moraju toliko da se vređaju. Znam da je najmlađi doktor tražio nagradno odsustvo da prisustvuje sahrani voljenog druga Tita, dobio i prisustvovao, bio blizu i toliko se raskukao kako će bez druga Tite da je vod vojnika morao da ga smiruje, a diplomatski kor je bio ozbiljno zabrinut za njegovo mentalno zdravlje. Ako sam za to kriv, izvinite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam predlog u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, član 105. stav 2, koji ću citirati: "Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine".
Naime, u četvrtak, po završetku rada, kada smo izgubili kvorum, gospodin narodni poslanik Tomislav Nikolić se iznervirao, iščupao mikrofon sa govornice i bacio ga u salu. Stoga tražim da se Skupština izjasni i da narodnog poslanika Tomislava Nikolića, zbog ovog vandalskog čina, udalji sa sednice. Tim pre što u prošlom sazivu retki opozicioni poslanici uopšte nisu imali ton na RTS-u, dakle ukidan im je ton, a oni nikada nisu, nije im palo na pamet, čupali mikrofone i bacali ih po Skupštini.
Dakle, tražim da se Skupština, bez pretresa, izjasni o mom predlogu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto me je dotični gospodin prozvao, ja nisam ekspert za predvojničku obuku. Verujem da se vi razumete u ona skloništa itd, čak verujem da ste u toku rata dobro koristili ta skloništa. Vi ste zasigurno ekspert za skloništa, ekspert za predvojničku obuku itd.
Vi ste ovde jednom za govornicom rekli sledeće - ko je profesor, ko nije profesor, nije naše da utvrđujemo, ali pamtimo šta ste vi jednom ovde rekli: "Znate, kad sam počeo da mislim svojom glavom, ja sam se ratosiljao komunističke partije". Ali znate šta je problem u tome - što ste vi postali doktor nauka dok niste mislili svojom glavom. Hvala.

Za sve što je ovde izgovoreno, mi iz DOS-a smo sami krivi. Evo, došlo vreme da ratni ekstraprofiteri, koji su, dok su izbegli sa Kosova bežali glavom bez obzira, zidali sebi neke kule i dvorove od 500 kvadrata.
Evo, došlo vreme da ti ratni profiteri podnose protiv nas krivičnu prijavu. Sami smo krivi što ih na vreme nismo zatvorili. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodni kolega je održao dobar opozicioni govor, zaboravljajući, ili nije obavešten, da je vlast. Pao je ovde u vatru, pa nisam znao ko je za govornicom, onda pogledam i vidim da je to moj kolega i da spada u grupu vladajućih poslanika.
Imam čast da mi je ovo drugi zakon o lokalnoj samoupravi. Pre manje od dve godine ovde smo usvajali, iz nužde, jedan zakon o lokalnoj samoupravi, kojim su oni pokušali da overe pobedu i zabetoniraju jedan centralistički sistem. Mi sada usvajamo drugi zakon, kojim treba da demontiramo taj njihov nedemokratski centralistički sistem, gde je jedan čovek vladao nad svim i svačim.
Imam tu retku čast da izjednačim. Kada su prethodni put usvajali ovaj zakon, rekao sam im da će vrlo kratko trajati, a trajao je koliko je i valjao; čak je duže trajao nego što je valjao. Nama iz DOS-a ne pada na pamet da ovaj zakon branimo tenkovima, vodenim topovima, niti da pomoću ovog zakona overavamo vlast.
Moje kolege iz opozicionih redova su kontradiktorne. Izađu i tvrde - mi imamo najveću podršku birača trenutno; u redu. A onda u drugoj rečenici kažu - vi preko neposrednog izbora predsednika opština želite da sačuvate vlast po svaku cenu. Kako to: ako vi imate najveći broj birača, onda će predsednici opština, za koje tvrdite da imaju najveća ovlašćenja, biti vaši ljudi i onda mi imamo razloga da se bunimo. Zašto se vi bunite i kada tvrdite da vam nešto ide u korist.
Stvar je jasna, građani u lokalnoj samoupravi imaju određene lokalne interese i u cilju ostvarivanja tih lokalnih interesa oni izdvajaju određene prihode da bi se realizovali ti lokalni interesi. Takođe, građani biraju predsednika i odbornike neposredno, da se staraju o realizaciji tih njihovih lokalnih interesa.
Ovlašćenja lokalnih samouprava su veća, školstvo, zdravstvo, kultura, ima tu malo i bezbednosti, ali je i odgovornost veća. Više ne mogu da se vade lokalni vlastodršci - eto, mi nemamo ovlašćenja, idite u Beograd i pitajte. Jeste vlast njihova, ali i odgovornost je njihova.
Imam drugačiju zamerku na Predlog ovog zakona. Recimo, u jednom članu zakon govori da stranci imaju određena prava. Moram da zamerim ministru pravde, morao je da vodi računa da to bude recipročno. Recimo, s obzirom na povećane migracije prema Holandiji, prema Hagu, drugovi socijalisti imaju najveću šansu da tamo osvoje vlast, ukoliko ova mera bude recipročna.
Neću dužiti. Moji prethodnici su rekli sve. Ovde se jedan poznati, veliki srpski političar razgalamio, pominjući neke firere, diktatore. Razgalamio se čovek, mislio sam da će vilice iščašiti. Verujem da se on razume u diktature, vrlo, vrlo snažno verujem da se on razume u diktatore, jer je on jednog 10 godina lično služio. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, svoj govor ću početi sa jednim pitanjem -  šta bi mi danas dali da možemo Kosovo i Metohiju da vratimo u ustavno - pravni položaj Srbije, u bilo kakav ustavno-pravni položaj Srbije? Dali bi mi mnogo da Kosovo možemo da vratimo u Ustav Srbije kao oblast sa najvećim stepenom autonomije. Upravo oni koji su osporavali autonomiju Kosovu i Metohiji i autonomiju Vojvodini, upravo su oni najzaslužniji za gubitak Kosova i Metohije.
U navali današnjih patriotskih govora zapitao sam se - Bože, ko nas je branio, mi smo još i dobro prošli. Sada mi dođe da ih zamolim da nas više ne brane, posebno zato što dolazim iz Vojvodine. Mogao bih lepo da ih zamolim da ne brane Vojvodinu na način na koji su branili Kosovo i Metohiju, da ne čuvaju tako državno jedinstvo Srbije. Vrlo dobro znamo, i neko je spomenuo današnji listing, da se vidi ko je kako glasao. Mogu da zatražim listing od 23. marta, da vidimo ko je i na kakav način je branio Kosovo i Metohiju, rizikovao i izgubio, i sad misli da ima viziju da na isti način odbrani Vojvodinu.
Neko je ovde rekao da je Vojvodina bila Srbija i kad Srbija nije bila Srbija. To je tačno. To je rekao jedan naš, navodno, veliki političar. Srpsko vojvodstvo je bilo obnova srpske države. Da se složimo odmah - Vojvodina u Srbiji kao autonomna oblast, sa stepenom autonomije o kome se ovde dogovorimo i o kome se dogovorimo u budućem ustavno-političkom preuređenju Srbije. Vojvodina će imati takav položaj kako se mi dogovorimo. Nije vreme za sukobe, nije vreme za razmirice. Složili smo se, Vojvodina u Srbiji kao celina.
Ona ima svoje samosvojnosti. One po nama treba da budu iskazane jednom teritorijalnom autonomijom. Mi iz Koalicije "Vojvodina" tvrdimo da Vojvodina ima čak pravo da u budućnosti donosi zakone i propise, ali samo iz oblasti iz kojih ostvaruje autonomiju. Sve najvažnije zakone kojima se reguliše pitanje državnog jedinstva donosiće Skupština Srbije.
Vlast treba podeliti. Očigledno je da centralizacija koju smo imali poslednjih deset godina nije sačuvala Srbiju. Kosovo smo izgubili. Pojačana centripetalna sila škodi isto koliko je pojačana centrifugalna. I jedna i druga se moraju uskladiti, da se ovlašćenja prenesu, i nadležnosti, da se vlast rastegne, a država ne pukne. Državu treba izbalansirati.
Svedoci smo da to čvrsto državno, navodno državno, jedinstvo Srbije nije dalo ekonomskih rezultata ni po samu Vojvodinu, ni po samu Srbiju. Nemoj da se pita Vojvodina! Ako se Vojvodina bude brže razvijala od ostalih regiona u Srbiji - kapital ne zna za granice, razvijaće se i drugi delovi Srbije. Vojvodina će biti lokomotiva koja će Srbiju uvući u Zapadnu Evropu, tamo gde joj je i mesto.
Da se složimo i oko toga da su Srbi većina u Vojvodini, ali mi u Vojvodini, to nas je naučila istorija, tolerancija, mi se nacionalno ne prebrojavamo. Mi se zalažemo za građansku ravnopravnost mi iz Koalicije "Vojvodine" čak nismo za etničku autonomiju. To je pogrešno, to je loše i za same manjine - da se vrši getoizacija. Mi smo za građansku ravnopravnost u Vojvodini. Zašto se toga bojati? Zašto se bojati toga što smo mi Srbi većina u Srbiji? Ako se mi Srbi u Vojvodini ne bojimo, zašto se vi iz Srbije bojite? Parafraza jednog još čuvenijeg srpskog političara.
Kada vi nas pitate: zašto vi Srbi u Vojvodini treba da imate bilo koji stepen autonomije prema Beogradu, da vas odmah pitam: zašto ti isti čuveni srpski političari koji su govorili, kako sada ne smeju da odu u Crnu Goru, da su Crnogorci i Srbi naglašenih nacionalnih vrednosti, danas uopšte ne spore da Crna Gora, najsrpskiji deo srpskog roda, sebe od Beograda čuva državom. Samo da ostanu u federaciji, mnogi bi bili zadovoljni. Oni sebe čuvaju od Beograda državom, a često vladaju u tom Beogradu.
Zašto se mi, Srbi u Vojvodini ako se već delimo po etničkom pitanju, ne bi zaštitili jednom autonomijom, kojom ćemo se starati o prirodno stvorenim dobrima i javnim fondovima - nećemo mi državu, nećemo mi vojsku, sve je to naše zajedničko. Vi se ovde pozivate na Ustav Srbije. Rekli ste da je ovo suprotno Ustavu Srbije. Nije.
Ovo je samo polazno i prelazno rešenje koje je primenljivo baš na osnovu tog čuvenog Ustava iz 1990. godine. Znači, on to omogućava i neke nadležnosti se utvrđuju po tom zakonu i po tom ustavu. Neke nadležnosti, većina se prenose, a nadzor vrši Republika.
Ko je pažljivo to čitao, primetio je - ovim se ne rešava ništa. Novim ustavom će biti rešeno pitanje Vojvodine i mnoga druga pitanja. Zašto toliko povike danas. Hajde da se vratimo na taj ustav, čuveno demokratsko dostignuće, kako je jedan rekao. Da li je demokratsko? Kaže - demokratsko je kada je trostepena podela vlasti. Bila je takva, delila se na Slobinu, Mirinu i na njegovu, pa je to demokratija.
Svaki, kaže, komunistički Ustav je bio fašistički, osim Ustava iz 1990, koji je po njemu demokratsko dostignuće. Kako to? I njega je donela komunistička skupština. To je zaboravio. Zašto toliko panike. Vojvodina će biti u Srbiji kao celina. Nemate se čega bojati. Hvala.

U cilju efikasnijeg rada odustajem od diskusije i isto se odnosi i na gospodina Sredoja Mihajlova. Imam ovlašćenje od njega da povučem diskusiju u njegovo ime.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Koalicije "Vojvodina" na početku ove sednice su predložili da se ova tačka skine sa dnevnog reda. Ispostavilo se da smo bili potpuno u pravu. Tražeći da se ova tačka povuče iz dnevnog reda, mi nismo želeli da spasavamo Vladu. Želeli smo da spasimo čast predlagaču.
Ovakav predlog obično dolazi iz opozicionih redova, ovo je prvi put da neko predloži anketni odbor koji će ispitivati rad Vlade, a da je vladajuća stranka. Što naš narod kaže - "ne može jedna vrana da čuči na dva kolca". Predlagaču savetujem da ozbiljno razmisli da li je vlast ili opozicija.
Dragan Marković-Palma je to dobro primetio, pa bih preporučio šefu poslaničke grupe predlagača, da on preporuči predsedniku partije, da ovaj preporuči Dragana Markovića za prinudnog upravnika, da se predlagač malo konsoliduje. Istovremeno savetujem predlagaču da ovakav predlog povuče i da se izvini Vladi Republike Srbije. Zašto to mislim? U Predlogu odluke a priori je utvrđena krivica Vlade Republike Srbije. Ako je Vlada kriva, podnose se krivične prijave protiv lica iz Vlade koja su dopustila šverc duvana, odnosno kako u tekstu te odluke piše - oštetili budžet Republike Srbije i savezne države. Sastav anketnog odbora ne preslikava stanje u Skupštini Republike Srbije. To je drugi razlog. Treći razlog, što se tiče perioda koji je obuhvaćen predlogom ove odluke o obrazovanju anketnog odbora, jasno se vidi da je to 2001. godina.
Čiji je interes da bude obuhvaćena baš 2001. godina, a ne prethodne godine. Da se razumemo, to je interes švercera. Jedino ko je oštećen uredbama Vlade Republike Srbije to su šverceri. Oni su šest ili sedam godina funkcionisali u Srbiji, švercovali duvan i cigarete, i kada im je Vlada Republike Srbije stala na put, pretpostavljam da su se oni ubacili u jednu političku stranku ili predložili ovakav predlog, ne bi li se porušile uredbe Vlade Republike Srbije koje ometaju rad švercera.
To ću i da dokažem. Zakon o duvanu koji se priprema treba da obuhvati proizvodnju duvana, obradu duvana, proizvodnju duvanskih proizvoda, trgovinu na veliko i maloprodaju. U izradi uredbi koje su privremeno donete, a ispostavilo se da je jednu potpisao i potpredsednik Vlade iz redova predlagača, učestvovali su: Savezna uprava carine, Savezni komitet za AP Kosovo i Metohija, Koordinaciono telo za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Republike Srbije, Republička uprava javnih prihoda, Ministarstvo finansija i eknomije. Donošenje uredbi, dve od tri, usledilo je na osnovu zaključaka o preduzimanju konkretnih mera za ostvarivanje funkcija državnih organa, koje su na zajedničkoj sednici od 23. maja ove godine donele Savezna i Republička vlada.
Dakle, uredbu nije donela sama Vlada Republike Srbije, nego u izradi uredbe učestvovali su i savezni organi. Jedino ko može biti ugrožen merama Vlade Republike Srbije, to sam već rekao, to su šverceri. Pa da vidimo, za poslednjih šest godina, bivša vlast je naplatila za 700 tona cigareta akcize, porez itd. Na 700 tona cigareta. Vlada Republike Srbije je za osam meseci ove godine naplatila za 3.196 tona; ako uzmemo da je konstituisana u februaru, možemo reći za sedam meseci. U tranzitu, takođe, Vlada je naplatila akcize za 2.000 tona cigareta. Proizvodnja domaćih cigareta, zahvaljujući tim merama Vlade, skočila je i iznosi 75% ukupnih potreba Republike Srbije.
Po prvi put posle 12 godina niška fabrika radi u tri smene. Za osam meseci ove godine proizvodnja domaćih cigareta je veća nego za celu prošlu godinu. Korišćenje stranih cigareta sa 33% svedeno je na 25% i time je rezultat Vlade još veći.
Šta se želelo ovakvim predlogom odluke da uradi? Da se Vlada unapred optuži, a sastav odbora ide u korist bivše vlasti, koja kaže da bi bilo dobro da na čelo stane neko iz opozicije. Tu ima neke logike, s obzirom da oni vrlo dobro znaju kako se to švercuje, kada su u celoj 2000. godini naplatili dažbine za 160 tona cigareta, a traže da istražuju Vladu koja je za osam meseci to sve naplatila za 3.200 tona.
(Dragoljub Stamenković, sa mesta: A, što, je l( Vlada nedodirljiva?)
Koliko su prošle godine zbog toga bile manje penzije, socijalne prinadležnosti itd., o tome ne treba da govorim.
Dakle, bivša vlast ne želi da istražuje rad bivše, svoje Vlade, koja očigledno u ovoj oblasti nije ništa uradila, već želi da se osveti novoj vlasti zato što je nešto uradila.
Predlažem da Vlada Republike Srbije pozove Interpol, da Interpol sačini izveštaj, a valjda verujemo Interpolu, da sačini izveštaj o švercu cigareta na našem prostoru, s obzirom da se radi o cigaretama poreklom iz stranih država, da taj izveštaj zatraži Vlada, a da se dostavi istovremeno Vladi Republike Srbije, Narodnoj skupštini Republike Srbije i svim poslaničkim grupama.
Mislim da je to jedino rešenje i da ova odluka o obrazovanju anketnog odbora nema smisla, da je ovo čisto politiziranje, da se pokušava povući analogija iz Crne Gore, a i za to postoji ona narodna izreka: "Videla žaba da se konji kuju, pa i ona digla nogu". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Koalicije "Vojvodina" smo poznati po tome što umemo da kritikujemo i našu sopstvenu stranu kad mislimo da ona greši. Za ovaj prelog zakona o radu, odmah na početku moram da kažem, da mi smatramo da je dobar, da je usklađen sa evropskim zakonodavstvom i da ćemo ga svakako podržati.
Dakle, Vlada nam je isporučila jedan dobar predlog zakona, ali ono što nas raduje je što smo naišli na konstruktivnost kod šefova najmoćnijih sindikata u državi. Mi smo vodili razgovore i ustanovili smo da, za razliku od bivše vlasti, sindikati imaju više razumevanja za Vladu. Ni jednog trenutka oni nisu pokušavali da traže nešto što će narušiti celinu zakona, za razliku od predhodne vlasti koja ih navodno brani.
Tu konstruktivnost u radu odslikavaju reči gospodina Smiljanića, šefa Samostalnog sindikata, koji je posle tih razgovora rekao da on sada, kao predstavnik radničkog sindikata, jasno vidi lice jedne nove Srbije, koja je spremna za kompromise i ustupke. Nadam se da sam ga pravilno citirao. To je izjavio na konferenciji za štampu odmah posle razgovora sa predstavnicima poslaničke grupe DOS-a, koja je našla vremena da razgovara sa njima, isto kao što su obavili razgovore sa svim šefovima poslaničkih grupa.
Da kažem i to da smo mi, što se radnika tiče, svakako mogli na papiru napraviti i mnogo bolji zakon. Kao što je prethodna vlast radila, mi smo mogli napraviti spisak lepih želja, napraviti nesprovodljiv zakon, pa da posle vidimo da li on može da se sprovodi ili ne može.
Mogli smo mi napisati u zakonu da radnici ne mogu ostati bez posla, da jednom kad se zaposle, onda su doživotno u fabrici, zapošljavaju im se tu deca, tu se penzionišu, tu umiru, dobijaju troškove sahrane itd. Mogli smo napisati da majke ne moraju uopšte da rade, da očevi ne moraju da rade. Mogli smo napisati da je garantovana minimalna zarada 35.000 maraka. Sve smo mi to mogli napisati, ali predstavnici sindikata i mi smo bili svesni da treba da napišemo nešto što može da se sprovodi i što može da živi u praksi.
Dakle, nismo mi bili na strani kapitala. Mi smo bili više na strani radnika, oni su jasno rekli dokle imaju nameru da idu i šta neće ugroziti celinu zakona. Mogli smo mi tu napisati da Tito nije umro, mogli smo napisati da Bane i dalje nosi štafetu. Mogli smo mi napisati da Kardelj piše zakon o udruženom radu, da on važi neograničeno. Mogli smo predvideti sudove za zakon o udruženom radu, mogli smo školovati sudije. Mogli smo napisati da je marksizam obavezan u fabrici. Mogli smo napisati da se govori - voljenog vođu moraju radnici slušati u fabrici dok rade i na pauzama za ručak. Sve smo mogli napisati, ali nismo. Napisali smo, ponavljam, ono što je sprovodljivo.
Mi bismo voleli da smo dobili bolju državu, da nismo dobili razorenu ekonomiju, da nismo dobili 25 milijardi dolara spoljnjeg i unutrašnjeg duga, što je 2,5 bruto godišnja društvena nacionalna proizvoda, a po ekonomskoj teoriji, koliko se sećam, kad spoljni i unutrašnji dug jedne zemlje pređe 80%, smatra se da je ta država bankrot. Vi ste nama ostavili državu koja je tri puta bankrotirala. Umesto da se pokrijete ušima, što naš narod kaže, ni stida ni srama, vi se usuđujete još da kritikujete ovakav zakon. Zato, gospodo iz bivše vlasti, da vidimo ko je za ovo kriv, a vi ste svakako krivi za stanje u državi. Ne možete sad reći da za manje od godinu dana mi treba da ispravimo ono što ste vi 50, a neki 10 godina, sistematski upropaštavali.
Kako smo došli do ovoga? Pre 12 godina vaš voljeni vođa i vaš voljeni koalicioni partner je rekao radnicima koji su se okupili da ga podrže: "A sad, svi na svoje radne zadatke". Posle toga, rekao je ubrzo: "Ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo", pa je radnicima umesto radnih mesta dao puške. Tako su preko noći bravari, strugari, glodači postali ratnici, ratovali za vaše teritorije. Rekli ste da je cilj teritorija. Žrtvovali ste radnika, žrtvovali ste ljude za teritorije.
Izgubili ste i ljude i teritorije, izgubljena su i radna mesta, a ratovalo se po doktirini jednog doktora, koji dobro poliva vodom - opštenarodna odbrana i društvena samozaštita. Kada su se radnici vratili iz tog rata, vašeg, zajedno sa izbeglim stanovništvom koje ste zaštitili glasajući u Skupštini Srbije, radnici su ustanovili da njihovih radnih mesta nema. Prvo ste rekli, to je isto rekao vaš veliki vođa i vaš veliki koalicioni partner: "Sankcije nam ne mogu ništa, one su izazov za vitalnu srpsku privredu". Posle ste rekli: "Sankcije su krive za sve". Vi sami sebi ne verujete. Ko je mogao vama više da veruje?
Dakle, kada su se radnici vratili, kada su videli da nema njihovih radnih mesta, da nema njihovih plata, onda ste smislili novi biznis, vaš biznis: latinoamerička privatizacija, branje višanja, istovarene gajbice piva, šverc...

Pričam u načelu o Predlogu zakona o radu, pričam da bez kapitala nema radnih mesta i pričam da su gospoda iz bivše vlasti, koja nam danas zameraju, spiskali kapital, da su spiskali radna mesta radnika, da je to glava koja je pojela svoje telo i pala dole. Dakle, pojela je kapital. Od radnika su napravili jadnike, a od fabrika socijalne ustanove.
Kako su radnici izgubili radna mesta, onda ste im otvorili nova: na ulici, da švercuju vaš benzin, da švercuju vaše cigarete. Tako ste došli do jeftine radne snage za vaše sumnjive poslove.
Danas te socijalne ustanove, te fabrike kojih ima oko 40.000, koje su u stečaju, dođu u Vladu Srbije i kažu - mi imamo 40.000 radnika, mi imamo 3.000 radnika. Napišu elborat iz koga se jasno vidi da im treba para za pet-šest plata i kažu ovako - jeste da mi ne radimo, ali vi nam morate dati pare za platu. A mi kažemo - kako? Sve što ste zaradili, podelite. Visina zarada zavisi od toga koliko je novca zarađeno. Oni kažu - znate, ako vi ne date pare, mi ćemo tri ili 30.000 radnika dovesti u glavni grad i vi ćete pasti. Obično mi kažemo - dovedite, srušite nas sa vlasti, ali pare koje niste zaradili, ne možete tako lako dobiti. I danas gospoda, koja su upropastila sva radna mesta, koja su upropastila sve što se moglo upropastiti, nama zameraju na donošenju novog zakona.
Juče su čak govorili da zakon nije obuhvatio zemljoradnike i da je ova 2001. godina najgora godina po seljaka. To nije tačno. Mi se slažemo da su godinama oni bili zapostavljeni, da ne znaju šta je letovanje, zimovanje, kampovanje, godišnji odmor itd, sve je to govoreno sa vaše strane. Ali, ovo je prva vlada koja je posvetila njima pažnju i ove godine su oni dobili najbolju cenu za svoj rad. Mi ćemo se starati da seljaci u nama prepoznaju političku snagu koja će se boriti za njihove interese, a vi gospodo, koji ste do ovoga doveli, treba da znate da ste se i suviše lako izvukli za ono što ste počinili u ovoj zemlji kao bivša vlast. Tako ste dobri da vas ni Mira Markoviće neće više. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Koalicije Vojvodina smo sa puno uvažavanja pročitali ovaj predlog odluke osnivanja anketnog odbora koji treba da sagleda stanje u proizvodnji duvana i prometu duvanskih prerađevina.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Jeste li i za đubrivo ...)
Kada budem raspravljao o đubrivu, onda ću pomenuti i tebe.