Ne delim mišljenje odbora da je neustavan amandman. Dakle, on se odnosi na projekat koji se zove "Tempus". Radi se o jednakom pristupu za sve. Danas ukoliko potičete iz sredine koja nije sedište fakulteta, ukoliko potičete sa severa Srbije ili, recimo, iz Lebana i Medveđe, šansa da upišete fakultet je dva puta manja nego za sredine koje su urbane. Ako spadate u kategoriju siromašnih, studiranje je nerealna ambicija. Iz godine u godinu opada broj studenata koji potiču sa sela, bez obzira što ukupan broj studenata raste.
Moj predloženi amandman je bila neka vrsta pozitivne diskriminacije za one koji su fakultet upisali a prilikom upisa nisu imali prebivalište u gradu koji je sedište univerziteta. S obzirom da imaju povećane troškove studiranja, s obzirom da im roditelji dižu kredite da bi studirali, s obzirom da se sreću sa svim problemima sa kojima se sreću i studenti iz gradskih sredina, realna je bila neka vrsta pozitivne diskriminacije.
Amandman je proglašen neustavni, bez obzira što je, recimo, ta vrsta pozitivne diskriminacije predviđena za pripadnike romske nacionalne manjine i hendikepirane, što u potpunosti podržavam. Dakle, olakšice su za razne socijalne grupe, za razne staleže predviđene mnogim zakonima i ove olakšice koje sam predvideo za studente koji potiču iz unutrašnjosti ne vidim kao diskriminaciju. Mislim da je veća diskriminacija ne uvažiti tu vrstu olakšica za njih, nego ono što sam ja predložio. Hvala.

Jedna kratka replikica. Ne slažem se sa ovim i to je moje pravo. Dakle, moje pravo i njihovo pravo je da tumači to kako hoće da tumače.
Ustavni sud Republike Srbije je nedavno oborio jedan zakon iz trideset razloga. Taj zakon je usvojila ova skupština, što znači da ni ona nije uvek u pravu, a posebno ne znači da je odbor u pravu. Kada je to već tako da se ne može vršiti pozitivna diskriminacija, onda se pitam šta znači to da se recimo na fakultete upisuju i pripadnici Romske nacionalne manjine i studenti sa hendikepom koji ne ispunjavaju formalne uslove za upis. Dakle, i određena grupa je izuzeta i pozitivno diskriminisana, ništa drugo nisam tražio za studente iz unutrašnjosti, s obzirom da se oni susreću sa raznim teškoćama. Dakle, broj studenata to će biti i problem sa kojim se Srbija suočava, dakle, neravnomerna regionalna razvijenost.
Dakle, broj studenata iz malih sredina opada u selima ih gotovo nema. Samo sam pokušao to pozitivno diskriminišem, ali ukoliko ministarstvo smatra da to nije u redu, a da to može da bude dobro i da se to na neki drugi način reguliše, eventualno brojem bodova ili ne znam već na koji drugi način, onda to ništa nije sporno, onda sam ja u prilici da odustanem od svog amandmana, ali mislim da studenti, a kažem da ovo ne radim sam, dakle, da je ovo sadržaj projekta "Tempus", dakle, da je to rađeno na univerzitetu, da to nisam sam izmislio, to je bila tema koja je obrađivana 11. jula.
Znači, nije mi cilj nikog da diskriminišem, jednostavno sam hteo da doprinesem da i ljudi iz manjih sredina budu, evo da kažem malo ravnopravniji, s obzirom da već imaju mnogo teškoća, samim tim što ne studiraju u mestu svog boravka, samim tim su na određen način diskriminisani, i ovo bi nekako ispravio neku određenu nepravdu koja je sticajem okolnosti naneta s tim što ne žive u mestu gde studiraju. Zahvaljujem. Povući ću ove amandmane u pismenom obliku, jer vidim da su postali problematični, pa će to ministarstvo videti kao deo nekih mogućih budućih rešenja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, prijavio sam se iz prostog razloga što vidim da neko interesovanje posebno nije iskazano za ovu temu. S obzirom da naša dijaspora broji između tri i četiri miliona ljudi u svetu, a od toga u Nemačkoj živi 500.000, privremeno radi, boravi i živi, u Austriji 300.000 naših ljudi, to pokazuje značaj Sporazuma o penzijsko-invalidskom osiguranju i socijalnoj zaštiti koji je potpisan sa Austrijom i koji mi danas treba da verifikujemo.
Srpska dijaspora donosi godišnje 4,6 milijardi dolara. To je 13% bruto društvenog proizvoda, a srpska industrija donosi 17% bruto društvenog proizvoda. Kada uzmemo da je ovih 13% čist profit, da ova zemlja gotovo ništa nije uložila u naše ljude koji borave i rade u inostranstvu, a u Austriji je to ogroman broj, onda tek vidimo značaj ovog sporazuma, a onda vidimo i značaj naših ljudi koji borave i rade u inostranstvu.
Ono što je interesantno je da gde god naši ljudi rade, spadaju u dobre, čestite, marljive i vredne radnike, jedino što te iste rezultate koje prave tamo ne mogu da naprave u sopstvenoj zemlji. Hoću da kažem da u državama koje su uistinu demokratski organizovane, oni prave i te kakav rezultat.
Položaj Srba u Austriji u poslednje vreme nije bog zna kakav i zato ovaj sporazum dobija još više na značaju.
Treba da vas podsetim da od ovih 300.000 koji radi i živi u Austriji, polovina je u Beču, a mnogi od njih, s obzirom da nisu mogli da regulišu neka svoja prava, primili su i državljanstvo Austrije. U ovom trenutku broj Srba koji je primio državljanstvo u Austriji je gotovo 100.000, samo u Beču ih ima 40.000.
Da vas podsetim da su nedavno u Salcburgu čak zatražili da im se prizna status nacionalne manjine, s obzirom na evropska pravila da u svakoj zemlji gde jedne manjine ima oko 1% u ukupnom broju državljana, stiče se pravo da se dobije status nacionalne manjine u toj zemlji.
Toliko bi o tom zakonu, s tim da dodam da je od devedesetih godina pa do danas srpska dijaspora je brojnija za više od 150.000 visokoobrazovanih ljudi, da je američka procena da školovanje jednog visokoobrazovanog čoveka košta od 300 do 500 hiljada dolara i kada to pomnožite vidimo da smo kod odliva mozgova izgubili najmanje samo kroz školarinu 45 milijardi dolara. Dakle, daleko više nego što smo dužni. Stoga, ovim temama treba pristupiti krajnje ozbiljno i zato sam pomalo razočaran što je broj diskutanata veoma mali i što ova tema nije nešto posebno nekog interesovala.
Na kraju da iznesem podatak da po procenama Svetske banke od 2000. do 2010. godine iseljenici, odnosno srpska dijaspora je u Srbiju unela 43 milijarde dolara. Verujem da su ovi naši izneli više, ovi koji su vladali. Znači, ne može srpska dijaspora ubaciti koliko je prethodna vlast mogla izneti iz ove zemlje. Toliko o zakonu sa Austrijom.
Broj Srba koji je u Italiji je više od 100.000. Samo u severnoj Italiji živi 40.000, pa time i ovaj sporazum o međusobnom priznavanju određenih dokumenata sa Italijom dobija na važnosti. Za verovati je da ljudi koji borave tamo imaju njihove vozačke dozvole i time ćemo im olakšati njihov položaj, odnosno priznavanje dokumenata kada se jednoga dana vrate u svoju zemlju, a nadam se da će to biti uskoro i da će se vratiti u bolju zemlju od one iz koje su bili primorani da odu.
Što se sporazuma sa Bosnom tiče, tu sam u položaju da to podržim. Do polovine sam radostan zbog onog jednog entiteta. Malo sam zabrinut o pružanju te konzularne zaštite za onaj drugi entitet, s obzirom da polovinom BiH, hoću da kažem sa Republikom Srpskom, imamo izuzetne odnose koji se mogu nazvati savezničkim, više od srdačnih, dok sa ovim drugim delom gotovo da nemamo dobrosusedske odnose i od zavisnosti od konzularnog predstavništva iz zemlje u kojoj one bude pojavljivaće se i određeni problemi, pa stoga se mogu pojaviti u blisko-istočnim zemljama razni mudžahedini. Stoga sam pomalo zabrinut ukoliko budu tražili konzularnu zaštitu koja je svedena na nekoliko tih tipova.
Uglavnom, naravno da ću glasati i za jedno i za drugo, s tim što sam radostan što sporazum sa BiH doprinosi nekim srpsko-srpskim integracijama koje su, po meni, veoma nužne. Čak mislim da bi bile nužne da se sprovedu i pre pristupanja EU.
Želim da pozdravim zakone, odnosno sporazume koji su potpisani, s tim što sam pomalo razočaran s obzirom da srpska dijaspora opet u ovom parlamentu nije našla zasluženo mesto u našim diskusijama koliko doprinosi razvoju ove zemlje. Hvala.

Zahvaljujem na ovoj blagonaklonosti. Zamolio bih za malo tišine, mada meni ni ovo ne smeta.
Podneo sam amandman koji je Vlada odbila. Nisam ništa bolje ni očekivao. Amandman se tiče Zakona o dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Moj predlog je da prilikom poreske kontrole poreski inspektori imaju odgovarajući stepen odgovornosti. Do sada je poreska kontrola kod bivše vlasti uglavnom bila instrument za delovanje protiv političkih protivnika, ukoliko se bave nekim privatnim biznisom.
Pod broj dva, na samom terenu, posebno u manjim sredinama, poreska inspekcija je služila i za uklanjanje konkurencije. Dakle, kada vam dođe poreski inspektor, ne znate da li vam je došla poreska kontrola, da li vam je došla kontrola od strane konkurencije, ili vam je došla kontrola iz redova političke konkurencije
Stoga sam ja predložio ovaj amandman da ukoliko poreski inspektori napišu prijavu, ukoliko ta prijava bude odbačena na sudu, da se onda primeni kazna koja je propisana za poreskog obveznika, ali u ovom slučaju da odgovornosti podleže i poreski inspektor koji je to rešenje doneo. U praksi je često slučaj da se tim rešenjima i tim krivičnim prijavama zatrpavaju sudovi, da čak i pre suda i pre tužilaštva ta prijava bude odbačena, da se prvostepenom organu to vrati na ponovno odlučivanje, a da se novac koji je prilikom poreske kontrole skinut nikad ne vrati. Što je još gore, to znam i na sopstvenoj koži, da se takva prijava koristi u štampi, posebno u štampi koja je u vlasništvu i kontrolom bivšeg režima. Stoga sam podneo ovaj amandman. Da ne bih prekoračio puno vremena, zahvaljujem na pažnji.
Da vam kažem, ukoliko Vlada to ne prihvata, povlačim amandman, jer neću da dozvoljavam da se većina cepa po ovom pitanju.

Prvo želim objašnjenje koliko može da traje rasprava po jednom amandmanu? Ovom prilikom koristim vreme poslaničke grupe. Bojim se da je moj prethodnik prekoračio vreme za jedno dva i po puta. Kao podnosilac amandmana, mislim da ima pravo na dva minuta.

Koristim ovog puta vreme poslaničke grupe, to hoću da kažem, da bi se to znalo i jasno razdvojilo vreme. To je poenta mog obraćanja vama.
Želim da kažem da je ovde rečeno kako je izvesni gospodin, koji je bio direktor Poreske uprave, žrtvovan na pravdi boga. Ukoliko neko misli da je taj bio neutralan, onda se grdno vara. Poznajem njega i njegovog brata i znam da su istaknuti članovi partije bivšeg režima. Dakle, upravo odakle se moj prethodnik obratio.
Oni su to lepo zamislili, na kobajagi nekim javnim konkursima, gurnuli su svoje neraspoređene partijske kadrove i onda su želeli da ih ostave nama da sprovode zakone na isti način na koji su to sprovodili dok su i oni bili na vlasti. Način sprovođenja zakona sam ja osetio najbolje na svojoj koži.
Zato sam u mom amandmanu prethodno i rekao da je to bio partijski instrument, koji se često koristio protiv političkih protivnika, a da je na određeni način uklonjena konkurencija, prijatelja njihove partije, ukoliko mu smetate u odgovarajućem biznisu, ukoliko se bavite otkupom i smetate nekom od njihovih prijatelja, od njihovih tajkuna koji su finansirali njihovu političku partiju, u tom slučaju, reagovao je direktor njihove poreske uprave, preko poreskih organa i poreskih službenika i na takav način se odstranjivala konkurencija u poslu. Na isti takav način se pravila i politička šteta političkim protivnicima, koji su trebali da se sa njima izmere na narednim izborima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost gde je propisano da se zemljoradnicima ubuduće umesto 5% vraća 8% poreza na dodatu vrednost, ali je to napisano tako da će se vraćati samo onima koji novac dobiju na račun. Sad tu ima jedan problem, registrovana poljoprivredna gazdinstva nesmetano otvaraju račune u bankama. Dok neregistrovana poljoprivredna gazdinstva, ona koja prilikom trgovine poljoprivrednim proizvodima prilažu poreska rešenja Poreske uprave, ma iz koje godine, dakle, oni imaju problem jer teško u bankama otvaraju račun. Tako da će, ukoliko ne otvore račun, neki zemljoradnici imati problema oko povraćaja tih 8%, odnosno neće moći da ostvare to pravo bez obzira što su poljoprivredni proizvođači, samo zato što će banke teško otvarati taj račun.
U situaciji u kojoj je Srbija, gde uskoro nećemo imati PDV na šta da stavimo, meni je stvarno žao što moje kolege nisu primetile u strukturi PDV da je naplata PDV otprilike jedna trećina na domaću robu, a dve trećine PDV nam je na uvoznu robu. Poljoprivredni proizvodi su naravno oporezovani po stopi od 8% i ministar je ovde spominjao zloupotrebe koje su do sada postojale, da zemljoradnici koji su naplaćivali svoju robu u kešu nisu dobijali povraćaj od 5%, koliko je do sada to bilo, već su to dobijali trgovci, ali tamo gde su dobijali poplaše se prilikom poreske kontrole i za svaki slučaj kažu da uopšte nisu trgovali.
Dakle, predlog Vlade je dobar, ali ono jedino što tražim je da se precizira da banke imaju obavezu da otvore zemljoradnicima račun na rešenje o dohotku na katastarski prihod. To je ono što sam hteo ovim amandmanom. Ukoliko to nije moguće, neka Vlada kaže, povući ću amandman, naravno, u pisanom obliku.

Ništa od ovoga što ste rekli nije sporno. Jedino je sporno što zemljoradnicima koji nisu u Registru poljoprivrednih gazdinstava banke teško otvaraju račune, dakle, teško će ostvariti ta prava. Moj amandman upravo to precizira, da su banke u obavezi da im na rešenje o katastarskom prihodu otvore račun, jer će u suprotnom oni ako ne otvore račun izgubiti to pravo. Znači, ništa od onoga nisam sporio. Ako nije moguće, ja ću ga povući, pa neka bude kao ideja za neki drugi put.

Problem jeste upravo u tome što banke izbegavaju da otvore račun tek tako. One traže da on donese izvod iz registra da je registrovan, da je njegovo gazdinstvo registrovano, a postoje i oni drugi koji nisu registrovani i kojima se PDV vraća na osnovu rešenja o katastarskom prihodu. Ukoliko im ne bude omogućeno da otvore račun u bankama, oni će da izgube to pravo od 8%. Ništa drugo ne tražim, samo da im se omogući da i oni dobiju ono što dobijaju registrovani. Već previše puta su diskriminisani oni koji nisu registrovani, a posebno seljaci penzioneri koji još uvek rade. Onda mi kažnjavamo starost itd, bez obzira što rade u proizvodnji. Dakle, na neki način ovaj zakon samo na određen način obavezuje banke da im otvore račune na bazi rešenja o katastarskoj osnovici, i ništa više. Ako je nemoguće, ja ću ga povući.

U tom slučaju, rekao sam da povlačim amandman i to ću pismeno uraditi.

Dame i gospodo, meni ne smeta što je ministar na ručku i što malo kasni. Podneo sam amandman na zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Smisao amandmana je da se omogući bolja kontrola od strane Ministarstva finansija prema lokalnim samoupravama, posebno za sredstva koja se prenose kao transferna. S obzirom na brojne zloupotrebe koje se vrši po lokalnim samoupravama kada se radi o budžetskim sredstvima, tako da je gotovo nemoguće lokalnu samoupravu koja to radi, da Ministarstvo finansija bilo šta preduzme prema takvoj lokalnoj samoupravi koja krši sve propise i koja zloupotrebljava sredstva iz javnih fondova, odnosno iz budžeta.
Postoje samouprave gde se takvim sredstvima, koja se dobijaju od republike, opremaju privatne industrijske zone. Navešću primer. U Inđiji lokalni funkcioneri, zapamtite dobro društveno zemljište, podvlačim društveno zemljište, čiji je korisnik Zadruga i koje po zakonu ne smeju da otuđuju, prevedu na lična imena funkcionera lokalne samouprave. Potom, javnim sredstvima, sredstvima građana lokalne samouprave to zemljište komunalno opremaju, a prethodno ga kao lokalni funkcioneri, pošto im je vlast u rukama, pretvore u građevinsko. Tako dobijamo privatne industrijske zone, naravno uz zloupotrebu položaja, ali još što je gore uz zloupotrebu javnih sredstava, gde se od javnih funkcija prave privatni poslovi i privatne industrijske zone što je nemoguće.
U Inđiji na takav način su lokalni funkcioneri na svoje ime preveli 300 hektara građevinskog zemljišta koje su plaćali po 45 dinara kvadratni metar, a onda su ga o trošku građana lokalne samouprave, o trošku građana AP i iz budžeta, što je najgore, iz budžeta Republike Srbije komunalno opremali da bi ga po kvadratnom metru prodavali za 40 puta veću cenu, odnosno 20 do 30 evra po kvadratnom metru. Tako su, zloupotrebivši položaj i budžetska sredstva sebi pribavili imovinsku, protivpravnu korist u visini od 50 do 60 miliona evra. Zahvaljujući zloupotrebi budžetskih sredstava nikli su penthausi od 250 kvadrata, nikli su stanovi od 150 kvadrata, nikli su stanovi u Beču, nikle su kuće sa bazenima. Od prošle sednice pa do danas, nikla su još dva stana u Novom Sadu, nisu bila pronađena, nisu bila moj predmet, već sam vam to pokazivao. Nikla kuća na Tatarskom brdu od 500 kvadrata. Nikao još jedan stan od 150 kvadrata, nikla je naravno i terasa od 60 i nešto kvadrata. Nikao penthaus od 397 kvadrata. Niče još jedna kuća od 500 kvadrata.
Dakle, niče zatvoreni bazen sa toplom vodom. Niče restoran za ženu, niče privatna vinarija. Niču stanovi u Budvi i u Rovinju. Dakle, zloupotrebom budžetskih sredstava iz lokalnih fondova je nikla ova imovina i naravno da sam očekivao reakciju države, ali nje nema. Nema nijednog tužioca za organizovani kriminal. Ali da ne bi bilo, s obzirom na različita tumačenja u javnosti, reći ću ovog puta i o kojoj osobi se radi. To je bivši predsednik opštine Inđija, koji je sa svojom porodicom stanovao u stanu od 50 kvadrata, bio student treće godine i zaradio u svojoj karijeri 100.000 evra. Sada ima samo ove imovine za tri miliona evra, a ukupno su, zloupotrebivši i budžetska sredstva, sebi i drugima doprineli kroz one privatne zone protivpravnu korist od 60 miliona evra.
Pitam vas - dokle će ovo da može? Umesto da neki državni tužilac obavi razgovor sa mnom pa, pa ukoliko sam ja ovo izmislio, da podnese prijavu protiv mene zbog klevete, a ako nisam izmislio, da država konačno reaguje protiv ovakvih lica. Umesto toga, u javnim medijima uglavnom čitam o nekoj mojoj izjavi o "paradi ponosa". Dakle, neka zemlja, neka vlada koja želi da se bori protiv korupcije, neko ministarstvo koje mora ovo da preseče, Ministarstvo finansija, mora mu se dozvoliti da na određeni način vrši kontrolu kako lokalne samouprave zloupotrebljavaju sredstva u korist privatnih poslova javnih funkcionera i privatnih industrijskih zona. Nisam ni znao da to može da postoji, ali evo u zemlji Srbiji sve može. Zahvaljujem.

Član 103. osnov za repliku. Prethodni govornik je kao osnov za repliku iskoristio član 106.

Član 103. osnov za repliku.

Član 103. – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu i postupanje predsednika Narodne skupštine itd.
Prethodni poslanik je iskoristio to pravo, ali bih rekao da ga je i zloupotrebio. Ako je čitao moj amandman, moj amandman se odnosi upravo na zloupotrebe budžetskih sredstava po lokalnim samoupravama. O tome se radi.
Što se tiče imena, nijedno ime nisam pomenuo, ali ću ga zbog javnosti pomenuti. Radi se o Goranu Ješiću. Prethodni govornik kaže da sam ja izrekao klevete. Kako on zna da su to klevete? Evo, tvrdim da je istina. Ako ovo nije istina, idem u zatvor.

U redu. Povlačim amandman pismenim putem. Vidim da im smeta.