Ni vaša ni njegova prava ne sporim. Samo kažem da sam povukao amandman.

 

Ja sam na dobrom putu da, koristim priliku što je ministar finansija tu, da eventualno podržim ovaj amandman, bez obzira od koga dolazi i reći ću i zašto, ako mi to dozvolite. U praksi smo, ne tako davno, četiri dana posle poraza 24. maja imali priliku da premijer bivše Vlade donese odluku o emitovanju 85 miliona državnih obveznica za konsolidaciju banaka. Dvedeset i petog NBS, gle čuda, kao da su bili u dogovoru ukida "Agrobanku", a 26. tim obveznicama osniva se i registruje nova "Agrobanka".
Sad ja pitam i vas a i ministra finansija, kako se državnim obveznicama koje su u stvari kredit javni dug može osnivati bilo koja firma, a posebno banka? Dakle, nešto što je javni dug, nešto dospeva tek 2015. godine, nešto je Vlada na brzinu emitovala iskorišćeno je da se osnuje nova "Agrobanka". Sa hartijama od vrednosti od 85 miliona je pokrivena brljotina stare "Agrobanke", ja bih rekao brljotina sa punim umišljajem bili najviši državni funkcioneri.
Kad uzmemo u obzir i to, ali voleo bi da mi ministar finansija to objasni, da je likvidacijom stare "Agrobanke" preti opasnost da prevareni manjinski akcionari, uglavnom Slovenci, tuže državu Srbiju i da još moramo dodatno da platimo oko 200 miliona evra, to nisu moje procene, to su procene stručnjaka, odštete ukoliko država Srbija bude tužena zbog slučaja "Agrobanke".
Zato bi voleo da ministar finansija nam objasni da li se tim hartijama mogu osnivati preduzeća, s obzirom da se radi o kreditu o javnom dugu? Svi sa kojima sam kontaktirao rekli su da ne mogu i voleo bi da vidim da li će nova Vlada za ovo što je učinjeno, dakle za ovaj po meni organizovani kriminal najviših državnih funkcionera, nekog teretiti ili će ovaj slučaj biti zataškan. Hvala.

Ja se stvarno izvinjavam. Ne radi se o dokapitalizaciji. Radi se o osnivanju banke. Da li može da se osnuje preduzeće ili banka javnim dugom, odnosno kreditom? Ona može da bude, što vi kažete, dokapitalizacija. Može da bude deo aktive, ali ne može da bude deo pasive. Ali kad poređamo sve datume 24, 25. i 26. prvo se emituju hartije od vrednosti 85 miliona. To će sve da plati sirotinja kroz tri godine. Pa se 25. jedna banka likvidira, 26 se nova osniva kreditom. Moje pitanje je da li hartije od vrednosti kao kredit mogu koristiti za pasivu? Mogu za aktivu, to znam i ja dokapitalizaciju.

 Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslnici, ja ću podržati individualno amandman koji je podnela moja prethodnica iz prostog razloga što se o radi o povećanju subvencije u poljoprivredi. Dakle nije greota oteti od Vuka Jeremića, zato su nam troškovi povećani i prebaciti poljoprivrednicima. Dakle, ako je poljoprivreda naša šansa, i ako smo tako bliski evropskim integracijama, onda treba i visinu agrarnog budžeta podešavati prema subvencijama koje imaju zemlje EU. Samo da vas podsetim da je agrarni budžet bivše vlade za celu Srbiju, za poljoprivredu bio 2,5% procenta od celog budžeta.
Rebalansom budžeta nove Vlade nekako smo na krpili 3%, ali to nije ni izbliza kao u EU. Agrarni budžet EU je 45% ukupnog budžeta EU. Dakle to je model po kome one razvijaju svoju poljoprivredu. Ne samo poljoprivredu, već razvijaju konkurentnost prerađivačke industrije, jer njihova prerađivačka industrija dobija sirovine po nižoj ceni.Tako prerađeni proizvodi, prehrambeni proizvodi takođe mogu da se plasiraju, da budu konkurentniji od naših i na njihovom tržištu, a boga mi i na našem.
Mi ako želimo da budemo konkurentni, ne samo sa poljoprivredom proizvodnjom već sa prehrambenom, onda moramo podržavati primarnu poljoprivrednu proizvodnju, premije i subvencije. Ne možemo kao što to radi razvijena EU, ali moramo ukoliko želimo u EU, a verujem da ovde to većina želi.
Moramo se približavati i njihovom nivou subvencija. S toga, ja i podržavam ovaj amandman želeći da ovih 185 miliona od Ministarstva spoljnih poslova uzmemo i prebacimo na agrarni budžet, s tim što hoću da kažem da on ove godine je povećan iz prostog razloga što je bivša vlada ostavila dugove.
Dakle prvobitni agrarni budžet koji su oni planirali je bio za ovu godinu, ali su zaboravili da su prošle godine ostavili dužni između šest i sedam milijardi zemljoradnicima za subvencije. Kad su ih isplati jednostavno više nije bilo para da se izmire subvencije koje su dugovali za ovu godinu zemljoradnicima, tim pre što su oni protestima tri puta menjali poljoprivrednu politiku i to im na određen način garantovali. Jedva se našlo načina da se skrpe sredstva da se Vlada razduži prema tim zemljoradnicima bez obzira što je dug ostavila stara vlada.
Imajući sve u vidu, da je samo to 185 miliona, želim da podržim ovaj amandman i da kažem da ćemo mi, barem iz vladajuće većine vršiti pritisak da se predizborne parole, gotovo svih stranaka u ovom parlamentu, o dva puta većem agragrnom budžetu ispune i da u sledećem agrarnom budžetu bude više para za projekte, ne samo iz poljoprivrede već povrtarstva, voćarstva, prerađivačke industrije itd.
Stoga, želim da vam zahvalim na pažnji i svakako ću individualno glasati za ovaj amandman, to je moja sveta dužnost kao predsednika NSS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto sam dirnut diskusijom jednog od prethodnih govornika, o zaštiti životne sredine, ali se sećam jednog predsednika opštine u Pančevu, koji je 1999. godine rekao prilikom bombardovanja, građanima Pančeva – ne bojite se, dim ne ide prema Pančevu, već ide prema Starčevu i Omoljici, tako da su građani te opštine bili drugog reda, odnosno građani sela oko Pančeva.

Takođe bih podržao sve što se tiče zaštite životne sredine, pa bih podržao i one Dulićeve akumulatore koji su uvezeni, dakle, za čiju reciklažu je izdvojeno iz Fonda za zaštitu životne sredine, ako sam ja dobro podelio milijardu i 100 miliona za 140 tona.

(Predsedavajuća: Gospodine Ristićeviću, vratite se molim vas na temu.)

Podržao bi tih 70 dinara što su platili po kilogramu akumulatora samo za reciklažu. Podržao bih sve, a izgleda da se teže diše, koliko vidim 12 godina nisu vodili ni o čemu računa, sad su odjednom raskukali, izgleda da se teže diše, samo poslednjih 45 dana. hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je bilo povećanje penzija. Originalnim predlogom to uvećanje je bilo za oktobar 2012. godine od 2%, a za april 2013. godine 2%. Svojim amandmanom sam predložio da to bude 5% za sve penzionere čija je penzija manja od 80% od prosečnog ličnog dohotka.
Zašto sam to uradio? Iz prostog razloga što se svakim povećanjem penzija, linearnim, povećava razlika između najmanje i najveće penzije, pa tako će penzioner sa najvećom penzijom dobiti 2% i povećanje će biti 1.500 dinara, a ovi sa poljoprivrednim penzijama, koje su izgleda manje nego socijalna pomoć, dobiće manje od 200 dinara. Svakim narednim povećanjem razlika će se povećavati u korist onih koji imaju velike penzije, a često neki nezasluženo tako velike penzije.
Mislim da starost ne sme da bude kazna, da svi stariji ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost, a posebno oni koji imaju jako niske penzije. S toga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga što, ponovo podvlačim, svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Stoga sam svojim amandmanom pokušao da oni koji imaju niže penzije od 80% prosečnog ličnog dohotka povećanje imaju oko 5%, a da oni koji imaju veće penzije podele malo sudbinu sa svojim starijim sugrađanima koji nemaju tako velike penzije, iz prostog razloga, što ponovo podvlačim da svi ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost.
Ukoliko moj amandman ne prođe, voleo bih da to bude polazna tačka za neko razmišljanje ubuduće. Budući da se iz budžeta za penzije izdvaja negde oko 2,3 milijarde evra ili 250 milijardi, što tako i nije sporno jer treba dotirati stare ljude, a u Srbiji je sve više starih, a malo je onih koji rade i koji uplaćuju doprinos. Kad se podelio te 2,5 milijarde dobio sam da prosečno svaki penzioner, ima ih milion i 700.000, bi samo iz budžeta imao osnovicu od 11.500 dinara. Izgleda nerazumno da neko ima penziju manju od onoga što bi prosečno dobio iz budžeta. Taj koji ima toliko malu penziju, ili je nema uopšte.
Ima ljudi zemljoradnika koji ima 80 i nešto godina a nemaju penziju, ali kupuju dizel gorivo, plaćanju poreze. Nemaju penziju ali pri tome dotiraju penzionere koji imaju penziju, a posebno im je krivi što dotiraju one koji imaju penziju koje su veće od jedno i po prosečnog ličnog dohotka. Kad ubuduće budemo razgovarali o ovome, ja ću predlagati i dalje da se ta razlika između starih osoba smanji u korist razlike između penzija, u korist onih čije su penzije bedne, mizerne i gotovo nikakve, da bi i oni imali neku šansu da obraduju svoje unuke nekim poklonom.
Dakle, sledeći put ću se zalagati da se svim penzionerima podjednako podeli ona suma koja je predviđena budžetom, a da ono što se uplaćuje iz PIO fonda, da se po koeficijentima isplaćuje kao dodatak onim penzionerima koji su više uplaćivali, da taj deo koji se uplaćuje iz PIO fonda više dobije, a da onaj deo koji ide iz budžeta ide svima ravnomerno. Tako ćemo smanjiti razlike između najveće i najmanje penzije.
Ne vidim da ću dobiti neku veliku podršku, ali moj razlog su pre svega ove mizerne i nikakve penzije, ne samo zemljoradnika, već i radnika, ima radnika čije su penzije 11.000, a seljaci i radnici su braća po znoju, braća po muci. Stoga se do kraja moram zalagati za njihova prava.
Amandman ću najverovatnije povući imajući u vidu da i Odbor za borbu protiv siromaštva nije podržao moj amandman iako je on bio u korist pre svega siromašnih, pa ću ga ostaviti za neka bolja vremena kada steknem, izlobiram neku većinu u okviru većine. Hvala vam puno.

Bojim se da sam pogrešno protumačen, nije moj smisao da urušim penzijski sistem, nije moj smisao da oduzmem ljudima pravo na penzije, smisao mog amandmana je bio da smanjim razlike između najveće i najmanje penzije. Hteo sam da kažem, posebno iz razloga što se jedna polovina penzija isplaćuje iz budžeta. Dakle, od onih ljudi koji plaćaju porez i koji imaju jako mizerne penzije.
Stvarno se izvinjavam penzionerskoj partiji, ali smisao mog amandmana je bio da se povećaju penzije ljudima koji imaju penzije od 9 hiljada, 10 hiljada, 11 hiljada, 15 hiljada, 16 hiljada i 17 hiljada. Dakle, njima sam želeo da pomognem time što bih, solidarno raspodelili ono što penzioneri imaju da oni koji imaju astronomski visoke penzije ne dobiju sva povećanja od hiljadu i po, a ovi koji imaju male dobiju svega 200 dinara.
Jedina ta preraspodela je bila smisao mog amandmana i shvatio sam da neću imati većinu i to sam ostavio za neka bolja vremena, pa ćemo izračunati tu formulu koja će biti pravednija i koja će biti u korist svih starih ljudi, da ne postoji neka povlašćena kasta među ljudima koji su stariji od 75 godina. Da ne pravimo neke super penzionere, a da neki jedva preživljavaju.
Dakle, želeo sam da oni koji imaju jako male penzije, imaju priliku da obraduju svoje unuke i da oni mogu sa delom svoje penzije da izdržavaju nekog drugog. Nije mi bio smisao da urušim sistem, nije smisao mog amandmana da bilo koga od tih starih ljudi ponizim čak naprotiv hteo sam da ponižene malo unapredim. Zato se izvinjavam i svoj amandman ću povući. Ostaviću za neka bolja vremena, ili za sledeću projekciju budžeta da to nekako ispravim. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je da se agencije koje su izuzete iz izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Dakle, izuzete su Agencije za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni savet. One su nekim čudom izuzete, naravno i ono što je moralo da se izuzme, to je Agencija za kontrolu letenja itd, zbog međunarodnih propisa.
Imajući to u vidu, predložio sam da i u kontrolu zarada uđe i Agencija za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni savet. Smatram da su ove Agencije koje su nastale od 2008. godine prava armija partijskog članstva, koje su udomile i uhlebile u Agencijama koje nas koštaju oko 10 milijardi dinara.
Korupcija je, kako je to bivši predsednik Republike rekao, da smo šampioni u borbi protiv korupcije i kriminala, dakle, da imamo i najveću stopu korupcije i kriminala. Smatram da su ove Agencije i DRI, Fiskalni savet, najodgovornije za stanje u kome se država nalazi i sada ih mi nagrađujemo time što ih izuzimamo iz ovih pravila kojima se plata ograničava na, recimo, 140 hiljada dinara, sa minulim radom ograničenje bi ukupno bilo 190 hiljada dinara.
Dakle, Agencije su trošile gotovo 100 miliona eura, 10 milijardi dinara, i kad im ograničavamo plate na 190 hiljada, ne možemo da obuhvatimo ove tri Agencije. Ne slažem se sa obrazloženjem Vlade da se ove Agencije moraju izuzeti, jer ako je to tako, onda to obrazloženje bi moralo da obuhvati i Zaštitnika građana, moralo bi da obuhvati i poverenika za informacije, a ne samo ove tri Agencije, odnosno ove tri institucije. Bojim se da su ovo postale "Svete krave", iako su najodgovorniji za vrlo teško stanje u kome se sad država nalazi. Najodgovorniji za ovo što moramo da radimo rebalans budžeta, najodgovorniji za veliku pljačku koja je izvršena nad građanima ove zemlje.
Da bih vam plastičnije to objasnio, samo ću vam reći, pročitati, ono što sam pronašao u zvaničnim dokumentima. Pre nekoliko godina, za plate svih funkcionera bile su na jedinstveni način utvrđene Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama, tako da je najveću platu imao predsednik Republike. U međuvremenu je to menjano gomilama posebnih zakona, pa sada predsednik Republike ima platu na nivou mlađeg referenta u nekoj osrednjoj agenciji, a barem tri hiljade funkcionera i službenika koji primaju plate iz javnih prihoda, imaju plate veće od predsednika države.
Dakle, ne treba bolje obrazloženje za sve ovo. Vozač u ministarstvu koji vozi ministra ili predsednika Vlade ima platu 26 hiljada dinara, a vozač u Agenciji za borbu protiv korupcije ili neke druge agencije ima 80 hiljada.
Dakle, ovaj moj Amandman je trebao da bude privremeno rešenje dok se ne donese zakon jedinstven o svim platama javnih službenika i da svi budu u istom položaju sem onih izuzetaka, koje sam već naveo, zbog nekih međunarodnih okolnosti. Hvala.

Navešću povredu člana 103. i član 104. Član 103 – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjenu na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi. Dakle, tu nigde ne piše da nema pravo da se reklamira član 104.
Član 104. kaže u prvom stavu, ono što vama nije odgovaralo da tumačite – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine …

Dame i gospodo, narodni poslanici, na početku ću iskoristiti priliku da izrazim blago nezadovoljstvo zato što sam juče dobio ovaj koverat za pozivom. Ovih dana smo bili svedoci da je organizacija koja sebe zove Paradom ponosa, objavila da je svim poslanicima na kućne adrese poslala pozive za Paradu ponosa. Očigledno da ih nisu poslali poštom i očigledno da nije na naše kućne adrese, već je stiglo na Narodnu skupštinu.
Moje nezadovoljstvo nije što je skupština iskorišćena da bude kurirska služba jedne organizacije, koja se najverovatnije finansira od poreskih prihoda iz budžeta, i očigledno da prečih briga nemamo osim ove.
Moje nezadovoljstvo je u tome što sve organizacije nemaju ovakvu priliku da na isti način i oni koji 6. oktobra imaju javne manifestacije drugog tipa, da i oni drugi, imaju priliku da na ovaj način distribuiraju svoje pozive narodnim poslanicima.
Što se ovog poziva tiče, moram javno da kažem, ako im dođem, to će biti veliki bezbedonosni rizik, moraću da dođem sa 200 pripadnika obezbeđenja. Ukoliko i dalje žele da dođem tamo, ja im stojim na raspolaganju zajedno sa svojim obezbeđenjem.
Što se tiče ovih zakona, takođe sam nezadovoljan odnosom bivše vlasti prema ovim zakonima. Dakle ovim zakonima, samo se vi smejte uvaženi stariji kolega, mi ovim zakonima peglamo vaše greške. Jedna je vlada grešila, zaduživala zemlju, a posledice svoje vladavine i posledice tih grešaka ostaju na drugima da pegla. Dok mi to treba da uradimo iz poslaničkih klupa bivše vlasti čujemo oštre komentare i oštre kritike onoga što mi radimo. Ovi zakoni su priprema za rebalans budžeta, a rebalans budžeta je potreban zato što su oni potrošili više nego što su od osiromašenog naroda ubrali. Povećali deficit i samo za deficit i tekuće obaveze po zaduživanju koje su oni uradili u ovoj godini iznosi oko 5 milijardi. Dakle tako su nam državu ostavili oni koji danas nama prigovaraju i žele da kažu da su ostavili najsređeniju državu sa sređenim javnim finansijama, a da vidimo šta su nam u stvari ostavili i šta mi sve moramo da uradimo da bi otklonili ono što su oni uradili u proteklom periodu. Javni dug u državi je, koliko smo čuli 18 milijardi evra.
Deficit budžeta je dve milijarde. Obaveze u naredne tri godine po osnovu duga, koji su napravili, ostavili su nas bez izvora za vraćanje dugova, u naredne tri godine su 11 milijardi. Danas se upravo oni bune, pripadnici Vlade Mirka Cvetkovića, kojeg sam sa punim pravom nazvao, ne tako davno, "Mirko prezaduženi". Bivša vlast, po narod, po običan narod, gde siromašni ljudi biraju da li će da doručkuju, da li će da ručaju, a velika većina njih bira od tri obroka da samo večera, bivša vlada je sa narodom delila dobro i zlo tako što je sebi uzimala dobro, a narodu ostavljala uglavnom zlo.
Od 2003. godine umesto da su se izvršile političke i ekonomske reforme, da se sistem promenio, da je Srbija napravila privredu i privredni sistem, uglavnom smo umesto zarađenog živeli od zaduženog. Bivša vlada prednjači u zaduživanju ove zemlje i u poslednje tri i po, četiri godine naš dug je porastao za više od sedam milijardi, javni dug. Kad uzmemo na realno zaposlenog… Samo se vi, bivši ministre odbrane, smejte. Sazidajte još jedan penthaus, pa će biti dobro.
U Srbiji su se zbog nedostatka reformi razišli proizvodnja i potrošnja, akumulacija i investicije i izvoz i uvoz. Srbija troši jednu petinu više nego što zarađuje. Dakle, u Srbiji je potrošnja veća 20% od proizvodnje. Nedostatak tih prihoda, naravno, peglali su preteranim zaduživanjem u inostranstvu, kad su prodali sve što su prodati mogli.
U Srbiji se živelo od tuđih sredstava i od tuđe robe. Javni sektor je živeo kako hoće, a privatni je živeo kako mora. Kad nije bilo dovoljno para od javnih prihoda, onda ste nas zaduživali. Rekli ste otprilike - ko ih šiša, ako ne možemo dovoljno da im uberemo poreza, a mi ćemo taj nedostatak između ubranih poreza i onoga što mi možemo potrošiti i nadoknaditi preteranim zaduživanjem, i od države ste napravili ortačko društvo, gde ste od javnih funkcija pravili svoje privatne poslove.Bivša vlada nije u jednom trenutku ličila na grupu ljudi koja je posadila u zemlju čvarak i čekala da nikne prase.
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratimo na temu.)
Na temi sam. Govorim šta je proizvod poreske politike, šta je proizvod preteranog zaduživanja bivše vlade i zbog čega danas moramo da menjamo poreske zakone i da povećavamo PDV. Otprilike, o tome govorim. Zbog čega je to danas potrebno? Zbog čega je to neophodno? Zbog rezultata bivše vlade. Ako ne smem da kažem šta nas je dovelo do ove teške pozicije, onda se izvinjavam.
Uglavnom su nam ovde prigovarali da smo ih udaljili od MMF-a. MMF se starao za vreme njihove vlasti samo da možemo da servisiramo dugove koje su pravili, a onda kad su videli koliko su brljotina napravili, sam MMF se udario nogicama o stražnjicu i zbrisao iz Srbije. Takođe nam prigovaraju da se udaljavamo, a govorim sve što su oni govorili, da smo udaljili Srbiju od EU. Da su oni ostali, ne znam da li bi u EU ušla Srbija ili bi u EU ušao Beograd sa bližom okolinom. Dakle, rezultat i zasluge koje je jedna podanička imperijalna vlast imala prema međunarodnoj zajednici je dozvola da temeljno opljačkaju svoj narod.
Jasno je da ove zakone treba podržati. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ubuduće treba pomalo doraditi, da oni koji vrše kontrolu poreskih obveznika snose istu odgovornost kao i poreski obveznici, pa ukoliko prilikom poreskih kontrola napišu neku prijavu koja je političke prirode protiv nekog poreskog obveznika i ukoliko ta prijava padne, da i poreska inspekcija odgovara na način na koji to odgovara poreski obveznik.
Što se tiče Zakona o PDV, naravno da ću ga podržati, ali uz jednu malu rezervu. Nije mi jasno zašto su, a nisam siguran ni da je to ustavno, zašto su poreski obveznici prilikom naplate PDV podeljeni u dve grupe. Jedni će to plaćati, a njih je najviše, na naplaćene iznose, a drugi će to plaćati i dalje na fakturisanu vrednost. Dakle, to je jedna mala rezerva. Što se tiče PDV, podržaću ga, iz prostog razloga što poboljšava od poljoprivrednika uslove pod kojima oni zadržavaju poresku stopu. Za sada je bilo 5%, a sada je 8%. Znači, oni to dobijaju u ceni poljoprivrednog proizvoda. I do sada su oni to uglavnom dobijali, ali prilikom poreske kontrole, bojeći se poreznika, uglavnom su izjavljivali da to nisu dobili.
Naravno da sam predložio amandman da bi ti poljoprivrednici otvorili račune da se banke na određeni način nateraju da im na osnovu poreskog rešenja o katastarskom prihodu moraju otvoriti račune, da bi oni koji otkupljuju njihove proizvode mogli to da uplaćuju na određeni račun i poljoprivrednici dobiju tih 8%.
Što se tiče Zakona o administrativnim taksama, konačno da se pronađe neki zakon koji ukida neke poreske obaveze i druge dažbine, a ne samo da ih uvodi. Takvih taksi, videli smo i čuli, ima više od 100.
Što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, juče je ministar rekao da će ići na bolje, na poboljšanja. Rekao je nešto što je uzbudilo prethodnu vlast. Rekao je da će se unakrsno ispitivati imovina. Apsolutno to podržavam. Voleo bih da se uporedi imovina, posebno funkcionera, funkcionera bivšeg režima, da se uporedi sa prihodima.
Recimo, da vidimo kako je moguće da neko ko je postao predsednik opštine kao student treće godine fakulteta i koji je živeo sa porodicom u stanu od 45 kvadrata i koji je do sada mogao da zaradi 100 hiljada evra, kako je neko mogao da dođe do imovine, pa recimo do stana od više od 100 kvadrata u centru Inđije, do penthausa od 250 kvadrata? Mislim da bivši ministar odbrane zna gde je to, od 250 kvadrata u centru Inđije, gde je samo terasa veća od prethodnog stana, znači, 65 kvadrata. Kako je pomenuti funkcioner DS-a mogao da dođe do kuće na Tatarskom Brdu od 500 kvadrata, koju je preveo na brata? To je ono Tatarsko Brdo gde je oduzeta kuća i izvesnom Šariću, kriminalcu koji je unosio pare u zemlju. Kako je moguće da taj funkcioner ima stan u Beču? Naravno, govorim o onome što je ministar juče govorio da ćemo uporediti i unakrsno ispitati imovinu i uporediti prihode i imovinu. Ako smo Džajića jurili zbog jedne kuće koju je neusmnjivo mogao da zaradi, ne tvrdim da nešto nije muljao, onda se pitam kako zbog ovoliko nekretnina nećemo da jurimo jednog funkcionera DS-a, ako ima stan u Beču i kuću za ujaka ili teču u Putincima, sa bazenom zatvorenog tipa, gde se voda greje cele godine?
Treba da nam dokaže od kojih je to prihoda napravio. Da li su to bili javni prihodi, da li su to radila javna preduzeća, gde je bazen sa toplom vodom, koja se greje tokom cele godine? Ima bolje uslove nego Čavić. Samo se vi smejte. On je pripadnik i funkcioner vaše stranke. Nije funkcioner moje. Mislim da vam je smešno i mislite da ima premalo u odnosu na neke vaše druge stranačke kolege. Dakle, imao je takve uslove sa toplom vodom, da je išao na Olimpijadu bio bi bolji od Čavića. Možda bi nam doneo i neku medalju. Nadalje, ima učešća u vinariji. Ovo je restoran koji je preveo na suprugu u "Autlet centru".
Dakle, šta još treba Javnom tužilaštvu i šta još treba svima nama da podržimo ministra finansija koji traži unakrsno ispitivanje imovine, naravno, u skladu sa prihodima? Stoga ću apsolutno podržati taj njegov stav da u budućem vremenu sprečimo ovakve pojave, jer verujem da je više od 20% naših javnih prihoda otišlo u ruke i u privatne poslove, privatnu imovinu bivše vlasti.
Da navedem još jedan primer. Ovo vam je, gospodo iz DS, bivši pomoćnik ministra trgovine, ovo mu je penthaus, vi ste se specijalizovali za penthaus…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas još jednom da se vratimo na temu.)
Ja sam u temi. Dakle, govorim o finansiranju lokalne samouprave, govorim o porezu na prihode građana i zato kažem da te zakone treba još više poboljšati, da ne dođemo u poziciju da određeni javni funkcioneri, stoga i podržavam ministra finansija, da određeni javni funkcioneri imaju penthaus od 397 kvadrata, a bio je pomoćnik ministra trgovine koji je ranije bio ministar poljoprivrede, pa mu je i tu bio pomoćnik i zidao, naravno, kuću od 500 kvadrata sa bazenom, oni bez bazena, izgleda, ne mogu - dakle, da se ispita imovina funkcionera, da li je stečena javnim prihodima, da li je, možda, ovaj funkcioner sakrivao pravno lice koje robnim rezervama duguje preko 20 i nešto hiljada tona zrnastih proizvoda….
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, još jednom vas molim da se vratite na temu.)
Ja sam na temi.
(Predsedavajuća: Niste na temi. Molim vas.)
Ja sam u temi.
Dakle, govorio sam o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Želeli bi da se ispita, a to je i ministar govorio, da li su prihodi pomenutih funkcionera toliki da su mogli da zarade da imaju ovoliku imovinu?
Na kraju hoću da kažem, uprkos ovim prekidima, da ćemo naravno podržati i Zakon o fiskalnim taksama. Hvala bogu da ih je neko ukinuo. Ali, voleo bih da se makar polovina troškova koje su imali oni koji su te fiskalne kase morali da uvedu, da se makar polovina troškova nadoknadi tim preduzetnicima, jer ta pomoć bi im i te kako dobro došla.
Što se tiče finansiranja lokalne samouprave, tu treba biti pažljiv i dati ministru finansija ovlašćenje da na određeni način neposlušne lokalne samouprave uskrati za određene transfere, s obzirom da sam bio svedok da u poslednje četiri godine bivša republička vlast, koja se prenosila i na lokalnu, gotovo ništa nije radila. Dobila je povećan deo poreza na plate i uglavnom su se od toga finansirali skupi ručkovi - izvrnu se kao prasići pored pojila i samo se češkaju po stomaku, a iz Ministarstva finansija stižu pare. Voleo bih da se to što bolje kontroliše i da ministar finansija, odgovarajućim zakonom, zabrani reprezentaciju lokalnim samoupravama iznad određenog nivoa, da teško zarađene i otete pare od građana ne troše na preskupe ručkove.
Što se tiče zaštite od zračenja i zakona, voleo bih da u nekom sledećem zakonu dođe do zabrane onog hard antenskog sistema koji je u blizini Barajeva, s obzirom da se seljaci, a naučnici kažu opravdano žale, da to zračenje koje proizvodi taj antenski sistem utiče na klimatske promene u Srbiji, a bogami kažu i na psihičku stabilnost ljudi, a očigledno da, s obzirom na ovaj smeh, to utiče i na bivše ministre iz bivše vlasti.
Što se tiče Fonda za zaštitu životne sredine, takođe ću to podržati, ali sam nezadovoljan što lokalnim samoupravama nije ograničeno pravo da te naknade dižu do nebesa za zaštitu životne sredine. Ima lokalnih samouprava koje su to povećale za 20 puta. Dakle, što se tiče tog zakona o fondu, konačno da neko preduzme nešto i da se taj novac ne odliva na način kako se odliva. Takođe, ovde je rečeno da su se u tom ministarstvu neke dozvole čekale šest meseci, a bogami, neke dozvole su se dobijale i za sat, ali ne vremena, već za sat.
Što se tiče Zakona o energetici, takođe se slažem da to treba podržati.
Dame i gospodo, s obzirom da sam često prekidam, moram vam reći da naš narod, ma koliko da je siromašan, želi pravde i hleba, a možda više od hleba želi da se kazne oni koji su bezdušno opljačkali ovaj narod, puneći džepove sebi i svojim prijateljima. Na određen način ova država i javni prihodi su oteti iz ruku ovog naroda i zato vas molim da sve učinimo da se krivci za ovu bezdušnu i bezočnu pljačku naroda kazne, privedu pravdi i da na taj način narodu vratimo njihovu državu. Hvala.

Reklamiram povredu člana 104. st. 1, 2, 3. i 4. zato što je replika trajala duže od dva minuta. Sada ću da reklamiram i član 106. Dakle, kada se govornici ne drže teme, kada se ja ne držim teme vrlo lako me predsedavajući opomene. Dakle, gospodin Dulić se nije držao teme. Znači, reciklaža nije tema, ali kada je već pomenuo reciklažu u Inđiji.
Za vreme vašeg mandata je otvorena fabrika za reciklažu olovnih akumulatora na regionalnom vodozahvatu sa upojnim kanalom na kilometar i 200 od centra Inđije i to firma koja je zabranjena u Bugarskoj.
Dakle, ta delatnost kojom se ta firma bavila je zabranjena u Bugarskoj, preseljena je u Inđiju na regionalni vodozahvat koji je ukinut da bi mogla da se sagradi ta fabrika za reciklažu. Pri tome je falsifikovana ekološka saglasnost, odnosno parcela na kojoj je to izgrađeno. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Malo pre sam se javio, ali niste primetili. Hteo sam da reagujem povodom ne odbacivanja neblagovremenih amandmana gospođe Olgice Batić, ili gospođice, koje su dva od nadležnih odbora propustila da odbace kao neblagovremene, budući da su predloženi 30. avgusta u 18,20 časova. Dakle, posle početka načelne rasprave. Takođe, njena tehnička ispravka, a bili smo ovde svedoci koliko je bila srčana. Njena tehnička ispravka se odnosi na amandman koji je imao tri reda, a njena tehnička ispravka navodno tehnička greška se sastoji od više stranica.
Dakle, hoću da kažem da smo mi kao predlagači, a ja sam jedan od onih koji je potpisao ovaj predlog zakona o vanparničnom postupku, da smo mi kao predlagači previše blagonakloni. Ovde je nekoliko puta spomenuto da je sirotinja jako podmitljiva, da su naši ljudi bedni i siromašni. Naš narod je čestit i pošten, a beda i siromaštvo tog naroda su neizdrživi za gledanje. Tu se u potpunosti slažem. A naš narod iako siromašan, taj pretežno siromašni i bedni narod, uglavnom je čestit i nije predmet podmićivanja. Uglavnom mito i korupciju, to treba tražiti na nekim drugim stranama, treba tražiti u zdravstvu, ali recimo vezano za ovaj zakon, možemo da tražimo u policiji, možemo da tražimo u pravosuđu.
S tim u vezi, hoću da kažem, da sem što sirotinja nije podmitljiva, za razliku od ovih drugih koji imaju, hoću da kažem da zbog mreže sudova ovde se nama zamera da ćemo olako dozvoliti upis rođenja osobama koje se eto ne vode ni da su rođene. Em su siromašne, em ne mogu da se zavedu ni u jedne knjige da su uopšte rođene, pa ako umru onda nema nikakvih podataka o njihovom postojanju.
Dakle, ovde se govori da mi olako dopuštamo njihov upis. Ja kažem da to neće biti olako, s obzirom na mrežu naših sudova. Naputovaće se jadnici i siromašni da dokažu svoje rođenje. Tražeći nadležni sud neki će putovati možda i stotinak kilometara, budući da nam je bivša ministarka pravde ili nepravde omogućila da imamo takav pravosudni sistem, da imamo sud njene partije. Mislim da će se sirotinja i ovako naplaćati troškova prevoza i naobijati, ako budu išli peške, ima da putuju deset dana do dođu do nadležnog suda, da pokušaju da dokažu ono elementarno pravo da su rođeni i da jednog dana kad dođe vreme da se venčaju, jednog dana kad dođe vreme da umru da mogu da budu upisani u knjige mrtvih.
Ne tražim povredu poslovnika povodom onog amandmana Olgice Batić, ali želim da kažem da ubuduće odbori vode računa o neblagovremenim amandmanima i da oni budu odbačeni, tim pre što predlagači amandmana nama spočitavaju razne nepreciznosti, a recimo u predlaganju amandmana zakasne i po jedan ceo dan, a tehničke ispravke su im duže i po pet puta od samog amandmana koji su predložili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sticajem okolnosti baš pred moj nastup se promenio predsedavajući, pa ću malo da rizikujem. Pre svega želim da govorim o temi i naravno ne na način na koji su govorili prethodni, ali nešto moram i da prokomentarišem s obzirom da se odnosilo na nas.
Imajući u vidu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima, ovde je bivša ministarka pravde doslovce izjavila da ima razumevanje za odlaganje primene Zakona o javnim beležnicima. Mislim da je ona rešila da nam oprosti sve svoje greške. Bivši ministar pravde je prekršio članove Zakona o javnim beležnicima član 176, 177, 178, 179, 180. i delimično član 181. i time doveo u pitanje član 182, primenu zakona koju je ova grupa predložila da se odloži za narednih šest meseci imajući u vidu sve greške koje je Ministarstvo pravde učinilo dok je njime upravljala bivša ministarka pravde koja je ovde stvarno rešila da nam oprosti sve svoje greške. U vreme kada je trebala da rešava pitanje javnih beležnika kojih smo trebali imati stotinak, trebali smo već da imamo komoru javnih beležnika, komora je trebala da izabere svoje organe i da su trebali imati tarifni sistem odnosno pravilnik o tarifama. S obzirom da to nemamo mislim da se ona bavila pre svega utvrđivanjem sudova svoje partije da se nije mešala u svoj posao i da danas nama spočitavaju otprilike ono za šta su oni odgovorni.
Što se tiče Zakona o vanparničnom postupku moram da kažem da ovde pre svega raspravljamo o sirotinji, koja je u prethodnih dvadesetak, neću reći prethodnih četiri godina, temeljno očerupana pa je par desetina hiljada izgubilo pravo da dokaže rođenje, odnosno da bude upisano u knjigu rođenih. Uglavnom se radi o siromašnoj populaciji. Gospodin pre mene je govorio da se radi o izbeglom stanovništvu koje su Hrvati počistili, pa među njima ima dosta osoba koje ne mogu da dokažu svoj identitet odnosno svoj datum rođenja. Iako ih je nama, tradicionalna dobronamerna država proterala i nas optužila za etničko čišćenje. Dakle, mi koji smo dobili 400.000 izbeglica iz Hrvatske optuženi smo za etničko čišćenje, to nikad neću shvatiti. Kao što ne mogu da shvatim da ljudi nemaju pravo da budu upisani u knjigu rođenih.
Sem Roma, kao predsednik Narodne seljačke stranke moram da kažem da ovaj zakon rešava pitanje i siromašnih na selu, posebno onih koji su daleko od matičara bili i dan danas takvih ima. Ima takvih koji su daleko od struje i vode, a naravno i od matičara, tako da to siromaštvo koje je najviše izraženo na selu gde ljudi umiru u bedi često od glasi, oni koji su proizveli na stotine hiljada kilograma hrane. Žive u potpunoj bedi i nekada nemaju pravo da upišu novorođeno u knjigu rođenih. Neupisano lice nema pravo na venčanje, o tome niko nije govorio, nema pravo ni na ličnu kartu za koju verujem da bi s obzirom na stepen siromaštva u Srbiji trebala da bude besplatna, s tim što bi fotografima trebalo vratiti da fotografišu one koji vade ličnu kartu. Time bi udruženje fotografa tražilo da uposli hiljade ljudi i nije u redu što im je taj deo posla oduzet.
Takođe mislim da se ovim putem otuđuje i pravo na lična dokumenta koja bi trebala biti besplatna za širu populaciju posebno za ovu koja će biti upisana u knjigu rođenih na ovaj način. Lice koje nije upisano u knjigu rođenih ne može biti upisano ni u knjigu umrlih. Takva osoba koja nije upisana u knjigu rođenih nema pravo ni da umre ili nema pravo da bude zabeležena u knjigama ove zemlje u knjigama rođenih i knjigama rođenih i da je uopšte postojala.
Na kraju vas pitam šta biva ako neko usmrti takvu osobu koja nije upisana u knjigu rođenih, i tehnički se ne vodi da je postojala? Šta će u tim slučajevima biti, ukoliko to lice ne bude upisano?
Najviše primedbi na predlog ovog zakona, ja verujem da će to biti dorađeno amandmanima, s obzirom da je naš predstavnik predlagača već to najavio, dakle, najviše primedbi su uputili oni koji su propustili to pitanje da reše. Neko je ovde rekao da je isuviše lako upisivanje. Naravno, ako bude teško onda neće biti ni dokazivo. To su ljudi koji jedino pomoću dva svedoka mogu dokazati da su rođeni, mogu da dokažu datum rođenja itd. Ovde je rečeno da to što nije komplikovano i da je previše lako da će to da otežava sprovođenje zakona, odnosno da omogući odgovarajuću zloupotrebu. Doslovce je rečeno da će neko spakovati nekog Avganistanca, što baš Avganistanca, može da bude Pakistanac, dakle, da će da bude spakovan i da će ga prevesti preko granice i da će ovaj zakon biti zloupotrebljen u tu svrhu.
Zloupotreba tog zakona naravno da iziskuje krivično gonjenje, a to ako neko nekoga potplati da lažno svedoči i za to može da se odgovara. Ukoliko neko ima novca da potplati svedoke pitam vas šta ga sprečava da kupi naše isprave? To je daleko lakše nego dokazivati vreme rođenja, državljanstvo itd. Najlakše je u opštinama koje su pomenute kupiti isprave. Dakle, ni ta primedba ne stoji.
Ovo što se tiče člana 71. čini mi se E gde stoji da se osobe koje dokazuju svoje rođenje i koje naknadno upisuju u matičnu knjigu rođenih, da ukoliko ne znaju kog datuma su rođene, da će biti upisana nova godina 1.1. te godine, otprilike kada je rođen. Mislim da ovo do sada nije primenjivano u matičnim knjigama rođenih, ali jeste u biračkom spisku. Da vas podsetim da ste vi to radili da ste upisali više stotina hiljada osoba u birački spisak pa ste ih posle eliminisali, koliko se ja sećam. Ima ovde kolega koji to prate i predstavnik predlagača to sigurno zna.
Niste mogli da ih upišete u knjigu rođenih, ali zato ste mogli da ih upišete u birački spisak. Hoću da kažem da se bivša Vlada a posebno stranka koja je bila nosač te Vlade, nije borila protiv siromaštva nego protiv siromašnih i ovaj zakon kojim mi želimo da regulišemo jedno od pitanja siromašnih je dokaz za to.
Na kraju moram da kažem da nam je zamereno ovde da su se neki u ovoj koaliciji, a ja ne pripadam SNS, ja sam u poslaničkom klubu, predsednik sam Narodne seljačke stranke, da su se promenili. To je rekao šef vašeg poslaničkog kluba iako se on, po mom sećanju i po onome što sam čitao iz istorije, iako se on dijametralno promenio ovde je nama zamerao kako se neko promenio i kako neko zloupotrebljava ili je na evropskoj ideji kao da je vaša stranka bila vlasnik evropske ideje i parlamentarne demokratije. Ukoliko je on sam mogao da se promeni zašto to pravo ne bi imali mi.
Na kraju rizikujući da odstupim od teme, ne slažem se sa onim političkim banditizmom posebno zato što se ta rečenica ne odnosi samo na nas. Gospodin Borko Stefanović je to rekao u konotaciji da se odbornici kupuju, da prelaze, da se formiraju neke nove vlasti i da je to politički banditizam. Mislim da nije optužio samo nas, već i gospodina Tadića koji ovde nije prisutan. Dakle, on je prvi rekao da su odbornici i poslanici vlasnici mandata i da oni sklapaju odborničke i republičke većine i da je to sasvim normalno u jednoj parlamentarnoj demokratiji.
Ne razumem zašto sada ono što je izjavio gospodin Tadić pre mesec i po dana, recimo, u Leskovcu, zašto bi to bio politički magnetizam koji bi vi prepisali nama? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana sam se kroz predlog izmena i dopuna zakona već naslušao i ko će biti novi guverner i šta je sve uradio odlazeći guverner. Uglavnom, bivša vlast je kukala nad sudbinom odlazećeg guvernera koji je već podneo ostavku, kao – mi želimo da smenimo Šoškića. Često se pitam – šta je taj Šoškić bio i čime je ovu zemlju zadužio pre nego što je postao guverner, kad je takva finansijska gromada, kad je takav finansijski autoritet, kada se bez njega toliko ne može i kad njegov posao, odnosno kada gubitak njegovog posla predstavlja pravu opasnost za naciju, posle njega potom, posle njega nema ništa, neće biti deviznih rezervi, neće biti stabilnog kursa, neće biti makroekonomske politike? Stvarno ne razumem, za razliku od bivšeg guvernera koga sam spominjao, Đorđa Vajferta, šta je bivši guverner Šoškić bio pre nego što je postao guverner i čime je to veliko zadužio ovu zemlju?

Govorio sam ovde i o očuvanju kursa. Svakako mislim da će to nastaviti i novi guverner da radi, ali ne na način na koji je to radila bivša vlast. Kako ste vi gospodo očuvali kurs, mi to svi dobro znamo, preteranim zaduživanjem u inostranstvu, i to direktno za održavanje kursa, direktno u javnu potrošnju. Dakle, novac nije išao kroz proizvodnju da bi došao do javne potrošnje, nego prečicom u javnu potrošnju, očuvanje kursa. Zaduživali ste se kod MMF, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, ma do Azerbejdžana ste došli, do Alijeva. Dizali ste spomenike po beogradskim parkovima, da bi imali gde da uzmete pare i da tako očuvate kurs. Kurs se čuva robom, novac je roba.

Dakle, verujem da će novi guverner za razliku od vas moći da monetarnu politiku uskladi sa makroekonomskom politikom i da traži da stabilnost cena, da stabilnost kursa počiva na nekoj proizvodnji, a ne na preteranom zaduživanju, pa ako treba i do Azerbejdžana.

Ovde ste takođe rekli da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci i novi guverner trebaju samo Palmi i meni. Ne znam zašto bi meni trebala NBS, samo meni. Za Palmu, on će to sam reći. Ja sam poljoprivredni proizvođač koji obrađuje 450 hektara. Ja trebam Narodnoj banci, a ne Narodna banka meni. Bavim se proizvodnjom, znam kako se novac zarađuje. Vi, gospodo, ste znali samo kako se novac troši. Srbija u vaše vreme nije živela od zarađenog, nego od zaduženog. Kukali ste i da će novi guverner dovesti pod sumnju neutralnost i nezavisnost NBS. Hajde da budemo iskreni i vi i mi, pa da vidimo od čega je to NBS i od čega je to guverner Šoškić bio nezavisan. Hoćete da mi kažete da je gospodin Tadić predložio nezavisnu ličnost za guvernera tek onako, iako je poznato da je on bio sve i svašta u ovoj državi, gotovo sve?

Drugo, i ako je bio nezavistan i Narodna banka bila neutralna, bila je sa pogrešne strane nezavisne institucije. Dakle, bili su nezavisni od naroda, od države i od Narodne skupštine, ali zato nije bio nezavistan od uvoznih lobija, od pritisaka Vlade, od Vlade koja nije razmišljala o srcem i umom, već s novčanikom, nije bio nezavistan od raznih konsultantskih kuća, na primer, "CES Mekon", itd.

Takođe sam osetio da izbor novog guvernera znači strah i da se bivša vlast boji kontrole banaka. Šta će se sve tamo naći, ostaje da se vidi. Sigurno je da je za sanaciju dve ili tri banke, bivša vlast iz budžeta i od sirotinje otela 200 miliona da bi sanirala banku - Razvojnu banku Vojvodine, ako se ne varam, Srpsku banku, ili će tek to da bude i Agrobanku. Dakle, uzeti od onih gde jedna trećina preskače doručak ili ručak, druge dve trećine preskaču i po dva obroka, da bi sanirali bogate bankare i ljude koji su napravili kapital kroz banke koje se saniraju parama od sirotinje, mislim da je pravi mali zločin.

Govorili ste takođe da će novi guverner potrošiti devizne rezerve. Koje devizne rezerve? Da vidimo šta je ostalo u rezervama. Ako odbijemo štednju građana i obavezne rezerve banaka, ne verujem da tu ima više od pet do šest milijardi evra. Toliko ostaje u kasi. A da vidimo koliki ste dug napravili? Državni dug je porastao na 25 milijardi, trgovinski deficit na šest milijardi na godišnjem nivou. Građani duguju domaćim bankama sa stranim imenom 20 milijardi i realno je očekivati da kroz povraćaj kredita, oni to pretvore u devize i iznesu napolje. Znači, u deviznim rezervama eventualno ima pet-šest milijardi, ali ste zato ostavili dug od 60 milijardi.

Ako uzmemo još da od 2000. godine pa do danas, potrošeno ono što smo dobili na energiji naroda 5. oktobra, da je prozujalo kroz Srbiju 50 do 70 milijardi, nije teško pretpostaviti šta će sve novi guverner naći i novo rukovodstvo Narodne banke, kada uđu tamo.

Naš problem nije ni visina duga. Naš problem je što kada ste pravili taj dug, niste vodili računa o strukturi duga i niste vodili računa o izvorima za vraćanje duga. Struktura našeg duga je kratkoročna, većinom su dugovi kratkoročni. U naredne tri godine dospeće za povraćaj 11 milijardi evra, a u deviznim rezervama imamo pet. Dakle, izvor za vraćanje duga je trebala biti neka privreda, koja je kroz neku izvoznu varijantu trebala da obezbedi devizne rezerve, da obezbedi i novac za vraćanje duga. Gospodo, to vi niste napravili.

Moram da kažem da ste potrošili sve što ste imali. Potrošili ste i više od onoga što smo imali i ništa niste ostavili osim dugova. Bavili ste se privatnim poslovima. Nema proizvodnje, nema izvoza, došlo vreme  - vrati koko što si pozobala, a vi nama držite moralne pridike.

Ovde je takođe bilo reči o poljoprivredi. Jedan savetnik bivšeg ministra poljoprivrede, bivši pre bivšeg, i bivši ministar poljoprivrede, spominjali su svoje agrarne politike i robne rezerve. Bivši ministar ne priznaje šta je uradio njegov kolega, ili njegove kolege, dva-tri mandata pre njega. Za njega je poljoprivredna politika Demokratske stranke nastala samo od trenutka, kada je on postao ministar, inače se ono pre ne računa -  majke mi. Demokratska stranka samo odgovara za poteze poslednjeg svog ministra, ali ne odgovara za Sašu Dragina.

Kada ste govorili o robnim rezervama, da nešto i ja kažem. Lično sam vas upozorio – čemu služe robne rezerve ove zemlje? Služile su privatnim interesima određene grupe ljudi. Za vreme vašeg mandata, a da ne grešim dušu, i za vreme mandata bivših ministara poljoprivrede i bivših ministara trgovine, da ne nabrajam sva imena, robne rezerve nisu služile za očuvanje cenovne stabilnosti i sigurnosti tržišta, sigurnosti države od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka.

Vi ste plaćali maglu umesto realne robe. Umesto da se kupuje pšenica i kukuruz, novac se trošio. U robnim rezervama su ovlašćeni skladištari prikazivali seljački kukuruz koji je dat na čuvanje kao kukuruz – majke mi, ovo sam kupio za vaš novac, za novac države. Ne samo to, nego ste svakog meseca plaćali čuvanje navodnih robnih rezervi, a u stvari ste platili maglu.

(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)

Sačekajte, završavam.

Svakog meseca ste plaćali čuvanje te magle, čini mi se, jedan posto. Lično sam vas upozorio mejlom da robne rezerve, bez obzira što sam bio teška opozicija, dovedete pod hitno u funkciju u kojoj treba da budu.

Na kraju bih rekao da je Srbija stvarno velika zemlja kada je vas mogla da izdrži. Hvala.

Ne bih se ni javio za repliku, ali je ovde izgovorena jedna velika neistina.

Prvo, nije tačno da je Srbija po prvi put ostavila u robnim rezervama najveću količinu od 100.000 tona pšenice. Naprosto, to nije tačno. To je neistina. To odgovorno tvrdim. Ako je istina, spreman sam da vratim moj poslanički mandat nazad. Ako nije istina, očekujem od mog kolege da to isto učini.

Tvrdim da je u robnim rezervama tokom 2002.-2003. godine ostalo 550.000 tona pšenice. Nadam se da ovde ima predstavnika Vlade, koja je nasledila Vladu Zorana Đinđića i gospodina Živkovića koji to mogu da potvrde. Ako nije istina da je u robnim rezervama tada            ostalo preko 500.000 tona pšenice, koja je na čudan način sledeće godine prodata po nekoj ceni koja je daleko niža od tržišne, u to ne ulazim, spreman sam da se povučem i da vratim svoj mandat. Ako je istina ovo što tvrdim, očekujem da to isto kolega uradi.

Kolega je takođe govorio o zabrani izvoza. Čim je došao na mesto ministra, zabranio je izvoz. Nama seljacima kada god su cene u okruženju malo veće, zabrane izvoz i kažu – sada je zabranjen izvoz zbog prehrambene sigurnosti našeg tržišta. Kada je napolju nešto jeftinije, onda kažu – što ne izvezete, ako imate gde da izvezete? Takođe govore i o budžetu koji je, gledajte, 30 milijardi.

Od toga ne znam koliko je direktno išlo u poljoprivredu, zapošljavani su neki savetnici. Ni jednog nisam video, a radim 450 hektara zemlje, i ne znam šta su mogli da me savetuju, jer su neki bili u zrelim godinama, promašena investicija dibidus. Znači, cenovna stabilnost, posebno cene hleba, nije zavisila ni od koga, već je zavisila od nas seljaka proizvođača i od zabrane izvoza pšenice. Dakle, direktno je to bilo na uštrb poljoprivrednih proizvođača.

Takođe, samo još jednu rečenicu da dodam i u robnim rezervama…

(Predsedavajuća: Vreme, molim vas.)

Ukoliko se utvrdi da nije bilo zloupotreba, spreman sam da vratim mandat, ali ukoliko je bilo zloupotreba gospodine Petroviću, vratite ga vi, je li dogovoreno?