Koje reči?

Dobro, nisu bili žuti.

Gospodine predsedavajući, naslušao sam se ovde koječega. Mislim da sam bio figurativan, slikovit, da tu nema ništa zlonamerno sa moje strane.
Za poslednje četiri godine prekomerna administracija izdavanja građevinskih dozvola otežavala je mogućnost bilo kakvog oporavka građevinske industrije. Srbija danas mora steći političku hrabrost i finansijske snage koliko ima da se upusti u bilo kakve projekte, jer ovo danas je samo ostatak nekada ponosne srpske visokogradnje i niskogradnje.
Nekada su naši građevinci u svetu ostvarivali veliku deviznu korist i veliki devizni priliv. Nekada su građevinski radnici, posebno terenci, na kraju svakog meseca sa ponosom dolazili kod svojih porodica sa punim kovertama, sa poklonima, uzdignute glave. Danas ti isti građevinski radnici na kraju meseca svojim bližnjim se vraćaju bez plata, pognute glave, bez poklona, praznih džepova. Nekada je naša infrastruktura zahvaljujući niskogradnji bila vodeća na Balkanu i u Istočnoj Evropi. Danas smo 130. i 135. u svetu po prugama i infrastrukturi.
Bivši režim je lustrirao radnike iz fabrika, tekstilce, metalce, građevince sa gradilišta, lustrirali su seljake iz njiva. Danas su oni koji su prepolovili građevinsku industriju za 70% smanjili proizvodnju građevinskog materijala, drže ovde pridike. Uništili su sve, reketirali sve, bez ikakvog stida, da čovek ne poveruje, kao da su marsovci vladali ovom državom. Oni neće da nam oproste ni svoje greške. Srbija je nekad bila ponos u građevinskoj industriji. Sa su oni ostali, bili bi kao likovna akademija. Sa njima bi se mogli slikati.
Na kraju, s obzirom da su ovde citirani razni izvori, i ja ću da pročitam jedan citat. "Deset godina ovom zemljom vladaju najgori. Deset godina ovom zemljom vlada bruka i sramota. Skoro deset godina bilo nas je stid da budemo građani ove zemlje. Više nemamo razloga, sklonili smo ih. Oni su bili mehanička prepreka na našem putu, banda uzurpatora koja još uvek ne zna da je smenjena." Hvala.

Gospodine predsedavajući, reklamiram čl. 27, 106. i 107. Ovde se kroz povredu Poslovnika više puta mene vređali, čak su rekli da sam napravio i pečat od krompira. Šta ćeš, Seljačka stranka, nemamo para i mi smo, eto, napravili sebi pečat od krompira. Nemamo za prijatelje tajkune itd.
Hoću da vam kažem da nisam povredio Poslovnik, već sam citirao. Reći ću vam, pošto očigledno više Zoran Đinđić ne igra nikakvu ulogu kod njih…
(Predsedavajući: Molim vas, ostavite Đinđića. Obrazložite povredu Poslovnika.)
Sačekajte, reći ću vam šta je povreda Poslovnika.
Tom prilikom sam, kada sam ovo izgovorio, citirao Zorana Đinđića. Dakle, to mogu da dokažem. Pogledajte stenografske beleške. Njima sam citirao nekadašnjeg premijera, predsednika Vlade, koji bi još rekao – Vi ste uzrok ekonomske pustoši i narodne nesreće, vi ste samo političko krilo organizovanog kriminala. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Poslovnika, st. 1. i 2. Kaže – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika učinjeno na sednici Narodne skupštine, itd, koja je u toku, a to neposredno po učinjenoj povredi.
Stav 2. – Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Gospodin Cvijan je ukazao na član 107. a posle toga se javila gospođa i reklamirala isti član Poslovnika, istu povredu. Dakle, i dalje tvrdim da ste veoma tolerantni prema opoziciji i da postoje dva poslovnika, jedan važi za nas, a drugi sasvim blaži za njih. Meni to toliko ne smeta. Volim što vi vršite pozitivnu diskriminaciju, volim što dozvolite njima ono što nama nije dozvoljeno.
Ali, neka mera mora da postoji, neko mora da im to objasni. Ja ću pokušati da objasnim. Njima se stvarno može pomoći, ali moraju sarađivati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću ja glasati za ove izmene i dopune zakona, mada u suštini nisam zadovoljan obimom predviđenih novih kaznenih dela. Voleo bih da je tu prepisano ono kazneno delo koje je nedavno usvojeno u ruskom zakonu, koji se zove strani agent, a to su političari koji prime neovlašćeno novac iz inostranstva, stave ga u privatni džep. Mislim da bi to rešilo mnoge naše probleme u Skupštini.
Meni je stvarno žao što nismo ovim Krivičnim zakonikom obuhvatili i taj pojam koji se u Rusiji zove tzv. strani agent. Tu bi jasno bilo ono da nije bilo otpora do pobede, već je bilo ono otpora do love. To bi vrlo lepo bilo da smo uveli taj član zakona. Na moju žalost, nismo.
Što se tiče seta zakona o tužilaštvu, sudijama, Krivičnom zakonu itd, taj set treba da otkloni posledice koje smo zatekli. Valjda je to svima jasno. Pravosuđe koje smo mi zatekli je bilo takvo da se nije znalo ko je gori, da li oni kojima se sudi, ili oni koji sude. Često su oni koji sude po meni bili gori od onih kojima sude. Rešetke da ste stavili na pojedine sudove i na pojedina veća, dušu ne bi ogrešili, to tvrdim. Ta boginja pravde za vreme vlasti bivšeg režima je tako bila silovana, da mislim da nema doživotnih kazni koliko bi oni trebali da izdrže za takvu vrstu primene Krivičnog zakonika koji su oni primenjivali.
Za vreme vlasti bivšeg režima nije bio ni bitan Krivični zakonik, nisu trebali da ga menjaju. Njima je bio sud u ministarstvu. Sudio je ministar ili ministarka, sudio je državni sekretar. Nije se sudilo po zakoniku. Nikakve izmene i dopune njima nisu trebala. Njima je to sve bilo u jednoj kancelariji. Ko im smeta, oni presude, odleže kaznu. Radili su šta su hteli, ali nisu mogli dokle su hteli. Bili su i kadija i sudija, a sad se boje sudova koje su sami instalirali. Oni misle da ćemo mi vršiti politički pritisak na način na koji su oni vršili politički pritisak nad sudovima i znajući koliko su ti sudovi bili podobni njima, oni se boje da će biti podobni nama i da će sankcionisati neke od njih. To njihov strah.
Zato nisam zadovoljan ni činjenicom što ovim Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se najstrože krivično sankcioniše politički pritisak na pravosuđe, na tužilaštvo, na sudove, na apelacione sudove, itd, što se nesporno dešavalo za vreme njihovog mandata. Uz puno saučešće porodici Brisa Tatona, pomenuću samo taj slučaj. Tvrdim da kvalifikacija pravna, koja je tada ustanovljena, uz neviđeni politički pritisak i uz neviđenu državnu pravosudnu sramotu, da ta kvalifikacija tog krivičnog dela ne stoji, da svi svedoci nisu saslušani, da svi dokazi nisu izneseni, da su neki mladi ljudi koji su možda bili huligani, trebalo im je suditi zato što su huligani, presuđeni iako nisu bili tu, da je ta pravda bila malo slepija nego što je trebala da bude.
Ko će sad to da ispravi? Svi smo bili svedoci neviđeno političkog pritiska koji je rezultirao sa kaznom od 240 godina zatvora. Da li je to taj Krivični zakonik koji su oni primenjivali? Svi smo bili svedoci da je to bilo pravno nasilje, državno, političko, pravno nasilje …
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, vrati se na ovu izmenu i dopunu zakona, na temu dnevnog reda.)
Govorim o Krivičnom zakoniku.
(Predsedavajuća: Ne, govorite o primeni prethodnog.)
Sačekajte malo. Jasno sam rekao u uvodu ovog obrazloženja da nisam zadovoljan što nije zabranjena takva vrsta političkog pritiska na pravosuđe, odnosno
što Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se i u takvim situacijama sankcionišu oni koji vrše politički pritisak na pravosuđe da donosi dosta sramne presude, za koje ne znamo ko će i na koji način moći da ispravi, s obzirom na ustavni i zakonski postupak u takvim situacijama.
Što se tiče amnestije koja je pomenuta ovim Krivičnim zakonikom i koji su pominjali naši oponenti, moram ponovo da podsetim da su 2001. godine amnestirani svi republički zakoni Zakonom o amnestiji, svi sem pedofila, a pedofili nisu amnestirani jer je bio podnešen amandman koji je Vlada prihvatila. Da su saveznim zakonom amnestirani od onih koji sad prigovaraju teroristi, osobe koje su bile osuđene za krivično delo terorizma, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, rušenje ustavnog poretka i suvereniteta, 160 članova "dreničke grupe" amnestirano. Mnogi od njih su možda kasnije učestvovali u zločinima u tzv. "žutoj kući", nemojte sada da se neko u toj "žutoj kući" opet prepozna.
Dakle, i to nam se dešavalo i sad neko u ovoj amnestiji priča ponovo. Ovim zakonikom je predviđena amnestija kad neko izdrži dve trećine kazne da ne bi dobio opet neku opomenu, to moram da kažem.
Ovde je predviđena mogućnost kućnog zatvora, ali samo za dela do godinu dana. To pozdravljam, jer će država uštedeti mnogo para. Takvih dela je najviše. Čovek ukrade kobasicu itd. Sad će biti puno sitnih krađa. Rezultat toga je potpuno ekonomski uništena država. Hoćete li da kažete da je neko za četiri meseca ekonomski uništio državu? Rezultat ekonomskog uništenja će biti opšte siromaštvo. Porašće niz krivičnih dela, biće sitnih krađa ili krađa koje će biti na ivici krivičnog sankcionisanja. To do godinu dana, dajte makar ljudi koji moraju da pokradu zato što su ostavljeni bez ikakve perspektive …

Zašto? Zato što sam zagovornik kućnog pritvora?
Pročitajte Krivični zakonik. Upravo govorim o tome da mera od godinu dana zatvora može da se zameni, to sam nazvao kućnim pritvorom, dakle, da kažnjena osoba može to da izdrži kući. Ako to vama nije u skladu sa procedurom i Poslovnikom, ne znam o čemu treba da govorim. Da li treba da govorim o "Orkanskim visovima"?
Takođe, pozdravljam kažnjavanje dogovaranja ishoda sportskih takmičenja i drugih takmičenja, ako sam dobro razume, s obzirom da sam i sam bio žrtva jednog takvog takmičenja, pa nemojte opet da zaradim neko upozorenje ili opomenu, jer sad pričam takođe o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kao žrtva ni jednog nameštenog takmičenja, koji nije sankcionisan upravo zato što krivično delo nije postojao u zakonu.
Što se tiče drugih izmena i dopuna, po pitanju droge, mislim da smo tu pooštrili pravila, da je ovaj Krivični zakonik daleko bolji neko onaj, da je tu nešto dopunjeno pa neće moći neka spisateljica da bude tri put trgovala sa drogom, pa maltene kažnjena nešto novčano, maltene je nisu odlikovali. Takav im je bio Krivični zakonik, tako su ga oni primenjivali.
Nadam se ne samo da ćemo usvojiti bolji Krivični zakonik, izmene i dopune i ovaj set zakona, već mislimo da ćemo to na bolji način i primenjivati bez ikakvog političkog pritiska.
Zatečeno stanje već sam opisivao. Naš narod od nas očekuje hleba i pravde. Više od hleba očekuje pravdu. Ovde je spominjan Aleksandar Vučić. Ovde je rečeno da treba da poseti Šešelja u zatvoru. Slažem se sa tim. Ali, takođe bih voleo da on kaže koji su to političari, imenom i prezimenom, primali novac. Mislim da bi on posetio vrh jedne opozicione stranke u našem Centralnom zatvoru. Kad već hoće da govori o poseti, može ta poseta da bude i unutrašnje prirode, ne mora da se ide u inostranstvo.
Narod hoće pravdu, narod hoće pravnu državu. Pravna država je skup pravila. Zato danas kada ulazite u Skupštinu imate Karađorđa desno, pogledajte ga. Seljaci su napravili ovu državu. Eno vam tamo Sretenjski ustav. Njega su seljaci doneli. Ne trebaju vam bolji krivični zakonici. Bili su moderniji u ono vreme, moderniji od većine evropskih. Tako smo mi seljaci pravili državu i zakonike. On vas pita, gospodo iz bivšeg režima, gde vam je država? Desno je car Dušan. Mi nećemo ništa novo, samo carstvo Dušanovo, odnosno taj zakon bi meni važio, Deset božijih zapovesti i zakon cara Dušana. On drži taj zakon i pita – gospodo poslanici, gde vam je zakon pred kojim su svi građani jednaki pred zakonom?

Ovo je načelna rasprava i lepo pričam da bih ovaj zakonik zamenio Dušanovim zakonikom, pa bi ovi ovde negde visili naopačke, zato što je to sankcija za neko krivično delo. Imali smo pretke s kojima možemo da se ponosimo. Ko će se ponositi nama? Tačnije, ko će se ponositi sa ljudima iz stranke bivšeg režima? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamirana je povreda člana 27, a ja reklamiram povredu člana 103.
Seljak sam čovek i ne razumem se u te vaše zakone baš toliko, ali se ipak malo više razumem nego neki drugi. Član 27. kaže – Narodna skupština obrazuje stalna radna tela i može obrazovati privremena radna tela. Stalna radna tela su odbori.
Ne razumem da li sam govorio o tim nekim radnim telima? Reklamirana je povreda Poslovnika, član 27. Reklamiram član 103. – narodni poslanik, i tako dalje, ima pravo da ukaže usmeno na povredu Poslovnika.
Sasvim je pogrešno, seljak sam čovek, ali čitam ono što mi donesu u Skupštini i čitam sve zakone i sva pravila, a čitam i Dušanov zakonik. Ponosim se carom Dušanom. Neko se ponosi nečim drugim. Neko se možda prepoznao u onoj spisateljici. Neko se prepoznao po tome što je oslobođen od droge. Stvarno za to nisam kriv.
Vas molim da mi, bez obzira što mi niste dali opomenu, sada date opomenu zato što hoću da mi je date. Čast mi je da mi date opomenu zbog takvih. Hvala.

Mislim da je sada prekršen član 27.
Na stranu sve to, neko je rekao da sam izvršio krivično delo falsifikovanje pečata. Gospođo, rekli ste da sam falsifikator. Vi na tu vašu zgradu u Krunskoj ulici ...
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, niste pomenuti.)
... treba da stavite tablu da je to specijalna ustanova. Rekli ste da sam nešto falsifikovao, da sam falsifikovao pečat ...

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se kao pacijent, dakle, nisam lekar. Mislio sam da danas raspravljamo pre svega o pravima pacijenata pa shodno tome i o pravima lekara da budu plaćeni za usluge koje putem zdravstvene zaštite treba da imaju svoje lične dohotke, zato što leče pacijente.

Mislio sam da su pacijenti u prvom planu, ispostavilo se da su lekari u pravom planu, a pacijenti u drugom. Razlog tome, najverovatnije što imamo u Skupštini previše lekara. U državi Srbiji živi negde 30 do 40 % ljudi na selu, zemljoradnika i imaju jednog predstavnika, tj. moju malenkost. Dakle, gotovo, što bi neki rekli iz opozicije, nemaju ni jednog kad sam ja u pitanju jer ja ne vredim ništa. Najverovatnije po njima. Ali, ljudi sa sela imaju jednog predstavnika, lekari očigledno imaju daleko više. Imajući u vidu sve to mislim da i mi pacijenti imamo neka prava i želim da tom prilikom izjavim sledeće.

Glasaću kao predstavnik jedne male seljačke narodne stranke i glasaću svakako da ovaj dug koji je napravljen u zdravstvu, za koji ćemo tek utvrditi kako je nastao, jednog lepog dana kada bude padala kiša, znači, nećemo ga najverovatnije utvrđivati kako su ti dugovi nastali za vreme vlasti i bivšeg režima, ali ćemo te obaveze pretvoriti u javni dug, to znači dug svih građana. Prebacićemo to kao na mrtvu kobilu i sad da vidimo ko će da plaća taj javni dug. Neće ga plaćati samo oni koji su osigurani, neće ga plaćati samo korisnici zdravstvene zaštite, već će ga plaćati svi građani, pa i oni koji nisu imali pravo na lečenje o ovom trošku. Dakle, plaćaće ga oni koji nisu uživali nikakav stepen zdravstvene zaštite ili oni koji su u potpunosti se lečili privatno, bez ikakvih usluga od strane zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Hoću sledeće da kažem. Ne možete od ništa napraviti nešto. To može samo u politici, u realnom životu ne može. Dakle, u politici od nekoga ko je niko i ništa možete napraviti nešto, pa sad ko se prepoznao u ovome prepoznao se, ipak sam rekao i moju dušu sam nekako očistio. Ali, u zdravstvu to ne može, morate imati pare. Da bi imali pare moramo da ih zaradimo. Barem mi na selu znamo da za određene svrhe moramo da izdvojimo za javnu potrošnju, odnosno za zdravstvo, da moramo da izdvojimo neke novce, a te novce moramo prethodno da zaradimo.

Hoću da kažem da naš privredni sistem, ovde se lekari mogu svađati koliko će koji dom zdravlja dobiti, koliko će koja zdravstvena ustanova dobiti novca, koja će zdravstvena ustanova dobiti koji aparat, koja će dobiti više lekova, koja će dobiti veći oprost dugova. Vi se tu možete svađati danima ali nećete popraviti stanje u zdravstvu sve dok se zajedno ne dogovorimo da stvorimo neku novu državu Srbiju koja će biti zemlja šansi. Dakle, gde će ljudima između ostalog biti dostupno i zdravstvo, dakle, besplatno zdravstvo, kao školstvo, kao i neke druge stvari.

Takođe, hoću da kažem da je bilo mnogo zloupotreba, da se zdravstvo koristilo u izbornoj kampanji, pa je najverovatnije i proizvod svega toga i povećani broj lekara u ovoj skupštini, ne želeći nikoga da zbog profesionalnog zanimanja, da mu umanjim vrednost, dakle, sama struktura je malo prema biračkom telu nepovoljnija, ali to je najverovatnije rezultat toga da je zdravstvo malo više politizovano, nego što bi trebalo da bude.

Recimo, kod mene u Inđiji u Domu zdravlja, redovno za izbore organizuju "bazare zdravlja", gde učestvuje u korist jedna partija koja sada više nije na vlasti, oni su organizovali "bazare zdravlja"…

Ja sam u temi, tako su nastali ovi dugovi, mislim na 13 milijardi, zato što je zdravstvo korišćeno u političke svrhe, tamo je deljen propagandni materijal, između ostalog, proverljivo je, na račun Doma zdravlja u Inđiji, dobio sam poziv, zato što sam prigovarao, da se u interesu mog zdravlja pozivam, da se proverim na takvom političkom "bazaru zdravlja". Dakle, taj telegram imam kući, on je plaćen iz Fonda za zdravstvo o trošku tog doma zdravlja i potpuno sam ja u temi. Bojim se da moramo prvo da eliminišemo politizaciju zdravstva, a potom malo da zavrnemo rukave, a ne ruke, da nešto zaradimo, pa da određeni procenat društvenog proizvoda ide u zdravstvo i time ćemo otkloniti sve probleme i raskole koje međusobno doktori imaju po partijskim linijama. Hvala, kao pacijent.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko Srđan Šajn ne povuče amandman, kao predstavnik Narodne seljačke stranke imam obavezu da glasam za ovaj amandman koji glasi, a Srđan Šajn ga nije pročitao – supružnici i žene u vezi sa planiranjem porodice i u toku trudnoće i roditelji do 24 meseca nakon porođaja uživaju potpunu zdravstvenu zaštitu. To je suština tog amandmana. Nisam čuo da ga je pročitao.

Iz razloga što nam preti bela kuga, taj amandman ću podržati i glasati ukoliko ga predlagač ne povuče. Razlog za to je naravno, što ja živim na selu, što većina seljaka nije po raznim osnovama, nije drugačije osigurana, i mnogi su bez ikakvog osiguranja i ukoliko planiraju porodicu i dobijaju prinovu, a seljaci su ljudi koji ne znaju šta je godišnji odmor, letovanje, zimovanje, sa minimumom zdravstvene zaštite, jer kad ne plate doprinose kao fizička lica njima se doprinosi kasnije ne odbijaju i moraju da ga plate pre ili kasnije, makar i nakon tri godine.

Dakle, nisu obuhvaćeni onim zakonom koji je gospodin Dinkić predložio da se poslodavcima koji nisu platili doprinos za zdravstveno osiguranje, ono oprosti, to se ne odnosi na poljoprivrednike. Mnogi od njih nisu-jesu predmet osiguranja, ali s obzirom da to ređe plaćaju, znači, u toku trudnoće, u toku ova 24 meseca, nisu osigurani na drugi način i ako bi imali želju, oni jednostavno to ne mogu da plaćaju.

Ovo bi bio jedini način da imaj uto osiguranje. Mislim da bi to koliko-toliko podstaklo da u Srbiji gde na selu na jedno krštenje dođe više od 10 opela, da bi to možda povećalo ovaj broj krštenja, dakle, da ne bude jedno na 10 opela, da makar budu dva. Nama nestaju ne samo seljaci i seosko stanovništvo, nama nestaju cela sela i manji gradovi. Iz tog razloga, bez obzira da li je amandman precizan ili ne, podržaću ga ukoliko ne bude povučen. Razlog još veći, recimo da nezaposleno lice, koje je tranvestit, nezaposleno lice ima osiguranje i čak ima pravo da mu država plati promenu pola. Ako je to tako, onda ću ovaj amandman ne da podržim ne jednom rukom nego sa dve. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati ovaj amandman. Kao predsednik Narodne seljačke stranke meni je obaveza da podržim sve amandmane, ma ko ih predložio. Dakle, da ih je predložila i stranka bivšeg režima, ja bi ih podržao.
Smatram da su seljaci napravili ovu državu modernu. Dakle, i Karađorđe i Miloš Obrenović su bili seljaci, kao što znate. Svaki dan kada uđemo u Skupštinu pogledajte malo desno, stoji Karađorđe i drži ova tri prsta. Dakle, za njegovo vreme bilo je para i za seljake, bilo je para da se pravi i država, bilo je para i da se plati Turcima porez, bilo je para da se i zemlja stvara i da se zemlja ne zadužuje. Bilo je para i da se leči narod onoliko koliko je u ono vreme lečen i u nekim drugim krajevima.
Ovaj amandman u potpunosti podržavam. Seljaci su mučenici. Već sam rekao da nemaju pravo ni na godišnji odmor, ni na letovanje, ni na zimovanje. More nije videlo 99% seljaka. Onaj 1% je služio mornaricu. Takva vrsta stanovništva ako ostane bez socijalne zaštite, a tih pola hektara, o kojima ste govorili, može samo da dovede do sledećeg, da domaćini koji imaju dva, tri hektara, moraju dva i po da prodaju, da bi uživali ono što uživaju nezaposleni ljudi i socijalni slučajevi.
Poruka koju šaljemo jeste da neko sa pola hektara ima pravo na obavezu zdravstvenog osiguranja o trošku države, a da onaj ko ima malo više od pola hektara je vrlo loš. Šaljemo poruku da je bolje biti socijalni slučaj, nego seljak. Verujem da nema novca, ali bi se za zemljoradnike moralo naći.
Još nešto hoću da kažem. Nisu nama krive političke stranke i nisu nama krivi narodni poslanici iz drugih političkih stranaka, mi seljaci smo sami krivi za stanje koje nas je snašlo. Jeftino smo prodali svoje glasove. Kada nam uzmu glasove, posle glasova ide sve drugo. Zato su seljaci u položaju da su dobri samo da rade, da ratuju i plaćaju porez, onoliko koliko u ovom trenutku mogu.
Dakle, u ovo vreme nekog lažnog evropejstva, gde mislimo da će Evropa biti zemlja dembelija, gde se podržavaju razne dugine boje, gde se podržavaju razne lažne vrednosti, uvek ću se opredeliti da podržavam Srbiju i tradicije, Srbiju njiva, šljiva, Miloša, Karađorđa, a ne Srbiju duginih boja. Hvala vam.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana i amandmana koji su prihvaćeni od Odbora i Vlade, moram da kažem da nismo birali koja je opozicija podobnija, koja je lepša. Nekome je usvojen amandman, a nekome je usvojen granični prelaz ili kako to kažu, samo prelaz.
Dakle, nije istina da je vršena bilo kakva selekcija, barem što se tiče poslaničke grupe kojoj pripada. Naš rad je bio toliko javan, da bi mogao znati ukoliko bi nam neko preporučio – znate, prihvatite amandman ove opozicije, nemojte ove.
Takođe, nije tačno da nismo prihvatali amandmane ove druge poslaničke grupe. Podsetiću vas da smo usvojili ceo jedan zakon, jednog narodnog poslanika koji je predložio taj zakon i gle čuda, u danu za glasanje, mi smo kao većina glasali za taj zakon, čini mi se da je to bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka, a da je u njegovoj poslaničkoj grupi bilo jedva 15-ak poslanika. Dakle, njegova poslanička grupa nije htela da glasa za taj zakon, ali smo mi izglasali. Dakle, radi se o kvalitetu i opozicije i vlasti.
Što se tiče ovih amandmana, jedan poslanička grupa je imala seriju amandmana i naravno kad prihvatite jedan, drugi, treći, da ćete izabrati da toj poslaničkoj grupi prihvatite i četvrti amandman, a nećete uzeti amandman one druge poslaničke grupe koja tu seriju nije imala. Kada bi ulazili u razloge zašto ona tu seriju nije imala, a ova druga je imala, onda bi došli do podataka da ova prva poslanička grupa još uvek ima puna javna preduzeća gde preko javnih preduzeća želi da očuva određeni novac, partijske kadrove itd. što neinteresuje ove manje poslaničke grupe.
Dakle, odgovorno tvrdim da nismo vršili nikakvu selekciju, niti amandmane prihvatamo na način tako što nam se neko malo više dopada, neko je podobniji, a neko manje. Jednostavno se dogovaramo o tome koji amandman koji je kvalitetniji, koji je primereniji, dakle, nikada nikakva selekcija, barem dok sam ja u ovoj poslaničkoj grupi nije vršena, a mislim da i određeni poslanici iz opozicije to vrlo dobro znaju. Ili prihvatimo, ili ne prihvatimo, ne gledamo ko je potpisao amandman. Hvala.