Dame i gospodo narodni poslanici, svakako ću podržati ovaj zakon. On za socijalno osiguranje vojnih obveznika je pravno lice, organizacija za obavezno socijalno osiguranje u kojoj se ostvaruju prava vojnih osiguranika i obezbeđuju sredstva za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni u tom fondu za socijalno osiguranje vojnih obveznika bez ovog zakona bi imali problema oko plata, naknada i drugih prinadležnosti koje ne bi dobili ukoliko ovaj zakon danas ne usvojimo.
Naravno da se kroz ovaj fond leče razne traume i razni vojni osiguranici koji su postradali, između ostalog, 90-ih godina. Svakako da ovaj fond pruža zaštitu toj vrsti osiguranika, pa smo ovde čuli ko nije mogao gde da prođe, a mislim da ovaj fond pruža usluge zdravstvenim osiguranicima i vojnim osiguranicima i onima koji su prolazili kroz Dobrovoljačku, koji su prolazili kroz Tuzlu i svi znamo kako su prošli. Bilo je puno mrtvih. Bojim se da ima puno invalida i ovaj fond za socijalno osiguranje vojnih obveznika se stara o osiguranju tih postradalih vojnih obveznika u to vreme koji su želeli samo da prođu kroz Tuzlu, samo da prođu Dobrovoljačku, samo da dođu do svojih porodica, samo da dođu do svojih kuća.
Toliko o onima koji su tada imali 19 godina i koji su postradali zato što ih niko nije pitao ni da li žele da studiraju, da li hoće da prođu kroz Dobrovoljačku, da li hoće da prođu kroz Tuzlu. Jednostavno su postradali samo zato što su se našli na tom mestu u trenutku koji je bio veoma buran za prostore bivše Jugoslavije.
Danas se fond najverovatnije stara o osiguranju tih lica. To je za svaku pohvalu.
Ovde je bilo malo uvredljivo nama prigovoriti na tome što neko nije mogao da prođe kada je studirao kroz neko mesto. To je stvarno tragično, ali treba imati u vidu drugu stranu i da mi možemo da budemo pogođeni, jer imamo svoje nastradale, imamo svoje mrtve, imamo svoje ranjene. Ne želim nikom ništa loše i ne mislim da je krivica neke političke stranke zato što se nekom u mojoj familiji, nekim mojim prijateljima, nekima koji su nastradali u Dobrovoljačkoj, nekima koji su nastradali prilikom prolaska vojne kolone u Tuzli, ne mislim da se to desilo zbog neke političke stranke koja danas sedi u parlamentu. Ne mogu da istrpim takvu vrstu uvrede da sam kriv ili da je neko ovde pored mene odgovoran zato što neko nije mogao da studira i da bira gde će studirati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. u vezi člana 106. Član 108. u svom 1. stavu kaže – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Član 106. u svom 1. stavu kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Prethodni kolega je zloupotrebio povredu Poslovnika tako što je sebi uzeo za pravo da on vodi red na sednici i da on oceni šta je tema dnevnog reda.
Dakle, odgovorno tvrdim da Poslovnik niste povredili s obzirom da ste koleginicu opomenuli, bez obzira što se ona držala teme i rekla da uzgajivači činčile ne traže nikakve subvencije, a da je uzgoj činčila neka vrsta stočarstva. Dakle, ona je o tome govorila i mislim da je to bilo u skladu sa dnevnim redom i sa temom. Vi ste je opomenuli i ja sam smatrao da to baš i nije u skladu sa Poslovnikom, a prethodni kolega je dao sebi za pravo da se on lično postara i da on lično oceni ko je to prekršio Poslovnik, ko je govorio o temi, a ko nije govorio o temi.
Dakle, mi smo ovde svedoci da opozicija grubo zloupotrebljava povredu Poslovnika, da time nadoknađuje neko svoje vreme. Nemam ništa protiv pozitivne diskriminacije opozicije, ali u svemu tome se mora imati neka mera, a svedoci smo posebno da dva poslanika iz jedne manje poslaničke grupe gotovo polovinu svog vremena svojih nastupa su koristili povredu Poslovnika.
Dakle, nemam ništa protiv toga da se pozitivno diskriminiše opozicija, ali mislim da se često Poslovnik tumači na štetu većine. Mislim da se moja koleginica držala sasvim teme, da je uzgoj činčila predmet ovog zakona, s obzirom da je rekla da uzgajivači ne traže nikakve subvencije. Jednostavno, traže da se bave svojim poslom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću nešto o zakonu o potvrđivanju ugovora o genetskim resursima.
Veoma je čudno što je ovo ugovor od 2001. godine, a potpisan od Savezne vlade 2002. godine, čekao do današnjeg dana na ratifikaciju. Jako je čudno. Pažljivo sam pročitao i ne dopadaju mi se određeni članovi. S obzirom da se na ovaj zakon ne mogu ulagati amandmani, ne znam kako ću glasati, s obzirom da postoji član 12, 12.1, 12.2, 12.3.
On govori da smo u najkraćem roku u obavezi da ustupimo hitno, bezuslovno i bez naknade svoje genetske resurse. Dakle, sve sorte semena i vrsta koje smo proizvodili kao semenski sadni materijal uključujući i samonikle. To što ćemo mi obrnuto imati neka prava, ništa nam neće pomoći. Mislim da je namera onih koji će imati koristi od ovakve vrste ugovora, pre svega da se domogne naših genetskih resursa, s obzirom da su svoje upropastili.
U kontri, mi možemo da to tražimo od njih ali ćemo i naići na GMO. Bez konsultacije sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institutom za
kukuruz iz Zemuna, koji tvrde da nisu obavešteni o ovom zakonu, neću glasati dok se ne izvrši to konsultovanje, s obzirom da po njih mogu nastati nenadoknadive štete. Ne želim u tome da učestvujem ukoliko ovim zakonom o potvrđivanju ratifikacije ovog ugovora, po naše semenarske kuće bude šteta koja će biti manja od koristi.
Razlog je i to što je taj ugovor iz 2001. godine, potpisan od Savezne vlade 2002. godine, čekao do dana današnjeg na ratifikaciju. Time je moja sumnja malo veća. Ostalo iz tog zakona nije sporno, ali taj član 12, 12.1, 12.2, 12.3, odeljci a), b), c), d) i f) bi mogli da budu veoma štetni za oba instituta sa kojima ću se konsultovati.
Što se tiče zakona o podsticajima, kao predsednik Narodne seljačke stranke, kao jedini zemljoradnik u ovoj skupštini, sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, koji je prošle godine obrađivao 450 hektara, od toga je preko 400 bilo državni zakup, mogu da kažem da je ovaj zakon korak napred. Ovde danas od zemljoradnika sam samo ja. Nisu nam krivi ni lekari, ni ekonomisti, ni psihijatri. Krivi smo mi, sami seljaci što se nismo sindikalno udružili, nismo se politički udružili. Svoje glasove smo prepustili olako onima koji sada nama sole pamet a nemaju ni jednog zemljoradnika u svojim redovima. U kampanji su bili kravoljubci. Bik im je bio na prvom mestu, krava im je bila na drugom, a seljak na izbornoj listi je bio, čini mi se sto prvi.
Kao jedini zemljoradnik, ne sporim pravo da drugi komentarišu ovaj zakon, ali mi je žao što nemam više svojih kolega zemljoradnika, time bi ova diskusija bila malo plodotvornija. Mogu seljaci bežati od politike, ali oni koji gledaju ovaj prenos treba da znaju da politika i političari nikada neće bežati od njih. Ni od njih ni od njihovih imanja. Kada daju olako svoje glasove i kad ne razmišljaju, iza glasova ide sve drugo. Sindikalno, politički i neudruženi, uvek će biti lak plen za one koji će manipulisati njihovim glasovima, a samim tim i njihovim imanjima.
Što se tiče devedesetih, svi znamo da je to tehnološki zaostatak, da te posledice još uvek vučemo zbog zastarele mehanizacije i opšte tehnologije. Što se tiče 2000. godine, a ministar je tada učestvovao u tome, svi smo očekivali da ono što smo izgubili dok smo nosili teret socijalnog mira, da se to nadoknadi dvehiljaditih godina. Nažalost to se nije desilo.
Subvencije, odnosno podsticaji su uvedeni tek 2008. godine, na veliki pritisak kada su određene stranke videle da će izgubiti glasove, onda su te subvencije uvedene, ali bile su neredovne, selektivne. Uvođenjem uredbi nisu bile dugoročne, nisu mogle da kreiraju poljoprivrednu politiku, a posebno nisu mogle toj evropejskoj snazi da daju doprinos da iskreiraju zajedničku poljoprivrednu politiku, kako se to vodi u EU od 1962. godine, a koja je dogovorena Rimskim ugovorima iz 1957. godine.
Zajednička politika Evropske unije, kojoj su oni težili, ali nisu težili da sprovode tu poljoprivrednu politiku i doživela je više reformi, osamdesetih i devedesetih godina i agendom iz 2000. godine i 2007. godine je utvrđena politika koja važi do 2013. godine. Ovo što imamo u zakonu o podsticajima je sasvim u skladu zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije. Gotovo da je prepisano, a s obzirom da je program moje stranke sličan tome nemam razloga da zbog teksta zakona, da zbog premija podsticaja, da zbog regresa kreditne podrške ne podržim ovaj zakon, jer je on u skladu sa zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske unije.
Ono što je problem, a bio je problem i ranije, daleko izraženiji, a to je visina tih podsticaja. Naša poljoprivreda se takmičila sa okruženjem koje je imalo tri i po do četiri puta veću premiju po hektaru, a kod nas su gospoda tu premiju vodili selektivno. Zavisila je od volje ministra. Ti podsticaji nisu bili redovni i jednom su čak pred predizbornu kampanju 2012. godine, tri puta promenjena poljoprivredna politika za mesec dana.
Kada promenite podsticaje, onda ste promenili poljoprivrednu politiku, način na koji su oni to hteli, pa po kilogramu, pa po hektaru, pa napred, pa nazad, pa protesti, pa ubeđivanje. Dakle, to je govorilo o njima da nisu vodili dovoljno pažnje o poljoprivrednoj politici. Njihova namera je po meni bila sledeća – da posle seljaka koji su lustrirani iz fabrika i seljaci budu lustrirani sa njiva. To je jedina lustracija koju su oni 2000. godine sproveli i imali nameru da sprovedu. Dokaz za to su i olako prodata imanja Mađarima, Hrvatima, tu ne govorim o nacionalnosti već o državnosti. Vlasnici tih imanja gotovo na 50.000 hektara postali su čak Irci i Britanci na poluskrivene i skrivene načine. Danas oni prigovaraju za Arape. Lično nisam ni za Britance, ni za Irce, ni za Hrvate, ni za Mađare, a nisam ni za Arape, ja sam za Srbe i srpske seljake. Ali, tehnološki zaostatak koji je nastao, bojim se da će se morati nadoknađivati nekim drugim investicijama, s obzirom da njihova agrarna politika nije dala neki rezultat.
Ovaj zakon je nekoliko koraka napred ispred njihove poljoprivredne politike, zato što se može reći da je dugoročan, ukoliko ga ne budemo menjali svake godine, da poljoprivrednici mogu da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da sasvim dovoljno govori i o proizvodnji i o zašiti životne sredine i u ruralnom razvoju i o zaštiti nekomercijalnih malih gazdinstava, dakle, obuhvatio je sve elemente poljoprivredne politike, čak i reformu koja će obuhvati, odnosno koja će stupiti na snagu u poljoprivrednoj politici EU od 2013. do 2020. godine.
Pored ovoga, mi moramo da izvršimo i zemljišnu reformu, da se ne bi svađali ko je šta prodao, šta je koliko prodao, ko je kome prodao, već da se svađamo oko toga ko je koliko kupio. Dakle, mi moramo sprovesti neku zemljišnu reformu i dati šansu mladim poljoprivrednicima da svoja poljoprivredna gazdinstva uvećaju za po 20 do 30 hektara i da to bude neka vrsta državne kreditne podrške, državni krediti koji će oni otkupljivati i da hektar košta 10.000 evra. Neka ga otplaćuju na 30 godina po 350 evra godišnje, biće zadovoljna i država i oni i tako će oni svojim rukama, svojim radom izdržavati sebe i svoje porodice.
Takođe, treba pažnju posvetiti, s obzirom da živim u Vojvodini, vojvođanskom rukovodstvu. Ja sam hiljadu puta govorio da Vojvodina i Vlada Vojvodine nisu ista stvar. Dakle, kad govorite i kad se govori o tome kako su nešto Vojvođani protiv ovog zakona o podsticajima i nekih investicija, treba da znate da to govori Vlada Vojvodine, a Vlada Vojvodine i građani Vojvodine nisu jedno isto, ma koliko neko od nas ili neko od njih mislio da može da se poistoveti vlast sa narodom.
Dakle, mislim da ovaj zakon vredi podržati, ali visina subvencija mora da bude veća da bi mogli da se takmičimo sa visoko subvencionisanim poljoprivredama koje su oko nas, a vrlo brzo će proći i 2013. godina, doći će 2014. godina. Tada će poljoprivredni proizvodi sasvim slobodno ulaziti u ovu zemlju. Za četiri godine od ratifikacije SSP, stranci će moći da kupuju zemlju na teritoriji Srbije. Dakle, doći ćemo u poziciju da nećemo moći da se sa ovom visinom subvencija nosimo sa poljoprivredom stranih zemalja
Još jedna zabluda koja važi u javnosti, a voleo bih da to ministar potvrdi, subvencije nisu poklon zemljoradnicima. Kad subvencionišete i premirate poljoprivredu, vi subvencionišete potrošače i prerađivačku industriju, zato što je ona sigurna da pod poznatim uslovima, pod jeftinijim uslovima mogu da nabave sirovinu, da naprave konkurenti prehrambeni proizvod i da nam poljoprivreda i prehrambena industrija budu konkurent.
Što se tiče malog prinosa po hektaru, tvrdim da ni u okolini nije puno veći, a što se tiče izvoza od samo 500 evra po hektaru, za to nije krivo ni ovo ministarstvo, ni ova Vlada. Jednostavno, uvozom po damping uslovima poljoprivrednih proizvoda sa visokim subvencijama uništeno je domaće stočarstvo. Sada će trebati godine da se to oporavi. Zato je moj apel da Ministarstvo posebno pokloni pažnju malim seljačkim gazdinstvima po Srbiji i da, bez obzira što Dragan Marković Palma nije tu, ako treba poklanjamo po tri, četiri krave po domaćinstvu, da se ta sitnija gazdinstva od tri do četiri hektara ožive kroz stočarstvo, kroz povrtarstvo jer ova zemlja izvozi kukuruza, soje i raznu drugu stočnu hranu u vrednosti od 700 miliona evra godišnje. Time direktno na manjoj proizvodnji mesa gubimo daleko više od tih 700 miliona, gubimo jednu milijardu, na proizvodnji mleka i mlečnih proizvoda gubimo još 300 miliona evra. Dakle, izvoz poljoprivrednih proizvoda, ako oživimo stočarstvo i prehrambenu industriju, biće dve do tri hiljade evra po hektaru i približiće se standardima zemalja EU. Dakle, za sve to nije kriva Vlada ova. Kriva je bivša.
Još nešto. Meni se dopada što će biti izvršen nadzor nad podsticajima što će poljoprivredna inspekcija morati da radi svoj posao. Dosta je bilo. Ovo je dokumentacija. Ovde ima ljudi koji žive u Erdeviku, pa neka kažu da li ja lažem. Ovo je dokumentacija o isplaćenim subvencijama od milion i 600 hiljada evra za vinograde u Erdeviku. Sada pitam ljude koji žive u Erdeviku – da li, sem nekoliko hektara tog vinograda, postoji ikakav drugi vinograd na tom mestu? Šta tužioci, šta policija radi, ne znam, ali ova dokumentacija jasno govori da je bivša Vlada isplatila milion i 600 hiljada podsticaja za vinograde koji ne postoje.
Evo, sasvim odgovorno tvrdim, mislim da ovde rade neki ljudi koji žive u Erdeviku i koji ove moje tvrdnje mogu potvrditi, a ova dokumentacija može da se prekontroliše.
Što se tiče pomenutog premijera, ovo je moja fotografija od 20. jula u vinogradu koji je već postojao.

Govorim o zloupotrebama subvencija i o nadzoru i nemojte me prekidati. Sasvim sam jasan. Za ovaj vinograd je isplaćeno podsticaja 525.000 evra. Ovu fotografiju za naslovnu stranicu sam pravio ja, a ovo sam im poslao kao dokaz, kao izvor informacija da mogu da tuže mene ukoliko sam govorio neistinu. Govorim o podsticajima, o 41 milion. U tom trenutku je bilo 525.000 evra. Ti su podsticaji isplaćeni na zemljištu koje 20. jula još nije bilo zakupljeno, za vinograd koji je postojao i koji je Kole ustupio jednokratno bivšem premijeru, da bi ovaj u decembru zemljište zakupio na pet godina i zbog zakupa zemljišta na pet godina dobio subvencije za vinograd koji će saditi navodno za pet godina. Koja država i koji propisi, pitam ministra, mogu da daju podsticaje za sadnju vinograda…(isključen mikrofon.)

Ja sam u temi. Govorim o nadzoru. Ovaj zakon o subvencijama, ministar je tu, govori o tome da će biti povećan nadzor da se ove stvari više ne dešavaju, da se nekom ne isplati 525.000 evra za sadnju vinograda koji će saditi na pet godina. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Taj ministar koji je isplatio premiju subvenciju za vinograd koji će trajati pet godina treba da ide u zatvor zajedno sa onim koji im je dao subvenciju.
Da ne bih dobio još neku opomenu od vas, završiću svoju diskusiju sa jednom rečenicom – zemlja pripada onima koji je obrađuju i nadam se da će se to u Srbiji jednog dana desiti i da neće pripadati onima koji su nas obrađivali. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao jedan od 138 koji se potpisao na Predlog ovog zakona moram da kažem da sam zaprepašćen povodom ovog amandmana. Tumačenjem razlika u jednoj grupi koju čine 138. Zaprepašćen sam da stranke koje sebe nazivaju demokratskim, koje u svom nazivu imaju reč demokratska, osporavaju pravo na razliku u jednoj grupi.
Dakle, demokratija je bogatstva razlika i poštovanje razlika. To što vi vidite razlike između 138 poslanika kroz jedan amandman, ne znači da vidite i podele. Razlike i podele su dva posebna pojma…

Bilo bi dobro da ovo isto primenjujte i kada govore neki ubledeli graničari, kada bi to primenjivali prema njima, ne verujem da postoje dva Poslovnika. Ono što je dozvoljeno drugima, valjda je dozvoljeno i meni.
Bilo bi dobro da ste prethodnika opomenuli koji je govorio i o Kosovu i ne znam o čemu, da ste ga opomenuli. Pokušavam da govorim o amandmanu koji je predložan na planiranje javnih nabavki, i na zamerke koje smo čuli sa strane oponenata da ovaj amandman koji je podneo jedan od predlagača, da je to neki razdor, da je to neka podela itd. Pokušavam u sklopu ove rasprave da se uklopim u temu, ako dozvolite.
Kako su kod njih izgledale te razlike to mogu i da pogledam. Posebno, povodom planiranja javnih nabavki. Ovo su vaši ljudi, dva vaša čoveka. Jedan je predsednik opštine, a drugi je direktor javnog preduzeća, gde je predsednik opštine silom terao direktora javnog preduzeća da isplanira i izvrši nabavke skupljeg poslovnog prostora. Kada je ovaj to odbio, bio je smenjen.
Dakle, za razliku od vas mi svi ne razmišljamo jednom glavom. Svako razmišlja svojom, otuda i ovaj amandman i otuda i ova mala razlika. Ako vi razmišljate glavom svog vođe to je vaš problem. Ovde je takođe rečeno nešto preko čega ne mogu da pređem, da su od nas pukla leđa narodu. Nisu leđa pukla narodu od nas, već od vas. Ne biste danas tu imali milionere, ne bi vam predsednik bio milijarder da niste opljačkali ovaj narod, odnosno da nije opljačkan za vreme vaše vlasti.

Amandman na planiranje javnih nabavki. Govorio sam o tome, da se pojavila jedna mala razlika, da je nama zamereno sve i svašta, da nam je zamereno da su zbog nas pukla leđa narodu, tvrdim da nisu, da je to od bivše vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 108. i 109. Poslovnika. Član 108. glasi – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući u ovom slučaju, a ne neko iz neke poslaničke grupe. To je jedan.
Član 109. govori o tome kada se opomene izriču narodnom poslaniku. Više puta sam upozoren da se vratim na dnevni red i govorio sam o planiranju o javnim nabavkama, s tim što sam komentarisao samo ono što je rečeno iz te jedne poslaničke grupe. Ništa nisam izmislio.
Što se tiče nekog štetnog segmenta itd, nečistog lica, o tome ne bih govorio. To govori o onome ko govori da sam to ja…
(Predsedavajući: Nemojte sada prelaziti na repliku. Možete samo o povredi Poslovnika.)
Govorim o povredi Poslovnika, da je trebala po članu 109. da bude izrečena opomena narodnom poslaniku koji je mene nazvao štetnim segmentom. Nisam ja utvrđivao granicu sa Editom Tahiri. Nisam ja utvrđivao granicu sa Tačijem. Nisam ja povredio ustavni poredak, teritorijalni integritet i suverenitet. To je uradio neko drugi.

Ne tražim. Hvala.

Prihvatio bih ovaj amandman, on ima smisla, s obzirom da se u tenderima prilikom privatizacije uvek uključivao član sindikata. Dakle, jedan od članova komisije je uvek bio predstavnik sindikata preduzeća koje se prodavalo. Ali, ima jedan problem. U ovim javnim nabavkama imate javna preduzeća koja će vršiti javne nabavke, a koja uopšte nemaju sindikat. Dakle, nije obaveza zaposlenih da budu članovi sindikata, niti je obaveza javnog preduzeća da taj sindikat ima, jer ima javnih preduzeća, recimo, za urbanizam itd, koja će vršiti javne nabavke, a  koja imaju dva zaposlena i uopšte nemaju nijednog člana sindikata. To je ona dilema koju sam imao prilikom čitanja ovih amandmana juče kada smo imali onu pauzu.
Dakle, amandman je sasvim uputan, ali se bojim da ima firmi koje nemaju sindikat i šta ćemo onda, pošto je ovo obavezujuće? Zahvaljujem.

Ovde ima samo jedna sugestija, da se izvrši tehnička ispravka povodom ovog amandmana. Mislim da je došlo do gramatičke greške u stavu 10 – u Komisiji se ne mogu imenovati lica koje mogu biti u sukobu interesa za taj predmet javne nabavke, da se ovo "koje" pretvori u "koja". Mislim da je gramatička greška prilikom kucanja. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, mislio sam da sam odmah posle Vučete Toškovića, ali nema problema.
Pozdravljam nameru predlagača ovog amandmana, nameru da se stvore uštede i da se formira budžet u koji će se slivati ušteđena sredstva. Na neki način su me pozitivno iznenadili. Prestali su da razmišljaju novčanikom svojih lidera i liderčića i počeli da razmišljaju glavom, makar to na prvi pogled liči. Ali…
Da li možete da zavedete malo reda u ovoj nedisciplinovanoj grupi?

Koliko se sećam tema dnevnog reda je ušteda i stvaranje budžeta, to su oni predložili. Tu nameru pozdravljam i rekao sam da pozdravljam to što su prestali da razmišljaju novčanikom.

Pozdravio sam tu nameru što su prestali da razmišljaju novčanikom svojih vođa, već su počeli da razmišljaju glavom, srcem i dušom. Ako je to tako, to pozdravljam.
Oni se pitaju gde će ta ušteda otići? Trebali su to da nas pitaju još prilikom usvajanja budžeta i koliko se sećam, a i oni se toga mogu dobro setiti, budžetski deficit je prepolovljen za sledeću godinu. Te uštede koje se planiraju u javnim nabavkama, Zakonom o javnim preduzećima, zavođenjem discipline u tim oblastima, svakako će smanjiti deficit.
Deficit je bio blizu 250 milijardi, zahvaljujući ovim uštedama on će biti prepolovljen. Šta je rezultat tih ušteda? Nećemo praviti kilometar nekog puta koji košta milion evra, ako realno košta 500.000. Umesto jednog kilometra puta praviće se dva. U lokalnim samoupravama, gradovima te uštede će se preliti u povećan broj kilometara puta, preliće se u povećan broj kilometara kanalizacije, u povećan broj kilometara gasifikacije itd.
Te uštede će osetiti građani, kroz javne nabavke, time što će biti produžena kilometraža infrastrukture na teritoriji lokalnih samouprava, gradova, pokrajine i republike. Mi nećemo raditi ono što su oni radili i više na javnim nabavkama neće konkurenti umesto da pitaju pošto je, mogu samo da pitaju zašto. Verujem da su oni bili transparentni, ali ove uštede će se svakako osetiti. Gde će dalje pare odlaziti, odlučivaće lokalne samouprave itd, u sklopu ovog amandmana.
Oni su već pokazali kako su ostvarivali uštede. U Inđiji, umesto poslovni prostor da plate dva miliona evra, oni su ga plaćali 4,5 miliona evra. Direktore koji to nisu hteli da urade, oni su smenjivali.
Dakle, takve uštede, a obojica su vaši ljudi, koji su u sporu oko toga, takve uštede ćemo praviti time što nećemo kupovati 2.000 kvadrata poslovnog prostora, već ćemo kupiti 4.000 kvadrata poslovnog prostora. Nećemo to kupovati u zgradi koja nema građevinsku dozvolu, koja nema upotrebnu dozvolu, u kojoj predsednik opštine dobija stan, već ćemo to kupovati u regularnim poslovnim prostorima po znatno nižim cenama.