Dakle, to će biti uštede, povećani broj kvadrata poslovnog prostora koje će opštine dobijati, umesto da se novac odliva u privatne džepove.
Neću se raspravljati o tome ko se ovde nije oznojio, to dobro vidim, i ko se znojav vode nije napio, ali hoću da kažem da rezultat svega ovoga što mi ispravljamo…

Vraćam se. To su uštede zbog Zakona o javnim preduzećima i ovog Zakona o javnim nabavkama. Zbog tih ušteda narod više neće da životinjari, već će malo da životari. Mali broj ljudi je kod njih uživao, a veliki broj životinjario.
Još nešto. Vi jeste delili sa narodom dobro i zlo, ali ste sebi uzimali dobro, a narodu ste ostavili zlo. Mi to nećemo da radimo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza.
Prethodni govornik je ovde rekao da ovo izgleda gore nego dečija predstava. Ta dečija predstava koja je bila ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije je bila jako lepa. Veoma je uvredljivo govoriti nešto o predstavi u kojoj su učestvovala deca, zaposlenih i narodnih poslanika u dodelu paketića i to nazivati nekim lošim događajima, a onda porediti ovu Skupštinu i reći – ovo je još gore nego što je bila dečija predstava.
Nisam kriv što narodni poslanici odu tamo, nema ih pet, šest sati, pa odjednom dođu, banu ovde, uhvate se za povredu Poslovnika i onda pomešaju babe i žabe. Ali, krajnje je uverljivo za ovu Narodnu skupštinu koja je organizovala dodelu paketića, reći da je ta dodela i ta priredba bila veoma loša. Sa time se ne slažem i mislim da je to veoma uvredljivo i za Narodnu skupštinu i za roditelje i za mališane koji su učestvovali u toj priredbi. Hvala.

Slažem se sa tim.

 Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što sam od narodnog poslanika koji je predložio ove amandmane dobio opomenu, smatram da su amandmani jako kvalitetni i da je oplemenio ovaj zakon. Deo amandmana je prihvatila i Skupština AP Vojvodina, a deo amandmana je prihvatila i Vlada Srbije.
Mislim da niko ne treba da ima ništa protiv kontrole koja je propisana ovim amandmanom, dakle, da je ona potrebna i poželjna bez obzira o kome se radi. Pošto je fond u stvari fond dve strane, to nije fond samo za razvoj AP Vojvodine. Njega sačinjavaju sa jedne strane Republika, a sa druge strane AP Vojvodina i one sklapaju ugovor o fondu Razvojnom fondu Vojvodine. Dakle, normalno da izmene o ugovoru strane koje su ga sklopile da se saglase i oko izmena ukoliko su one neophodne, saglasnost na to treba da daju dve strane.
Što se tiče povećanja i smanjenja osnovnog kapitala Razvojnog fonda, takođe smatram da je dobro što je predlagač predvideo da obe strane budu saglasne sa tim, s obzirom da se mogu desiti ponavljanja nekih loših iskustava sa nekim drugim fondovima i sa, recimo, Razvojnom bankom Vojvodine. Ne bi bilo dobro, recimo, da kapital padne ispod osnovnog kapitala, a i za povećanje ne bi bilo dobro da povećanje bude neutemeljeno ili da bude proizvod nekih sumnjivih transakcija. Ili da dođe do sumnje i jedne i druge strane da je taj fond dopunjen nekim sredstvima kao što je to bilo u "Metals banci" dopunjeno sredstvima raznih grupa, da ne kažem sklonih kriminalu, ali vrlo sumnjivih grupa koje su učestvovale u "Metals banci".
Dakle, dobro je da i jedna i druga strana imaju uvid u povećanje i smanjenje osnovnog kapitala. Prestanak rada Razvojnog fonda, mislim takođe da je predlagač ovog amandmana to dobro predvideo, jer obe strane koje sklapaju ugovor učestvuju u kapitalu treba da se saglase da nešto prestane sa radom. Usvajanje godišnjeg programa rada Razvojnog fonda mi se posebno dopada zato što kroz taj program oba osnivača treba da pogledaju na koji način se planiraju ta sredstva, u koje regione, u koje gradove, za koje projekte, da li je to u skladu sa namenama Razvojnog fonda.
Usvajanjem poslovnog plana Razvojnog fonda to se takođe uklapa u ovaj program. Dakle, sve što bude isplanirala jedna strana biće zajednički plan, dakle, prihvaćen od obe strane i time će se preduprediti moguće svađe i posledice koje mogu nastupiti, kao što su nastupile, da ne spominjem više tu banku i onaj drugi fond. Što se tiče usvajanja finansijskog izveštaja Razvojnog fonda, takođe mislim da je sasvim normalno da obe strane koje učestvuju u ovome mogu da pogledaju finansijske izveštaje, da li je to u skladu bilo sa programom ili sa planom, ne vidim tu ništa loše. Vidim da je predlagač to vrlo lepo uradio, dakle, iskontrolisao, tako da neće biti nikakvih sumnji oko mogućih lepljivih prstiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako podržati amandman Žike Gojkovića koji iz nekog razloga nije tu, zato što sa ovim amandmanom se definišu ciljevi zbog kojih osnivamo Razvojni fond. Nadam se da će to biti Razvojni fond AP Vojvodine. Posle povlačenja ovog amandmana od gospođe Kovač moja nada sve više bledi da će to biti Razvojni fond Vojvodine.
Dopada mi se u amandmanu to što je u tački 2. stavio razvoj poljoprivrede i izvozno orijentisane prehrambene industrije i tačka 4. podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja. Tu podrazumevam da je Vojvodina kao autonomija sastavljena od tri regiona, to su Srem, Banat i Bačka. Već iz iskustva znamo da je Srem bio zapostavljen, tamo gde živim i ja i zato mi se ovaj amandman dopao, taj ravnomerni regionalni razvoj, da se ne desi da u Bačkoj 60% sredstava ode u Bačku, a da u Sremu ostane samo 10%.
Što se tiče razvoja poljoprivrede, izvoz je orijentisan na prehrambene industrije. To su prevashodno prvi ciljevi zalaganja obe vlade, i Vlade Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine. To je orijentacija i to je program svih političkih stranaka koje čine tu vladu i zato mislim da ovaj amandman u kome se precizira sve u članu 4, veoma prihvatljiv. Zato preporučujem da za njega treba glasati, što ću i sam učiniti u danu za glasanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću ovo iz razloga zbog čega sam podržao i amandman Žike Gojkovića, s tim što ovo preciznije utvrđuje na koji način treba vršiti raspodelu iz razvojnog fonda AP Vojvodine.
Bojim se da mi prerastamo u skupštinu manjinskih akcionara. Posle povlačenja onih amandmana, nemamo nikakvu garanciju da će ova druga strana učestvovati u pravljenju programa i bez neke obaveze i čvrste formulacije u ovom zakonu, ne vidim neku obavezu da se ta decentralizacija u raspodeli sredstava iz razvojnog fonda Vojvodine uistinu desi. Ko nam može garantovati, a ovaj amandman je povučen, da će obe strane biti tu ravnopravne, i drugo, da će ova naša druga strana imati uvida i da će sprečiti ono što se već do sada dešavalo? Dešavalo se da se sredstva u Vojvodini raspodeljuju tako da gde vladajuće stranke imaju toliko glasova i tu ide toliko para, gde nemaju glasova i gde nemaju vlast, gde vlast nije istovetna, ono što se nama zamera kao da mi sad imamo neku drugu vrstu koalicije, pa samo sada kao nepravedni prema njima, tako i opštine gde vladajuća koalicija iza AP Vojvodine, Vlade Vojvodine nije na vlasti u sredinama, opštinama. Te opštine sa pravom imaju zamerku oko raspodele tih sredstava, jer smatraju da su kažnjene zato što na izborima gasove nisu dobile stranke koje čine vladajuću većinu u Vladi AP Vojvodine.
Iz tog razloga, da se to ne bi desilo, a ne tvrdim da će se desiti, ali može da se desi, postoje osnovane i opravdane sumnje da to može da se desi i iz tog razloga ću podržati ovaj amandman. Kao što vidite, ova Skupština nije Skupština koju je delegirala Vlada Republike Srbije, da nas neki dogovori apriori obavezuju, posebno evo čak ni u jednoj poslaničkoj grupi. Mi pokušavamo da razmišljamo svojom glavom, da glasamo na način na koji mislimo da treba, kako nam birači preporučuju, inače bi ova Skupština bila bez ikakve potrebe. Mogla bi da bude besprimetna, kao što je ona koju imamo posle privatizacije tzv. skupštine manjinskih akcionara.
Dakle, verujem da ovo vredi podržati. Nisam siguran da će proći, ali Bože moj, postoje izmene i dopune zakona. Kao ideja ovo izuzetno vredi. Hvala.

Dame i gospodo, preporučujem Srđanu Šajnu da ne povlači amandman. Još ga nije pismeno povukao. Pošto čitam amandman - podsticanju položaja grupa lica koja su suštiniski u nejednakom položaju sa ostalim  građanima, radi postizanja pune ravnopravnosti. Mislim da su tu ne radi samo o manjinskim grupama, o Romima i invalidima i da se ne radi samo o socijalnom preduzetništvu. Može da se radi, recimo, i o seoskom stanovništvu.
Iz izlaganja, dobro pamtim, gospodina Pastora, došli smo do zaključka da u Vojvodini, posebno u selima, nema kanalizacije, nema vodovoda, da seosko stanovništvo nema gasifikaciju. Dakle, to je jedna grupa lica koja suštinski u nejednakom položaju, barem ja to razmatram, ima sela u Vojvodini u kojima se nije rodila ni jedna beba. Ima sela u Vojvodini u kojima imate od 100 do 200 praznih kuća.
Ovaj amandman sam video kao želju predlagača, ne samo da unapredi manjinske grupe, grupe koje mogu biti povređene, nego i grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju, a složićemo se da je to seosko stanovništvo sigurno u nejednakom položaju u odnosu na stanovništvo koje živi u Novom Sadu, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Rumi i Inđiji. Dakle, oni nemaju iste puteve, nemaju iste telekomunikacije, nemaju gasifikaciju, nemaju kanalizaciju. Mnogi od njih nemaju vodovod, mnogi se od njih koriste bunarima, mnogi od njih dobiju razne zarazne bolesti.
To smo sve saznali iz izlaganja predlagača. Zato sam mislio da ovaj amandman Srđana Šajna vredi. Ukoliko ga on povuče, bože moj, nemam kud. Hvala.

Iz istih razloga zbog kojih sam ranije podržavao ove amandmane, podržaću i ovaj. Kao neko ko se od 1990. godine zalagao za bolji položaj AP Vojvodine u Srbiji obavezan sam da ovo branim. Nisam se zalagali da Beograd zamenimo Novim Sadom i jednu centralizaciju drugom centralizacijom. Ako smo se zalagali za decentralizaciju Srbije onda se to prenosi i na decentralizaciju Vojvodine. Stoga mi se dopada da na neki način i ovaj fond bude decentralizovan i da sedište recimo bude u Zrenjaninu. Zašto da ne? Šta je antivojvođanski da sedište bude u Zrenjaninu? Meni se to izuzetno dopada. Složiću se da bude u Zrenjaninu.
Red je da nešto bude od ustanova, tela itd. od razno-raznih organizacija koje pripadaju AP Vojvodini da sedišta budu decentralizovana i da se nalaze širom Vojvodine. Zašto nešto ne bi bilo u Sremskoj Mitrovici? Zašto nešto ne bi bilo u Subotici? Zašto nešto ne bi bilo u Kanjiži? Zašto sedište nečeg drugog ne bi bilo u Adi? Zašto nešto ne bi bilo u Rumi? Zašto nešto ne bi bilo u Pančevu? Sve to treba podeliti. Barem mi Vojvođani bi trebali da znamo da ono što zaradimo podelimo između sebe pa i ono što se dogovorimo sa Srbijom da pripada nama i da podelimo ravnopravno svim Vojvođanima, da svi Vojvođani budu ravnomerni i svi osete neku blagodet od toga što smo se borili za decentralizaciju, jer se nismo borili samo u Novom Sadu, već i u Inđiji, Staroj Pazovi, Kikindi, Zrenjaninu. Zato mi se sviđa da sedište ovoga bude u Zrenjaninu, a raznim drugim propisima AP Vojvodine sedišta raznih organizacija sa teritorija AP Vojvodine da se izmeste u neke druge gradove. Posebno mi se dopada da se organizacione jedinice razvojnog fonda mogu osnovati u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Somboru, Subotici, Kikindi i Pančevu. To je izuzetno dobro zato što se tu podnose zahtevi, što se tu ocenjuje otprilike da li je onaj koji podnosi zahteve da li ispunjava te uslove ili je to samo sušta papirologija. Ima mnogo razloga zbog čega bi trebalo podržati ovaj amandman. Ukoliko ne bude usvojen sada, a ni ovaj fond za razvoj Vojvodine nije sveto pismo, odnosno ovaj zakon i on će se možda izmeniti.
Možda će sama skupština AP Vojvodine predložiti da se izmeni taj zakon u tom delu i da se ove organizacione jedinice razmeste i da recimo sedište bude u Zrenjaninu. Ukoliko sada ovo ne usvojimo, verujem da ćemo u nekom sledećem zasedanju ili sazivu doći u poziciju da ne samo govorimo o decentralizaciji Srbije i Vojvodine već i nekih drugih regiona, da svi imaju koristi od budžeta, od razvojnih fondova, a da nemaju samo političke stranke i njihovi prijatelji bez obzira kako se one zvale i sa kojih teritorija Srbije dolaze. Ne bih voleo da razvojni fondovi ni Srbije ni Vojvodine služe za izborne kampanje, niti bilo koji budžetski fondovi makar bila i moja. Zbog toga što Narodna seljačka stranka uvažava autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije u obavezi sam da ovo podržim i u danu za glasanje ću glasati i mislim da u ovome nema ništa loše i antivojvođanski.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni se ovaj amandman dopada, ukoliko se ne usvaja, ostaje na razmišljanje Vladi AP Vojvodine i Skupštini AP Vojvodine. Ovo vam govorim zato što u obrazloženju piše da su se u suštini dve vlade dogovorile, dakle, da u nekom budućem periodu uzmu u razmatranje ovu inicijativu i ovaj predlog, koji je otprilike glasio da u Skupštinu Razvojnog fonda Vojvodine bude koptiran i delegiran po jedan predstavnik lokalnih samouprava sa teritorije Vojvodine.
Mislim da bi to doprinelo ravnomernom regionalnom razvoju i same Vojvodine. Dakle, tu vidim jednu dobru inicijativu, o kojoj ubuduće treba razmisliti, ukoliko sad ne može ovo da prođe nekim novim izmenama i dopunama. Mislim da je to za svaku pohvalu i da trebaju lokalne samouprave da u što većoj meri učestvuju Razvojnom fondu Vojvodine, jer pre svega on je namenjen za razvoj lokalnih samouprava na teritoriji cele Vojvodine, neću da sumnjam da je namenjen samo Novom Sadu. Verujem da bi sve lokalne samouprave rado uzele učešće u Skupštini Razvojnog fonda AP Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržaću stav Vlade. Investitore treba naterati da investiraju, da iskoriste dozvole koje su dobili, jer to je neka vrsta nacionalnog dobra i ta dozvola ne može da bude tapija zauvek, a da ništa ne gradite, da se bavite preprodajom firme koja ima tu dozvolu.
Dakle, upravo zbog zaštite životne sredine da koristimo što manje uglja, a što više obnovljivih izvora energije. Vlada je u pravu, investitore treba privesti poznanju prava, odnosno treba ih privesti investiciji za koju su se kandidovali. U nekim drugim državama, mislim da je Vlada bila preblaga, sem gubitka dozvole propisuju se velike novčane kazne zato što država gubi, ne samo u energiji, gubi i u novcu i gubi na korišćenju resursa. U mnogim zemljama sem gubitka dozvole propisana je i velika novčana kazna zbog toga što investitor ne sagradi ono za šta je dobio dozvolu. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, ne znam ovo više kako da nazovem. Stvarno mislim da ću morati da zamolim da nam oprostite sve njihove greške. Da kažem i zašto? Ova kuknjava ovde nad dugovima "Srbijagasa" i drugim dugovima, liči mi kao na ono kada neko ubije čoveka, pa sutra dođe na sahranu, pa kuka i izjavljuje saučešće da bi se napravio nevin i prikrio svoje tragove.
Hajde da se složimo da je dug zemlje u junu, tu je naravno i dug "Srbijagasa", da je javni dug, dug privrede i stanovništva bio veći od 45 milijardi evra.
Oko toga možemo da se složimo. Da li možemo da se složimo oko toga da nam treba u 2013. godini za servisiranje javnog duga tri milijarde evra da bi sanirali taj dug, koji je napravljen? Da li se slažemo da ide 800 miliona evra samo za kamatu? Da li nam je ostavljen deficit već u julu koji je trebao do kraja godine da bude dve milijarde evra? Da li je to sve skupa preko 50 milijardi evra duga, ne samo u "Srbijagasu", nego u svim javnim preduzećima, dugovima privrede, dugovima stanovništva? Da li je "Srbijagas", recimo, 2009. godine, ko je tada vladao? Da li je ta firma imala gubitak od preko 95 miliona evra? Da li se slažemo da je dug u "Srbijagasu" nasleđen? Mislim da možemo da se složimo.
Da li možemo da se složimo da grejna sezona gotovo da nije započeta u Srbiji, u pravom smislu te reči? Nismo mi napravili dugove u "Srbijagasu" i ako su napravljeni za vreme ove vlasti, napravljeni su, recimo, u procentima od 0,5%. Da li su gubici svih javnih preduzeća u 2010. godini bili jednu milijardu evra? Da li smo to mi napravili? Ko je vladao u tom periodu? Ko je napravio te dugove? Znamo ko ih je nasledio, sadašnja Vlada.
Da li je NIS 2008. godine imao gubitak od 90 miliona evra? Da li je NIS 2011. godine imao dobitak od 400 miliona evra? Kada uzmete to minus 90, plus 400, kako to neko za godinu dana napravi 400 miliona evra? Isti NIS, dve rafinerije, isto pumpe, a neko dok je to bilo javno preduzeće napravi dug od 90 miliona evra. Gde se delo tih 500 miliona evra?
Sada neko nama morališe i priča kako je neko ispraznio džepove građana. To nije tačno. Oni su lustrirali, ne samo političke protivnike, to su samo pokušali, lustrirali su seljake sa njiva, radnike iz fabrika, uništili privredu, uništili poljoprivredu, uništili industriju. Nismo mi ispraznili novčanike građana. Vi ste ih ispraznili, puneći džepove svojih stranačkih prvaka i svojih stranačkih prijatelja. Vi u stranci imate milionere, a ne mi. Vaš predsednik stranke je milijarder, nije naš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo obraćanje prema meni i pozivanje na devedesete mnogo smeta. S obzirom da sam imao desetak žrtava u očevoj i majčinoj familiji u devedesetim godinama, podsećanje na to kod mene evocira vrlo jake doživljaje i vrlo teške uspomene.
Nisam ja bio u Vladi devedesetih, a već sam rekao da je DS imala ministre u Vladi Slobodana Miloševića, i u republičkoj, i u saveznoj…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas…)
Vraćam se odmah.
Nisam ja išao na Pale da jedem vola. Nisam ništa bio kriv. U to vreme sam osnivao Građanski savez, a oni su jeli vola na Palama i to može da potvrdi kolega Zoran Ostojić. Nisam ja kriv za devedesete, a moja familija je nastradala, a sada neko ko bi mogao subjektivno da bude kriv za to meni prebacuje. Ne sećam se kada sam ga vodio pred Vladu. Izvinjavam se, zaboravio sam.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po žagoru najverovatnije da se dopadam mojim političkim protivnicima.
Ovde je spominjan Nušić. On je poznati pisac, napisao je, čini mi se i pripovetku "Politički protivnik". Dakle, nisu samo, bivši režim, poznavaoci kulture postoje i neki drugi koji to dobro poznaju. Odraz njihove kulture se video pre mog govora. Dakle, takva količina žamora, ne znam čime sam to zasluži, takva galama. Najverovatnije da ih nečim iritiram. Iritiram ih istinom.
Već kad smo kod komedija i tragedija koje je Nušić pisao, već kad ste pomenuli, hajde da vidimo vaše komedije. Hajde da vidimo tog vašeg srčanog branioca amandmana, hajde da vidimo vaše javne nabavke. Hajde da vidimo Univerzijadu. Zašto jedna javna nabavka koja se recimo zove Univerzijada, zašto jedno preduzeće koje je osnovano u tu svrhu, zašto je to postala državna tajna? Zašto se ne zna koliko je taj vaš vrli, srčani, prebogati branilac tog amandmana, zašto je on i kako je imenovao umetničkog direktora? Koliko ga je plaćao? Da li ćemo to ikada saznati? Zašto je to u arhivu to postala tajna? Zašto to ne može da se zna? Da li je to komedija ili je to tragedija? Danas vi nama nešto govorite o našem zakonu o javnim nabavkama, dajte da vidimo šta ste vi pre nas radili? Dakle, šta je radila stranka bivšeg režima.
Kad smo već kod Nušića on je pisao i druga književna dela: "Vlast", "Pokojnik", "Sumnjivo lice", "Put oko sveta", "Narodni poslanik", ali je napisao i "Mister dolara".
Vi ste putovali oko sveta, politički ste, hajde da vas ne nazovem po ovoj pripoveci, bili ste vlast, da li ste pokojnik ili niste, ali "Mister dolara" imate. On je malopre ustao, tako srčano galamio, tako lupa, pljeska sopstvenom govoru, da ja mislim da ga dlanovi bole, da će ga boleti tri dana. Hajde da vidimo tog "Mister dolara" da nam objasni tu Univerzijadu, kako se desila, ko je bio umetnički direktor, kako su novci plaćeni, koliko je to plaćeno, čiji su sinovi to radili itd, da vidimo te sve sukobe interesa o kojima oni govore na bazi ovog zakona.
Neka ustane mister dolar ili mister 12 miliona dolara, a predsednik stranke vam je mister milijarde dolara. Hvala.

Dame i gospodo, evo da se i ja složim sa predlogom amandmana. Složio bih se da je on izvodljiv u praksi, da je ne samo pravno moguć, on je svakako pravno moguć, ali je u praksi nemoguć za izvesti, odnosno nije primenjiv, nije praktičan.
Još nešto, da ga je predložio gospodin Nikola Aleksić iz Ekološkog pokreta Novog Sada, svakako bih ga prihvatio, pa makar bio i u praksi nemoguć, znajući da će čovek sve učiniti da se on sprovede.
Zašto je nemoguć za primenu? Njime je predviđeno da se učenici osnovnih škola i predškolskih ustanova hrane isključivo organskim proizvodima, sa proizvodima koji imaju sertifikat da su organskog i domaćeg porekla. Toliko sam razumeo amandman. Organska hrana je produkt organske poljoprivredne proizvodnje i ona u ovom trenutku u Srbiji jedva da postoji. Ona je ispod svetskog proseka. U Srbiji se organska proizvodnja odvija negde na manje od 4.000 ha od ukupno četiri miliona i nešto hektara. Dakle, ona po površinama zauzima samo 0,1% naših oraničnih površina.
Druga stvar, sem biljnih organskih proizvoda postoje i stočarski organski proizvodi, a stočarska proizvodnja nije usklađena sa biljnom organskom proizvodnjom. Već sam rekao da ona zahvata jedva 0,1% površina i uglavnom se ti proizvodi po unapred dogovorenim ugovorima izvoze. Za organsku proizvodnju ne možete da se opredelite u roku od jedne godine. Dakle, organska proizvodnja iziskuje određeno praćenje te proizvodnje u dužem vremenskom roku. Da bi došli do organskog proizvoda morate da kontrolišete zemljište nekoliko godina. Na njemu se ne mogu primenjivati pesticidi, herbicidi i, naravno, mineralna đubriva, i to u nekom dužem vremenskom roku, sigurno dužem periodu od pet godina.
Dakle, em nam je proizvodnja mala, em u dogledno vreme ne možemo proizvesti dovoljno organske hrane, barem po meni, em je i procedura za dobijanje sertifikata, s obzirom da je potrebno više godina da se to prati, dosta komplikovana. Ta hrana je dva i po puta skuplja, ali nevezano za skupoću teško je to izvesti, odnosno ovaj amandman primeniti, s obzirom da je u svetu negde malo više organske proizvodnje i ona je nešto veća, čini mi se gotovo deset puta veća nego u Srbiji, ali je ipak manja od 1%. Em su ti proizvodi skupi, što i nije najbitnije, em je proizvodnja mala, em se ovde insistira da to bude domaćeg porekla i sada, recimo, onaj iz predškolske ustanove i onaj iz škole treba to da nabavi, da izvrši tu nabavku, treba da prepozna u supermarketu koji je paradajz domaći organski, koji je strani, da li će mu podvaliti ili neće.
Imajući sve u vidu, smatram da ovaj amandman nije primenjiv u ovom trenutku u Srbiji. Dakle, negde oko 10% populacije, to je negde oko 800.000 učenika i onih koji pohađaju predškolske ustanove, treba da se ishrani sa 0,1% površina. Ovaj amandman je nemoguć u primeni. Kao ideja je dobar i ja bih svakako to podržao i treba gurati ministarstvo u tom pravcu da se organska proizvodnja u narednom periodu poveća, da se stvore uslovi za organsku proizvodnju, pod broj jedan, da se ne primenjuju mineralna đubriva, herbicidi i pesticidi, da se to zemljište izoluje, da bi u budućnosti možda stekli uslove za primenu ovakvog amandmana. Ukoliko bi ga usvojili, mi bi naprosto propisali da se u predškolskim ustanovama može primenjivati, odnosno da se mogu deca hraniti samo ovom vrstom proizvoda. Bukvalno bi ih doveli do gladi jer ne bi mogli da konzumiraju hranu koju nije moguće nabaviti. Em ne može da bude uvozna, em mora da bude domaća, em je nema ni na svetskom, ni na našem tržištu, em je nemoguće u vrlo kratkom roku proizvesti.
Smatram da je predlagač imao dobru ideju, ali da je sprovede ovim zakonom, trebao je još pre desetak godina svoje koalicione partnere upozoriti da ministri poljoprivrede, umesto podsticanja tajkuna, treba više da podstiču organsku proizvodnju, da imamo dovoljno organskih proizvoda. Da su ministri iz bivšeg režima vodili takvu poljoprivrednu politiku, sada ja ne bih nikakvu dilemu imao oko prihvatanja ovog amandmana. Ovako je on u praksi nemoguć jer bi doveli decu do gladi, a dovoljno je što su roditelji, bake i deke dovedeni do gladi, biće previše da i decu žrtvujemo zbog jednog amandmana, s obzirom da mislim da je nemoguć za sprovođenje. Hvala.