Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1. „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno na sednici Skupštine koje je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi“.
Ako neko umesto o povredi Poslovnika priča o penzionerima, ukoliko priča da svi penzioneri nisu u PUPS itd, kakve to veze ima sa Poslovnikom. A kakve tek veze ima sa Poslovnikom, ako se u toku reklamacije neko neposredno obrati drugom poslaniku i kaže to nema veze sa dopunom mobilnih telefona, Marijane itd. Stvarno ne znam kakve veze ima neka dopuna sa mnom, dopuna mobilnih telefona i kakve to veze ima sa povredama Poslovnika.
Povredu Poslovnika ne može da učini PUPS. Povredu Poslovnika može da učini samo predsedavajući Skupštine, odnosno predsednik ili predsedavajući i svaka rasprava o PUPS i penzionerima u okviru povrede Poslovnika nije ima blage veze sa reklamacijom o Poslovniku, a posebno, imajući u vidu da nema pravo na repliku, neposredno obraćanje drugom poslaniku, koje je zabranjeno, a u okviru reklamacije povrede Poslovnika. To je za mene neprihvatljivo i smatram da je gospodin Andrić povredio Poslovnik, odnosno da je predsedavajući povredio Poslovnik kada je dopustio da gospodin Andrić nastupi na način na koji je nastupio po povredi Poslovnika, ali s obzirom da se radi o opoziciji, pravila opozicije, neću tražiti da se o tome izjašnjavamo u danu za glasanje. Hvala.

Šta hoćeš bre?

On meni dobacuje.

Ko sluša ovog bolesnika?

Šta sam ja njemu rekao? Nisam ja njemu ništa rekao, nego on meni. Zašto ste mi dali opomenu?

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 109. i 107. stav 2. „Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.
Član 109. stav 1. tačka 5) – „Opomena se izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku“.
Dobio sam opomenu da se prvo meni prethodni govornik obratio i to dva puta, a pre toga je pokušao da se, koliko sam razumeo, obrati kolegi Giriću.
Dok sam se ja informisa oko toga šta to ima u vezi sa dnevnim redom i pitao gospodina Girića, meni se poslanik Đurić obratio dva puta.
Svi ste ovde svedoci da mu ništa nisam dobacio.
Predsedavajući, s obzirom da njemu niste izrekli opomenu, s obzirom da se radi o poslaniku koji je ceo dan provocirao ne samo mene, provocirao je i druge narodne poslanike, provocirao je i potpredsednika Narodne skupštine Arsenovića, vi ste ponovo propustili priliku da kaznite ponašanje narodnog poslanika Đurića, ali ste zato kaznili mene posle dvostrukog neposrednog obraćanja meni, a da pri tome ja to ničim nisam zaslužio.
Nema problema, ja ću časno da nosim ovu opomenu. Imam razumevanja, bila je akcija „Grom“ i mnogi su nervozni. Stoga ću ovu opomenu primiti muški, bez ikakvog prigovora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ivo Andrić je lepo opisivao ova vremena i ne bih ga previše citirao, ali bih rekao da su progovorili bogati. Došla su vremena da progovore milioneri i da nam ukažu na njihove greške. Sve su nam oprostili sem njihovih grešaka. Kaže se – kada čovek vidi da greši on prestane.
Ovde su se pozivali na Lazara Pačua, a mogli su i na Đorđa Vajferta, ali su to trebali reći svojim ministrima finansija.
U članu 1. je pokušaj da se ostvari štednja, a štednja je najbolja zarada. Slušali smo bivšeg ministra finansija, da je stao na svoj novčanik još bi ga bolje i video, kako se kroz javnu potrošnju, valjda je na to mislio, oživljava proizvodnja. Oni su to uporno pokušavali 10 do 12 godina. Zaduživali su zemlju, ali novac nije išao u proizvodnju, već direktno kroz javnu potrošnju je išao za nabavku stranih roba i zato je danas na tržištu dve trećine stranih roba, a samo jedna trećina domaćeg porekla. To nije kompenzovano preteranim izvozom i to je izvor naše nesreće.
Iza njih je ostao popriličan dug. Ove godine nam je trebalo 4,8 milijardi evra da otplatimo dugove koje su napravili bivši ministri finansija iz stranke bivšeg režima, a sledeće godine će nam trebati celih pet milijardi, od čega će jedna milijarda ići na kamatu, a ostale četiri će da idu na otplatu glavnice.
Danas oni pitaju – zašto štednja u javnom sektoru, zašto smanjujemo broj zaposlenih, odnosno da se bez dozvole ministarstva ne može u javnoj administraciji zaposliti tako lako neko ponovo? Pri tom zaboravljaju da su napravili državu u kojoj radi 740.000 u javnom sektoru. U poslednjih 12 godina izgubili smo 400.000 stanovnika, izgubili deo teritorije koju kontrolišemo, ali je broj činovnika uvećan, upravo za vreme vladavine bivših ministara finansija. Zaduživali su koliko su mogli, trošili su još više, sve do jednog. Kada preispitate, videćete da su ti ministri postajali olako milioneri, vrlo lako milioneri. Recimo, predsednik stranke bivšeg režima, samo za pet godina prihodavao je na sve svoje firme 973 miliona dolara. Dakle, postao je milijarder …
(Predsednik: Molim vas, gospodine Rističeviću, to nije predmet ovog amandmana.)
Objasniću vam da je tema.
Postao je milijarder tako što je iz javnog sektora, preko zaposlenih u javnom sektoru, naručivao čak i štampanje brošura u javnom sektoru za svoju firmu koja se zvala „Big print“ ili tako nešto.
Zapošljavanje u javnom sektoru je bilo toliko da ova država nije mogla da podnese. Uporedo sa tim, dok su sa jedne strane umnožavali administraciju, sa druge strane umanjen je broj zaposlenih u realnom sektoru. Izgubili smo 400.000 radnih mesta i ukoliko još nekog zaposlimo u javnom sektoru, izgubićemo, na svakog koga zaposlimo u javnom sektoru, još dva radna mesta. To se moralo zaustaviti.
Ja ne mogu da podržim ovaj amandman koji su predložile stranke milionera, iz prostog razloga što bi nas to odvelo još u veću dubiozu. Ponoviću da je štednja najbolja zarada, da mi povećanom potrošnjom ne bi podigli proizvodnju, da je vreme da Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede nađu model da razvijamo poljoprivredu, energetiku, prerađivačku industriju, i da novac za koji se zadužimo, ako uopšte više možemo da se zadužimo, jer su se ovi zadužili preko glave, pa sada moramo samo da otplaćujemo njihove dugove, oni su živeli od zaduženog, mi moramo da živimo od zarađenog i vraćamo ono što su oni povukli dok su se zaduživali.
Dakle, ukoliko postoji model da za sledeće zaduživanje povučemo novac za proizvodnju, za poljoprivredu, za energetiku i prehrambenu industriju i da u realnom sektoru imamo više zaposlenih, svaki drugi penzioner danas prima penziju iz budžeta, otuda i ne mogu da rastu penzije ukoliko ne podignemo proizvodnju. Da je onih 400.000 radnih mesta ostalo, sada bi komotno penzije mogle da budu 25% veće, ali s obzirom da su upropastili sve čega su se dohvatili, neprihvatljivo je, barem za mene, da nam oni danas morališu i drže lekcije iz moralnog obrazovanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam još jednom iznenađen, 17.000 zaposlenih u ustanovama kulture, ako sam dobro čuo. Na taj broj zaposlenih, ovo mora da je jako kulturna zemlja.
Ono što mene interesuje je kako to da u jednoj ustanovi kulture koja radi isti posao, recimo, u pozorištu nema zaposlenih ili ih ima veoma malo, a u drugom istom takvom pozorištu ima na stotine zaposlenih? Ono što želim da pitam je da li neko zna koliko od 17.000 pripada umetnicima, odnosno umetničkim ansamblima? Koliko ima zaposlenih u tom delu, a koliko su prilepljeni razni likovi, kako to naš narod kaže, koliko ima onih koji su neki prateći delovi u ustanovama kulture, dakle, oni koji se direktno ne bave kulturom, nego su samo prateći deo u ansamblima kulture, odnosno ljudi koji su zaposleni na razne načine, od rekvizitera, pomoćnika pomoćnika, sekretara sekretara, blagajnika blagajnika, doblagajnika, zamenika blagajnika itd?
Ono što mene interesuje je koliko stvarno ljudi radi u kulturi, koliko su kulturni radnici, a koliko su ljudi koji su samo nabacani za vreme prethodnog režima? Slušamo sada od te stranke uglavnom kako ćemo novac da potrošimo. Još nisam čuo nijedan predlog kako oni misle da mi novac zaradimo, da iz tog zarađenog dela izvadimo, pa da izvadimo i za deo koji je namenjen kulturi. Uglavnom se ovde priča kako ćemo potrošiti novac koji još nismo zaradili u 2014. godini i pitanje je da li ćemo ga i zaraditi sa ovakvim viškom, sa 17 hiljada u kulturi, sa 740 hiljada u javnom sektoru, sa lokalnim samoupravama, sa razno-raznim reperezentacijama i drp sistemima. Ja ne verujem da ćemo mi preživeti ako nastavimo da raspravljamo u ovom smeru. Hvala.

Da bih rekao po kom osnovu, morate da me uključite. Javljam se po amandmanu, ako smem?
Na početku ću reći da nemam problem kada vi nešto više dopustite opoziciji, ali ovde postoji jedan drugi problem. Pažljivo sam pročitao amandman i nisam mogao da ga shvatim. Ne znam da li su drugi poslanici čitali pažljivo materijal, ali sam ja to pročitao.
U amandmanu piše u članu 1. da se st. 8. i 9. brišu. Stav 9. u članu 1. ne postoji. Ne mogu da verujem, tako pametan i nadaren poslanik…

Šta sam ja to uvredio? Nisam tvrdio da nije. Naprotiv, tvrdio sam da jeste.
Da li mogu da završim? Vlada kaže da stav 9. ne postoji. U odgovoru piše – amandman se ne prihvata iz razloga što je tehnički neispravan, imajući u vidu da je članom 1. stav 8. Predloga zakona predloženo da dosadašnji stavovi 31. i 34. postaju stavovi 38. i 41, dok stav 9. u ovom članu ne postoji. Nije jasno na koji način navedeni stav 8. i ne postojeći stav 9. obesmišljavaju ovaj zakon, kako je navedeno u obrazloženju amandmana.
Dakle, pročitao sam pažljivo član 1. i zato sam i rekao da govorim po amandmanu. Ne mogu da verujem da se takva greška mogla takvoj gromadi omaći. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uz puno uvažavanje i vas i ovog visokog doma, bojim se da ste pogrešnog poslanika opomenuli, zato što sam ja jedini koji je pročitao amandman u celosti. Ako je neko govorio po amandmanu, ja sam govorio.
Ono što ste trebali malo pažljivije da slušate, a ni to mi ne smeta, da je ovde bilo nešto što se odnosilo i na privatni život, što je čak i povreda Poslovnika. To što sam ja bio na „Farmi“, to što živim na farmi, to ne umanjuje moju vrednost. Nisam ja pisao tehnički neispravan amandman, već ga je napisalo lice koje je govorilo pre mene.
Ne mogu da ja snosim odgovornost i da mu budem kriv zato što sam bio na „Farmi“, zato što i dan danas živim na farmi. To je nešto iz privatnog života, nešto što je Poslovnikom zabranjeno da se iznosi, a iako sam bio na „Farmi“, to ne znači da sam bio u svinjcu i da treba da se valjam sa svinjama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici ovo bih mogao da razumem da se nije u poslednjih 12 godina desilo da je odnos između penzija i plata pao negativno za penzije. To je stanje koje je nasleđeno. Oni koji su pojeli radna mesta treba da budu svesni da su time sprečili isplatu penzija iz realnog sektora. Ljudi su svoje penzije zaradili. One su sada mizerne i često je socijalna pomoć veća nego nečija penzija.
Ljudi koji su radili su očekivali posebno posle 2000. godine da ima posle promena u koje su čak i penzioneri ogromne napore da do promena dođe, očekivali su da im ta nova „demokratska vlast“ obezbedi pristojne penzije i dostojanstvenu starost. Međutim, prirodno stvoreni resursi nisu služili da ljudi imaju pristojne plate, da imaju dostupno školstvo i zdravstvo i da imaju dostojanstvenu starost nego su prirodno stvoreni resursi služili da pre svega tajkuni napune svoje džepove, a i njihovi prijatelji koji su 12 godina vodili državu.
To su razlozi zašto su danas penzije toliko male i usudio bih se reći da su mizerne. Međutim, povećanje penzija bez povećanja proizvodnje bi nas dovelo do toga da one ne budu isplaćivane iz realnih izvora, što bi njihove penzije još više obezvredilo. Dužni smo da kažemo građanima da oni koji su pojeli 400.000 radnih mesta su samim tim sve penzije smanjili za 25%. Da nam je tih 400.000 radnih mesta, privreda bi bila daleko moćnija, jer su uglavnom izgubljena radna mesta iz realnog sektora, a time su doprinosi koji su trebali da se sliju u PIO fond bili znatno manji od onoga što bi bili da nije izgubljeno tih 400.000 radnih mesta i time 400.000 doprinosa.
Od miliona i 700.000 ljudi kada dodate još 400.000 među zaposlene onda možete da kažete da država može da podnese i povećanje penzija u znatno većoj meri, najmanje od 20 do 25%. Međutim, mi moramo u sledećem periodu da nadoknadimo to što je u prethodnom periodu pojedeno, a pojedeno je 400.000 radnih mesta, što je prouzrokovalo da penzije budu u najnižem mogućem odnosu na plate u ovih 12 godina.
Danas ceo dan slušamo pridike, ljudi neće da nam oproste greške koje smo sami napravili, i slušamo one koji su najzaslužniji za težak život penzionera, za težak život nezaposlenih koji su ostali bez posla, jer smo u Beogradu imali dvesta i nešto hiljada radnih mesta u proizvodnji, a deset godina kasnije imamo dvadeset i nešto hiljada.
U celoj Srbiji trenutno u proizvodnji radi dvesta i nešto hiljada ljudi i jednostavno u ovom trenutku u ovako zatečenom stanju na žalost te penzije ne mogu da se usklade za veći iznos jer bi to još više dovelo Srbiju u dubiozu. Moramo da nađemo načina za neka nova zaduženja, jer je zemlja već prezadužena, takvu smo je zatekli, da uložimo u proizvodnju i da kroz proizvodnju dođemo i do većih plata i do plata većih u administraciji koja je prevelika za ovaj nivo proizvodnje i ovaj nivo privrede u jednoj zapuštenoj Srbiji i sa nikakvim sistemom koji zatečen 2012. godine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno neću glasati za ovaj amandman, ali i dalje koristim priliku da kažem da bez obzira što ću glasati u zakonu u celini, mislim da ovim zakonom, a posebno ovim amandmanom ne bi rešili pitanje šverca duvana. Pozdravljam nameru predlagača da se švercu, pre svega, sirovog duvana, a bogami i gotovih proizvoda stane na put.
Ovaj zakon pre svega se stara da se semenska roba ne nabavlja na crno, da se proizvođači sirovog duvana registruju, odnosno da imaju ugovore sa ovlašćenim prerađivačima duvana, da oni vode registar itd. Kao nekadašnji uzgajivač duvana mogu vam reći da se ta biljka veoma lako može zloupotrebiti. Na velikim površinama ljudi seju duvan i uzgajivači duvana ga nikada ne beru do vrha. Dakle, vrlo je lako nabaviti seme, a vrlo je lako i neupotrebljeni, neubrani deo listova odneti kući, osušiti i na određen način pustiti nelegalno na tržište.
Naš osnovni problem je bio bivši ministar finansija. Dostavio sam vam njegovu akciznu politiku i njegovu i prethodnih ministara i kako su nerezonski povećavali akcize, posebno na najjeftinije cigarete. Došli smo u situaciju da te najjeftinije cigarete jednostavno nestanu sa tržišta i da na takav način se snabdevaju na pijacama. Dakle, da taj deo najjeftinijih cigareta izađe na crno tržište.
Nadam se, a doneo sam vam tabelu koja sasvim regularna i ispravna i koja od 2008. godine prezentira i akciznu politiku i rezultate. Danas smo došli u poziciju da od prošlogodišnjih milijardu i sto pedeset miliona kutija na regularnom tržištu mi prodajemo jedva 720 miliona kutija. Tako da smo izgubili sa tržišta 400 miliona kutija. Ukoliko se ne vratimo na staru akciznu politiku, ukoliko najjeftinije cigarete ne budu dostupne građanima, bojim se da samo ovim izmenama i dopunama Zakona o duvanu nećemo uspeti da sredimo to tržište, odnosno da sprečimo šverc duvana, jer će se ljudi i dalje snalaziti kako mogu s obzirom da nam je akcizna politika bivšeg ministra dovela veliki deo duvana na crno tržište.
Naravno, neću glasati za ovaj amandman. Zakon ću podržati, ali kao uzgajivač duvana, kao neko ko se razume u cigarete, kao neko ko je od 2000. do 2003. godine radio na sprečavanju šverca, moram reći da se sve okrenulo i da su jednostavno povećanjem, nenormalnim povećanjem akciza na najjeftinije cigarete taj deo cigarete izgurali na crno tržište i da se to neće sprečiti sve dok ne korigujemo akciznu politiku na kojoj sam zamerio i bivšem ministru kada smo je ovde utvrđivali. Onda smo došli u situaciju da od prošlogodišnjih 549 miliona kutija za šest meseci, ove godine prodamo nešto više od 350 miliona kutija i da na takav način izgubimo preko 150 miliona eura u budžetu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, naprosto sam dirnut nastupima dva bivša ministra finansija. Ko nam je sve bio ministar finansija, ja mislim da smo dobro i prošli. Dakle, iz njihovih usta smo čuli mnoge kritike.
Pitao bih za obaveze koje su bile 2013. godine i obaveze koje dospevaju 2014. godine i obaveze koje dospevaju 2015. godine, da vidimo čije su to obaveze, ko je taj novac potrošio i u šta ga je potrošio. Koliko vidim, obaveze u 2013. godini su 433 milijarde duga, glavnice, i bila je 91 milijarda kamate. Obaveze u 2014. godine, sledećoj godini, 463 milijarde kao glavnica, i 112 milijardi kao kamata, ukupno 575 milijardi.
Verujem da su za taj dug isključivo zaslužna ta dva bivša ministra finansija, od kojih je jedan naprasno ovde uleteo na minut-dva, uzeo repliku i otišao napolje. Dakle, to govori o njima.Verujem da su ovi zakoni i ovaj set zakona mogli biti bolji, ali s obzirom na ono što smo zatekli, ovo je super.
Srbija u periodu bivšeg režima je imala priliku da troši koliko je zaradila ali je ona trošila više. Srbija je mogla da troši više nego što je zaradila 3,5 do 4 milijarde koliko je stizalo od dijaspore, ali ni to nije bilo dovoljno. Srbija je trošila više. Srbija je mogla da troši onoliko koliko je prodala društvenog kapitala još od gore, ali ni to nije bilo dovoljno, Srbija je mogla da troši i sredstva koja je dobila u donaciji ali ni to nije bilo dovoljno, pa su na sve to Srbiju zadužili kao državu za gotovo 17 milijardi, ali to nije sve.
Svi ovde zaboravljaju dug privrede koji je u to vreme nastao i koji je dostigao 22 milijarde. Dug stanovništva je bio 6 milijardi evra, sve ukupno zatečeno stanje je bilo 45 milijardi evra duga što stanovništvo, što privreda, što država. To je rezultiralo ovim kamatama i ovim glavnicama samo na javni dug.
Ukoliko uzmemo da je samo stopa kamatna oko 7% znači nama će trebati kao privredi i državi, najmanje tri milijarde, tri i po milijardi stanovništvu samo da otplaćujemo i servisiramo kamate prema ovom dugu. Još žalosnije od svega, što za ovaj dug nije napravljen izvor za vraćanje duga.
Mi seljaci, kada se zadužujemo, mi kupujemo traktor, njivu, dignemo kredit i tako stvorimo izvor za vraćanje tog kredita da nam više ostane da dug servisiramo a da nam proizvodnja poraste. Imamo mi na selu i domaćinstava koja podignu kredit, potroše pare u kafani na neke nebitne stvari, onda niti imaju proizvodnju, niti imaju traktor, niti imaju mehanizaciju, onda je avlija razgrađena, mehanizacija je prodata, dizela nema, njima nije posejana i naravno da se nema odakle vraćati dug.
Takva je pozicija bila Srbiji onog trenutka kada smo je zatekli u junu mesecu 2012. godine i zato ja priznajem da su naši protivnici veoma hrabri ljudi kada na sve te podatke koji su veoma tačni imaju hrabrosti da oponiraju i da tvrde kako je ova vlada dovela zemlju do propasti.
Ono što hoću da kažem u ovim zakonima je sledeće, da ubuduće penzije ne treba usklađivati ovako sa jednakim procentom, da treba usklađivati one najmanje penzije do 20 do 25.000 dinara a da ove koje su veće od tih ne treba povećavati zato što je sve veća razlika između najmanje i najveće penzije a najmanje penzije su recimo 10.000 dinara i nije u redu da se nekom poveća penzija ko ima 70.000, 80.000 on će dobiti 400 dinara povećanje a onaj ko ima 10.000 on će dobiti pet ili 50 dinara.
Dakle, ja verujem da ubuduće ministarstvo treba da povećava penzije pre svega onih koji imaju najmanje jer su socijalno ugroženi.
Što se tiče duvana voleo bih da vam ovo prođe, znam šta je vaša želja. Vaša želja je da duvan sa pijaca vratite u legalne tokove ali se bojim da je bivši ministar finansija koga sam upozorio povećanjem akcize prošle godine od 30% na duvane jednostavno najjeftinije cigarete gurnuo na sivo tržište i za prethodnih šest meseci u odnosu na 2012. godinu mi smo prodali tih jeftinih cigareta manje za 200 miliona kutija što je rezultiralo nižim prihodima nego pre povećanja akcize.
Zato verujem da ukoliko bi se vratili na akcizu koja je važila do prošle godine pre povećanja, ja varujem da bi ubrali daleko veće prihode nego ovako, jer ne verujem da ćete ovim merama uspeti da suzbijete šverc duvana, koji se prodaje po pijacama iz nužde, ukoliko se cene tih jeftinih cigareta i te akcize umanje, a ja verujem da bi to imalo većeg efekta.
Ono što hoću da kažem da je novac za koji smo zaduženi najverovatnije opljačkan, nije stvar samo ograničenje plata u javnom sektoru i ja to mogu da podržavam, ali morate ograničiti reprezentacije.
Navešću primer opštine Rača gde se samo za devet meseci na 10.000 stanovnika pojelo 4.000.000. Na telefone je potrošeno 2.000.000, na gorivo 2.000.000, na dnevnice 2.500.000.
Dakle, potrošeno je 10.000.000 na 10.000 stanovnika i vi morate naći načina da im se to ograniči.
Javni sektor je do sada živeo kako hoće, privatnik kako mora i najlepši opis je dao profesor Zec – Srbija je bila jedna velika činija, iz koje su oni vadili koliko su hteli, a sve manje ljudi je bilo koji su nešto ubacivali u to i mi smo takvo stanje zatekli.
Oni sa reči, nikada nisu prešli na dela. Jesu prešli na dela, ali ta su dela uglavnom krivična. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 127. Poslovnika Narodne skupštine stav 1. u kome se kaže – narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice kao i da se identifikuju prilikom ulaska u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanje sale.
Više nego očigledno da predstavnici stranke bivšeg režima na određeni način opstruiraju rad, odnosno da ne ispunjavaju uslove iz člana 127. stav 1. Dakle, oni koji pokušavaju da sednicu odlože što više, kad ne ispune svoju obavezu iz člana 127. onda nastavljaju tu svoju opstrukciju i traže odlaganje sednice zbog navodnog nedostatka kvoruma uprkos činjenici da su bili oni ti koji nisu ubacili karticu u poslaničku jedinicu.
Ovaj Poslovnik nismo pisali ni vi, ni ja, ni ova većina sa ove strane. Ovaj Poslovnik smo mi nasledili upravo od onih koji nam sada zameraju na svojim greškama, odnosno zameraju nam na tome što oni nisu ubacili kartice u svoje poslaničke jedinice što je obaveza iz člana 127.
Samim tim čudim se, kako Poslovnik reklamiraju osobe koje se uopšte nisu identifikovale, ubacile poslaničku karticu u poslaničku jedinicu i samim tim se stiče utisak da oni uopšte nisu na sednici, ali i pored činjenice da nisu tu, oni koriste pravo da reklamiraju povredu Poslovnika. Nemam ništa protiv što to zloupotrebljavaju, što spominju izbore. Neka pokušaju, neka raspišu izbore u Vojvodini, tamo su najjači, da vidim kako će proći. Hvala.