Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Možda ste vi bili bivši ministar pravde? Kako nema veze sa amandmanom? Kako nema veze ako se neko zalaže za poštovanje Ustava, ja to podržavam. U obrazloženju amandmana predlagač se založio za poštovanje Ustava. Poštovanje Ustava podrazumeva i nezavisno pravosuđe, a to podrazumeva da osobe iz političkih stranaka ne mogu da prelaze na rad u tužilaštvo, jer se onda derogira nezavisnost pravosuđa i tužilaštva. A kada to učini bivši ministar pravde, onda se postavlja pitanje kvaliteta predlagača, dakle, kako neko jednom hoće da poštuje Ustav, a drugi put neće da poštuje Ustav. Shvatate?
Da bi potpuno bio u amandmanu, pitam vas, kada je izvršni dužnik država Srbija kao što u amandmanu piše, da li se to odnosi na plaćanje grešaka, kada recimo neko protivustavno ne izabere preko 1.000 ili oko 1.000, kolege će me ispratiti ako grešim, što tužioca, što sudija? Kada nastane šteta zbog neisplaćenih ličnih dohodaka zato što oni protivustavno nisu izabrani, kad to Ustavni sud oceni, kad nastane velika šteta i kada država Srbija biva izvršni dužnik. Pitam kolege pravnike ovde, ko izvršava takvu vrstu odluka, ko nadoknađuje štetu? Poznato mi je da plaćaju građani Srbije.
Dakle, greške koje počini recimo, Državno veće tužilaca, greške koje počini Visoki savet sudstva ili kako se to već zove, u kome učestvuje predlagač amandmana. Te greške rezultiraju milionima i milionima dinara, voleo bih da izvršni dužnik ne bude država Srbija, već da izvršni dužnik budu funkcioneri koji su doprineli takvom protivustavnom i nezakonitom stanju i zbog čijih grešaka moraju građani države Srbije da plate štetu i na kraju oni bivaju dužnici u ime države Srbije, a ne funkcioneri koji su napravili očigledne propuste, sa čistom namerom da izbor tužilaca i sudija bude takav da nikada ne odgovaraju za svoja nedela. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo postaviti jedno malo pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu spoljnih poslova - šta će uraditi povodom nečuvenog zadržavanja od strane hrvatske pogranične policije narodnih poslanika gospodina Linte i Čotrića, koji su putovali na Drugi kongres srpske omladine i bili zadržani preko 50 minuta na hrvatskom prelazu Bajakovo? Ovo tim pre što je ovde bio gospodin Josipović, koji se ovde gotovo u suzama kleo na dobrosusedske odnose.
Moje glavno pitanje se odnosi na Vladu, odnosno ministra privrede. Ja ću pokušati da dopunim moje kolege iz opozicije sa svojim pitanjima. Ukratko, u uvodu, vama je svim poznato da je u proteklih 12 godina izvršena tzv. burazerska privatizacija. Ja je tako ne zovem iz prostog razloga što braća oko imovine posvađaju, a ovde nije bilo nikakve svađe. Mislim da je na određen način izvršena divlja, divljačka, a ja bih se usudio reći banditska privatizacija društvenog kapitala.
Ovde je bilo mnogo prigovora na „Mobtel“. Samo da vas podsetim da je „Mobtel“ prodat, a to je bila privatna kompanija koju je država podržavila, nacionalizovala, pa prodala za milijardu i 830 miliona. Ceo ostali društveni kapital, znači ono što je trebalo biti predmet privatizacije, u 1.500 preduzeća vredeo je onoliko koliko je vredeo jedan „Mobtel“. Tako kad kolege iz opozicije pričaju o nekim stvarima i o nekim ljudima, ovo treba građani Srbije da znaju. Zato tu privatizaciju tako zovem i ja kažem često da je ona meni ličila na jedenje školjki, gde isisate što valja, a ljušture vratite nazad državi, praznu ljušturu, praznu firmu sa ispumpanim kapitalom. Procena je da je na taj način preko 51 milijarde otišlo iz Srbije.
Konkretno, pitaću o privatizacijama koje se tiču visokih funkcionera ove države, odnosno privatizacije, već sam pitao Vladu, a pitaću ih ponovo – šta je sa privatizacijama „Kongrapa“, „Zastava PES“ Surdulica, tri „Centrosrema“ u Staroj Pazovi koja su prodata za desetinu procenjene vrednosti u nekim ponovljenim aukcijama?
Takođe, želim da pitam – šta je sa privatizacijama tzv. tri privatizacije po tri evra? Svi znamo da je kupac bio finansijski direktor DS. Svi znamo da je kupac u to vreme bio kum predsednika DS. Svi znamo da je kupac u tom trenutku bio kum predsednika Skupštine AP.

Moram da napravim uvod, oprostite.
Samo kažem da je ta privatizacija bila preko partijskih linija. Zato hoću da postavim pitanje – šta će nova vlast učiniti povodom takvih nečuvenih privatizacija? Ja ću ovde da navedem tri privatizacije po tri evra poslednje tri izgrađene šećerane u Pećincima, Baču i Kovačici. Konkretno ću se zadržati na Kovačici, s obzirom da je država tužena u Strazburu zbog oštećenja malih akcionara, odnosno zbog procene kapitala.
Hoću da pitam – šta će Vlada preduzeti da se ta i slične privatizacije, posebno one 24, ne znam da li ova spada među te 24, šta će uraditi s obzirom da je u privatizaciji za tri evra otišla fabrika u kojoj je izvršen remont pet godina ranije, koji je bio vredan 2,5 miliona evra? Potrošeno je te 2012. godine 2,5 miliona evra za setvu, seme i đubrivo koje je nasledio novi kupac kroz dostavu šećerne repe. Stanje šećera u silosima je bilo oko 13.400 tona, a vrednost tog šećera je bila osam miliona.
Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije, s obzirom da je stanje suvih rezanaca bilo preko 1.600 tona? Šta će Vlada uraditi povodom te privatizacije kada je stanje melase bilo puna dva kesona, što je negde oko 10.000 tona? Šta će Vlada uraditi s obzirom da je u ovu šećeranu otišlo i 65 hektara zemlje najplodnije? Šta će Vlada uraditi kada je otišlo u šećeranu i 10 kombajna velike vrednosti, tri zgrade po 12 stanova? Šta će uraditi s time što je otišlo šest ulta, dva viljuškara, dva miliona 860 hiljada evra, osam traktora, pun magacin delova, tri autobusa? Šta će uraditi kada je umesto investicionog programa iz Belog Manastira dovezen iz Hrvatske zarđali…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Šta će Vlada uraditi povodom tih mafijaških privatizacija? Meni je jasno posle ujedinjenja dva kraka jedne partije ko će biti „kapo di tuti kapi“ i ko će biti „konsiljere“, ali me interesuje šta će Vlada preduzeti povodom ovih privatizacija. Hvala.

Reklamiram član 103. i član 104. Pravo poslanika je da u članu 103. reklamira povredu Poslovnika i to nije sporno ni za prethodnog kolegu, ni za mene.
U članu 104. vi imate diskreciono pravo da mi date repliku ili ne. Sa time mogu da se složim. Olako je dajete pripadnicima opozicije.
Hoću da kažem da ako bilo šta od onoga što sam u glavnim rečima rekao, da su otišle tri šećerane po tri evra na način koji …

Reklamiram povredu u čemu se sastoji. Reklamiram dostojanstvo Skupštine.
Dakle, ukoliko sam povredio dostojanstvo i izneo netačne podatke, ja ću podneti ostavku, ali ukoliko sam izneo tačne podatke, da su tri šećerane otišle po tri evra, neka kolega podnese ostavku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam ovaj amandman i, naravno, ne mogu da ga podržim. Posebno su problematične ove naknadne građevinske dozvole. Isti predlagač ovih amandmana je govorio o lokalnim kabadahijama u nekom prethodnom amandmanu. Pa, kad smo kod lokalnih kabadahija, moram da pitam ministra šta je sa tim naknadnim građevinskim dozvolama koje su izdate za objekte čija je gradnja započeta nelegalno, ali su pokriveni po onom sistemu – nije bitno ko šta gradi, već ko se koliko ugradi?
Šta je sa objektima od 50.000 kvadratnih metara koji dobijaju naknadne građevinske dozvole, koji su poslovno stambeni i grade se u centru Inđije, bez plaćenih komunalija, bez građevinske dozvole, sa zapisnicima građevinske inspekcije, jedno desetak, gde su obimni radovi započeti, a da investitor nije imao nikakvu dozvolu? Onda se lokalna administracija ugradila, pa se ta naknadna dozvola koja se ovde spominje u ovom amandmanu odjednom našla. Gle čuda, za izgradnju ovoga niko nije odgovarao.
Pošto investitor nije imao dovoljno prostora, znate li šta su uradili? Uzurpirali su komšijsku parcelu. Kažu – čovek stao na svoju među i znate šta su uradili? Živog su ga do pasa buldožerom zatrpali. Onda, kada su ga otkopali, on otišao u sud da traži privremenu meru. Onda je predsednik suda, sastavni deo lokalne kabadahijske družine, pošto je čovek imao mali akumulator za motor i da mu ga ne ukradu nosio ga je sa sobom, to proglasio bombom i po hitnom postupku ga poslali u Sremsku Mitrovicu i odmah presudili šest meseci, da ovaj može da nastavi gradnju. Niko ovu gradnju nije zaustavio.
Otvaranje ovog centra, kroz dve-tri gocine, otvorili su predsednik pokrajinske Vlade i predsednik opštine Inđija, koji je sada tamo neki sekretar. Objekat je dobio naknadu građevinsku dozvolu, ali pre dobijanja upotrebne dozvole opština je kupila u ovom objektu prostora za pet miliona evra, a da objekat nije imao upotrebnu dozvolu, po 2.300 evra kvadrat. Onda je predsednik opštine kupio u Beču za 1.300 evra kvadrat, pa se ispostavilo da u Inđiji, u objektu koji je naknadno dobio građevinsku dozvolu, opština plaća prostor dva puta skuplje nego predsednik opštine u Beču. Šta je sa tim dozvolama? Možda je malo smešno. Samo da vas podsetim da u Crnoj Gori, ma šta mislili o toj državi nesređenoj, naša je još više bila nesređena, brat bivšeg predsednika SRJ je odgovarao zato što je u Zavali gradio, a on je kao funkcioner morao znati da se gradi i osuđen je, koliko se meni čini, na pet godina.
Pitam vas – ko će za ove naknadne građevinske dozvole da odgovara? Objekti su građeni nelegalno, građevinske inspekcije su bile tu, komšija bio živ zatrpan, posle odrobijao jedno šest meseci, objekat je otvoren, kupljeno je za pet miliona evra prostora po cenama koje su duple, čak su veće nego beogradske. I gle čuda, na vrhu ovog dela stambenog, penthaus ima predsednik opštine od 250 kvadrata.
Stoga vas pitam, pošto ovde pominju one naknadne građevinske dozvole – ko će jednom da odgovara, s obzirom da za sve što se tamo gradi nadležna je pokrajina? Naravno, pošto su oni to gradili, nikakva žalba ni komšije ni za nelegalnu gradnju, ništa ne može da prođe, sve se to odbija. Naknadne građevinske dozvole i te kako mogu da se pribave, bez obzira što je gradnja bila nelegalna, u toku same gradnje to se pribavilo. Ali, gle čuda, predsednik opštine se odjednom našao u penthausu od 250 kvadrata, a njegov komšija je direktor Direkcije za izgradnju. Gotovo neverovatna stvar.
Zato je moje pitanje opravdano. Nije bitno koliko je šta i ko izgradio, već na koji način i koliko se ta kabadahijska administracija za te naknadne građevinske dozvole ugradila, s obzirom da u toj opštini seljaci odgovaraju za građenje kotobanje, za kopanje septičke jame, za dizanje ograde, za garaže, gde sklanjaju mehanizaciju,pišu im se pišu krivične prijave, itd, a za objekte od 50.000 kvadratnih metara niko ne odgovara. S obzirom, da je došlo do promene vlasti, narod opravdano od nas očekuje da se ovo sankcioniše i na odgovarajući način kazni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moj kolega Srđan Šajn opravdano u ovom trenutku odsutan, ja želim da u njegovo ime zahvalim na prihvaćenom amandmanu, s obzirom da se omogućavaju olakšice, između ostalog, i za korisnike socijalne pomoći. On je kao predstavnik Romske partije imao potrebu da se makar na ovaj način zahvali na prihvaćenom amandmanu, jer se lokalnoj samoupravi ostavlja mogućnost da učini odgovarajuće ustupke toj kategoriji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih bio spreman da podržim ovaj amandman opozicije, da se na određeni način selektuje priključenje na mrežu prilikom legalizacije. Ali, tu imamo problem. Oni jedno pričaju a drugo rade. Pre neki dan ili juče sam navodio te primere, ili danas, pa ću to i dokumentovati, da to gotovo nije moguće.
Kako je moguće 19.9.2007. godine započeti gradnju na vodozahvatu? Evo i fotografija. Na njima je predsednik opštine, vlasnik fabrike, priključeni su na mrežu, neselektivno, priključeni na mrežu. Ko je mogao da ih priključi?
Imamo drugi dokument. To je sve njihova dokumentacija. Kažu ovako - zapamtili ste prvi datum, ministre, 19.09.2007. godine, bez ikakve selektivnosti priključeni na mrežu. Kažu da je rok mart. Verovali ili ne, ispoštovali su rok za gradnju, nelegalnu. Priključili su se na mrežu i sagradili 21.03.2008. godine. Vrlo brzo je sagradili, bez ikakvih papira. Priključena struja, priključili se na mrežu i sada traže neku selekciju.
U drugom dokumentu od 9.12.2009. godine stoji ovako – rešenje pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine - data saglasnost za studiju procene uticaja na životnu sredinu. Pitam vas, ministre - šta radi predsednik opštine Inđija? Godine 2007. u decembru na ovom gradilištu gradi, do marta sagradi, priključena struja, priključeno sve, a saglasnost za studiju o proceni uticaja objekata na životnu sredinu dobijaju tek 2009. godine. Jel ovo nije dokaz da su najviši pokrajinski rukovodioci, tadašnji predsednik opštine, predsednik Vlade i sadašnji predsednik Vlade, evo otvaraju to. To što je nelegalno priključeno na mrežu, na vodovod, na struju, na gasovod itd, oni to otvaraju.
Znači, 2009. godine oni još nisu imali studiju, a objekat sagradili 2007. godine. Da li je to moguće i pod kojim uslovima? Kako su priključeni na struju? Zato sam voljan čak i da podržim ovaj amandman, da se uvede neka selektivnost. Ali, kako kada oni u praksi tamo gde trže vlast rade sasvim drugačije? Mogu da zidaju sve, da se priključe kako god hoćeš. Može na vodozahvatu i reciklaža olovnih akumulatora. Kako to može? Mogu da se priključe na struju, a znate čiji je plac bio? Koalicionog partnera Gorana Ješića, koji se plaća iz jedne zadruge, pa preveli na sebe na vodozahvatu. Pošto zagađivači dobro plaćaju, pa može i to. Onda izmišljaju vodozahvat iz prostornog plana, pa se priključe na svu mrežu bez ikakvih uslova, bez studije o uticaju na životnu sredinu. Kako je moguće da niko ne odgovara?
Verujem da Republika nema nadležnost, da je Pokrajina to uzela za sebe, ali Vlada Republike Srbije ima nadležnost oko tužilaštva, a oni se hvale da je republički tužilac njihov, da pokrene postupak i da neko za ovo odgovara, pa onda možemo da govorimo o tome da se vrši selektivnost, jer je oni očigledno nisu vršili.

Čisto da bude zabeleženo u zapisniku, odustao sam na vašu molbu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da ovaj zakon većina posmatra kao zakon o nelegalnim objektima, a pri tome mislim samo na stambene objekte.
Pošto ja živim na selu, tu je negde oko 3.000 stanovnika, ima i manjih sela, u te nelegalne objekte spadaju i razne šupe, svinjci, kokošinjci, itd. To moramo imati u vidu, čisto radi građana, da pokušam da pojasnim u čemu su sve naše dileme, a zbog naše dileme to može da unese još veću zabunu, ali ista zabuna vlada zbog zakona o upisu nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti.
Dakle, radi se o objektima koji su predviđeni Zakonom za legalizaciju i koji su izgrađeni do 11. 09. 2009. godine i to podnetih zahteva, i tada je bilo, koliko se ja sećam, 720 hiljada predmeta.
Znači, ovim zakonom, oni imaju pravo da legalizuju objekte. Drugi to pravo nemaju, ali oni koji su izgradili do tog datuma svoj objekat, a nisu podneli zahtev za legalizaciju, zakon koji je ova Skupština usvojila o upisu nepokretnosti, odnosno o upisu nelegalnih objekata za katastar, stiču pravo da se upišu u taj katastar, bez obzira što su propustili rok.
Ono što ja želim da pitam ministra, šta je sa onima koji su pokrenuli postupak legalizacije, plaćali rate, a više ne mogu i sada žele da promene, da više ne idu na legalizaciju, nego da pređu na upis nelegalnih objekata u katastar nepokretnosti, odnosno da li je moguće da sa legalizacije pređu na upis, s obzirom da više nemaju novca da plaćaju neke nadoknade koje su pojedinim opštinama, s obzirom da ja dolazim iz opštine Inđije, a tamo je legalizacija jako skupa, razne kamate, tako da ljudi odustaju i žele da pređu. Ministar kaže da je moguće da pređu, mislim na upis nelegalnih objekata katastra nepokretnosti.
Šta uopšte znači nelegalan objekat? Znači protivzakonit. Svi objekti koji su nelegalni, napravljeni su protivzakonito. Za neke sagrađene posle određenog datuma, ta gradnja predstavlja krivično delo, a ranije je to bio neki prekršaj. U suštini i jedni i drugi i treći objekti su sagrađeni nelegalno, odnosno protivzakonito.
Ovde su mnogi govorili o porezu i ja se slažem da se porezi plate, ali posebno mi koji dolazimo sa sela, posebno u Vojvodini, većina infrastrukture je napravljena mesnim samodoprinosom. Ovim zakonom je predviđeno da opština može to da uzme u obzir, ali ja se bojim da će postojati opštine koje to neće uzimati, ali želim da kažem da je jedan porez već plaćen kada je to građeno. Plaćen je porez na promet, sada se to zove PDV, a on se ranije delio između lokalne samouprave i republike u određenim procentima.
Dakle, lokalna samouprava je već imala koristi, zato što je građevinski materijal, kojima su građeni ti objekti bio oporezovan.
Naravno da mi ne možemo da podstičemo nelegalnu gradnju, ali se meni dopao amandman gospodina Radenkovića, odnosno amandman SPS, koliko vidim, dva poslanika su to predložila.
Imam jednu dilemu, taj amandman je podržao jedan pravnik, koji sada doduše nije tu ili pravnica, koja je tražila da se član 5. briše, a onda je podržala ovaj amandman da se promeni stav 1. Sada sam ja seljak, nisam pravnik, ali kako jedan pravnik može da predloži da se usvoji ovaj amandman, a prethodno da se glasa o amandmanu da se član 5. briše.
Ja vas sada kao seljak pitam, a ovde ima i profesora prava koji to nisu primetili, nažalost, kako da usvojimo amandman ako se desi, pošto amandman nije povučen, gospođe Batić, ako se njen amandman usvoji, izbrišemo član 5, kako ćemo da prihvatimo amandman gospodina Radenkovića, kako je uopšte moguće da se promeni stav 1. u članu koji je izbrisao?
Dakle, niti sam pravnik, niti sam profesor na pravnom fakultetu, ali za mene je logično bilo da tako vrstan pravnik uz podsećanje nekog profesora na pravnom fakultetu, kaže, ja povlačim svoj amandman da se član 5. briše i podržaću amandman SPS koji predlaže da se stav 1. menja odnosno da se svi objekti izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona budu predmet legalizacije. To bi bilo pošteno od pravnika, a ja nisam pravnik, ali ako nas budu uređivali pravnici, izgleda da ćemo veoma loše proći, jer ne znam pravnicima predaju profesori, a ko će predavati profesorima, to sveti bog zna.
Što se tiče nelegalnih objekata, ova skupština ima pravo da amnestira, može da amnestira nelegalnu gradnju u raznim razdobljima, a naravno da je to u jednom trenutku postalo krivično delo i niko nema pravo da podržava vršenje krivičnih dela, ali Skupština može da donese odluku da se legalizuju objekti, a vlasnici mogu krivično da odgovaraju za to da su za to vreme dok je to bilo nelegalno gradili, barem onoliko koliko ja kao seljak vidim.
Mi ovim zakonom ne tražimo da se izbrišu krivična dela koja su oni počinili, mi samo želimo usvajanjem amandmana poslaničke grupe SPS da objekti budu legalni, a oni koji su počinili određeno krivično delo, mi ne tražimo da budu amnestirani. Zato sam ja blizu onoga što ministar nije izrekao, a ja sam poslanik, pa to mogu da kažem, da se dvoumim i najverovatnije da ću glasati za amandman SPS, ali ja sa njima nikada nešto nisam bio posebno blizak, ali amandman je racionalan, jer se odnosi na objekte koji su izgrađeni posle 11. 09. koji ne mogu da se legalizuju ovim zakonom, ne mogu da se upišu u katastar nepokretnosti kao nelegalni objekti.
Mi ne želimo da ih srušimo i najracionalnije je da ne čekamo novi zakon o planiranju i izgradnji, jer to i ako bude, biće, ali najrealnije je da mi glasamo i ja sam blizu toga da mi podržimo ovaj amandman, s tim u vezi što na selu imamo mali milion tih objekata, svinjci, kokošinjci, koji su iz nužde napravljeni, zbog ekonomskog interesa, odnosno zbog profesionalne delatnosti seljaka, jer on na brzinu treba da sklepa neki tor, svinjac, a to po novom zakonu o planiranju i izgradnji, takođe je objekat. Ja ne podržavam tu nelegalnu gradnju, ali mnogo toga je nastalo i da mi to ne možemo tek tako preći preko toga i čekati neki budući zakon.
Takođe, ovde je rečeno, da se ja složim jednom sa opozicijom, da se moraju rušiti objekti izgrađeni na vodnim zahvatima. Ja se sa tim slažem.
Mi imamo problem u Inđiji. Ti isti koji tamo vrše vlast su napravili fabriku za reciklažu olova na vodozahvatu i ekološku saglasnost je dao pokrajinski sekretarijat za ekologiju. Znate kako su dali? Zahtev su podneli na jedan broj parcele, tu su dobili saglasnost, a onda su rekli da je to tehnička greška, pa su izgradili na vodozahvatu, na regionalnom vodozahvatu za čije granice je nadležna Vlada Republike Srbije, a da bi sve to bilo usklađeno, pošto je bio regionalni urbanistički plan, prostorni plan itd. i regulacioni planovi, da ne bi menjali sve, oni su rešili da promene prostorni plan, pa su prostornim planom izmislili vodozahvat koji i dalje postoji, a po prostornom planu nema i izgrađena je fabrika za reciklažu olova.
Na sve moje žalbe i primedbe i na sve krivične prijave, svi su ostali gluvi i nemi, nije nadležno republičko ministarstvo za kontrolu toga, već je to, gle čuda, zakonom o prenosu nadležnosti, pripalo Pokrajini Vojvodini i, gle čuda, onaj ko je dozvolio takvu gradnju, predsednik opštine, postao je sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i na određeni način je postao nadležan za svoje brljotine koje je napravio.
Želim da podržim to, da se posebno zagađivači, a fabrika za reciklažu olova je očigledan zagađivač, na vodozahvatu drva ne smeju da se stružu, i podržavam tu stav opozicije da se takvi nelegalni objekti odmah sruše. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1 – Narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu postupka predsednika Narodne skupštine. Prethodni govornik uopšte nije govorio o povredi Poslovnika, on je govorio o povredi sasvim drugog akta i o povredi Ustava.
Gospodine predsedavajući, ukoliko vi ne predstavljate Ustavni sud, koji je kolektivno telo, ukoliko nemate ovlašćenje da procenite da li je neko prekršio Ustav ili ne, ukoliko vi ne ocenjujete zahtev za ocenu ustavnosti, ja smatram da su prethodne dve reklamacije besmislene.
Neću ulaziti u to ko je šta radio ali očigledno je da je neko prešao veliki put da bi od otporaške pesnice došao do srednjeg prsta koji je ponudio narodu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj žamor mene neće toliko ometati.
Danas kada biramo predsednike sudova, kada biramo određene sudije koje se prvi put biraju na funkciju, iz prethodnih govora, posebno čoveka koji je unizio ovaj parlament pokazujući srednji prst, smo mogli da čujemo sve i svašta.
Radi građana moram reći…

Govorim.
Radi građana moram reći da mi još nismo protivustavno izabrali predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, mi smo u ovom parlamentu bili u prilici da, poštujući odluku Ustavnog suda, uz negodovanje sa one druge strane, opšte negodovanje, moramo da razrešavamo predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji je izabran protivustavno i to je ocenio Ustavni sud, koji je izabrala bivša vlast.
Mislim da treba mnogo hrabrosti da neko izađe danas i da kaže da mi politički motivisano biramo neke sudije i da mi politički vršimo pritisak na pravosuđe.
Koliko znam, još Ustavni sud nije doneo nijednu odluku da smo izabrali nekog sudiju protivustavno i protivzakonito. Poslanici treba da brane Ustav, ali konačnu ocenu ustavnosti daje ipak Ustavni sud.
Takvu odluku da smo izabrali, a birali smo neke sudije i neke predsednike, još nismo dobili, ocenu Ustavnog suda da smo mi u ovom sazivu parlamenta izvršili, odnosno povredili Ustav i izvršili neustavan izbor bilo kog sudije.
Takođe moram reći da pravosuđe koje smo mi zatekli je u međuvremenu dopunjeno. Dakle, mislim da je isti taj Ustavni sud ocenio da sve neizabrane sudije za vreme mandata bivše Skupštine i bivše većine budu vraćene na posao. To nije bila odluka nas. To nije bila odluka ovog parlamenta. To je bila odluka Ustavnog suda koji je, ponavljam, takođe bio izabran za vreme bivše vlasti.
Takođe ne znam, a ovde je predstavnik Visokog saveta sudstva, da li je predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, a bivši izabran prvo predsednik, pa onda birane sudije, to kao kada bi izabrali predsednika parlamenta, pa on da vrši izbor poslanika. Dakle, na takav način je izabran bivši predsednik Vrhovnog kasacionog suda i sada se mogu otvoriti i pitanja legalnosti odluka koje je taj sud donosio, s obzirom da je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda bio neustavan.
Da li je sin novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, onog koga ćemo najverovatnije izabrati, izabran za sudiju višeg suda odjednom? To je pitanje za predstavnika Visokog saveta sudstva – da li novopredloženi kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda ima sina koga će progurati za sudiju višeg suda, a pri tome će kao predstavnik Visokog saveta sudstva osporavati drugim sudijama pravo da budu izabrani zbog međusobnih rodbinskih veza?
Dakle, to smo imali za vreme bivšeg mandata, da je predsednik Vrhovnog kasacionog suda član Visokog saveta sudstva osporavao izbor sudija zbog toga što su u rodbinskim odnosima, odnosno zato što su supružnici i u rodbinskim odnosima sa drugim sudijama, a pri tome to nije važilo za sina predsednice Vrhovnog suda. Mislim da to…

I te kako sam u temi. Mi biramo predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ne biramo ga na način na koji je izabran bivši. Ako to nije tema, ja onda ne znam šta je na dnevnom redu? Koliko ja imam u materiju, jedna od tačaka je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, gde je zamereno da mi gospodina biramo politički motivisani, da za nas ne važe nikakva pravila, itd.
Ja takođe pitam predsednika Visokog saveta sudstva – da li je neko od ovih predloženih sudija mrtav? To vas ozbiljno pitam, zato što je bivši saziv Skupštine na predlog Visokog saveta sudstva izabrao mrtvog sudija. Danas sam o moralu i o čestitosti tog izbora, kako su oni kao stranka jedva uspeli da ustanove to nezavisno sudstvo, a to mi je malo čudno, tu su nam spočitavali sve i svašta, a pri tome su izabrali u bivšem sazivu mrtvog sudiju. Dakle, danas sam o moralu i o čestitosti tog izbora, kako su rekli kako su oni kao stranka jedva uspeli da ustanove to nezavisno sudstvo, a to mi je malo čudno, tu su nam spočitavali sve i svašta a pri tome su u bivšem sazivu izabrali mrtvog sudiju. Zato je opravdano moje pitanje – da li je neko od ovih kandidata slučajno mrtav? Ja očekujem da mi predstavnik Visokog saveta sudstva jasno odgovori na to pitanje.