Što se mog nastupa tiče, on se odnosio na jednog od dva predlagača. Dakle, nije predložio samo gospodin Pavićević taj amandman. Ja sam govorio uopšte o ponašanju ljudi koji drže vlast, pa kada izgube vlast imaju sasvim drugačije mišljenje i misle da bi onda znali šta su trebali da rade kada su bili vlast.
Da li je neko bio 12 meseci ili ne ili je bio više, to nije toliko bitno, već je bitno da li je stvari pomerio imalo unapred ili su stvari postale još gore.
Dakle, za vreme vladavine te vlade o kojoj sam ja govorio, imali smo takve majstore tranzicije da su sa jedne strane ti majstori tranzicije, uz pomoć onih koji su vladali, dobili sve, a na drugoj strani je sirotinja izgubila sve. O tome sam želeo da govorim o ovoj vladi, ali sam rekao da bih podržao predlog da je postojalo ono ministarstvo za vinogradarstvo i retka vina, ali bih sada dodao da bih taj amandman podržao i da nema tog ministarstva, ali da se ubaci jedno novo ministarstvo koje će se zvati ministarstvo za cepanje novina. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Dame i gospodo, ja se ne slažem da je poljoprivreda ispala isključivi zagađivač životne sredine. Slažem se da u određenoj meri ona šteti životnoj sredini, ali i doprinosi i kvalitetu vazduha. Biljke proizvode kiseonik, a zaštita životne sredine nije samo zaštita zemljišta, zaštita vode već i zaštita i vazduha.
U Evropi su zbog kvaliteta zemljišta i zbog preterane upotrebe herbicida, pesticida, zbog toga što su nekad imali razdvojeno ministarstvo poljoprivrede od zaštite životne sredine, krenuli da uporedo vode računa i o poljoprivredi i o zaštiti životne sredine, shvatajući da su izgubili zbog preterane upotrebe herbicida, pesticida i mineralnih đubriva na kvalitetu zemljišta. Danas Evropa od 104 miliona hektara svog poljoprivrednog zemljišta, zbog obnove kvaliteta zemljišta i na određen način zaštite tog zemljišta, zaštite životne sredine, odmara 7%, gotovo sedam miliona hektara svake godine, time što ga ne obrađuje da bi povratila taj kvalitet.
Mislim da mi taj kvalitet još uvek nismo izgubili i da sa zahvalnošću treba da gledamo na ovaj predlog. Da poljoprivreda i zaštita životne sredine budu zajedno, što ne znači, a ovde se to tako tumači, da će poljoprivreda dominirati životnom sredinom. Naprotiv, poljoprivreda i životna sredina će ići zajedno uporedo starajući se jedna o drugoj. Dakle, najbolje je da to bude u jednom ministarstvu, čak i najbolje da bude u jednoj zgradi, da ti ljudi međusobno sarađuju, naravno da ne dominiraju ni jedni ni drugi, međusobno jedni nad drugima.
Što se tiče poljoprivrede, takođe treba naglasiti da je bitno da životna sredina bude tu zbog ispitivanja raznih kvaliteta i održavanja određenih standarda koje smo prihvatili, posebno po pitanju kvaliteta vode, vazduha itd. Ne slažem se sa ocenom da je u Užicu poljoprivreda kriva za zagađivanje voda. Koliko znam to su bile vikendice i objekti koji su napravljeni neposredno pored vodozahvata i da je to prouzrokovalo alge koje su zagadile vodu i ta voda nije bila za piće. Ne sećam se da se to desilo sa poljoprivredom, mada tvrdim da mineralna đubriva, posebno kada se preterano upotrebljavaju herbicidi, pesticidi utiču na poljoprivredu, ali intencija u Evropi i kod nas će biti da prelazimo sve više na proizvodnju organske hrane, pa će biti potrebna ta subordinacija i koordinacija i velika saradnja između ta dva dela jednog ministarstva.
Mislim da je dobro, što je poljopriveda spojena sa zaštitom životne sredine, s obzirom da poljoprivreda obuhvata velike površine zemljišta, posebno ima ingerencije po pitanju državnog zemljišta, obuhvata vodoprivredu, šumarstvo itd. Po meni, sasvim je najprirodnije da zaštita životne sredine bude zajedno sa ministarstvom poljoprivrede, što ne znači i ne slažem se da bude manje važno nego poljoprivreda, već jednostavno da to bude jedno ministarstvo sa dve oblasti koje su podjednake važnosti.
Još nešto da kažem. Kad neko prigovori na kvalitet vode u Užicu, posebno kad se to desi i kada se kaže – pokrajinski sekretarijat itd, želim da iznesem sledeću činjenicu. Ako je to tako u pokrajinskom sekretarijatu bilo kvalitetno, ja se pitam kako je taj pokrajinski sekretarijat koji je dobio prenosom nadležnosti odgovarajuće nadležnosti životne sredine, dozvolio da se u Inđiji na regionalnom vodozahvatu napravi fabrika za reciklažu i proizvodnju olovnih akumulatora, a da otpadne vode idu u upojni kanal iznad vodozahvata Inđija? Hvala.

Reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Izvinite, on je nabrojao više članova. Dakle, gospodin Arsić je nabrojao tri člana.

Sačekajte malo. Prvo, niste mi dali reč kada sam se javio po amandmanu. Imam pravo da govorim po amandmanu.

Gospođo predsedavajuća, prvo ste me preskočili kada sam se javio po amandmanu, posle mi niste dozvolili…

Ja ću da raspravljam po amandmanu. Amandman se odnosi na Ministarstvo finansija i ekonomije. To je ministarstvo gde su nabrojane razno razne nadležnosti, koje sve poslove može da vrši ministarstvo.
Možda bih prihvatio ovaj amandman, ali amandmanu nedostaje tekst ili deo koji bi se odnosio na isplatu subvencija.
Dakle, istine radi, ne bi bilo dobro da Ministarstvo finansija, ukoliko odbije ovaj amandman, isplaćuje subvencije na način na koji su to radili prethodni. Recimo, 15. novembra 2007. godine Ministarstvo finansija je po rešenju Ministarstva poljoprivrede, koje je potpisao Dobrivoje Sudžum, isplatio Vinariji „Živković“ preko 40 miliona dinara protivvrednosti.
(Predsednik: Vreme.)
Koristim vreme poslaničke grupe. Ako mi dozvolite, ja bih da završim. Po rešenju koje je potpisao Dobrivoje Sudžum, Ministarstvo finansija je isplatilo protivvrednost 525.000 evra Vinariji „Živković“. Rešenje je od 15. novembra, na osnovu fitosanitarne inspekcije od 11. novembra, po zahtevu od 15. avgusta 2007. godine. subvencije se odnose na prolećnu sadnju 2007. godine. Ništa ne bi bilo problem da je Ministarstvo finansija to isplatilo i da je sve bilo regularno, ali zemljište na kome je u proleće 2007. godine zasađen vinograd je Vinarija „Živković“ zakupila tek 7. novembra 2007. godine.
Sada vas pitam kako je bilo moguće da Ministarstvo finansija isplati subvenciju na osnovu rešenja po zahtevu iz avgusta meseca 2007. godine za prolećnu sadnju 2007. godine, iako je država, to isto ministarstvo, zemljište izdalo u zakup tek u novembru? Da li je u Srbiji proleće u novembru ili se u to Ministarstvo finansija…

Završiću. Amandman se odnosi na Ministarstvo finansija. Voleo bih da svi seljaci dobiju priliku, a ne samo neki, od Ministarstva finansija po ovom amandmanu. Nisam izašao  iz teme, ovo je amandman o Ministarstvu finansija. Valjda ste pročitali šta je sadržina amandmana. Voleo bih da u tom amandmanu piše da svi seljaci mogu da dobiju 525.000, a ne samo neki.

Dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, ovog puta reklamiram član 108. To nije član koji je reklamiran. O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine. Zahvalan sam na tome što predsednik, odnosno predsedavajuća, to upravo čini, ali čini mi se da pojedini poslanici daju sebi za pravo da oni sami odluče šta je red na sednici Narodne skupštine i šta predsedavajući treba da radi.
Mislim da ne može narodni poslanik, ma iz koje partije bio, da preuzme ingerencije koje ima predsednik i da traži da gotovo on izvrši određenu egzekuciju i na način na koji je to rekao. Možda ja jesam povredio Poslovnik, ali Poslovnik kaže da to poslanik ne može da učini, može samo predsedavajući. Ja se predsedavajućem izvinjavam ako sam povredio Poslovnik, makar nisam povredio budžet Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem. Neću vam zamerati to što pojedini poslanici i kolege povredu Poslovnika koriste kao replike. Poštujem vašu tolerantnost prema opoziciji.
Što se tiče amandmana i MUP amandman bih razumeo, ali predlagača teško. Naime, čovek sam koji dugo pamti, pa pamtim i dela predlagača. U „Sablji“ je uhapšeno preko 10.000 ljudi, od toga je podneto samo 3.000 krivičnih prijava i zato mi ovaj amandman nije prihvatljiv. Neko ko želi da uređuje i predlaže kako da se uredi MUP bi morao da ima besprekorni kredibilitet, ali neko ko je uhapsio 10.000 ljudi od čega je podneto samo 3.000 krivičnih prijava, taj treba da prizna, a mi smo svedoci, posebno mi stariji, tog vremena da je neko 7.000 puta nogom, nekome bez razloga, jer krivične prijave kasnije nije bilo, razvalio vrata, poplašio porodicu, poplašio decu, uhapsio ga, priveo, a da krivične prijave nije bilo.
Od ovih 3.000 krivičnih prijava, voleo bih da mi neko od kolega objasni koliko je uopšte tih krivičnih prijava do kraja procesuirano. Onda bi videli kredibilitet predlagača. O kredibilitetu predlagača govori i to …

Govorim o amandmanu. Dakle, ne bih voleo da se ovim amandmanom nešto menja u ovom zakonu zato što pamtim ta vremena. Meni se desilo da su mi ubili premijera. Predlagač je u to vreme …
(Predsedavajući: Vreme.)
Sačekajte, koristim vreme poslaničke grupe. On je u to vreme bio savezni ministar koji se bavio poslovima bezbednosti.
(Predsedavajući: Da li se slažete da koristite to vreme?)
To se ne pita. Gde to piše u Poslovniku da se to pita? To se podrazumeva. Nigde u Poslovniku nema da predsedavajući treba da pita šefa Poslaničke grupe da li ja imam pravo da govorim i da koristim vreme poslaničke grupe. Čim sam se prijavio koristim vreme poslaničke grupe, inače ja nisam predlagač amandmana.
Pamtim ta vremena i pamtim da je ubijen premijer i znam da se neko bavio poslovima obezbeđenja. Ali još gore kada je postao premijer republičkog ministra kome je ubijen premijer nije smenio. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ja sam tražio repliku…

Sačekajte, član 104. stav 1. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Jedan od prethodnih govornika je rekao, pokazao rukom na mene i rekao da je prethodni govornik nešto „frfljao“. Pri tome je povredio i dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. stav 1. jer je izneo jednu notornu neistinu.
Rekao je da predsednik Vlade ne menja ministra policije, ne može da ga smeni, već to rade poslanici.
Istine radi i dostojanstva Skupštine radi, moram da podsetim da, kada pogine premijer, ne daj Bože, pada cela vlada, a da je ministar policije ostao i u narednoj vladi koju je predložio upravo taj mandatar i postao predsednik Vlade.
Ne da ga nije smenio, nego ga je ponovo predložio da bude ponovo ministar policije. Zašto? Ne znam.

Želeo sam samo da skratim, rekao sam – ne tražim, nisam dobacivao.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se govori o rodnoj ravnopravnosti. Meni je zasmetalo zato što se to pretvorilo u diskusiju samo o pravima žena. Uprava za rodnu ravnopravnost treba da se stara, a i u amandmanu se gotovo isključivo potenciraju prava žena. Kaže – eliminacija, diskriminacija žena, pa Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena. Zašto tu ne piše eliminacija, diskriminacija žena i muškaraca ili nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i muškaraca?
Meni smeta kada muškarci žele da dominiraju ženama, ali takođe mi smeta kad u rodnoj ravnopravnosti žene pokušavaju da to predstave samo kao svoj problem i na određeni način da dominiraju i muškim pitanjima.
Dakle, ako govorimo o rodnoj ravnopravnosti, voleo bih da je ovaj amandman precizniji i da govori o rodnoj ravnopravnosti i jednog i drugog pola, kao što u Ustavu i Zakonu o izboru narodnih poslanika lepo piše – slabije zastupljen pol i tu se taj zakon i Ustav odnose na oba pola. Tako bih voleo da je i ovaj amandman malo precizniji. U tom slučaju bih ga podržao, a ovako nije malo previše ženski, kako bih ja rekao. Hvala.