Na početku godine mi kreiramo aktivne mere i mi pobrojimo koje su to mere. Mi to radimo, Vlada na kraju to usvaja, naravno, zajedno i sa socijalno-ekonomskim partnerima. Dakle, svi zajedno učestvuju u kreiranju ovih mera, ali na način o kojem je koleginica govorila, imamo mogućnost fleksibilnog odgovora ukoliko se nešto desi na tržištu rada. Hvala.

Mi prihvatamo sve amandmane koji popravljaju zakon, a oni koji ne popravljaju zakon ne mogu da se prihvate. Meni je žao što se ne donose amandmani koji više popravljaju zakon, obično amandmani koji su na tih 200 koliko je navedeno, verovatno ih je dobar deo bio „briše se“ i bile su razne tačke i zapete, posebno kada je bio, ako se dobro sećam Zakon o radu. Mi smo nekoliko dana ovde raspravljali. Da smo prihvatili vaše amandmane koje ja naravno uvažavam i izuzetno cenim, to ne bi bio taj zakon, a kao što vidite ovaj zakon je dobar i ovo je zakon koji daje dobre rezultate.
To nije nešto što je moja ocena, to je ocena svih i pristrasnih i nepristrasnih. Uostalom to je ocena i onih koji u ovom parlamentu kritikuju taj zakon, ali kada se sretnu sa predstavnicima stranih investitora ili predstavnicima međunarodnih organizacija nikada ne kažu, evo kažite sad slobodno, posle sledećih izbora srušićemo ovaj zakon, čim budemo bili na vlasti, ukinućemo ovaj Zakon o radu. Nemojte zaboraviti to da kažete glasno, da se obavežete na to i kažite to naravno i predstavnicima investitora koji dolaze u ovu zemlju i otvaraju nova radna mesta. Nisam siguran da se to dešava i da to bilo ko govori, a još manje sam siguran da bi to bilo dobro prihvaćeno od bilo koga, pa i u ovoj zemlji, a i van nje.
Veoma poštujem i poziciju i opoziciju i institucija narodnog poslanika je za mene od najvećeg mogućeg značaja. O mom odnosu prema toj instituciji govori učestalost mog pojavljivanja. Govori što sam ja ovde od prvog do poslednjeg sekunda. Ne izađem ni jedan jedini sekund, kao što ste mogli da primetite, ne ručam, ne krećem se nigde. Kao što vidite ovi ljudi će ovde sedeti dok ja ovde sedim, a ja ću sedeti dokle god se ne završi sve što je potrebno da se završi i to sam radio satima u ovom parlamentu i danima u ovom parlamentu i to je moj odnos prema opoziciji i to je moj odnos prema svakom narodnom poslaniku. Veoma uvažavam sve argumente, ali dozvolite da i snosim odgovornost, pa prihvatim ono što mislim da je potrebno. Hvala.

Prihvata se, svakako.

Vrlo kratko.
Jeste u pitanju redosled reči, ali redosled reči u potpunosti menja suštinu.
Ugovor o radu može biti samo na određeno ili ne određeno vreme, a ugovor o radnom angažovanju može biti na određeno i na neodređeno i na privremene i povremene poslove. Dakle, potpuno različito.
Jeste redosled reči, tačno, ali to su u pitanju dva potpuno različita pravna instituta koja reguliše Zakon o radu, potpuno različita.
Nemojte da vas zavara što samo zvuči da je promenjen redosled reči, promenjena je suština. Namera zakonodavca je bila da omogući poslodavcu da u javnim radovima zahvati što širi spektar ljudi.
Na ovaj način i uz učešće Odbora za rad mi smo došli do dobrog rešenja.
Dakle, jeste razlika u rečima, u redosledu, ali na prvom mestu razlika je u suštini. Ovo su potpuno dva različita instituta.
Pošto ste komentarisali, u suštini sačekaću sve vaše amandmane kako budu dolazili. Hvala.

Meni je žao što se nerazumevanje i neznanje o Zakonu o radu predstavlja kao arogancija vlasti. Izvinite, ja sam ovde čuo da je u pitanju samo zamena redosleda reči, ničeg drugog, a ovde sam vrlo jasno obrazložio kakvi su to pravni instituti.
Namera zakonodavca je i bila da na što širu lepezu ugovora, na osnovu kojih možete da obavljate neke poslove kroz javne radove, da se to omogući.
Ovo što smo prihvatili, nikakav obrt, to je samo pojašnjenje i, hajde da kažemo, da umirimo bojazan da poslodavci neće hteti da koriste neke druge mogućnosti koje imaju na osnovu Zakona o radu. Ne mislite valjda da ovo nismo prihvatili da bi neko mogao da zaposli nekoga na javnim radovima bez Zakona o radu? Nego, po kom zakonu, zar da radi na crno? To nije moguće. Ovo je samo pojašnjenje i hajde da tu bojazan, ovo je samo naša briga da ako smo primetili nešto što makar malo može da liči na mogućnost neke zloupotrebe, da to odmah rešavamo.
Ugovori o radnom angažovanju su ugovori van radnog odnosa. To su, recimo, autorski ugovori, ugovor o delu, privremeni i povremeni poslovi. To je isto regulisano Zakonom o radu. Kojim drugim zakonom bi bilo regulisano? Ali, samo smo hteli da odgovorimo na bojazan, hajde da budemo još oprezniji nego što inače jesmo. Nije ovaj amandman sad uveo neke nove ugovore do kojih bi se i došlo tumačeći Zakon o radu. Ali, nemojmo sve da pravimo od toga … Vlada je prihvatila amandman Odbora u kome se nalaze i predstavnici opozicije i to se ovde prikazuje kao posledica neznanja, a čujemo da je ugovor o radu i ugovor o radnom angažovanju isto, samo različit raspored reči.

Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, u skladu sa zakonom, osim lica koja su se u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viškova zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju svojevoljno opredelila za novčanu nadoknadu ili posebnu novčanu nadoknadu u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu.
Zakon iz 2009. godine. Ništa se nije promenilo. Samo smo dodali preciznu odredbu – 12 meseci. Ništa više. Dakle, vrlo precizno po zakonu, koji se očigledno nije čitao u ovoj Skupštini, a glasalo se za njega, bilo je predviđeno da lica koja dobiju otpremninu veću nego što je predviđeno Zakonom o radu, 2009. godina, ne mogu da ostvare pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti čim su to uradili.
Ništa nismo promenili. Samo smo precizirali – 12 meseci, jer smo videli u praksi da imamo ljude koji dobiju otpremninu, rade između dva – šest dana, raskine ugovor, svojevoljno raskine ugovor, bez obzira što je on kriv za raskid ugovora, on dolazi na Nacionalnu službu i kaže – molim vas, isplaćujte mi 12 meseci platu.
Lepo je raspolagati državnim milijardama. Što da ne? Predvideli smo 16 milijardi za otpremnine, hajde još 16 milijardi za Nacionalnu službu za zapošljavanje. Može, super zvuči, bićemo popularni, svi će biti zadovoljni, ali to nije moguće, to jednostavno nije moguće. Nijedno pravo nije ukinuto.
Ovo me jako podseća na debatu o Zakonu o radu, gde su ovde neki plašili ljude da će početi masovna otpuštanja čim donesemo Zakon o radu. Tako i ovo, ni jedno pravo nije uskraćeno. Onaj ko je dobio otpremninu veću od Zakona o radu, ne može da dođe u Nacionalnu službu, a da pre toga ne radi 12 meseci. Šta je sporno?

Samo kratko.
Dakle, mi ovim jesmo regulisali pravnu prazninu i jesmo zaštitili radnika. Do sada ako ništa nije uplaćeno, ako se radniku ništa ne uplaćuje, nije bilo predviđeno šta će on dobiti. Mogao je da ne dobije ništa. Ništa nije uplaćeno i gotovo.
Sada smo predvideli da će dobijati bar minimalac. Izvinite, za nas je merodavno ono što je uplaćeno. Vi i ja možemo da sklopimo ugovor, u kome ja vama isplaćujem 500.000 dinara, to je vaš ugovor samnom, a ja vam nisam uplatio ni jedan jedini doprinos i vi ćete doći pred Nacionalnu službu i reći, ali meni ovde piše 500.000 dinara i sada ja treba da platim to što ste vi tamo dogovorili, a nije ništa uplaćeno državi. Nije moguće. Opet kažem, zgodno je, dobro zvuči, ali ne može država da preuzme na sebe odgovornost za čitav proces, za sve što se dešava u radu i sve što se dešava u radnim odnosima. To jednostavno nije moguće.
Na ovaj način, bar smo regulisali jednu pravnu prazninu i zaštitili radnika. Imate vi i druge načine da saznate da li vam se nešto uplaćuje ili ne uplaćuje. Možete da proverite. Na primer, centralni registar, pa možete preko PIO da proverite. Dakle, ima načina da proverite da li se vama našto uplaćuje. Nije to samo odgovornost države, nego je odgovornost i radnika da proveri da li mu se nešto uplaćuje. Hvala.

Amandman se prihvata. Hvala.

Upravo, da bismo izbegli bilo kakva pogrešna tumačenja i bilo kakve mogućnosti da neki organ ne razume o čemu se govori, zato smo ovako vrlo pojasnili, upravo ovaj član i prihvatili, između ostalog, i amandman.
Zbog, mogu da kažem, jezičkog nesnalaženja zakonodavca iz 2009. godine, mi smo samo u protekle dve godine izgubili 271 milion dinara. To je otišlo zato što nismo imali ovu odrednicu. Nismo imali novčanu nadoknadu. E, zbog te reči – novčana nadoknada, zbog dve reči – novčana nadoknada, i zbog toga što nismo regulisali kako se računaju sati, nego da su svi meseci isti, kao što nisu isti, dakle mi smo zbog toga izgubili samo u protekle dve godine 271 milion dinara. Da znate kako se to radi, javio vam se advokat i kaže, dođe do spiskova, način na koji dolazi do spiskova je takođe vrlo problematičan.
Mi smo podneli krivične prijave za ljude za koje smatramo da su te spiskove neovlašteno iznosili i distribuirali, onda dođe advokat i kaže, nađe vas na spisku, pozove vas i kaže da li vi znate da vi imate pravo takvo i takvo, vi kažete – pa ne znam, on kaže – nemate nikakvih troškova, dopustite mi da vas zastupam, inače vrednost sporova između 100 dinara, 1000 dinara, kako kad, ali kada tužite državu za više hiljada takvih sporova, i kada to uradite, što bi rekli, zakon velikih brojeva, onda dođete do toga da se korisnicima, uslovno rečeno, oštećeni zbog ove nepravilnosti, isplati oko 101 milion dinara, ali se za sudske troškove i advokate odvoji 170 miliona dinara. Da se to ne bi desilo više nikada, mi smo doneli ove izmene i precizirali na ovaj način da se to više nikad neće ponoviti. Hvala.

Samo kratko.
Pa i po postojećem zakonu, između ostalog imate, kažete izrečene mere bezbednosti. To bi npr. bilo ona nanogica, popularna, ili to bi bila obavezna mera lečenja od narkomanije, alkoholizma ili nečeg sličnog. U čemu je razlika? I jedno i drugo su mere, i za jedno i drugo vreme se ne isplaćuje odgovarajuća nadoknada zato što niste tu.
Naravno, kada vam istekne pritvor ili istekne izrečena mera bezbednosti, vi posle toga nastavljate da primate svoje pravo, ne morate ponovo da ga dokazujete.
Ali, kao što vidite i u prošlom zakonu je bilo - izrečene mere bezbednosti. Nema razlike između izrečenih mera bezbednosti i pritvora.

Kao što je i do sada tužio Nacionalnu službu i dobio 270 miliona, isto tako može da je tuži i dalje. Kao što i Nacionalna služba može da pokrene tužbu. Uostalom, protiv rešenja Nacionalne službe pokreće se upravni postupak, dakle, moguće je nije sporno da nije moguće. Ali, recimo, Zakonom o radu je regulisana i odgovornost radnika, pa postoje i odgovarajuće sankcije za nesavestan rad, zloupotrebu položaja itd. Internim aktima Nacionalne službe takođe je predviđena odgovornost za radnika koji nesavesno da više ili manje.
Dakle, i te kako postoje sankcije i ja ću lično insistirati, siguran sam da tu imam podršku i Nacionalne službe, na tome da se striktno vodi računa u ovakvim slučajevima čija je zapravo odgovornost, u kojoj meri je to odgovornost radnika NSZ, u kojoj meri su to neke druge odgovornosti.

Imate bazu podataka o tumačima i znakovni jezika vodi Savez gluvih i nagluvih Srbije. U sudu se vodi posebna evidencija za sve sudske tumače, pa isto tako i za tumačenje znakovnog jezika. Kada budemo usavršili proces izdavanja licenci obrazovanja sudskih tumača znakovnog jezika, to će voditi i obrazovanje.
Na prvom mestu, Savez gluvih i nagluvih je reprezentativna, referentna organizacija koja te poslove radi dugi niz godina i radi ih odlično. Zaista nema razloga da se na bilo koji način nešto komplikuje. Stvari su vrlo jasne, sudski tumači vode sud, a bazu podataka vodi Savez, jer gluve i nagluve osobe će se za uslugu tumača i obraćati Savezu, pa je onda logično da i Savez bude taj koji raspolaže takvim podacima. Hvala.

Svakako da bi trebalo da razmislimo o tome. Zaista nije moj resor ni oblast u koju se ja razumem, tako da ne mogu da dajem bilo kakve sudove, ali mogu da prenesem ministru Lončaru, pa da vidimo. U svakom slučaju, hvala na inicijativi.
Što se tiče konkretnog amandmana, jasno je da je Ustav iznad svega, iznad zakona, i da je jasno da se njegova načela ne moraju svaki put prenositi. Nema veće pravne zaštite od Ustava, a ovaj zakon proizilazi iz Ustava.
Samo izvinjenje. Da, zaista, ovo je neka štamparska greška. Čudi me da niko ni u zakonodavstvu to nije primetio. Nema potrebe da se mišljenje iz Ustava, mislim, glupost potpuna, dakle, brišemo to: „načela Ustava“, umesto reči: „mišljenje“. Ne znam kako se to potkralo. Izvinjavam se.

Definicija o kojoj govorimo je najšira moguća i ona je doneta u saglasnosti sa Savezom gluvih i nagluvih. Mi smo želeli da pokrijemo što veći prostor. Zloupotrebe jesu moguće, ali moram priznati da ne mogu da zamislim nekoga ko bi tražio uslugu tumača, a da nema problem sa sluhom. To mi je stvarno teško da zamislim, ali dobro.
Znate kako, da je sve u redu i da je položaj gluvih i nagluvih osoba dobar i da je sve u redu i da je sve kako treba, pa ne bi mi donosili ovaj zakon. Mi ovaj zakon donosimo zato što položaj gluvih i nagluvih nije dovoljno dobar i zato što nije precizirano na koji način društvo treba da im pomogne i na koji način društvo treba da im bude na usluzi. Zato smo i doneli ovaj zakon.

Ni na ovaj način na sadašnjem zakonskim rešenjem koji smo predložili se ni na koji način ne ograničava pravo gluve, nagluve osobe da traže tumača, ali smo stavili i odredbu da to ipak ne bude prvo rešenje.
Vidite, baš primer koji ste naveli je pismeno i pismeno se i traži. To je kao kad dobijete ugovor, recimo o radu, dobijete pismeno ugovor o radu, pročitate ga, ali naravno predvideli smo da ukoliko postoji potreba da se baš tada traži tumač da bi bilo objašnjeno, to su ipak važne norme u zaključivanju radnog odnosa ili prekida radnog odnosa. Ovo je samo jedna norma koja reguliše precizno kako se dolazi do toga.
Ja opet polazim od osnovane pretpostavke da se ovo pravo neće zloupotrebljavati, gluve i nagluve osobe nisu sebični ljudi koji će pokušavati od tumača da naprave personalnog asistenta, to nije, ja sigurno to ne očekujem, već će koristiti umereno onda kada je potrebno. Postoje i druga sredstva na kojima ćemo mi raditi.
Mi u Beogradu sada intenzivno radimo na uspostavljanju kol-centra pa će se putem smart telefona i tableta moći koristiti, imati neprekidnu vezu sa tumačima u kol-centru. Trudićemo se mi da koristimo tehnologije i druge stvari, a ovo o čemu smo ovde govorili jeste samo norma koja precizira da je potrebno iskoristiti i druga sredstva ukoliko ne postoje druge mogućnosti komunikacije, naravno da je tumač tu. Tako funkcionišemo već u 81 kancelariji.