Dakle, treba da ga je sramota zbog tih reči.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.
Vreme, ovih što dobacuju, vreme je davno prošlo, ali gospodina Obradovića treba da je sramota zbog reči koje je izgovorio na račun gospođe Brnabić, ali ja se na njega ne ljutim, nemojte ni vi drage kolege, u pitanju je najobičnija…

Molim vas, hvala, vreme.
Samo da završim, jako je bitno da kažem.
Prekidali su me više puta, dobacivali su, nisam se ljutio, ali molim vas da mi dopustite da završim rečenicu.
Na gospodina Boška Obradovića nemojte da se ljutite, jer je u pitanju apsolutna neznalica. Prvi predsednik Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti izabran 1886. godine je katolik Josif Pančić iz Bribira u Dalmaciji. To Srbima nije smetalo u 19. veku, ne smeta nam ni u 21.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su iznete neistine o SNS, i zbog toga moram da reagujem.

Srpska napredna stranka je na dan polaganja zakletve predsednika Republike, Aleksandra Vučića, imala jedini legalan zakazan skup, u skladu sa važećim propisima, a sa tog skupa je, bez ikakve preterane upotrebe sile, uklonjen samo čovek, mislim da se zove Marko Radojković iz Zemuna, koga je DS 2011. godine, navodno, zaposlila kao učitelja koji je vređao i provocirao ljude koji su došli da podrže polaganje zakletve predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Ono što nam gospodin Goran Ćirić duguje kao odgovor, to je zašto je DS, odnosno zašto je režim DS, u leto 2008. godine, ubio Ranka Panića samo zato što je imao drugačiji politički stav od njih?

(Balša Božović: Poslovnik.)

I ono što me zanima, to je na koji način, gospodin Goran Ćirić, namerava da izvrši restrukturiranje javnih preduzeća u Srbiji? Taj odgovor očekujem upravo od njega, zato što je, upravo, gospodin Goran Ćirić, ako se ne varam, savetnik generalnog direktora „Pošta Srbije“, sa platom od, opet ako se ne varam, 150.000 dinara.

Bilo bi dobro gospodine Ćiriću, budući da ste visoki funkcioner u jednom važnom javnom preduzeću, da nam objasnite, kako mislite da izvršite reforme, na primer u „Poštama Srbije“, a to je jedan posao koju Srbiju očekuje u narednom periodu, a vi kao savetnik generalnog direktora, mislim da ćete u tome imati veoma važnu ulogu.

Nadam se da ste primetili, gospođo Gojković, da apsolutno nikoga nisam vređao, nisam čak ni to povisio. Samo sam pitao zašto su ubili jednog čoveka koji je imao drugačiji politički stav od njih.

(Balša Božović: Poslovnik.)

I pitao sam gospodina Ćirića, kao savetnika generalnog direktora, priznaćete to je važno mesto u menadžmentu svakog preduzeća, koje su njegove ideje kako treba izvršiti restrukturiranje i reformu javnog sektora u Srbiji i javnih preduzeća, i da pomogne svojim konstruktivnim savetima Vladi Republike Srbije u tom poslu koji Vladu očekuje, a koji, priznaćete, nije ni malo jednostavan.

Nisam čitao nikakve poverljive dokumente, nisam nikoga vređao na ličnoj osnovi, samo sam postavio pitanje za ubistvo Ranka Panića i postavio sam pitanje gospodinu Ćiriću, kao savetniku generalnog direktora, da li bi bio ljubazan da nam pomogne, odnosno novoj Vladi Republike Srbije, na čelu sa gospođom Brnabić, u restrukturiranju javnih preduzeća u Srbiji, jer mislim da on ima bogato iskustvo, i kao nekadašnji generalni direktor „Pošta Srbije“ i kao sadašnji savetnik generalnog direktora. Mislim da je njegovo iskustvo veoma bogato, veoma dragoceno i mislim da bi njegova pomoć u tom pravcu Vladi Republike Srbije jako puno značila.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Brnabić, na početku želim da kažem da će poslanička grupa SNS svim srcem glasati za vas i za predložene ministre u Vladi Srbije. Želim da vam kažem, u ime poslaničke grupe, da ćete u nama, poslanicima SNS, i u svim poslanicima koji su izabrani na izbornoj listi Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, imati dobrog saveznika u svemu onome što nameravate da uradite i što ste izneli u svom ekspozeu.

Vaš ekspoze je vrlo ozbiljno napisan. Vi ste obuhvatili, svojim ekspozeom, sve segmente društvenog života za koje je nadležna Vlada Republike Srbije. Koliko je vaš ekspoze ozbiljno napisan, mislim da dovoljno govore sledeći podaci. Nekada brojevi govore više i od samih reči. Vaš ekspoze, koji su narodni poslanici dobili, imali 88 stranica i to, kao što vidite, pisano i sa jedne i sa druge strane. Ekspoze Zorana Đinđića imao je 13,5 stranica, ekspoze gospodina Zorana Živkovića iz 2003. godine imao je šest i po stranica, ekspoze Vojislava Koštunice 2004. godine imao je devet stranica, ekspoze Vojislava Koštunice iz 2007. godine imao je deset i po stranica i ekspoze Mirka Cvetkovića iz 2008. godine imao je osam i po stranica.

Mislim da ovo dovoljno govori o tome kako se državom upravljalo i kakve su nam Vlade bile u onom periodu kada su državi napravljeni ogromni problemi, i politički, i ekonomski i socijalni, a koje i ova Vlada, kao i sve Vlade od 2012. godine moraju da rešavaju.

Ono što takođe želim da istaknem, a važno je da se istakne za SNS, ovde su pojedini poslanici možda u želji da budu duhoviti ili možda u želji da unesu neku zlu krv u redove SNS rekli da vi niste kandidat SNS. Ja kažem da jeste i da je SNS u politički život Srbije unela jedan novi stil. Na državu ne treba da se posmatra isključivo stranačkim naočarima. Vi ste kandidat SNS za predsednika Vlade ne zato što imate ili nemate člansku knjižicu naše stranke, nego zato što je vaš ekspoze, a to znači program vaše Vlade apsolutno u skladu sa program SNS. To je program jedne moderne, demokratske, napredne i razvijene Srbije.

Takođe želim da istaknem, a važno je da se istakne za nas iz SNS, imajući u vidu činjenicu da smo svi mi koji na bilo koji način predstavljamo SNS, svi mi koji se borimo za jednu bolju i drugačiju Srbiju na čelu sa Aleksandrom Vučićem, od 2. aprila, praktično od dana kada su završeni predsednički izbori izloženi jednoj baražnoj artiljerijskoj vatri, medijskoj i političkoj. Pokušali su da nas ubede da Aleksandar Vučić zapravo nije pobedio na predsedničkim izborima, da nije pobednik onaj koji osvoji dva miliona i 200 hiljada glasova ili u procentima skoro 56% glasova od onih koji su izašli na glasanje, nego da su pobednici izbora oni koji su na izborima osvojili 1%, 2,2,%, četiri zarez nešto, 5% itd.

Već 3. aprila imali ste nekakve spontane proteste ispred Narodne skupštine onih koji nisu rekli da je Aleksandar Vučić pokrao izbore, nego onih koji su tvrdili da su nezadovoljni izbornim rezultatima. Ja mislim da je to nešto što nije zabeleženo u civilizovanom i demokratskom svetu, da se neko okupi zato što je nezadovoljan činjenicom da je na izborima pobedio kandidat jedne stranke ili jedne grupe stranaka.

Ovo želim da kažem, pre svega, zbog predloženog kandidata za ministra unutrašnjih poslova. Uprkos činjenici da ni jedan od tih skupova koji su danima i nedeljama, preko 70 dana, bili održavani ovde ispred Narodne skupštine i u centru Beograda, iako ni jedan od tih skupova nije bio legalno održan. Ni jedan od tih skupova nije bio prijavljen, a na tim skupovima su se mogle videti i čuti najstrašnije moguće parole i reči protiv Aleksandra Vučića, pre svega, ali i protiv svih onih koji podržavamo i borimo se za njegovu politiku.

Maja Gojković je bila na poternicama, na njeno čelo je stavljena meta. Neću da citiram sve one vulgarnosti koje su mogle da se vide na pojedinim parolama.

Nikada policija za tih 70 i nešto dana nije reagovala i ne da nije reagovala, nego niste mogli da vidite policajce na ulici. Niko nije povređen. Ne daj Bože niko nije poginuo kao što je Ranko Panić poginuo 2008. godine.

Dakle, pokušali su da obesmisle pobedu Aleksandra Vučića i to im nije pošlo za rukom. Nije im pošlo za rukom zato što prosto voljom naroda možete da pobedite. Možete da mrzite, možete da ne volite, možete da se ne slažete sa nečijom politikom, ali volju naroda ne možete da promenite. To je bio prvi pokušaj da se na neki način politički deligitimizuje pobeda Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima.

Drugi pokušaj delegitimizacije Aleksandra Vučića i njegove pobede na predsedničkim izborima vezan je za izbor gospođe Brnabić za mandatara za sastav nove Vlade Republike Srbije. Nadam se da se slažete samnom, gospođo Brnabić. Otprilike je bila stvorena sledeća situacija – šta ima Aleksandar Vučić tu da se pita oko nove Vlade, on je izabran za predsednika Republike. On sad treba da ide u muzej voštanih figura i više ne sme da izjavi apsolutno bilo šta što ima veze sa politikom Republike Srbije. Otkud pravo Aleksandru Vučiću, čoveku koji je dobio preko dva miliona glasova da poveri mandat za sastav Vlade Ani Brnabić? To je bio drugi pokušaj da se deligitimizuje, da se obesmisli i pobeda Aleksandra Vučića, ali i da se obesmisli i ustavni i politički sistem Republike Srbije.

Želim da podsetim one koji Aleksandra Vučića besomučno napadaju iz dana u dan, a zajedno sa njim i vas, gospođo Brnabić, i ministre u budućoj Vladi i sve nas koji podržavamo politiku Aleksandra Vučića, da je jedno od načela na kojima počiva Ustav Republike Srbije podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu, odnosno upravnu i sudsku vlast. To je ustavno načelo. To je načelo na kome se temelji politički sistem Republike Srbije. I ne samo to, o tome kakva je uloga šefa države u političkom sistemu o tome je pisao Slobodan Jovanović najveći srpski pravnik, teoretičar u svom čuvenom delu o državi „Osnovi jedne pravne teorije“.

Sada ću da pročitam ono što je Slobodan Jovanović napisao pre više od 100 godina o tome kakva je uloga šefa države u ustavnom i političkom sistemu jedne države.

„Na čelu upravne vlasti stoji jedan čovek, jedan šef. NJemu je apsolutno nemogućno vršiti sve poslove uprave vlasti neposredno. On ih vrši preko jednog velikog broja potčinjenih organa. Svaki od tih organa vrši jedan deo tih poslova. Upravni su poslovi, dakle, rasparčani između velikog broja raznih organa i jedinstvo se uprave održava time što njeni mnogobrojni organi stoje pod jednim zajedničkim šefom. Hijerarhija upravne vlasti sračunata je da održi jedinstvo u radu upravne vlasti. Idući od nižih organa sa uskim krugom poslova ka višim organima sa širim krugom poslova nailazi se na sve manji broj organa dok se najzad ne dolazi do nekoliko samih ministara koji drže u svojim rukama celu državnu upravu.“

I onda rečenica kojom Slobodan Jovanović završava svoje izlaganje o šefu države – „Nad njima se uzdiše šef upravne vlasti čiji su jednoj volji podčinjeni svi upravni organi.“

Većeg pravnog teoretičara, gospođo Brnabić, od Slobodana Jovanovića srpski narod do sada nije dao.

Sve ono što radi Aleksandar Vučić vezano za formiranje nove Vlade Republike Srbije apsolutno je u skladu sa Ustavom Republike Srbije, apsolutno je u skladu sa najvišim dostignućima srpske, ali ne samo srpske, pravne i političke teorije.

Što se tiče programa koji ste izneli, poslanička grupa SNS taj program apsolutno podržava. Mi ga podražavamo i kada je u pitanju unutrašnja i kada je u pitanju spoljna politika Republike Srbije.

Danas je bilo mnogo reči o Vidovdanu i značaju Vidovdana u srpskoj istoriji. Danas su naši vidovdani i naša kosova polja nove fabrike, novi putevi, nove železnice, nove škole, nove bolnice, nova obdaništa.

To su naši vidovdani koji će nam omogućiti da Srbija dobije i tu svoju bitku za Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohiju ne može da brani u sastavu svoje države „slaba Srbija“. Jaka Srbija, zdrava Srbija to može da učini.

Vaš program koji ste izneli je apsolutno u skladu sa programom SNS. Mi želimo da se konačno posle vekova i vekova srpske nesloge i razjedinjenosti, sve Srbi i svi građani Srbije slože i prikupe da Srbija postane zaista zdrava i jaka, da Srbi i građani Srbije na svet gledaju svojim očima, ne ničijim tuđim. Ovo nije ni ruska, ni američka, ovo je srpska Vlada. Kao što je rekao danas Aleksandar Vučić – ovo je Vlada koja se formira, ako se formira pod nečijim pritiskom, formira se pod pritiskom građana. Dakle, ovo je Vlada koja će da predstavlja i da zastupa sve građane Republike Srbije.

Želim vam mnogo sreće i uspeha, pre svega kada je u pitanju ekonomska i finansijska politika. Želim vam da nastavite sa ekonomskom obnovom Republike Srbije, želim vam da i za vreme vašeg mandata, kao što je to bilo i za vreme mandata Aleksandra Vučića, naše javne finansije budu i ostanu zdrave. Želim vam puno sreće i uspeha u sektoru koji vodi gospođa Zorana Mihajlović, a to znači dalja izgradnja putne i železničke infrastrukture, to znači dalje unapređenje avio saobraćaja.

Želim vam da nastavite sa onim dobrim trendom, koji je započeo Aleksandar Vučić, privlačenja velikog broja investicija, otvaranja novih radnih mesta, povećavanja BDP, smanjivanje javnog duga, povećavanje suficita, a smanjivanje deficita. Neće vam biti lako, zato što nasleđujete jednog uspešnog, hrabrog, snažnog i energičnog čoveka.

Ali, slušajući vas danas ceo dan, od momenta kada ste izložili svoj ekspoze, pa evo do pre nekoliko minuta kada ste odgovarali na pitanja narodnih poslanika, ja sam ubeđen da vi tu energiju, tu hrabrost, tu odlučnost apsolutno posedujete i zbog toga ćete imati bezrezervnu podršku SNS, odnosno njene poslaničke grupe.

Što se tiče spoljne politike koju ste kandidovali, mi je takođe apsolutno podržavamo. Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste članstvo u EU i sve ono što mi radimo, radimo zbog toga da bismo pre svega iznutra reformisali srpsko društvo i pripremili ga za trenutak kada će Srbija postati član EU. Ali, mi to ne radimo i to je važno da se naglasi zbog građana Srbije, mi to ne radimo zbog EU, mi to radimo zbog nas, jer je u interesu Republike Srbije i njenih građana, da ima i više puteva, i više škola, i više bolnica, i bolju poljoprivredu, i bolje zdravstvo, i bolje i efikasnije pravosuđe, i naravno bolju i efikasniju državnu upravu.

Pri svemu tome, podržavamo vašu politiku neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, podržavamo vašu politiku nastavka produbljivanja dobrih i sve boljih odnosa i sa Rusijom i sa Kinom i sa svim drugim našim prijateljima u svetu. Ja znam da, i to znaju svi poslanici SNS, to znaju i oni koji su vas kritikovali, ali to prosto rade iz dnevno-političkih razloga, da pozicija Republike Srbije u međunarodnoj zajednici nije ni malo jednostavna.

Mi u svetu imamo i prijatelje, a imamo i zemlje koje su nam možda malo manje prijatelji, ali prosto sa njima moramo da sarađujemo, drugačije ne možemo. Istorija 20. veka nas uči, kad god smo mi Srbi smatrali da od nas zavisi sudbina sveta, mi smo doživeli teške poraze i političke, i vojne, i demografske.

Junače se neki danas, prebrojavaju vaša krvna zrnca, kažu kako treba da vodimo politiku prema Kosovu i Metohiji, kako treba da branimo Srbe u okruženju, a ja želim da kažem zbog građana Srbije kako to rade mudri narodi i kako to rade narodi koji su, a u koje nažalost i mi Srbi vrlo često spadamo, malo manje mudri.

Iz Drugog svetskog rata smo kao pobednici izašli i mi i Englezi. Srbi su izgubili svakog sedmog čoveka, svakog sedmog muškarca, ženu i dete, Englezi svakog 44. Hajde malo mi Srbi da budemo pametni, kao što je rekao moj kolega Rističević, hajde malo mi da budemo mudri i da vodimo računa o Srbiji, da ojačamo Srbiju, da je ozdravimo. Kada je ojačamo i kada je ozdravimo, onda će ta i takva Srbija i te kako moći da sačuva i Srbe na Kosovu i Metohiji i da garantuje najviši stepen ljudskih prava i sloboda i Srba u Hrvatskoj, i Srba u Crnoj Gori, i Srba u Makedoniji, i da ojača ionako dobre veze i odnose koje imamo sa Republikom Srpskom.

Na kraju, gospođo Brnabić, pošto znam da ste predano radili na unapređenju naše državne uprave i budući da znam koliko poznajete, koliko je teško reformisati državnu upravu, da završim rečima, opet Slobodana Jovanovića – zakonodavna vlast razmišlja, upravna vlast dela. Od zakonodavne se vlasti traži svestranost promatranja i objektivnost suđenja, od upravne vlasti brzina odlučivanja i energičnost izvođenja. Ja vam želim gospođo Brnabić, da budete brzi u odlučivanju i energični u izvođenju, isto onako kao što je to bila i Vlada Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem se, gospođo Gojković.

Pošto mi je postavljeno eksplicitno pitanje, da odgovorim. Moram sada ja vama da postavim jedno prethodno pitanje – čiji ste vi poslanik i čiji ste vi poslanici? Za mene kao predlagača zakona je jasno čiji sam poslanik. Ja sam poslanik SNS, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje. Za Martina Šulca je tako jasno čiji je poslanik, poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke. Za gospođu Lunaček je takođe jasno čiji je poslanik, poslanik Zelenih, ali mi nije jasno čiji ste vi poslanik i čiji ste vi poslanici. Da li ste vi poslanici gospođe Rašković Ivić, da li ste poslanici Vuka Jeremića ili ste nekog drugog političara?

Ako ste poslanici Vuka Jeremića, nadam se da se sećate da je pregovore sa privremenim institucijama samouprave u Prištini vodio upravo Vuk Jeremić, ali za razliku od Vuka Jeremića i Borisa Tadića koji nisu imali hrabrosti da neposredno učestvuju u tim pregovorima, Aleksandar Vučić je imao hrabrosti i ima hrabrosti da neposredno učestvuje u tim pregovorima, a vaš predsednički kandidat, koji je osvojio 5% glasova, je pregovore sa privremenim institucijama samouprave u Prištini vodio preko političkog direktora Ministarstva inostranih poslova Borka Stefanovića, pa ste vi možda sada poslanici Borka Stefanovića.

Dakle, kod vas se postavlja pitanje političkog identiteta, čiji ste vi poslanici, koju politiku vi zastupate i za šta se vi u stvari zalažete.

Pošto imamo vreme od …

Da.
Dakle, za sve ove poslanike jasno je čiji su, jedino za vas nije jasno čiji ste vi poslanik i koju politiku vi zastupate. Postavili ste pitanje – zašto nema ministarstva za KiM?
Da vas podsetim, ministarstvo za KiM je formirano 2007. godine, a ministar za KiM je bio gospodin Bogdanović, koji je tada bio u DS. Ministarstvo za KiM ste formirali, samo iz jednog jedinog razloga, da bi se ostvarila neka vrsta političke trgovine između DS i DSS. U prvoj Vladi Vojislava Koštunice u budžetu RS bilo je izdvojeno 400, dakle slovima i brojevima, 400 miliona dinara za KiM.
Vi ste ovde postavili pitanje, gde su srpske institucije na KiM? Da ste malo pročitali Zakon o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, u odnosu na vaših 400 miliona dinara koje ste izdvajali za KiM, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je predložila, a ova Skupština usvojila budžet Republike Srbije za 2017. godinu, u odnosu na vaših 400 miliona dinara, 5.709.854.000 dinara.
Podrška funkcionisanju ustanova, ovo govorim zbog građana Srbije, ovo ne govorim zbog ovih politički nedefinisanih poslanika, ovo govorim zbog građana Srbije, da bi znali da je država Srbija prisutna na KiM, da država Srbija funkcioniše na KiM, u onoj meri u kojoj je to moguće, u skladu sa Rezolucijom 1244.
Kasnije ću vam da vam objasnim i nešto vezano za to famozno ministarstvo za KiM, vas koji branite KiM iz Starog grada i Vračara.
Dakle, podrška funkcionisanju ustanova i organizacija na teritoriji AP KiM, 3.684.687.000,00 dinara. Podrška funkcionisanju i unapređenju lokalnih administrativnih kapaciteta 3.243.704.000,00 dinara, podrška funkcionisanju vaspitno obrazovnih institucija u skladu sa mrežom škola i predškolskih ustanova.
Sednicu Narodne skupštine Republike Srbije prate nastavnici, vaspitači, profesori na KiM, kojima se isplaćuju plate iz budžeta RS, u koji vaš medijski magnat, Aleksandar Rodić i njegov „Kurir“, ne uplaćuju ni jednog jedinog dinara.
Prema tome, vi i vaši medijski sponzori, ni na koji način ne pomažete funkcionisanju države Srbije na KiM. Vi ste poslednji koji o ovome možete da diskutujete. Ali, zbog građana Srbije, da bi oni znali, država Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić, za funkcionisanje škola i predškolskih ustanova na KiM izdvaja 185.744.000,00 miliona dinara. Tim ljudima se svakog meseca isplaćuju plate, doprinosi za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje iz budžeta Republike Srbije. I, onda kažete – a gde je država Srbija na KiM? U srpskim vrtićima, u srpskim školama.
Gde je država Srbija na KiM? Podrška funkcionisanju zdravstvenih institucija, u skladu sa mrežom zdravstvenih institucija, 19 miliona dinara. Ko plaća srpske lekare, ko plaća srpske medicinske sestre na KiM? Država Srbija. Pitate gde je država Srbija na KiM? U svim zdravstvenim ustanovama gde se leče Srbi na KiM, plaća ih država Srbija. Dakle, prisutni smo na KiM.
Podrška unapređenju kvaliteta života srpskog i nealbanskog stanovništva na teritoriji AP KiM, 2.025.167.000,00 dinara. Podsticaj za ekonomski razvoj, skoro 200 miliona dinara. Izgradnja i rekonstrukcija stambenih objekata 454 miliona dinara. Toliko je iznosio vaš ukupni fond za KiM u vreme kada ste vi vladali ovom državom, a sada država Srbija, samo za izgradnju stambenih objekata na KiM, izdvaja 454 miliona dinara. Pružanje pravne pomoći srpskom i nealbanskom stanovništvu 11 miliona 600 hiljada dinara. Podrška socijalno ugroženom stanovništvu i procesu povratka 239.366.000,00 dinara. Podrška organizacijama civilnog društva 34.630.000,00 dinara. Eto vam države Srbije na KiM.
Zaštita kulturne baštine, podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi i kulturnim aktivnostima – 279.740.000,00 hiljada dinara. Za sektor unutrašnjih poslova 214.109.000,00 dinara. Ukupno, dakle, pet milijardi, skoro pa šest milijardi dinara država Srbija, samo u 2017. godini, izdvaja za srpske institucije, za srpski narod, za srpske lekare, za srpske učitelje, za srpske medicinske sestre, za srpsku decu, za srpske sveštenike, za srpske monahe na KiM. Prema tome, država Srbija je na KiM i
te kako prisutna.
Što se tiče ministarstva za KiM, vi koji postavljate pitanja zašto smo predložili ovakav Zakon o ministarstvima, da vam kažem nešto. Za SNS je KiM sastavni deo Republike Srbije i nema potrebe da postoji neko specijalizovano ministarstvo koje bi se bavilo jednim delom teritorije Republike Srbije. Po toj vašoj logici, onda bi morali da imamo i ministarstvo za Vojvodinu, ministarstvo za Beograd, ministarstvo za Mačvu, ministarstvo za Pomoravlje itd. Nama to ne pada na pamet.
Svako ministarstvo i svaki ministar u Vladi Republike Srbije nadležan je za KiM, dakle svako ministarstvo nadležno je za KiM, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zakonima Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Da smo prihvatili vašu logiku, pa formirali ministarstvo za KiM, onda bismo poslali poruku da za nas KiM nije sastavni deo Republike Srbije, da je to neki, kako bi se nekada stari pravnici izrazili corpus separatum, jedan izdvojeni deo koji ima specijalan status.
Mi upravo, na ovaj način, pokazujemo da je za nas, koji stojimo iza ovog Predloga zakona, KiM sastavni deo Republike Srbije, a koliko smo prisutni na KiM nadam se da ste dovoljno razuman čovek, da kroz ove cifre itekako možete da vidite.
Gospodinu, koji sedi iza vas i koji sve vreme dobacuje i koji verovatno misli da je jako pametan pošto je profesor srpskog jezika i književnosti, bar mu tako piše, ja mu savetujem da pročita jednu dobru knjigu Dragiše Vasića „Karakter i mentalitet jednog pokoljenja“, pa će u toj knjizi Dragiše Vasića, koja je objavljena posle Prvog svetskog rata, da pročita kakva zverstva su Bugari vršili na teritoriji jugoistočne Srbije, isti oni čiji su nastavljači poslanici koje je on pre nekoliko dana primio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Čitajte malo.
Kažete da ste veliki Srbin, da ste veliki hrišćanin. Predložili ste ovde rezoluciju o osudi zločina genocida nad Srbima na teritoriji nezavisne države Hrvatske.
Dragiša Vasić je završio kao žrtva, jedna od poslednjih žrtava ustaškog logora Jasenovac u aprilu 1945. godine, pa ako ni iz jednog drugog razloga, a onda makar iz tog razloga uzmite pa pročitajte knjigu Dragiše Vasića. Mislim da vam posle toga neće pasti na pamet da više u Narodnu skupštinu primate ljude koji traže da se delovi Srbije proglase zapadnim bugarskim pokrajinama.

Samo kratko, bez želje da me bilo ko pogrešno shvati, dve stvari.

Sama činjenica da vi sedite ovde u Narodnoj skupštini kao narodni poslanik, a živite na Kosovu i Metohiji, najbolji je dokaz da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije.

Druga stvar, gospodine koji ste maločas govorili, nemojte zaista pogrešno da me razumete, ali što ne kažete u kom državnom organu ste radili, odnosno u kom državnom organu na Kosovu i Metohiji ste primali platu do pre neki dan kada ste prešli na stalni radni odnos u Narodnu skupštinu Republike Srbije? Da li radite u poreskoj upravi? Jesam li u pravu? Pa, kako nema države Srbije na Kosovu i Metohiji, a ima poreske uprave?

Onda kažete – Aleksandar Vučić hoće da proda Kosovo i Metohiju. Ovde se radi o tome da koja god tema da se otvori, o čemu god da se priča, vi u stvari imate jednu jedinu metu, a to je Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić je srušio objekte u Savamali, inače nelegalne, a ovde se pričalo o nekim svojinskim pravima. Aleksandar Vučić hoće da izda Kosovo i Metohiju, Aleksandar Vučić hoće da nas uvede u NATO pakt, Aleksandar Vučić hoće ovo ili ono. Vi ništa drugo sem toga ne umete da kažete.

Nemojte da budete licemerni. Kažete – neko je izdao Srbe na Kosovu i Metohiji, a vi primate do pre 15 dana platu u poreskoj upravi u Zubinom Potoku. Kažete nema države Srbije na Kosovu i Metohiji. Kako je nema, a primate platu iz budžeta Republike Srbije? Izabrani ste iz Zubinog Potoka, a poslanik ste u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ko hoće da vas izda?

Spominjali smo ovde cifre. Pa, kažite mi, molim vas, kada je u vaše vreme izdvajano za izgradnju i rekonstrukciju stambenih objekata na Kosovu i Metohiji 454 miliona dinara? Nikada. Država Srbija gradi stanove i kuće Srbima na Kosovu i Metohiji, a u vaše vreme se to nije dešavalo.

Evo, ja ću sad da vam kažem samo jedan mali detalj šta se dešavalo kada ste vi vodili, ne vi lično, ali gospodin koji je rekao da sam ne znam ni ja šta. Ugovor o pružanju usluga od 28. novembra 2011. godine, znate valjda ko je tad bio ministar, zaključen između Ministarstva za Kosovo i Metohiju, koje zastupa Goran Bogdanović, ministar za Kosovo i Metohiju, i Preduzeća za poslovne i intelektualne usluge „Euro Balkan Corporation“ d.o.o Beograd, koga zastupa Zoran Čičak, direktor. Inače, nekadašnji visoki funkcioner Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju, u 2000-im godinama čovek koji je privatizovao mnoge firme po Srbiji, ojadio, ne znam da li ima nekog poslanika iz Valjeva, a između ostalog je privatizovao i „Krušik“ iz Valjeva.

Sa njim ste zaključili ugovor da vam izradi neku brošuru u roku od 15 dana od potpisivanja ovog ugovora za cifru od ravno, ja čim vidim okrugle cifre jasno mi je da je nešto sumnjivo, kaže – korisnik usluge se obavezuje da će u roku od 25 dana od potpisivanja ugovora da izradi tu brošuru za, pazite, brošuru, za potrebe Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Cena za izvršene usluge iznosi ravno 500.000 dinara. Znači, da vam se napiše jedna brošura, to košta 500.000 dinara. Eto, tako ste vi brinuli o interesima Srba na Kosovu i Metohiji. Zato je vama trebalo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da sa raznim čičkovima i ostalima koji su opljačkali u privatizaciji Srbiju operete pare, a Srbi na Kosovu i Metohiji od toga nisu imali apsolutno bilo kakve koristi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su građani Srbije, koji su pratili tok današnjeg radnog dana u Narodnoj skupštini, vrlo jasno mogli da zaključe zašto su svi oni koji su protiv ovog Predloga zakona, tako loše prošli na izborima, koji su održani 2. aprila, zašto su loše prošli na izborima i 2014. i 2016. godine. Mogu da zaključim da, nekim slučajem, oni vode ovu državu, mislim da bi Republika Srbija propala za 24 sata.

Danas je bilo, ako ste mogli da primetite, poslanici SNS i naših koalicionih partnera, celo popodne smo ćutali i pokušali da čujemo da li ćemo videti neki argument protiv ovog Predloga zakona. Čuli smo samo mnogo buke, mnogo histerije, mnogo političke mržnje. Čuli smo mnogo toga što nikakve veze nema sa izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Čuli smo neke koji kukaju za elektronskom upravom, a dok su bili na vlasti nisu bili u stanju, čak, ni matične knjige da prevedu u elektronski oblik. Čuli smo neke koji su dva dana pričali o tome kako su najveći protivnici EU, samo nisu protivnici evropskih para i koji se finansiraju iz fondova EU i preko projekata koje finansira EU.

Čuli smo o nekim hiljadama i desetinama hiljada građana, koji navodno čekaju u nekim redovima za izdavanje lične karte, saobraćajne dozvole, itd. Znate, kad ulazite u Novi Sad, preko Mosta slobode, odmah sa desne strane, nalaze se kancelarije MUP-a Republike Srbije za Grad Novi Sad, gde se izdaju lična dokumenta za građane i tamo nema, apsolutno, bilo kakvih redova.

(Vladimir Đurić: Neka čuju još jednom.)

Svi građani Novog Sada mogu i da čuju i da vide da tamo nikakvih redova nema.

Slušali smo u subotu, i danas, od nekih koji su, navodno, doktori pravnih nauka, a koji su kritikovali ovaj Predlog zakona da ne znaju da Republika Srbija od 2005. godine ima Zakon o državnoj upravi, koji propisuje koji su poslovi državne uprave.

Čuli smo da neki pravni eksperti ne razlikuju delokrug od nadležnosti. Čuli smo mnogo onih koji brane KiM, odavde, iz kruga dvojke, a deca im se školuju u Londonu, Parizu, i u nekim drugim evropskim prestonicama. Svojevremeno su bili ambasadori u državama čijoj se politici, navodno, protive, kupovali bunde, nakit, uzimali velike pare, navodno za Srbe na KiM, a Srbi na KiM nisu videli ni jednog jedinog dinara.

Sve ono što smo čuli, mene kao predlagača ovog zakona navodi samo na jedan zaključak. Ovaj zakon će omogućiti novoj Vladi Republike Srbije, koja će biti formirana u narednih nekoliko dana, da nastavi istu onu politiku koju je vodila i Vlada Aleksandra Vučića, a to znači otvaranje novih fabrika, otvaranje novih radnih mesta, realan rast penzija i plata u javnom sektoru, to znači dalji rast BDP, smanjivanje budžetskog deficita, nastavak borbe, beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije, dalje unapređivanje našeg obrazovnog i zdravstvenog sistema, dalji skok na doing business listi, dalje privlačenje investicija, i domaćih i stranih, i naravno, bolji život i za sve oni, uključujući, naravno, i njihove porodice kojima mi iz SNS želimo sve najbolje, i za one koji su dva dana udarali po Aleksandru Vučiću i po SNS-u.

Mi ćemo se boriti da i njima bude bolje, jer nas na to obavezuju, pre svega, rezultati izbora. Rezultati izbora obavezuju sve nas koji ćemo danas glasati za Predlog ovog zakona, i sve one koji će glasati za novu Vladu Republike Srbije, da se bore za interese svih građana Republike Srbije, uključujući naravno i one kolege, narodne poslanike, koji o nama iz SNS-a i Aleksandru Vučiću misle sve najgore. NJihovo je neka mrze, njihovo je neka ne poštuju izbornu volju, a naše je da se borimo za Srbiju, naše je da učimo sve da Srbija bude napredna, pristojna i uređena država i da je našim potomcima ostavimo u mnogo boljem stanju, nego što smo je zatekli od onih koji su je 12 godina sistematski uništavali, i politički, i ekonomski, i bezbednosno i na svaki drugi mogući način.

Želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima iz SNS-a, i našim prijateljima iz drugih poslaničkih grupa, koji će glasati za ovaj Predlog zakona, na borbenosti, na tome što smo pokazali da smo drugačiji od onih koji ne umeju da vode nikakvu drugu politiku, sem politike mržnje, da možemo da saslušamo svačije mišljenje. Nikome danas nismo dobacivali, nikoga nismo vređali, ni na kojoj osnovi, ni nacionalnoj, ni verskoj, ni polnoj, niti bilo kojoj drugoj.

Imali smo dovoljno strpljenja da saslušamo svačije mišljenje i shvatili smo da je jedini put koji se nalazi pred Srbijom put rada, upornosti, marljivosti i brige za sve građane Srbije. Sve drugo nije put nego stranputica, a mi da idemo stranputicom na to jednostavno nemamo pravo. Suviše dugo je Srbija išla stranputicom. Sada je vreme da je vratimo na pravi put, da građanima Srbije obezbedimo normalan i pristojan život, da im obezbedimo mir, da im obezbedimo stabilnost, da žive isto onako kao što žive građani u svim normalnim državama sveta.

Hvala vam još jedanput i hvala vam što ćete glasati za novu Vladu Republike Srbije, zato što ćete glasati za politiku čoveka koji je udario temelje jednoj jačoj, boljoj, snažnijoj i pravednijoj Srbiji, zato što ćete glasati za politiku Aleksandra Vučića koji je dobio ubedljivu podršku građana Srbije. Mogu oni koji su izgubili izbore da kažu da Aleksandar Vučić treba da ide u muzej voštanih figura, ali građani su rekli drugačije. Građani su rekli da hoće i da podržavaju njegovu viziju moderne demokratske i pristojne Srbije. Hvala vam još jedanput.

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da na početku čestitam svim građanima Srbije činjenicu da je Srbija, makar na jedan dan, juče, zaista u pravom smislu te reči, postala centar sveta. Uspeli smo da u Beograd dovedemo i zapad i istok, i sever i jug, da dovedemo najveće …

(Radoslav Milojičić: Šta je sa zakonom?)

Zahvaljujem se gospođo Gojković.

Dakle, uspeli smo da dovedemo u Beograd najveće i najznačajnije svetske državnike, da praktično u Beogradu ujedinimo i zapad i istok, da ujedinimo ceo region, bili su prisutni lideri iz svih zemalja bivše Jugoslavije, i juče se pokazalo, po ko zna koji put, da je predsednik Republike Aleksandar Vučić da je Srbija, da su građani Srbije zaista u pravom smislu te reči stub stabilnosti, i političke i ekonomske i bezbednosne, na području zapadnog Balkana.

Zato želim da se zahvalim svim građanima Srbije na tome, jer su svojim glasovima na izborima koji su održani 2. aprila omogućili da Srbija, između ostalog, postane to što je danas, jedna moderna, uređena zemlja, zemlja koju poštuju svi u svetu, zemlja koja vodi suverenu i nezavisnu politiku i koja je zbog toga cenjena i u Moskvi, i u Vašingtonu, i u Briselu, i u Pekingu.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, formalni predlagač ovog zakona sam ja, suštinski iza ovog predloga zakona stoje, pre svega poslanici koji su u Narodnu skupštinu izabrani sa izborne liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, njih 129, i naravno iza ovog Predloga zakona stoje i naši politički prijatelji i politički saveznici koji će glasati, ne samo za ovaj Predlog zakona, nego i za novu Vladu Republike Srbije na čelu sa gospođom Anom Brnabić, koja treba da bude izabrana tokom sledeće nedelje.

Ukratko ću izneti nekoliko osnovnih stvari vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Dve su najvažnije. Formira se novo ministarstvo, Ministarstvo zaštite životne sredine, koje do sada formalno nije postojalo, ali je postojalo kao jedan resor, odnosno kao jedan sektor u okviru Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Mislim da ne treba trošiti mnogo reči o tome koliko je zaštita životne sredine važna i koliko je važno da se Republika Srbija u punom kapacitetu uključi u ovu veoma važnu oblast.

Zaštita životne sredine je jedno od onih pitanja oko kojih postoji manje, više konsenzus između država, jedno od pitanja između kojih postoji konsenzus i na nivou međunarodne zajednice.

Životna sredina se danas štiti, kako nacionalnim zakonodavstvom, tako i brojnim međunarodnim konvencijama, a najveći broj tih konvencija je upravo ratifikovala Republika Srbija, i mi smo na taj način dali svoj doprinos kao država zaštiti životne sredine. Dali smo svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena, dali smo svoj doprinos svim onim poremećajima u prirodu koje je prouzrokovao čovek različitim svojim aktivnostima i delatnostima, a pre svega u oblasti industrije, a nažalost poremećaji u prirodi direktno, ili indirektno izazivaju i brojne negativne posledice kada su u pitanju životi i zdravlje ljudi.

Zbog toga je SNS smatrala da i te kako ima razloga da se formira posebno ministarstvo za zaštitu životne sredine i da Srbija još aktivnije radi na planu zaštite životne sredine. Koliko je to bitno, govori i činjenica da klimatske promene se nažalost, odražavaju i na Republiku Srbiju, što ima negativne posledice na našu poljoprivredu, ali ima negativne posledice i za zdravlje ljudi.

Još jedan je razlog zašto smo smatrali da životnu sredinu treba izdvojiti u posebno ministarstvo, zato što je Ministarstvo poljoprivrede već samo po sebi dovoljno aktivno u oblasti poljoprivrede, tako da je zaštita životne sredine po prirodi stvari jedna oblast koja bi trebala da bude izuzeta iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, imajući u vidu brojne aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, brojne pozivne rezultate koje je Ministarstvo poljoprivrede postiglo u poslednjih nekoliko godine.

Dopustite mi da iznesem samo nekoliko osnovnih pokazatelja koji govore o tome da smo postigli značajne rezultate u ovom ministarstvu i da svaki budući ministar poljoprivrede imaće sasvim dovoljno posla da se bavi samo poljoprivredom, i da zbog toga životnu sredinu treba izdvojiti u poseban resor, odnosno da treba izabrati posebnog ministra koji će se baviti životnom sredinom.

Mi smo u poljoprivredi zatekli jedno veoma teško stanje. Brojni poljoprivredni kombinati su prodati po vrlo jeftinim cenama, uglavnom strancima posle 2000. godine, 2001, 2002. godine i dalje. Preko 100 hiljada radnika u prerađivačkom sektoru u oblasti poljoprivrede ostalo je bez posla. Stranci su nažalost, postali vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa u Republici Srbiji, a naša nekada veoma uspešna poljoprivredna preduzeća su ili uništena, ili su za mali novac prodata tajkunima iz inostranstva, ili pojedinim domaćim tajkunima.

Šta je uradila Vlada na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić u oblasti poljoprivrede? Agrarni budžet za 2017. godinu iznosi skoro pa 44 milijarde dinara, što je povećanje od 8,11%, odnosno više od tri milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu.

Budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta, sa 520 miliona dinara u 2016. godini na 2,2 milijarde dinara u 2017. godini. Do sada je u Ministarstvu poljoprivrede pristiglo ukupno 1900 zahteva za nabavku traktora, odnosno nove mehanizacije. Ova mera za nabavku traktora za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju sa mogućim povraćajem od 50 do 65% u regionima sa otežanim uslovima za rad do maksimalnih 1,8 miliona dinara.

Prvi put u istoriji Srbije Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije postiglo u poslednjih nekoliko godine.

Dopustite mi da iznesem samo nekoliko osnovnih pokazatelja koji govore o tome da smo postigli značajne rezultate u ovom ministarstvu i da svaki budući ministar poljoprivrede imaće sasvim dovoljno posla da se bavi samo poljoprivredom, i da zbog toga životnu sredinu treba izdvojiti u poseban resor, odnosno da treba izabrati posebnog ministra koji će se baviti životnom sredinom.

Mi smo u poljoprivredi zatekli jedno veoma teško stanje. Brojni poljoprivredni kombinati su prodati po vrlo jeftinim cenama, uglavnom strancima posle 2000. godine, 2001, 2002. godine i dalje. Preko 100 hiljada radnika u prerađivačkom sektoru u oblasti poljoprivrede ostalo je bez posla. Stranci su nažalost, postali vlasnici velikih poljoprivrednih kompleksa u Republici Srbiji, a naša nekada veoma uspešna poljoprivredna preduzeća su ili uništena, ili su za mali novac prodata tajkunima iz inostranstva, ili pojedinim domaćim tajkunima.

Šta je uradila Vlada na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vučić u oblasti poljoprivrede? Agrarni budžet za 2017. godinu iznosi skoro pa 44 milijarde dinara, što je povećanje od 8,11%, odnosno više od tri milijarde dinara u odnosu na 2016. godinu.

Budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta, sa 520 miliona dinara u 2016. godini na 2,2 milijarde dinara u 2017. godini. Do sada je u Ministarstvu poljoprivrede pristiglo ukupno 1900 zahteva za nabavku traktora, odnosno nove mehanizacije. Ova mera za nabavku traktora za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju sa mogućim povraćajem od 50 do 65% u regionima sa otežanim uslovima za rad do maksimalnih 1,8 miliona dinara.

Prvi put u istoriji Srbije Ministarstvo poljoprivred i Vlada Republike Srbije omogućili su podsticaje za mlade poljoprivrednike do 40 godina u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara i to 75% bespovratno od vrednosti investicija. Obezbeđena su bespovratna sredstva od 50 do 65% od ukupne investicije u područjima sa otežanim uslovima rada za razvoj prerađivačkih kapaciteta, nabavku opreme i mehanizacije.

Što se tiče kapitalnih investicija u oblasti poljoprivrede Ministarstvo poljoprivrede je zaista postiglo impozantne rezultate. U toku je izgradnja 14 sistema za navodnjavanje, od toga je 11 na teritoriji AP Vojvodina, tri sistema u centralnoj Srbiji. Ovi sistemi za navodnjavanje smanjiće rizik od suša i povećati produktivnost poljoprivredne proizvodnje, navodnjavanje novih 25 hiljada hektara za povrtarsku, voćarsku i ratarsku industriju. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi 32 miliona dolara. Rok za završetak radova je krajem 2018. godina.

Ono što je takođe izuzetno značajan rezultat u oblastima Ministarstva poljoprivrede i govori u prilog tome da zaštitu životne sredine treba izdvojiti u poseban resor, u posebno ministarstvo, jeste nešto što nijednom ministarstvo poljoprivrede do sada nije pošlo za rukom, a to je da Srbija može da izvozi svoje proizvode, pre svega mesne prerađevine na jedno ogromno, gotovo neiscrpno tržište Narodne Republike Kine. Prvi proizvod koji je kineska država stavila na listu objekata odobrenih za izvoz je jagnjeće meso, uskoro će i odobrenje za još tri objekta za klanje i preradu mesa, i do kraja godine očekuje se dozvola za izvoz svinjskog mesa, mlečnih proizvoda i suvih šljiva.

`Registracija novih izvoznih objekata doprinela je stalnom rastu vrednosti izvoza od 2,9 milijardi evra, a 2016. godine i suficita od blizu 1,6 milijardi evra, a uvećanih za 600 miliona evra u odnosu na 2014. godinu. Od 2014. godine odobreno je ukupno 112 objekata za tržište CEFTA EU i Ruske Federacije, tj. Evroazijske ekonomske unije za preradu mleka i mesa, ribe, puževa, kože, hrane za kućne ljubimce itd.

Ono što takođe govori u prilog dobrog rada Ministarstva poljoprivrede jesu sanacije posledica od poplava. Naime, u periodu od 2014. do 2016. godine, izvršene su brojne hitne intervencije i hitni sanacioni radovi u vrednosti od skoro četiri milijarde dinara, na preko 310 lokaliteta u celoj Republici Srbiji.

Hitni radovi za otklanjanje posledica poplavnih talasa u martu 2016. godine i formiranje sistema za zaštitu Lučana od velikih voda, Bjelice i pritoka, kao i radovi na zaštiti Raške od velikih voda reke Raške. Obezbeđeno je 380 miliona dinara iz budžetske rezerve i radovi će biti završeni do kraja ove godine. Pripremljena je tehnička dokumentacija i time je ostvarena mogućnost značajnih sredstva iz međunarodnih izvora finansiranja, a Vlada Srbije je donošenjem odgovarajućih akata obezbedila mogućnost efikasnog izvršenja ovih kapitalnih radova, koji imaju status hitnih radova po Zakonu o planiranju i izgradnji.

To se odnosi na sledeća područja: rekonstrukcija odbrambenih linija u zoni gradskih područja Valjeva, Paraćina, Svilajnca, Krupnja, Uba, Smederevske Palanke, Petrovca, Aleksinca, Obrenovca, Čačka, Lučana, Novog Pazara i Raške. Ova mesta, odnosno ovi gradovi i opštine dobili su prioritet za finansiranje iz sredstava koja su obezbeđena kroz međunarodne finansijske aranžmane u iznosu od 33 miliona evra. U pitanju je veoma povoljan kredit Svetske banke i prepristupni fondovi EU, a planirani rok za završetak ovih radova je kraj 2019. godine.

Mi se nadamo da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti i dalje sa uspešnim rezultatima i mislimo da će budući ministar poljoprivrede imati mnogo posla da nastavi rad na unapređenju srpske poljoprivrede, pre svega da omogući plasman srpskih poljoprivrednih proizvoda na velika svetska tržišta EU, Ruske Federacije, Kine i drugih zemalja koji su partneri Republike Srbije.

Što se tiče druge izmene, predložili smo da se formira ministarstvo za evropske integracije. Do sada su poslovi evropskih integracija bili u nadležnosti, s jedne strane, ministarke bez portfelja gospođe Jadranke Joksimović i Kancelarije za evropske integracije. Mi sada predlažemo da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije, imajući u vidu činjenicu da je Republika Srbija zaista daleko odmakla sa evropskim integracijama. Evropske integracije, odnosno ulazak Srbije u EU je strateški, politički i ekonomski cilj EU i smatramo da zbog toga treba formirati posebno ministarstvo za evropske integracije.

Gospođa Jadranka Joksimović je kao ministar, koja je i do sada bila zadužena za evropske integracije u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije, postigla ogromne uspehe na ovom planu. Želim da istaknem samo neke. Do sada je otvoreno 10 pregovaračkih poglavlja sa EU, dva pregovaračka poglavlja su zatvorena.

Dana, 14. decembra 2015. godine u Briselu je održana Druga međuvladina konferencija između Srbije i EU i otvorena su dva od 35 pregovaračkih poglavlja: Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Dana, 18. jula 2016. godine u Briselu je održana Treća međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je Odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 23 - pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 - pravda slobode i bezbednosti.

Dana, 13. decembra 2016. godine doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 5. i 25, koja je doneta na Četvrtoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 5 - javne nabavke i Poglavlje 25 - nauka i istraživanje.

Dana, 27. februara 2017. godine, na Petoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 20. i 26. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 20 -preduzetništvo i industrijska politika i Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura.

Pre nekoliko dana, 20. juna 2017. godine, na Šestoj međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu doneta je Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja 7. i 29. Na konferenciji su predstavljene pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine i Poglavlje 29 – carinska unija.

Od ovih 10 pregovaračkih poglavlja, koja su otvorena u periodu od nepune dve godine, Republika Srbija je uspela da zatvori dva pregovaračka poglavlja veoma bitna za Republiku Srbiju i njene građane. To su Poglavlje 25 – nauka i istraživanje i Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura.

Imajući u vidu činjenicu da je potrebno obezbediti veći stepen koordinacije između svih ministarstava u Republici Srbiji, kada je u pitanju priključivanje Srbije EU, kada su u pitanju pregovori sa EU uz svih ovih 35 poglavlja, mi u SNS smatramo da i te kako ima razloga i osnova da se formira posebno ministarstvo za evropske integracije i iskreno smo ubeđeni i nadamo se da će to ministarstvo nastaviti sa svojim uspešnim radom onako kako je na planu evropskih integracija taj posao do sada je radila ministarka za evropske integracije, odnosno ministarka bez portfelja koja je bila zadužena za evropske integracije, gospođa Jadranka Joksimović.

Ono što takođe želim da kažem to je da je donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima praktično pravni osnov i prvi korak, pravni i politički, za izbor nove Vlade Republike Srbije na čelu sa novom predsednicom Vlade, gospođom Anom Brnabić.

Srpska napredna stranka je ubeđena da će nova Vlada nastaviti da vodi istu onakvu politiku kakvu je vodila Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem. To znači politika ekonomskog razvoja, to znači politika nastavka konsolidacije naših javnih finansija, to znači politika mira i stabilnosti u regionu, to znači politika nastavka puta ka punopravnom članstvu Srbije u EU, ali istovremeno politika sveobuhvatnog prijateljstva, sveobuhvatne i najšire moguće saradnje sa našim prijateljima na istoku, kao što su Ruska Federacija, Kina, Indija i druge zemlje koje su se dokazale kao provereni prijatelji, saveznici i partneri Republike Srbije.

Ubeđen sam da će donošenje ovog zakona, kao i izbor nove Vlade Republike Srbije, omogućiti dalji razvoj Republike Srbije u svim oblastima društvenog života u delokrugu nadležnih ministarstava i ubeđeni smo da će se politika koja je u Srbiji vođena od 2014. godini nastaviti, da ćemo omogućiti rast BDP, da ćemo omogućiti bolji život građana Srbije, da ćemo omogućiti povećavanje plata u javnom sektoru, povećanje penzija, razvoj poljprivrede, razvoj sporta, nastavak našeg puta ka EU, da ćemo produbiti naše odnose sa ruskim i kineskim prijateljima, da ćemo nastaviti dobre i uspešne projekte na planu izgradnje i obnove saobraćajne i putne infrastrukture.

Moje kolege će u nastavku rasprave da izlože najznačajnije rezultate iz rada dosadašnjih ministara i dosadašnjih ministarstava u Vladi Republike Srbije i mislim da će to biti jedan dobar argument da ubedimo i druge kolege narodne poslanike da podrže Predlog zakona o ministarstvima, a u danu za glasanje da možda podrže i novu Vladu Republike Srbije, kojoj želim puno sreće i uspeha u radu, kojoj želim da se sa punim srcem, sa mnogo hrabrosti, sa mnogo snage uspešno suočava sa problemima sa kojima se suočavala, ali ih je uspešno rešavala Vlada koju je vodio Aleksandar Vučić. Hvala vam još jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u izlaganju prethodnih kolega bilo je dosta neznanja, naravno, bilo je dosta i političke zlovolje, a mogao bih da kažem i političke mržnje. Hajde da krenemo od početka.

Što se tiče svečanog prijema predsednika Republike, pošto vidim da to mnoge boli i da mnogima smeta kada se o tome govori, kao što vidim da mnogima smeta i kada se kaže koliko je ko dobio na izborima. Ispada da je Srbija jedina zemlja u svetu u kojoj ne smeš da kažeš da je onaj ko je dobio skoro 56% glasova pobednik na izborima, a da je onaj ko je dobio 2%, 4% ili 5% glasova na izborima da je u stvari on pobednik. Makron dobije u Francuskoj 32% glasova na predsedničkim izborima, svi francuski mediji kažu da je to istorijska pobeda. U Srbiji Aleksandar Vučić osvoji skoro 56% glasova, odmah huk – a, šta je to, to nije ništa, nezadovoljni smo izbornim rezultatima, to nije ništa, očekivali smo 70% itd. No, to je njihov problem sa percepcijom političke stvarnosti.

Juče je Aleksandar Vučić uspeo na svečanom prijemu da skupi više od 5.000 ljudi. To je više nego što ste svi vi iz bivšeg režima uspeli da skupite ljudi na ulicama od kada protestujete od tamo 2, 3. aprila pa do danas. Toliko o vašoj političkoj snazi. Dakle, Aleksandar Vučić je skupio za jedno veče 5.000 ljudi, i to kakvih ljudi. Ovde se jedan, inače izgleda vrlo uman, narodni poslanik podsmevao zvanicama juče na svečanom prijemu. LJudi, u Beograd su došli Rogozin, Johanes Han, zamenik generalnog sekretara NATO-a, došli su svi šefovi država ili vlada bivših jugoslovenskih republika, došao je potpredsednik Svekineskog nacionalnog kongresa, došla je delegacija SAD-a, došli su ljudi iz Afrike, došle su delegacije iz Azije, došli su naši prijatelji iz arapskog sveta. Pa to je uspeh svih nas! Pa to je uspeh građana Srbije!

Ne razumem da neko zbog toga što mrzi Aleksandra Vučića mrzi svoju sopstvenu zemlju. Pa ti ljudi su došli u Beograd. Pa ti ljudi su pokazali poštovanje i prema predsedniku Republike, ali i prema Republici Srbiji kao državi. Pokazali su poštovanje prema jednoj maloj zemlji koja ima vrlo jasno definisanu spoljnu politiku, a to znači – hoćemo u Evropsku uniju, hoćemo najbolje moguće odnose sa SAD-om i hoćemo najbolje moguće odnose sa našim prijateljima na Istoku. To je politika koju cene svi, i u Vašingtonu i u Briselu i u Moskvi i u Pekingu. To je zajednički uspeh svih nas. Zaista ne razumem potrebu da se neko tome podsmeva.

Ovde je bilo reči o tome, verovatno u nedostatku boljih argumenata, desila se strašna stvar, dame i gospodo narodni poslanici, do sad smo imali 16 ministarstava, a sada ćemo imati 18. To je velika katastrofa za Republiku Srbiju, po mišljenju nekih kojih su do 2012. godine vršili vlast u Republici Srbiji. Za takve imam vrlo jasan odgovor, smeta im 18 ministarstava, pri čemu faktički, da budemo potpuno iskreni, ta ministarstva već sad i postoje. Znači, zaštita životne sredine već postoji, samo što je u okviru Ministarstva poljoprivrede, ali taj resor, taj sektor, on postoji. Neko se time već bavi. Neki ljudi već primaju plate za to što rade na zaštiti životne sredine.

Što se tiče evropskih integracija, faktički to ministarstvo postoji, samo se tako trenutno ne zove. Ministarka Jadranka Joksimović, de facto, vodi ministarstvo za evropske integracije. Mi čak vršimo i racionalizaciju u ovoj oblasti. Kancelariju za evropske integracije, odnosno za pridruživanje EU, priključujemo ministarstvu za evropske integracije i sad ćemo imati jedno jedino, krovno, ministarstvo koje će se baviti pregovorima sa EU i koje će unutar Republike Srbije da vrši koordinaciju svih poslova koji se odnose na pripremanje akcionih planova za otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja sa EU.

Apropo broja ministara, odnosno broja ministarstava, kolega koji je maločas govorio izgleda da ima problem sa političkom amnezijom. Prva Vlada Vojislava Koštunice, u koju se on svojevremeno kleo, bogami, ako ćemo da stavimo ruku na srce, imao dosta i finansijske koristi od raznoraznih istraživanja, javnog mnenja itd…

(Dragan Šormaz: To znam.)
Evo, zna Šormaz.

Dakle, prva Vlada Vojislava Koštunice imala je 22 člana Vlade i 19 ministarstava. Pazite, u vreme kada je postojala Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Srbija je sada samostalna država, unitarna država, nismo federacija. To je važna stvar koja mora da se naglasi i koju zna svaki pravnik, koji se iole razume u ustavno pravo.
Druga Vlada Vojislava Koštunice bila je još glomaznija, nju su činili DSS i DS. Oni koji su potpisali famozni SSP. Oni koji su potpisali da od 1. septembra 2017. godine nekretnine, uključujući i poljoprivredno zemljište, mogu da kupuju stranci. Isti oni koji vode hajku protiv Aleksandra Vučića i protiv SNS, kao da smo mi za to odgovorni, a to on potpisali i oni za to glasali 2008. godine. Dakle, druga Vlada Vojislava Koštunice imala je 25 članova Vlade i 22 ministarstva.
Sad kako je 18 veće od 22? Meni to nikako nije jasno.
Ovde je bilo pozivanja na Saveznu Republiku Nemačku. Prethodni govornik izgleda ne zna da je Savezna Republika Nemačka, sam naziv joj kaže, federalno uređena država. Tamo imate podelu nadležnosti između federacije, odnosno između savezne države i njihovih, kako oni kažu, zemalja, pokrajina, odnosno federalnih jedinica. Po Ustavu Savezne Republike Nemačke ili, kako Nemci kažu, Osnovnom zakonu iz 1949. godine, pretpostavka nadležnosti je u korist federalnih jedinica, a samo ono što nije direktno stavljeno u nadležnost federalnih jedinica, za to je nadležna savezna država, odnosno Savezna Republika Nemačka. Pa i pored svega toga, Nemci imaju više ministarstava nego što će ih po ovom Predlogu zakona imati Republika Srbija koja je, ponavljam još jedanput, unitarna i samostalna država. Vi izgleda te stvari ne razlikujete.
Što se tiče ovog lamentiranja koje je već postalo, kako da vam kažem, na granici političkog licemerja i farisejstva najgore vrste. Ovde se rone krokodilske suze nad Kosovom i Metohijom. Ovde su veliki branioci Kosova i Metohije. Evo, otvoreno ću da vas pitam, vi koji ste toliko veliki protivnici Evropske unije, a zagovornici odbrane Kosova i Metohije, što je legitiman politički stav, koliko vaše dece živi u zemljama EU? Koliko od vas ima stanove u Parizu, u Rimu, u Berlinu, u Londonu, u Beču? Čija deca studiraju na najprestižnijim evropskim i američkim univerzitetima, gde se školarina meri desetinama hiljada evra i dolara? Da li ima neko od vas, kolege iz SNS, da ima stan u Beču, ili stan u Berlinu?
(Narodni poslanici SNS, svi u glas: Ne.)
Znam ih mnogo, koji sve to imaju, ali kada dođu u Narodnu skupštinu onda se ponašaju kao fariseji i licemeri, kažu – Bože, ko nas to vodi u Evropsku uniju, šta ćemo mi tamo? Kako šta ćemo tamo? Da bolje zaštitimo vaša imovinska prava, da vam neko ne provali u te vaše stanove. Nije mala stvar, ljudi, kada imate penthaus u Beču. Nije mala stvar kada imate nekoliko stanova u Parizu, Berlinu, Londonu, Rimu, kada idete da šopingujete bunde u Rim itd. To košta.
Jedan od razloga zašto idemo u Evropsku uniju je da vaša imovinska, da vaša ekonomska, da vaša finansijska prava prava budu bolje zaštićena. Vaše nekretnine će imati bolji režim pravne zaštite kada Republika Srbija postane članica Evropske unije, nego sada kada smo samo na putu ka Evropskoj uniji.
Ima još jedan, veoma važan, razlog zašto formiramo ministarstvo za evropske integracije i zašto smatramo da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, svesni činjenice da se Evropska unija suočava sama sa sobom, sa ogromnim unutrašnjim problemima, svesni činjenice da pojedine države, velike države, u Evropskoj uniji, prema Republici Srbiji, ponekad, vode nepravednu politiku, politiku koja nas boli, politiku koja nije uvek u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim standardima.
Ekonomski razlozi su, pre svega, ti koji prosto Srbiju teraju, uslovno rečeno, ka Evropskoj uniji. Izneću vam nekoliko podataka. Ukupan obim trgovine između Republike Srbije i Evropske unije na kraju 2008. godine iznosio je nešto više od 13 milijardi evra, pri čemu je uvoz bio više nego duplo veći od izvoza u Evropsku uniju, uz pokrivenost uvoza izvozom od 44%. Na kraju 2016. godine, dakle govorimo o Vladi koju vodi Aleksandar Vučić, ukupan obim trgovinske razmene sa Evropskom unijom iznosio je skoro 20 milijardi evra, u odnosu na vaših 13, uz pokrivenost uvoza izvozom od 81%, što znači da je obim trgovine znatno povećan, uz kontinuiran veći rast stope izvoza nego uvoza.
Ono što je činjenica, ono što nekome može da se sviđa ili da se ne sviđa, ali prosto to je činjenica i mi od te činjenice ne možemo da pobegnemo, voleli mi ili ne voleli Evropsku uniju, ili pojedine države u Evropskoj uniji, ili pojedine njihove lidere, to je činjenica koja jasno govori zašto Srbija, pre svega, u ekonomskom smislu treba da napreduje ka Evropskoj uniji. Evropska unija je glavni spoljno-trgovinski partner Srbije, jer se oko 65% trgovine Republike Srbije obavlja, upravo, sa državama članicama Evropske unije. Dakle, 65% trgovine naše, odnosi se na Evropsku uniju.
Kada su u pitanju investicije, obim investicija u 2013. godini iznosio je 576 miliona evra, 2014. godine, govorimo o investicijama koje dolaze iz EU, 2014. godine 1,1 milijardu evra, a 2015. godine 1,53 milijarde evra, što je nekih 72,4% ukupnih stranih direktnih investicija. Dakle, najveći broj investicija 72 i više posto dolazi upravo iz zemalja EU, to je činjenica.
Da li želite da kažemo svim onim ljudima koji rade u firmama, u privrednim društvima koji su investirali u Srbiju iz EU, da kažemo njihovim radnicima – znate, loša je EU, idite kući, nećete više primati platu, zatvorićemo sve vaše fabrike zato što su one Nemačke, Francuske, Italijanske ili neke druge. To je nemoguće. Srpska privreda bi doživela slom, srpski finansijski sistem bi doživeo slom. To bi bio smrtni udarac građanima Srbije koje smo uspeli da zaposlimo u odnosu na period kada ste ih vi otpuštali. To su razlozi zašto se SNS opredelila da formira ministarstvo za evropske integracije, zašto smo odlučili da na taj način, na simbolički način, na način definisan pravnim jezikom, da pokažemo da smo opredeljeni za EU.
Što se tiče KiM, o kojima je takođe bilo reči, evo predsednik Republike Aleksandar Vučić spreman je da da i da se založi da se svakome od vas koji se borite za EU, ali odavde iz Knez Mihailove iz vaših luksuznih stanova na Starom Gradu i Vračaru da novčana pomoć države, pa se malo preselite iz Starog Grada i Vračara u Ranilug, u Štrpce, u Prištinu, u Kosovsku Mitrovicu, pa malo tamo dole branite interese Srba na KiM, izađite malo iz kruga dvojke, znam da je udobno u krugu dvojke. Ima mnogo lepih kafića, nije baš ni tako jaka vrućina, dobro rade klima uređaji, ali idite malo dole, pa dole na licu mesta branite interese Srba na KiM kao što to radi Marko Đurić.
Ko podržava koga na KiM, pa to su vam rekli poslednji rezultati izbora. Devet od deset zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu, u parlamentu AP KiM dobila je Srpska lista koja je imala direktnu podršku Vlade Aleksandra Vučića. Dakle, srpski narod na KiM zna ko brine o njegovim interesima, zna da su to predsednik Republike Aleksandar Vučić, zna da je to Vlada Republike Srbije i zna da je to Kancelarija za KiM koju tako uspešno, tako hrabro, tako srčano vodi Marko Đurić koji je bio na KiM hiljadu puta više od vas, od svih vaših ministara za KiM, od svih vas koji ste se zalagali za očuvanje KiM, koji je obišao svaku opštinu, svako selo i svaki zaselak na KiM gde živi makar jedan jedini Srbin.