Morate da mi kažete, gospodine Ćiriću, vi koji trpite veliku diskriminaciju tako što ste savetnik direktora Pošta Srbije i imate platu od 150.000 dinara, koje godine su udžbenici bili besplatni, ali za sve đake u Republici Srbiji. Mi donosimo zakon koji se odnosi na celu Republiku Srbiju, a ne za grad Beograd ili za pojedine opštine u gradu Beogradu, nego za učenika u celoj Republici Srbiji. Toga nije bilo i vi to veoma dobro znate.

Što se tiče diskriminacije, što se tiče toga da ste vi iz opozicije ugroženi, da li ste čuli neki dan, čoveku dlaka sa glave nije falila, nije čak ni priveden u policiju, a na televiziji objašnjava kako treba u biti predsednika Republike? Kaže – nije ga teško pogoditi snajperom. Otvorite televiziju N1, otvorite televiziju B92, sada je promenila ime, kupite „Kurir“, kupite „Tabloid“, kupite sve moguće novine, NIN, „Blic“, „Danas“ itd, najgore moguće uvrede, neistine na račun Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića, Maje Gojković i svih nas iz SNS. Onda vi kažete – cenzura, mi diskriminisani, nemamo pravo. Pa, ko vas diskriminiše, gospodine? Kada je u vaše vreme predsednik poslaničke grupe opozicione mogao da bude savetnik generalnog direktor jednog javnog preduzeća? Evo, vi ste savetnik Mire Petrović, direktorice Javnog preduzeća Pošte Srbije. Kažite kolika vam je plata.

Evo, pitam gospodina Ćirića da mi kaže kolika mu je plata i kakva je to diskriminacija kada je, u vreme strašne vladavine Aleksandra Vučića, on savetnik direktora Javnog preduzeća Pošte Srbije sa platom od 150.000 dinara. Ja bih voleo da mene tako neko diskriminiše. Voleo bih da su oni mene diskriminisali kada su upravljali ovom državom do 2012. godine. To je odlična diskriminacija. Čuj, kaže diskriminisan sam, savetnik sam direktora Pošte, imam platu od 150.000 dinara. Ja za takvu diskriminaciju u životu nisam čuo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Marinkoviću, ja sam shvatio da ste vi pauzu dali da bismo, da kažem, resetovali diskusiju u Narodnoj skupštini i da bi smo se vratili na raspravu po amandmanima.

Ponavljam ono što sam rekao na početku. Dakle, Maja Gojković je zlonamerno protumačena. Žena je rekla da - Ustav ne zabranjuje, odnosno, da ne sadrži zabranjujuće norme kada je reč o obrazovnom sistemu, i svako onaj ko uzme Ustav to može i da pročita. Dakle, to je rekla gospođa Maja Gojković i tu je stvar sasvim jasna.

(Marko Đurišić: Kad je to rekla? To je problem, što to nije rekla.)

Što se tiče ovih koji dobacuju, koji vrište, koji misle da je u njihovo vreme sve bilo odlično, a ništa nije bilo dobro, i koji nam nikad nisu rekli - kad su to udžbenici bili besplatni, samo da ih podsetim, evo ulazi gospodin Dušan Pavlović na društvenim mrežama možete da pronađete video klip u vreme kada je njegov predsednik pokreta ili stranke, šta li je već, bio ministar privrede, gde uvaženi gospodin Pavlović kaže „Treba podići školarine na fakultetima da bi se smanjio, priliv škarta na naše Univerzitete.“ Tim rečima, citiram. Znači čovek je u vreme kada je Saša Radulović bio ministar tražio da se povećaju školarine. Sad nas danima ubiše o tome kako treba davati besplatne udžbenike, kako je skupa školarina na fakultetima, itd. A oni se zalagali za to da školarina bude veća da bismo, kaže smanjili škart na Univerzitetima. Pa, da li su naša deca škart? Da li je naša omladina škart? Mi mislimo da nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da u redovima opozicije vlada velika nervoza, nešto ih žulja, ne osećaju se baš najbolje.

Što se tiče izlaganja gospodina Boška Obradovića, on iz sednice u sednicu čovek priča jedno te isto. Koji god predlog zakona da je na dnevnom redu, SNS i Aleksandar Vučić su najveći zlikovci na svetu i uvodimo, kaže on, gej brakove.

Gospodine Marinkoviću, juče su u Saveznoj Republici Nemačkoj održani izbori. Pobedila je stranka Angele Merkel. Stranka koju podržava gospodin Boško Obradović je alternativa za Nemačku – to su neonacisti. NJima je čestitao gospodin Boško Obradović. Ono što gospodin Boško Obradović ne zna, čini mi se da ne zna, jedan od funkcionera Alternative za Nemačku je gospođa koja se zove Alis Vejdel, koja je deklarisana lezbejka, živi sa suprugom, dakle sa osobom ženskog pola i odgaja dvoje dece. E, to su prijatelji gospodina Boška Obradovića. I ako nekome prigovara za uvođenje gej brakova, gospodin Boško Obradović se direktno zalaže za uvođenje gej brakova. Gospodin Boško Obradović direktno radi na kvarenju naše dece i naše omladine. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da mu to ne dozvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107. Ovo što je rekao Zoran Živković odnosilo se na našeg uvaženog kolegu prof. dr Marka Atlagića, koji je bio svojevremeno ministar u Vladi Republike Srpske Krajine, poslanik u Hrvatskom saboru 1990. godine, kada nije bilo ni malo jednostavno biti Srbin u Zagrebu, a pogotovo ne poslanik.

Ovo što je rekao Zoran Živković u prevodu znači sledeće – vi Srbi ste zlikovci, zločinci i vi ste izazvali raspad bivše Jugoslavije. Dok je Marko Atlagić branio Srbe u Krajini i branio Srbe u Kninu, ja pitam Zorana Živkovića šta je radio? Verovatno je švercovao bundama, ili ga je onaj Lule tamo vezivao u Nišu za banderu. U svakom slučaju, Srbe nije branio.

Molim vas, gospodine Milićeviću, ovo što je rekao Zoran Živković prevazilazi nivo lične uvrede. Ovo je uvreda na račun Srbije i na račun srpskog naroda, jer je podtekst ovoga što je rekao Zoran Živković da su Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije, jer se ovde prozvao čovek koji je branio Srbe u Krajini, i to ne samo politički, nego i vojno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospodin Boško Obradović očigledno ne poznaje u dovoljnoj meri pravni sistem Republike Srbije i jedino što ume da govori su neprestane laži, uvrede na račun Aleksandra Vučića i SNS.

Gospodine Obradoviću, roditelj je pre svega biološka kategorija. Zakonski zastupnik je pravna kategorija. Dete, budući da nema potpunu poslovnu sposobnost mora da ima zakonskog zastupnika.

Vi se igrate sa jednom temom koja nije ni malo naivna, ni malo bezazlena i ne zasluže dnevno politički nivo rasprave. Roditelji su po zakonu zakonski zastupnici svoje dece, ali ministar vam je rekao jednu situaciju koja je vrlo životna i koja se nažalost dešava. Zakonom se mora definisati ko je zakonski zastupnik deteta čiji su roditelji razvedeni. To je jedna situacija. Hoćete da vam navedem još jednu situaciju koja je nažalost još drastičnija od ove.

Šta u situaciji ako oba roditelja, ne daj Bože, poginu na primer, u saobraćajnoj nesreći? Neko mora da bude zakonski zastupnik tog deteta. Neko mora da štiti njegova prava i interese dok ne postane punoletan, a vi ste u vašoj glavi sve to izostavili i odmah prebacili na ministra, kako on navodno promoviše homoseksualizam i gej brakove. Kako vas nije sramota?

Dakle, ovo je prosto neverovatno. Kada nešto ne znam, ja makar o tome ćutim. Vi se hvalite vašim neznanjem. Pitajte vaše kolege, valjda ima neko ko je pravnik i ne mora da bude čovek vrstan pravnik. Dete mora da ima po zakonu zakonskog zastupnika. Mora da postoji neko ko štiti njegova prava i interese kada se zaključuju ugovori, kada se upisuje u školu, kada putuje u inostranstvo. Neko u ime deteta mora da, da potpis, mora da, da saglasnost, mora da se brine o detetu. Da li će to biti roditelj? Bilo bi idealno u svakoj životnoj situaciji da to bude roditelj, i to da budu oba roditelja, ali šta ako su roditelji razvedeni, šta ako se ne daj Bože, roditeljima nešto desi, zakon mora da predviđa i takve situacije.

Vi ništa od toga nećete da kažete, nego postoji mračna namera SNS, Aleksandra Vučića da promovišu homoseksualizam i gej brakove. U Srbiji ne postoji kategorija gej brakova. Dakle, ne postoji, niti bilo ko iz Vlade Srbije, niti Aleksandar Vučić, niti bilo ko iz SNS ima nameru da u pravni sistem Republike Srbije uvodi gej brakove.

Ono sa čim vi imate problem, to sam vam ja danas rekao, vi koji ste veliki Srbi, koji ste veliki pravoslavni hrišćani, koji ste protiv migranata, koji se radujete što je u nemački Bundestag ušla Alternativa za Nemačku, šaljete im čestitke zbog toga. Zašto ne kažete da je visoki funkcioner te vaše Alternative za Nemačku gospođa koja se zove Alis Vejdel. Žena je deklarisana lezbejka. Živi u braku sa svojom devojkom, odnosno bračnim drugom ženskom pola i odgaja dvoje dece. Kako vam to ne smeta, nego im šaljete čestitke, šaljete im pozdrave, radujete se činjenici da su ušli u parlament, a u srpskom parlamentu prigovarate Aleksandru Vučiću, ministru Šarčeviću, SNS kako navodno mi promovišemo homoseksualizam i gej brakove.

Ono što vama smeta, jeste činjenica da je Srbija danas uređena država, da policija radi svoj posao i da svako može na miran način da šeta ulicama Beograda, kao što ste mirno šetali vi pod tim istim gej zastavama u duginim bojama, zajedno sa Sašom Jankovićem, zajedno sa Bojanom Pajtićem, zajedno sa Borisom Tadićem, zajedno sa Vukom Jeremićem i nije vam falila dlaka sa glave, tako danas Beogradom mogu da šetaju slobodno i oni koji sebe smatraju osobama homoseksualne orijentacije i ja u tome ne vidim ništa loše. Ali, jedno je kada policija radi svoj posao i svakome garantuje bezbednost, a drugo je promocija homoseksualizma kao društvene vrednosti, a pogotovo je nešto drugo kada vi kažete da se mi zalažemo za uvođenje homoseksualnih brakova.

Molim vas, kažite mi jednog funkcionera SNS, kažite mi jednu izjavu predsednika SNS Aleksandra Vučića, koji je ikada rekao da podržava uvođenje gej brakova u Srbiji? Toga nema, to ste izmislili. Ali su vam zato pripadnici gej populacije veoma dobri kada treba da vas uvedu u parlament, kada treba da pređete cenzus. Kada ste se prošle godine fotografisali ispred stare zgrade Narodne skupštine u Kralja Milana, zajedno sa Bojanom Pajtićem, zajedno sa Borisom Tadićem, zajedno sa ostalim tzv. liderima opozicije, nisu vam smetale zastave u duginim bojama. Nisu vam smetale ni ove godine kada su Beogradom mesecima, bez ijednog prijavljenog protesta i javnog okupljanja, ljudi protestvovali zato što su bili nezadovoljni pobedom Aleksandra Vučića i mahali zastavama sa duginim bojama. Vi ste im isto preko tvitera podrške, čestitke, rekli im kako je to super, kako je to fensi, kako treba rušiti Aleksandra Vučića svim raspoloživim sredstvima.

Znači vama kada osobe gej populacije odgovaraju, vi nemate ništa protiv njih, vi ste sa njima na istoj strani. Kada smatrate da možete uzeti neki glas time što ćete biti malo protiv migranata, malo protiv pripadnika gej populacije, onda ste vi protiv gej populacije. Kako vam ne smeta ova Nemica koja odgaja dvoje dece u braku sa osobom ženskog pola? Nije mi jasno kako vam to ne smeta, a smeta vam ministar Šarčević koji priča o zakonskom zastupniku srpske dece, u srpskim školama u Republici Srbiji u situacijama koje su na žalost vrlo životne.

Dakle, morate da govorite sa iole nekim poznavanjem materije koja je tema dnevnog reda. Nije dovoljno samo da deset puta ponovite – Aleksandar Vučić je diktator, Aleksandar Vučić je zlikovac, vi u SNS se zalažete za gej brakove. Evo, ja se ne zalažem. Otac sam dvoje ženske dece. Kada ste od mene čuli da se zalažem za gej brakove? Ali, sa druge strane, dopuštam pravo ljudima da budu i takve orijentacije, i dopuštam im pravo da se šetaju ulicama Beograda ako smatraju da to trebaju da rade. Ali, vi ste se slikali sa njima, nisam ja. Vi ste bili ispod tih zastava. Vi ste sa njima družili. Vi ste se sa njima radovali. Vi ste u istom frontu kada treba napadati Aleksandra Vučića, SNS, Nebojšu Stefanoviću, srpsku policiju, itd.

Prema tome, gospodine Obradoviću, pre nego što bilo šta kažete na ovu temu, pročitajte malo pravne propise Republike Srbije, napravite razliku između kategorije roditelj i kategorije zakonski zastupnik. Bilo bi dobro da dete ima oba roditelja, na žalost nekada se desi da nema jednog, nekada se desi da nema oba, ali zakonskog zastupnika po zakonu mora da ima, jer zakonski zastupnik štiti njegova prava i interese dok on ne stekne poslovnu sposobnost. To zna svaki prosečan student pravnog fakulteta bilo gde u Srbiji.

Zahvaljujem se gospođo Gojković.

Kolege iz Dveri u svemu vide lošu nameru Vlade i vide lošu nameru ministra, i vide u stvari ono čega nema. Ja ću vam reći ono što sam rekao i kada sam se prošli put javio za reč. Ne može i ne treba svako sve da zna, ali nemojte da se hvalite svojim neznanjem. Nije zakonski zastupnik kategorija koja postoji samo u Porodičnom zakonu. Mogu da vam nabrojim koliko hoćete zakona gde se pominje termin, odnosno sintagma zakonski zastupnik, npr. Zakon o zaštiti prava pacijenata kaže da je roditelj zakonski zastupnik deteta, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela kaže da je roditelj zakonski zastupnik deteta, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku.

U svim tim zakonima definisano je da je roditelj zakonski zastupnik deteta. Ne znam da li vi imate decu, ali dete ne može neposredno da učestvuje ni u jednom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom. To mora da čini njegov nadležni zastupnik, a to je pre svega roditelj, ako ga ima, a ako ne, onda je to neko drugo lice koje je ili roditelj ovlastio ili je definisano zakonom. Sada ja ne znam kako ste vi iz svega toga iskonstruisali da neko ministru Šarčeviću radi iza leđa, da neko hoće da uvede gej brakove, da se zalažemo za to da upropastimo Srbiju itd.

Pa, hoćemo da imamo više dece. Hoćemo da imamo više dece, posebno u nedovoljno razvijenim područjima. Da li vidite koliko napora ulaže Ministarstvo prosvete da ne ugasimo škole upravo u onim sredinama u kojima imamo u školama jednog, dva ili tri đaka? U vreme Demokratske stranke to se dešavalo, masovno su gašene škole. Aktuelni ministar Šarčević ne dozvoljava da se tako nešto dešava. Evo ga LJubiša Stojimirović. Jesu li ljudi imali sednicu Odbora za obrazovanje u Crnoj Travi? U vreme neke bivše vlasti ni jedna sednica Odbora za obrazovanje se nije održavala van Grada Beograda. Sada se održava i u Crnoj Travi i u mnogim drugim opštinama koje su nerazvijene, gde imamo malo dece, gde imamo malo đaka. I onda vi kažete – vi iz SNS uvodite homoseksualizam i gej brakove.

To u čemu ste vi, izvinite, možda je teška reč, ali to je političko ludilo. Vi ste zaslepljeni političkom mržnjom. Pošto ne umete da ponudite rešenje ni za jedan ekonomski problem, ni za jedan socijalni problem, ni za jedan međunarodni problem sa kojim se Srbija suočava, vi Srbiji nudite mržnju. To je politika kratkog daha. Ta politika ne može da da bilo kakve rezultate. Pokušali ste sa tom politikom 2016. godine, nije vam išlo. Pokušali ste sa tom politikom 2017. godine, išlo vam je još gore. Što se mene tiče, nastavite i dalje, ali nije dobro za vas. Kada je čovek opsednut mržnjom prema nekome, on vidi stvari koje objektivno ne postoje. Ako mislite da je to dobra politika za vas, nastavite i dalje.

Mi ćemo i dalje argumentima braniti politiku Vlade, argumentima ćemo braniti politiku Ministarstva prosvete, koje zajedno sa drugim resornim ministarstvima radi na tome da u Srbiji bude više dece, više đaka, obučenih ljudi koji će sutra moći da nađu posao, da žive od svog rada i da od svog rada izdržavaju sebe i članove svoje porodice. Eto, to je u najkraćem politika SNS.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su računice i čudne su brojke kada ih iznosi gospodin Saša Radulović.

Pitam se da li je on mislio na roditelje dece u Srbiji, da li je mislio na udžbenike i kako će roditelji da ih nabave, kada je bio stečajni upravnik npr. u društvenom preduzeću, Prva srpska fabrika šećera „Dimitrije Tucović 1898“ u Beogradu? Kada je istovremeno bio poverenik u postupku prinuda likvidacije društvenog preduzeća fabrika obuče „Moda“ Kovačica u likvidaciji. Sve u isto vreme.

Kada je bio poverenik u postupku prinudne likvidacije DPP „Lune Milovanović“ Bavanište, da li je mislio na roditelje na decu i na udžbenike kada je bio poverenik stečajnog upravnika u postupku stečaja društvenog preduzeća fabrika obuće „Moda“ Debeljača, kada je bio poverenik u preduzeću, odnosno kada je bio stečajni upravnik u građevinskom preduzeću „Novi auto-put“ u stečaju iz Beograda, sve u isto vreme i kada je u isto to vreme, kao stečajni upravnik, kao poverenik Agencije za privatizaciju, kao prinudni likvidator sam sa sobom zaključivao ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga.

Dakle, nas zanima koliko bi besplatnih udžbenika moglo da se podeli deci danas u Srbiji da taj novac nije otišao na račun njegov i na račun njegove firme, u vreme kada je ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga zaključivao sam sa sobom?

Koliko bi udžbenika moglo da se kupi, ja bih to voleo da znam i mi u SNS bi voleli da znamo da npr. nije zaključen ugovor 28. januara 2014. godine između Beogradske industrije piva, slada i bezalkoholnih pića u restrukturiranju i preduzeća „Pronet“ koju zastupa predsednica Sandra Savanović Stevanović, gde su konsultantske usluge i to samo 30%, a to je provizija, plaćene 690.000 dinara. Znači, BIP u restrukturiranju plaća 30% konsultantskih usluga u iznosu od 690.000 dinara.

Onda se pojavi gospodin Saša Radulović i kaže, znate, u dobro razvijenim državama kao što su SAD, kao što je Kanada, imate jedan besplatan komplet udžbenika u školi, imate drugi besplatan komplet udžbenika kod kuće, deca ne moraju da nose teške torbe, ne moraju da pišu domaći. Super.

Da li u Americi, Kanadi, Finskoj, da li u Norveškoj, bilo gde, u jednoj dobroj uređenoj mondijalističkoj zemlji su ovakve stvari bile moguće da je čovek istovremeno bio u nekoliko, u 14 ili 15 preduzeća, što stečajni upravnik, što prinudi likvidator, da u svim tim preduzećima zaključuje ugovor sam sa sobom i da posle toga omogući da se zaključi jedan ovakav ugovor gde samo avans za pružanje konsultantskih usluga iznosi 690.000 dinara.

Ako je ovako nešto moguće u Americi, Kanadi, Finskoj, odlično, ali ja mislim da nije i to gospodin Saša Radulović dobro zna.

To je bilo moguće samo u Srbiji i to pre dolaska SNS na vlast.

Zbog svega ovoga, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je Sašu Radulovića najurila bukvalno iz svih stečajnih postupaka koje je vodio, kao što je svojevremeno u decembru mesecu 2013. godine najuren iz Vlade Srbije, jer je imao nameru da kompletnu srpsku privredu otera u stečaj.

Prema tome, gospodine Šarčeviću, naš dobronamerni savet vam je sledeći, nemojte ni jedan amandman Saše Radulovića da prihvatite, jer kao što je hteo da otera u stečaj srpsku privredu, tako bi hteo i srpski obrazovni sistem, sve po sistemu – sve je besplatno.

Tako je i kod njega sve bilo besplatno, ali nas je to besplatno i te kako skupo koštalo.

Dame i gospodo narodni poslanici, 25. oktobar 2013. godine. Evo, gospodine Raduloviću, jeste ovo vi sa direktorom „ER Srbije“, Danetom Kondićem? Evo, neka vide svi narodni poslanici. Isti vi, tadašnji ministar privrede, gospođo Gojković, pogledajte, gospodin Saša Radulović se fotografiše sa gospodinom Kondićem ispred makete novog aviona „ER Srbija“. To je neki „Erbas“, ja se mnogo u avione ne razumem, pa ne mogu da vam kažem oznaku, to je taj isti gospodin Saša Radulović, koji nam sad drži pridike o funkcionisanju „ER Srbije“. Što se tiče dokaza, pa evo vam dokazi.

Agencija za privatizaciju, dala je saglasnost Saši Raduloviću da sam sa sobom zaključi, odnosno sa firmom „E biznis servis“, 28.12.2009. godine, pa 25.11.2009. godine, opet sam sa sobom kao prinudni likvidator Fabrike obuće „Moda Kovačica“, pa 25. novembar 2009. godine, pazite, bukvalno isti dan, da Saša Radulović, kao prinudni likvidator, zaključi ugovor sa privrednim društvom „E biznis servis“ u postupku prinudne likvidacije DP „Lune milovanović“ Bavanište, pa, 19.02.2010. godine, sve za vreme vladavine bivšeg režima Demokratske Stranke da zaključi ugovor sam sa sobom, odnosno sa svojom sopstvenom firmom, knjigovodstvenom agencijom „E biznis servis“, 19. februar 2010. godine, u postupku stečaja dužnika društvenog preduzeća fabrike obuće „Moda“ Debeljača.

Dakle, sve ugovori iz 2009, 2010. godine, kada je Saša Radulović, što kao stečajni upravnik, što kao prinudni likvidator zaključivao ugovore sa svojom sopstvenom firmom, odnosno, knjigovodstvenom agencijom. Sad, kada podvučete crtu, onda možete da izračunate koliko bi besplatnih udžbenika moglo da se podeli roditeljima danas u Srbiji, da Srbiju nije zadesila elementarna, politička nepogoda, zvana Saša Radulović, Bojan Pajtić.

(Narodni poslanici poslaničke grupe Dosta je bilo dobacuju sa mesta – Replika. )

Evo vidite kako su nervozni, dobacuju, vrište, itd. NJihovo vreme je odavno prošlo, to je za Srbiju dobro.

Već sam rekao, možda bi bilo moguće u ovom momentu da se obezbede besplatni udžbenici da Srbiju nisu pogodile elementarne političke nepogode u liku Saše Radulovića, Borisa Tadića, Bojana Pajtića i da ovu državu nisu opljačkale do „gole kože“, a budžet ostavile potpuno prazan.

Gospodine Raduloviću, ja sam vama pokazivao rešenja koja je Agencija za privatizaciju iz 2009. i 2010. godine, ovo govorim zbog građana Srbije, davala da sami sa sobom, odnosno sa Knjigovodstvenom agencijom, koja je u jednoj polovini bila u vlasništvu vašem, a u drugoj polovini u vlasništvu vaše supruge, zaključujete ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga u preduzećima u kojima ste bili ili stečajni upravnik, ili ste bili poverenik Agencije za privatizaciju, ili ste pak, bili u svojstvu nekoga ko je sprovodio postupak prinudne likvidacije.

U sva tri svojstva vi ste dobijali saglasnost Agencije za privatizaciju iz 2009. i 2010. godine, da zaključujete ugovore sami sa sobom, u ciframa koje su približne onima koje vi danas navodite, a koje se odnose na nabavku besplatnih udžbenika. Sakrili ste imovinu tako da se ne vidi.

Dalje. Koliko bi udžbenika moglo da se kupi da na izborima 2016. godine niste prebacili kao Udruženje građana Grupi građana „Dosta je bilo“ fiktivne poslove u iznosu od skoro 31 milion dinara? To je pričao vaš bivši odbornik Branko Klanšček, koji je rekao da je Udruženje građana prebacivalo Grupi građana „Dosta je bilo“ budžetska sredstva koja su dobili za izbore.

Dakle, kad se podvuče crta, pitanje je koliko je udžbenika moglo da se kupi da ih Saša Radulović nije pokrao.
(Narodni poslanici poslaničke grupe „Dosta je bilo“ dobacuju sa mesta – vreme.)

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Ukazujem na povredu člana 107.

Moj uvaženi kolega Marko Parezanović nije prozvao nijednog narodnog poslanika, nego je izneo činjenice iz života škola u gradu Čačku, iz koga on dolazi. I pravilno ste postupili zbog toga što niste dali pravo na repliku.

Ono što želim da kažem, to su dve važne stvari, i zbog narodnih poslanika i zbog građana Srbije. Dok ovde neki tuku žene, prete kako će nekoga da ubiju, danas su se desile dve važne stvari za Srbiju. Prva je – Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije u UN pozvao je sve države članice UN da ne prihvate prijem tzv. republike Kosovo u Unesko i danas baš je Ramuš Haradinaj povukao zahtev za prijem Kosova u Interpol. To je velika pobeda za Srbiju. Tako se na delu pokazuje kako se vodi računa o interesima Srbije i njenih građana.

Što se tiče ovih koji vrište i koji dobacuju, ja znam da njima nedostaje vreme kada su Srbijom upravljali Goran Ješić i kompanija. Evo jednog ugovora o pružanju usluga o praćenju medija. Ugovor je iz 2010. godine – „Ninamedija“, Kliping, Novi Sad, koju zastupa Marija Janjušević, poslanik Dveri i opštine Inđija, koju zastupa Goran Ješić. Član 5. – naručilac priznaje izvršiocu usluge naknadu za usluge iz ovog ugovora za ukupne troškove u visini od, pa neću da navodim cifru, evra. Dakle, ugovor se zaključuje u evrima između poslanika Dveri i Gorana Ješića, predsednika opštine ispred Demokratske stranke…

… u državi gde je platežno sredstvo dinar.
Nastavićemo sa izlaganjem.

Ja ukazujem, gospodine Marinkoviću na povredu člana 27. koji ste vi učinili. Član 27. vas obavezuje da se strate o primeni Poslovnika. Ja sam vam dobacio sa mesta. Izvinjavam se zbog toga, ali rekao sam istinu da ne mogu nekoliko puta uzastopno da budu reklamirani istovetni članovi Poslovnika. Vi ste dali vreme gospodinu Nogu iz poslaničke grupe Dveri, praktično dodatno vreme da replicira Marijanu Rističeviću, pri tome ga vređajući, omalovažavajući našeg kolegu narodnog poslanika, Marijana Rističevića, nazivajući ga slikom, odnosno ikonom SNS. Što se mene tiče, ja sam ponosan što je Marijan Rističević, moj kolega u Narodnoj skupštini, što zastupa interese zemljoradnika ali ste vi, gospodine Marinkoviću, pogrešili što dozvoljavate da na buku, dreku, galamu i pretnju reagujete time što kršite Poslovnik.

Ja razumem da su nekima od subote one banane teško pale na stomak, pa ne znaju šta govore i ne znaju šta rade, ali ako misle da će nas da biju kao što su tukli dve novinarke Pinka ili kao što su prošle godine zavrtali ruke članici RIK ispred SNS, onda se grdno varaju. Mi se ovakvih batinaša, bitangi apsolutno ne plašimo. Mogu da dobacuju sa mesta koliko im je volja, vreme crnokošuljaša, vreme minhenskih pivnica je prošlo. Srbija je demokratska zemlja, slobodna zemlja, u kojoj svako može da iznese svoje mišljenje, ali nema pravo nikoga da vređa, a pogotovo nema pravo nikoga da bije.