Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik kaže da ćemo imati, kaže on - dvoglavog premijera, a meni se čini da je on bezglav. On nema nijednu glavu, jer samo bezglav čovek, čovek bez elementarnog zdravog razuma, čovek koji ne sluša samog sebe šta govori može da izgovara ovakve rečenice u onom stilu Planinc, Dolanc - pričaj šta ti je volja 20 minuta, a nisam ni pročitao Zakon o ministarstvima, sve od NATO pakta Vučić je za sve kriv, bela kuga, Dveri, pravoslavlje, Rusija itd.

Ali, da krenemo redom, kaže gospodin koji je maločas govorio o broju glava da je Predlog zakona o ministarstvima loš zato što ćemo navodno imati dva ministarstva više. Dakle, u odnosu na postojećih 16, imaćemo 18, iako, kao što sam rekao, faktički mi ta ministarstva već imamo, samo je formalno jedno u sastavu Ministarstva poljoprivrede, a drugo se vodi kao ministar bez portfelja i Kancelarija za evropske integracije, ali suštinski to su ti ljudi koji će i dalje da nastave da rade svoj posao. Znači, mi smo veliki zlikovci i zločinci zato što hoćemo da predvidimo dva nova ministarstva, a gospodin prethodni govornik, koji kaže da smo zbog toga zlikovci, predlaže uvođenje ne dva, nego pet novih ministarstava. Znači, opet je dva više od pet? Udar je na budžet kada formirate dva nova ministarstva koja faktički već postoje, ali nije udar na budžet kada formirate pet novih ministarstava?



Pričao je o amandmanima. Evo, imam taj amandman u ruci, predviđa ministarstvo za porodicu i populacionu politiku. Koliko se sećam, 2016. godine na onoj bini ispred stare zgrade Narodne skupštine u Ulici kralja Milana, stajali su redom naslagani svi opozicioni lideri i vijorila se zastava u duginim bojama. Ispravite me ako grešim.

Gospodin Boško Obradović je podržao od prvog dana ove proteste, kako oni kažu – proteste protiv diktature, ljudi koji su, što je inače nonsens u demokratskom svetu, nezadovoljni rezultatima predsedničkih izbora, jer njima smeta to što je Aleksandar Vučić osvojio skoro 56% glasova, a među tim ljudima koji su protestvovali bili su i pripadnici različitih gej udruženja, vijorile su se gej zastave, tada mu to nije smetalo, tada ih je podržavao preko Tvitera, ovde u Narodnoj skupštini itd. Onda predviđa ministarstvo za Srbe u regionu i rasejanju. Oko ovog njegovog ministarstva ja ću malo detaljnije da se osvrnem malo kasnije. Ministarstvo vera, ministarstvo za AP Kosovo i Metohiju. Ne znam koliko je glasova dobio na Kosovu i Metohiji, verovatno se meri u nekim desetinama u apsolutnim brojevima i, kaže, ministarstvo za evropske dezintegracije i Evropu posle Evrposke unije, verovatno piše Evropske unije. Poznato je da prethodni govornik ima problem sa srpskim jezikom, kako govornim, tako i pisanim, tako da ovakve greške i ne čude.

Sada ću da vam kažem nešto o tome kako prethodni govornik, inače najveći Srbin na kugli zemaljskoj, najveći pravoslavac, najveći rusofil, čovek koji je najviše zabrinut za Srbe u regionu, a ja sam inače juče na svečanom prijemu zajedno sa mojim kolegama video i Milorada Pupovca i Milorada Dodika i Željku Cvijanović, video sam i Mladena Ivanića. Pa valjda su i to neki Srbi koji dolaze iz regiona, valjda i oni nekoga predstavljaju. Video sam i Srbe iz Makedonije, video sam i Srbe iz Crne Gore, doduše, nisam video prethodnog govornika, ali sada ću da kažem zašto ga nisam video.

On koji priča o Srbiji, o tome kako smo mi poniženi od strane Evropske unije, kako Aleksandar Vučić izvršava naloge Brisela, sada ću da vam kažem šta je taj veliki Srbin uradio pre tri dana. Dana 21. juna 2017. godine, gospodin Boško Obradović je, kao predsednik poslaničke grupe „Dveri“, uputio dopis generalnom sekretaru Narodne skupštine da će Narodnu skupštinu posetiti, molim vas obratite pažnju, veoma je važno, sledeći strani državljani čiji će domaćin biti šef poslaničke grupe „Dveri“ gospodin Boško Obradović. U pitanju su sledeća lica: Volen Siderov, Republika Bugarska, Javor Notev, Republika Bugarska, Pavel Šopov, Republika Bugarska, Stanil Stanilov, Republika Bugarska, Nikolaj Dimitrov, Republika Bugarska. Inače, svih ovih pet ljudi su poslanici bugarske partije Ataka. To je partija, za one koji ne znaju, možda ni Boško Obradović ne zna, koja se otvoreno zalaže za poništavanje ugovora iz 1919. godine koji je zaključen u francuskom gradu Neji, a kojim su definisane granice između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Bugarske i koja traži da se delovi Srbije i delovi današnje Makedonije pripoje Bugarskoj.

Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, ja ću vam pročitati, nije mi bilo teško čak ni da prevedem sa bugarskog na srpski, to su dva srodna slovenska jezika, možda sam malo omanuo u prevodu, nemojte mi zameriti, ali ovo je suština. Nemojte da se ljutite, kolege narodni poslanici, njima sem mržnje ništa drugo nije preostalo.

Poslanik Atake Andrian Asenov, na sednici bugarskog parlamenta 27. novembra 2013. godine, kaže ovako: „Gospodine predsedniče, dame i gospodo, kao što svi znate, danas 27. novembra tragičan dan u istoriji Bugarske. Na današnji dan 1919. godine potpisan je ponižavajući diktat, jedan tragični za Bugarsku – ugovor kojim nažalost ostaje skoro polovina Bugara van zemlje Bugarske. Ovom prilikom, povodom ove godišnjice, postoji rezolucija koju želim da pročitam u ime poslaničke grupe i partije Ataka u celini“. To su ovi ljudi koji su pre nekoliko dana bili gosti uvaženog, najvećeg Srbina na kugli zemaljskoj. Andrian Asenov, ovo je sve citat, citat iz stenografskih beleški bugarskog parlamenta.

Povodom 94. godišnjice od ponižavajućeg za Bugarsku Nejskog ugovora koji daleko od kuće, teritorija i do današnjeg dana popunjavaju Bugari, Ataka stranka izjavljuje, pazite, sledeće: „Teritorije naseljene Bugarima koji se nalaze unutar granica današnjih država Srbije i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije treba predati u posed Bugarske“. Inače, juče sam video, rukovao se sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem Đorđe Ivanov. „Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ne mogu se smatrati kao sukcesori srpsko-hrvatsko-slovenačke države. Srbija nije bila priznata kao naslednica Jugoslavije od strane Ujedinjenih nacija i međunarodne zajednice i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija u Ujedinjenim nacijama nije ni priznata pod njenim ustavnim imenom Republika Makedonija. Zato ono što je Nejskim diktatom dodeljeno Srbiji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji ništavno je u vezi sa zapadnim bugarskim područjima i regionu Strumica u Makedoniji, zbog nestanka države koja je postojala. To znači da zemlja oteta Bugarskoj, na osnovu ovog ugovora, mora biti vraćena njenoj teritoriji. Nejski diktat nije ni legitimisan od strane bugarske države, kao što je predviđeno Trnovskim ustavom, sa ratifikacijom Narodne skupštine. Takva ratifikacija nikada nije bila sprovedena.“ Ataka stranka smatra da pitanje povratka zapadnih granica mora da se rešava pred pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Ovo što govori Boško Obradović nije slučajno. On ovo govori po diktatu najvećih neprijatelja Srbije i srpskog naroda. Dakle, Ataka kaže – treba usloviti Srbiju pristupanjem Evropskoj uniji tako što će zapadne, kako oni kažu, bugarske pokrajine da se vrate Bugarskoj. Ulazak Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije u Uniju treba regulisati nakon povratka regiona Strumice unutar granica Bugarske.

Evo, gospodine Obradoviću, to je politika za koju se vi zalažete. Dame i gospodo narodni poslanici, da bi vama bilo jasno, svi vi koji dolazite iz Niša, iz Vranja, iz Leskovca, iz Pomoravlja, iz dobrog dela Kosova i Metohije, svi vi koji ste možda rođeni u istočnoj Makedoniji, znajte – Boško Obradović se zalaže za to da se svi ti gradovi, svi ti delovi srpske teritorije vrate Bugarskoj. To govore njegovi bugarski prijatelji koje je 21. juna primio u Narodnoj skupštini.

Kada je primio pre nekoliko meseci poslanika Hrvatskog sabora koji je polagao vence ustašama u Blajburgu, ja sam zaista mislio da je čovek u neznanju. Ne mora čovek baš sve da zna. Ne mora svako da bude od nas podjednako informisan i podjednako obrazovan. Dakle, kada je primio gospodina Pernara koji se slikao u Blajburgu sa ustaškom kapom, zaista sam mislio da je čovek u neznanju. Ali kada je primio u Narodnoj skupštini Republike Srbije pripadnike partije koja se otvoreno zalaže za menjanje granica Srbije i Bugarske i pripajanje znatnih delova istočne i jugoistočne Srbije Bugarskoj, onda mi je definitivno postalo jasno da se ne radi o neznanju, da se radi o zloj nameri prema Republici Srbiji i prema srpskom narodu.

Prema tome, gospodine Boško Obradoviću, ko Boga vas molim, nemojte više da pričate o Srbima u regionu i Srbima u rasejanju. Manite se Srba iz Krajine, manite se Srba iz Republike Srpske, manite se Srba iz Crne Gore. Vi hoćete i Srbe iz Srbije da vratite u Bugarsku. Kako vas, bre, nije sramota? I onda dođete u Narodnu skupštinu i kažete – mi hoćemo ministarstvo za Srbe u regionu. Hoćete i Nišlije, Leskovčani, Vranjanci, da i oni budu u rasejanju, da se ovo vaše ministarstvo i njima bavi, nakon što ih vratite Bugarskoj, koja je izgubila Prvi svetski rat i koja je potpisala Nejski ugovor 1919. godine, između ostalog sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, kao država koja je bila na strani centralnih sila. Sram da vas bude, gospodine Obradoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da vam se zahvalim, gospodine Jovanoviću, na tome što ste bili na svečanom prijemu povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike. Kao što ste i sami rekli, vi ste time pokazali poštovanje ne samo prema njemu lično, nego i prema svojoj državi.

Slažem se da, na kraju krajeva, predsednik Republike je neposredno nakon stupanja na dužnost rekao da mi u našem društvu moramo da otvorimo dijalog oko brojnih pitanja – i oko onih pitanja oko kojih se slažemo, a i oko onih pitanja oko kojih se ne slažemo. Jedno od tih pitanja oko kojeg se vi i mi ne slažemo, ali ne mislim da je to razlog za neku vrstu političkog građanskog rata, jeste šta se desilo u Srebrenici. Vi imate pravo da mislite da se desio genocid, kao što mi imamo pravo da kažemo da se desio zločin, ali da se nije desio genocid. Zbog toga Čedomir Jovanović ne treba da mrzi mene, kao što verujem da ne mrzi, niti ja treba da zbog toga što on misli da je bio genocid mrzim Čedomira Jovanovića.

Što se tiče ministarstva za evropske integracije, neće biti ukinute, gospodine Jovanoviću, posebne radne grupe koje postoje u ministarstvima, a koje se bave izradom, primenom i implementacijom akcionih planova za priključivanje Srbije Evropskoj uniji. Suština ovog ministarstva je da se napravi jedno krovno ministarstvo koje će sa ostalim resornim ministarstvima da koordinira sve aktivnosti koje se odnose na otvaranje i zatvaranje svih 35 pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom. Dakle, suština je u koordinaciji. Mi smo i do sada imali jednu solidnu koordinaciju, ali je ta koordinacija išla preko kabineta ministarke bez portfelja koja je bila zadužena za evropske integracije i preko Kancelarije za pristupanje Evropskoj uniji.

Mi u SNS smatramo da je i u pravnom i u političkom smislu daleko bolje rešenje da imamo jedno ministarstvo, ministarstvo za evropske integracije koje će da se bavi koordinacijom rada svih ostalih ministarstava i njihovih radnih grupa, a koje se tiču pregovora oko onih tema koje su obuhvaćene sa ovih 35 poglavlja vezano za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Da li će ministar za evropske integracije imati dovoljno političkog autoriteta, kao što vi kažete, da bi tu koordinaciju obavio sa ministrima koji vode neka druga ministarstva, a koji mogu da budu i iz neke druge partije, a ne iz SNS? Ono što ja mogu da kažem to je da je do sada gospođa Jadranka Joksimović pokazala da apsolutno ima autoritet u vođenju svog kabineta, da je dala ogroman doprinos, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, zajedno sa drugim ljudima koji su neposredno bili uključeni u taj proces da bi za nepune dve godine bilo otvoreno deset pregovaračkih poglavlja, a u međuvremenu dva otvorena i zatvorena. Ako gospođa Jadranka Joksimović, kao eminentna politička ličnost, kao neko ko je u predsedništvu SNS, i u novoj vladi bude zadužena za evropske integracije, nemojte uopšte da sumnjate u to da će imati dovoljno autoriteta da obavi koordinaciju sa ostalim ministarstvima u onim delovima njihovog rada koji se tiču pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Ono što želim da naglasim, a čini mi se da sam to propustio, pa me možda zbog toga niste dobro razumeli, SNS, za razliku od nekih drugih koji su do 2012. godine bili na vlasti, nikada nije licitirala datumima i godinama kada Srbija treba da uđe u Evropsku uniju. Mi smo tu praksu imali od 2000. do 2012. godine. Prva godina koja se pominjala kao moguća godina ulaska u Evropsku uniju, a po nekima i vrlo verovatno, bila je 2004. godina. Boris Tadić je 2004. godine rekao da ćemo ući u Evropsku uniju 2007. godine. Godine 2008. rekao je da ćemo u Evropskoj uniji biti sigurno do 2012. godine. Evo, sada je 2017. godina, nismo član Evropske unije. Zbog toga SNS to i ne radi. Dakle, mi ne licitiramo godinama.

Pristupanje Evropskoj uniji je, to vi veoma dobro znate, pregovarački proces. Dakle, u svakom pregovaračkom procesu imate dve strane, ja bih čak rekao da imate tri strane. Imate Evropsku uniju kao međunarodnu organizaciju i instituciju, imate njene organe, imate države članice Evropske unije koje nemaju, to morate da priznate, podjednak stav o svim političkim i ekonomskim pitanjima, od kojih su neka veoma bitna za Srbiju, tu pre svega mislim na pitanje Kosova i Metohije. Dakle, nemojte zaboraviti, pet punopravnih država članica Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije, dakle, ne postoji konsenzus ni unutar same Evropske unije oko Kosova i Metohije. Naravno, treća strana u tim pregovorima je Republika Srbija.

Šta Republika Srbija može? To će pre svega biti delokrug rada ovog ministarstva. Na nama je da obavimo sve one poslove koji su neophodni da bismo mogli da postanemo članovi Evropske unije. Da li ćemo postati članovi Evropske unije i koje godine će to biti? Nadam se da se slažete sa mnom da to ne zavisi samo od Srbije. To zavisi od Evropske unije, to zavisi od raspoloženja i od političkih prilika u svakoj državi članici Evropske unije. Na kraju krajeva, to pokazuje i praksa bivših socijalističkih država koje su ulazile u Evropsku uniju – i Poljske, i Češke, i Mađarske, i Slovačke, i Slovenije, i Rumunije, i Bugarske i Hrvatske. One su ulazile u Evropsku uniju u različitim vremenskim intervalima, u različitim političkim prilikama koje su vladale kako u njihovim zemljama, tako i na nivou Evropske unije.

Takođe, želim da kažem da će zadatak ministarstva za evropske integracije biti ne samo vođenje pregovora sa Evropskom unijom oko punopravnog članstva, ne samo vođenje pregovora oko toga da li smo ispunili sve uslove iz pregovaračkih poglavlja, zadatak ministarstva za evropske integracije biće, mislim da je to jako važno da se naglasi, edukacija građana Srbije o tome koliko je važno i zbog kojih razloga je važno da Srbija postane član Evropske unije.

Edukacija građana, edukacija naših privrednika, naših privrednih društava, naših preduzetnika, oko toga kako se pišu projekti, da biste dobili određena sredstva iz predpristupnih fondova EU, a ta sredstva nisu mala. Mnogi naši ljudi imaju problem sa tim da na kvalitetan način apliciraju kod EU, zato što ne umeju dobro da pišu projekte da bi dobili novac iz predpristupnih fondova EU.

Na kraju krajeva, zadatak ministarstva za evropske integracije, gospodine Jovanoviću, biće i nešto što je preuzeta obaveza ove države. Da li smo mi, u Srpskoj naprednoj stranci, apsolutno zadovoljni sadržinom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU? Nismo.

(Čedomir Jovanović: Nismo ni mi.)

Niste ni vi. Razlika između nas i vas je u tome što ste se vi u to vreme pitali, mi se nismo pitali, ali nema veze.

Dakle, SSP je potpisan, SSP je ratifikovan, SSP je međunarodni ugovor, dakle, obavezuje Republiku Srbiju. Jedno ministarstvo mora da radi na primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, kako je puni naziv tog sporazuma, i to će upravo biti, između ostalog, posao ministarstva za evropske integracije.

Kao što znate, Srbija te 2008. godine, u toj jednoj preteranoj želji da što pre postane član EU, ne vodeći računa o domaćim interesima, pre svega ekonomskim, je potpisala, mislim da je to učinio tadašnji potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji se čak i hvalio onim penkalom kojim je potpisao SSP 29. aprila 2008. godine, inače u jeku predizborne kampanje, pošto su izbori bili 11. maja. Dakle, mi ćemo imati dosta posla oko primene Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju sa EU u onim delovima tog Sporazuma koji nisu, u ovom trenutku, u potpunosti u skladu sa evropskim, odnosno ekonomskim interesima Republike Srbije. Predsednik Odbora za poljoprivredu, gospodin Marijan Rističević, i svi oni koji se bave poljoprivredom, to veoma dobro razumeju.

Mnoge socijalističke države koje su potpisivale sporazume o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, odnosno sa evropskim zajednicama i njihovim državama članicama, ostavljale su sebi neki prelazni vremenski period kako bi svoja nacionalna zakonodavstva mogla da usklade sa propisima i standardima EU. Nažalost, 2008. godine to nije učinjeno, i evo sada, ovoj Vladi, Vladi koju je vodio Aleksandar Vučić i Vladu koju će verovatno od sledeće srede ili četvrtka da vodi Ana Brnabić, pašće u deo, jedan nimalo jednostavan zadatak. Prvog septembra 2017. godine moramo da nađemo neko rešenje za to da li će stranici moći ili neće moći da kupuju nekretnine u Republici Srbiji, između ostalog i poljoprivredno zemljište. Neko će tim pitanjem morati ozbiljno da se pozabavi i ne samo tim pitanjem, mnogim drugim pitanjima koja su sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan, nemojte zameriti ako upotrebim malo težu reč, ali pomalo brzopleto, a koji će morati i koji je već implementiran u Republici Srbiji, pri čemu neki njegovi delovi će, očigledno, morati da dožive određenu modifikaciju, kako to ne bi trpela, odnosno negativne posledice ne bi trpela srpska privreda.

Formiranjem ministarstva za evropske integracije je, inače, praksa skoro svih država bivših socijalističkih zemalja, koje su pristupale EU. Dakle, nismo mi prvi koji smo formirali ministarstvo za evropske integracije. Pre nas to su uradili Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija. U Hrvatskoj se to zvalo, ako se ne varam, Ministarstvo inostranih poslova i evropskih integracija.

Dakle, mi smo preuzeli neka rešenja za koja smo smatrali da su dobra i koja mogu da pomognu državi Srbiji u ovim pregovorima, koji su teški, koji su trnoviti, a koji su za Republiku Srbiju, u nekim delovima, posebno zbog pregovaračkog Poglavlja 35. koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, ponekad i veoma bolni. U tom smislu, mislim da ministarstvo za evropske integracije i te kako ima svoga smisla, ne znam ko će biti ministar za evropske integracije, ali ako bude ličnost poput Jadranke Joksimović, jedne veoma obrazovane, hrabre, odlučne i otresite žene, mislim da će to ministarstvo imati dobre rezultate u svome radu.

Na kraju vezano za Kosovo i Metohiju, to je ono po čemu se mi razlikujemo. Vi smatrate, ako grešim vi me ispravite, da treba da postoje dve politike o Kosovu i Metohiju. Jednu politiku koju vodi Vlada, a drugu politiku koju vode Srbi na Kosovu i Metohiji. Pa, za tu politiku se zalaže Aleksandar Jablanović, za tu politiku se zalaže čovek koji je potezao pištolj na svoju braću Srbe, nekoliko dana pred izbore. On misli isto što i vi.

Šta ima Beograd da se pita oko političkog života Srba na Kosovu i Metohiji? Mi treba da se pitamo oko toga. E, tu se mi i vi razlikujemo. Vi kažete Srbi na Kosovu i Metohiji treba da vode neku svoju politiku nezavisno od Beograda, a mi u Srpskoj naprednoj stranici kažemo – Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije, ne samo zato što to piše u Ustavu, nego zato što je to istorijska, duhovna vertikala srpskog naroda i mi smatramo da Srbi na Kosovu i Metohiji svoje interese najbolje mogu da zaštite tako što će da vode zajedničku, jedinstvenu i složnu politiku sa Vladom Republike Srbije.

Dobro, gospodin Šešelj ima taj običaj, kada je neko sa njim onda je najbolji, kad ga neko napusti onda ne valja ništa. Dok sam bio kod njega, sve je bilo super, bio sam i pametan, nisam bio ni majmun, nisam imao ni velike uši, a otkad više nisam sa njim sve je naopako, i ko me je pustio na ispitu i kakav sam doktor itd. Ali, nije to sada bitno.

Meni se čini da je ovde problem u nečem drugom. Gospodin Šešelj, iz objektivnih razloga, dakle zaista iz objektivnih razloga, nije bio u stanju da prati zakonodavstvo Republike Srbije koje se odnosi na državnu upravu. Zakon o državnoj upravi je, gospodine Šešelj, donet 2005. godine. U Zakonu o državnoj upravi piše koji su organi državne uprave, da su to ministarstva, organi uprave u njihovom sastavu i posebne organizacije i piše koji su poslovi državne uprave. Vi ste se ovde iščuđavali kako to da u članu 13a gde se definiše delokrug, a ne nadležnost, to bi vi kao doktor marksizma i lenjinizma trebalo da znate, dakle, tamo gde se definiše delokrug ministarstva za evropske integracije, vi ste se ovde iščuđavali kako može ovo, kako može ono. Pa može, zato što je definisano Zakonom o državnoj upravi.

Koji su poslovi državne uprave? Prvi posao, učestvovanje u oblikovanju politike Vlade, to je zakonom definisano. Drugi posao državne uprave je praćenje stanja, član 13. Zakona o državnoj upravi: „organi državne uprave prate i utvrđuju stanje u oblastima iz svog delokruga, proučavaju posledice utvrđenog stanja i zavisno od nadležnosti ili sami preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlašćen“. Treći posao državne uprave, koji je najkompleksniji: „izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata“.

U članu 15. Zakona o državnoj upravi gospodin Šešelj se iščuđavao, kaže – kakva uputstva da piše ministarstvo za evropske integracije. Kaže: „ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva“. Uputstvo je opšti pravni akt organa državne uprave kojim se određuje način na koji organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Čim se nešto objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ znači da je u pitanju propis, jer rubrum iznad člana 15. glasi: „Propisi koje donose organi državne uprave“, a tu su pravilnici, naredbe i uputstva. Tako da sa pravnog stanovišta ovde nema ništa sporno.

Zatim, četvrti posao državne uprave je inspekcijski nadzor. Peti posao državne uprave je staranje o javnim službama. Šesti posao su razvojni poslovi. Sedmi, to je ona rezidualna grupa poslova držane uprave, piše – ostali stručni poslovi. „Organi državne uprave prikupljaju i proučavaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sačinjavaju analize, izveštaje, informacije.“ Gospodin Šešelj se pitao šta ima da informišu. Pa imaju po zakonu da informišu. „Izveštaje, informacije i druge materijale i vrše druge stručne poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.“

Zašto sam ovo citirao? Zato što je član 13a koji govori o ministarstvu za evropske integracije apsolutno u skladu sa odredbama Zakona o državnoj upravi. Dakle, postoje i stručni poslovi, postoji i obaveza ministarstva, ne samo za evropske integracije, nego svih ministarstava, da prikupljaju i te informacije plasiraju i drugim organima i državne uprave i građanima i ministarstva mogu da donose uputstva i da prate stanje u određenim oblastima. Ovde je bilo nekog iščuđavanja kakvog praćenje stanja, šta praćenje stanja. Pa piše u Zakonu o državnoj upravi.

Evo, priznajem da sam glup, priznajem da je i profesor Milko pogrešio i da mi doktorat ništa ne valja, ja sve to priznajem, ali dopustite da i mi glupu ljudi imamo pravo nešto da primetimo. Ja sam naučio na Pravnom fakultetu jednu stvar – ne možete jedan zakon da tumačite odvojeno od drugih zakona koji se na taj zakon naslanjaju. Sad iščupate onako na silu jedan član iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i onda vršite anatomiju tog člana, pa kako može on, pa kako može ona, a ne kažete da postoji jedan krovni zakon nad Zakonom o ministarstvima koji se zove Zakon o državnoj upravi i koji definiše i koji su organi državne uprave i koji definiše poslove državne uprave. Da li se taj vama zakon dopada ili ne dopada, to je nešto drugo, ali taj zakon postoji i taj zakon detaljno opisuje koje poslove državne uprave obavljaju organi državne uprave u Republici Srbiji, dakle, ministarstva, organi uprave u njihovom sastavu i posebne organizacije.

Legitimno je biti protiv Evropske unije, to je legitimno, ja to razumem. Legitimno je graditi politiku na tome da ste protiv Evropske unije, to je politički legitimno, ali vi nemate pravnu argumentaciju protiv ministarstva za evropske integracije jer smo vam mi sada pokazali da sve ovo što je u delokrugu rada ministarstva za evropske integracije proističe ne iz moje volje, ne iz volje bilo kog poslanika SNS, nego iz Zakona o državnoj upravi.

Postoji nešto što se zove sistemsko tumačenje propisa. Ne da jedan član ne možete tumačiti sam za sebe, nego ni jedan zakon ne možete ako hoćete da dođete do dobrog tumačenja da ga tumačite bez oslanjanja na neke druge zakone, a vi ste iščupali jedan član zato što ste navodno protiv EU. Pa, kako može on, pa kako može ona? Može lepo, zato što Zakon o državnoj upravi, koji je donet 2005. godine, propisuje koji su poslovi državne uprave.

Dakle, ovde je stvar potpuno jasna. Politički vaša argumentacija je u redu, vi ste protiv EU, ja to razumem, ali ono što ne razumem to je da ne poznajete pravni sistem Republike Srbije i da ne znate da je pre ovog zakona donet i važi još uvek Zakon o državnoj upravi koji definiše koji su organi državne uprave i šta ti organi državni uprave rade.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad smo ustanovili da ipak ministarstvo za evropske integracije može da izdaje uputstva. U početku je bilo ne može, sad vidimo da ipak može.
(Vojislav Šešelj: Ne može.)

Gospodine Šešelj, samo polako, nemojte da se nervirate. Ja sam glup, imam velike uši, ali ću pokušati da vam objasnim. Evo, i gospodin Mirčić vam suflira. I njemu sam bio dobar dok sam bio sa vama.

(Milorad Mirčić: Nisi bio čovek …)

Jeste, vi ste gospodine Mirčiću poznati junak i nikoga niste izdali. Za vas čovek postaje izdajnik čim neće bespogovorno da sluša svaku glupost koju vi izgovarate i odmah postaje izdajnik.

Po toj logici je i Maja Gojković postala izdajnik i Vučić i pola nas koji ovde stoji…

Ko god neće da izvršava naređenja, on postaje glup, izdajnik, ružan, ovakav, onakav, nije to sad bitno.

(Vojislav Šešelj: Maja je bila protiv vas.)

Dobro gospodine Šešelj. Vi ste bili, najpre za Tita, pa protiv Tita, pa ste bili protiv Draže, pa ste bili za Dražu, pa ste bili protiv Slobe, pa za Slobu.

Ima tu za koga ste vi sve bili, to je sada priča za neku drugu temu.
Da se ja vratim na pravni deo.
Pita gospodin Šešelj gde je meso? Pokušao sam da mu objasnim da Zakon o ministarstvima propisuje delokrug rada svakog pojedinačnog ministarstva. Delokrug rada je opšti krug poslova po kojima se ministarstva razlikuju jedno od drugih. Ovo, gospodine Šešelj gde piše ministarstvo za evropske integracije obavlja poslove državne uprave koji se odnose na, pa se navodi koordinacije o praćenju, to je delokrug, to nije nadležnost. Šta je nadležnost, odnosno u kojim propisima se nalazi nadležnost svakog pojedinačnog ministarstva, odnosno drugog organa uprave? U čitavom nizu materijalno-pravnih propisa kojima se uređuju određene oblasti društvenog života.
Ne postoji Zakon o ministarstvima u kojima se definiše nadležnost svakog pojedinačnog ministarstva. Ovo o čemu mi govorimo je delokrug, a nadležnost za izdavanje građevinske dozvole se nalazi na primeru Zakona o planiranju i izgradnji, gde se nalazi nadležnost resornog ministarstva za izdavanje oružnog lista u Zakona oružja i municije. Tako imate sijaset zakona koji regulišu različite oblasti društvenog života. To su ti tzv, materijalno-pravni propisi koji kažu – za donošenje dozvole te i te, za donošenja rešenja tog i tog, odnosno upravnog akta, nadležno je to i to ministarstvo. To ne može da piše u Zakonu o ministarstvima. To nije pisalo u Zakonu o ministarstvima ni kada ste vi bili potpredsednik Vlade i nije ni moglo da piše. To piše u materijalno-pravnim propisima kojima se uređuju oblasti društvenog života.
Naravno, razumem vašu logiku, vi zato što ste protiv ulaska Srbije u EU pokušavate da banalizujete zakon. Sada se sastanu Pera, Mika, Đoka itd. Koliko ja znam, poslovima evropske integracije u Republici Srbiji bave se ozbiljni ljudi, ljudi koji govore strane jezike, ljudi koji su dobri pravnici, dobri ekonomisti, dobri politikolozi, ljudi koji su godinama u ovoj materiji, ljudi za koje vi možete politički da mislite ovo ili ono, ali ljudi za koje ja ne mislim da su laici i da ne znaju svoj posao.
Dakle, ne radi se ovde o nikakvom Peri, Miki, Đoki, ovde se radi o ozbiljnim poslovima koji se rade za državu. Niko od nas nije to licitirao. To sam rekao gospodinu Čedomiru Jovanoviću, nije licitirao sa datumima i sa godinama ulaska u EU. Vi kažete, garantujete glavom nećemo nikada, možda mogu ja da garantujem da nećemo nikada, ali nije stvar u tome da li hoćemo ili nećemo, stvar je da mi ove reforme koje sprovodimo, sprovodimo zbog nas samih, ne zbog EU. Mi hoćemo iznutra da organizujemo naše društvo tako da ono što više liče na društvo, kao što je holandsko, švedsko, nemačko, italijansko itd. Verujem da vi nemate ništa protiv takvog tipa društva.
Da li ćemo mi ući u EU i kada to ne zavisi ni od vas, ni od mene. Malo zavisi od nas kao države, ali zavisi od EU, zavisi od političkih prilika u državama članica EU.
Nije stvar u tome, protiv sam ministarstva za evropske integracije zato što nikada nećemo ući u EU. Možda hoćemo, možda nećemo. Ali, suština je u tome da pokušavamo da sprovodimo takve reforme koje će omogućiti da naše društvo ide napred, da naši radnici žive bolje, da naši penzioneri žive bolje, da poljoprivrednici žive bolje, da naučni radnici žive bolje, da reformišemo Srbiju zbog nas ne zbog EU. O tome se radi i zadatak ovog ministarstva je da učini sve što je do Srbije da jednog dana, ako se stvore prilike da uđemo u EU. Ne mislim da će biti smak sveta i ako ne uđemo. Tragično bi bilo…
Razumem vas šta pričate gospodine Šešelj samo vam kažem sledeću stvar, tragedija bi bila za Srbiju, kada mi ne bismo imali alternativu ili EU ili ništa, ili Evroazijska unija ili ništa. Vi govorite o nekim integracijama sa Rusijom. Iskren da vam budem ne mogu do kraja da razumem šta vi hoćete da kažete, Partizanska skupština na Ostrogu je kada su bila ona leva skretanja 8. februara 1942. godine, u Ostrogu doneo odluku da je Crna Gora sastavni deo Sovjetskog Saveza.

Šta hoću da vam kažem? Dakle, smešno je da se argumentacija svodi na to – hajde da postanemo federalna jedinica u Ruskoj Federaciji. Pa neće nas Ruska Federacija za federalnu jedinicu, ali hoće Srbiju kao jednog pouzdanog partnera koji vodi suverenu i nezavisnu politiku kao državu koja Rusiji jedina u Evropi, sem Belorusije, nije uvela ekonomske i političke sankcije. To Rusija ceni kod Vučića. To Rusija ceni kod Vlade Republike Srbije.
Na kraju krajeva, da bi ste te vaše ideje sproveli u praksi, znate, potreban je jedan mali detalj – da narod glasa za vas. Ne možete vi da stvorite veliku Srbiju ili da Srbiju uvedete u Rusiju sa četiri ili pet posto glasova. Politički to nije moguće.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se kao predlagač zakona.

Naravno, ovo što govori gospodin Konstantinović su najobičnije političke besmislice. Svako ko je čitao Predlog zakona mogao je vrlo jasno da vidi da se kod Ministarstva privrede menja samo to da Ministarstvo rudarstva i energetike preuzima poslove koji se odnose na pripremu, ali, molim vas da vodite računa, na pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja, kao i drugih akata koji se odnose na poslovanje javnih preduzeća i društava koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, odnosno prirodnim gasom. Dakle, radi na pripremanju predloga akata, a akte donosi Vlada Republike Srbije kao osnivač. To je jedna stvar.

Druga stvar, kada je to, gospodine Konstantinoviću, Zakonom o ministarstvima bilo regulisano koja ovlašćenja Vlada Republike Srbije ima u odnosu na javna preduzeća, a koja nema? To nikada nije bilo. To se reguliše nekim drugim zakonima, a ne Zakonom o ministarstvima. To se nije regulisalo Zakonom o ministarstvima ni kada ste vi vodili ovu državu i vi to vrlo dobro znate, nego u nedostatku argumentacije hajde da kažemo bilo šta što mislimo da može da nam koristi.

Evo, ja ću vam sada reći, a izvinjavam se građanima Srbije što ću da upotrebim mobilni telefon, tu su mi podaci. Pričate o tome kako je Vučić obećavao ovo ili ono, broj ministarstava itd. Vlada Zorana Đinđića imala je 28 članova Vlade. Vlada Zorana Živkovića, ovog koji nam je tu sad držao predavanja o tome da se on zalaže za to da Vlada ima 10 ministara, Živkovićeva Vlada imala je 25 članova Vlade. Prva Koštuničina Vlada imala je 22 člana. Druga Koštuničina Vlada, DS-DSS, imala je 25 članova. Vlada Mirka Cvetkovića imala je 33 člana. Prva Vlada Aleksandra Vučića imala je 19 članova, druga Vučićeva Vlada 20 članova i evo sad ova Vlada koja će biti formirana imaće 18 ministara. Onda, hajde sad čudom da se načudimo kako to, bilo je super, bilo je demokratski kad smo imali 33 ministra i to nije bio udar na državni budžet, to nije ništa koštalo građane Srbije, a sada kada budemo imali 18 ministara, onda će to biti strašan udar na javne finansije i na naš budžet. Najobičnije besmislice.

Ima tu nešto mnogo važnije. Ti koji rone krokodilske suze nad sudbinom građana Srbije i koji stalno iz dana u dan pričaju – ukrali ste plate, ukrali ste penzije, ukrali ste plate, ukrali ste penzije, jedini ko je krao u ovoj državi, pa to ste vi koji ste vladali Srbijom do 2012. godine. Da niste krali, da niste rasprodali sve što je u Srbiji moglo da se proda, ne bi Vlada kojom je rukovodio Aleksandar Vučić uopšte došla u poziciju da mora da smanjuje jedan deo penzija i jedan deo plata u javnom sektoru, nego ste sve živo pokrali što je moglo da se ukrade.

Pričate o zaštiti životne sredine. Nadam se da se sećate ko vam je bio ministar za zaštitu životne sredine. Kažu da treba da imamo eksperte, da se za ministra biraju ljudi koji poznaju oblast kojom će da rukovode itd. Ovi genijalci koje zastupa Nenad Konstantinović su za ministra za zaštitu životne sredine izabrali čoveka koji je ortoped, akcija se zvala „Očistimo Srbiju“. I stvarno su je očistili. Ali stvarno su je očistili, znači, da kamen na kamenu u državnom budžetu nije ostao.

Godine 2010, ovo je samo jedan primer, a takvih primera mogu da vam dam sijaset, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kada je ministar bio Oliver Dulić, platilo je firmi „NJuz vol“ 500.000 evra, molim vas, slušajte me dobro, da dve nedelje, znači 14 dana, stoji pano „Očistimo Srbiju“ na zgradi na uglu Brankove i Pop Lukine ulice. Dakle, da bi stajao bilbord na jednoj zgradi u Beogradu, to je koštalo, zamislite, 500.000 evra za 14 dana. Nije to sve. Akcija je sprovođena na teritoriji cele Srbije, od Subotice do Vranja. Pa zamislite koliko miliona i miliona i stotina miliona evra je završilo u privatnim džepovima raznoraznih Dulića, Tadića, Konstantinovića i svih onih koji su vladali Srbijom. Sada nam ti isti kažu – ej, uzeli ste plate i penzije. Ama, vi ste uzeli plate i penzije. Ama, uzeli ste sve što je moglo da se uzme, a mi sada pokušavamo Srbiju da stavimo na zdrave noge, da nema tog Olivera Dulića koji će da plati za jedan bilbord koji će da stoji 14 dana 500.000 evra. Takvog Dulića u Vladi Aleksandra Vučića i u budućoj Vladi Ane Brnabić nećete moći da nađete. Takvi ne postoje. Takvi su postojali do 2012. godine.

Vi imate jedan problem, što mislite da svako onaj ko je na vlasti radi isto ono što ste vi radili i da svako onaj ko je na vlasti trguje. Ja vam sada kažem – ne trgujemo ni sa kim. Srpska napredna stranka, odnosno izborna lista Aleksandar Vučić – „Srbija pobeđuje“ u ovom trenutku ima 129 glasova i nema potrebe da trgujemo sa bilo kim, ni sa SPS-om, ni sa Jedinstvenom Srbijom. Jel Palma rekao da neće da glasa, jel rekao? Rekao je. Jel ga neko danas pominje? Baš nas briga da li će da glasa ili neće da glasa. Srpska napredna stranka ima većinu za izbor Vlade. Ne treba nam nikakva politička trgovina. SPS je naš politički partner, mi hoćemo da produbljavamo odnose sa SPS-om, ali ne znam ni ko će biti ministar privrede, kao što ne znam ko će biti ministar rudarstva i energetike. To što ste vi trgovali u vaše vreme, to vreme zaboravite, to vreme je prošlo. Građani Srbije vam iz izbora u izbore šalju jednu te istu poruku – nećemo da se vraćamo u vreme Borisa Tadića, nećemo da se vraćamo u vreme Mirka Cvetkovića, nećemo da se vraćamo u vreme Dragana Šutanovca, nećemo da se vraćamo u to vreme. To je vreme bilo pljačke, to je bilo vreme otimačine, to je bilo vreme urušavanja svake zdrave komponente u srpskoj privredi.

Mesecima sam slušao, pa i godinama, kako navodno plačete nad sudbinom srpskih poljoprivrednika. Kaže – oteće nam neko zemlju. Pa jel znate u čije vreme su prodate hiljade i hiljade hektara najplodnijeg vojvođanskog zemljišta? U vreme kada ste vi vladali Srbijom – 2001, 2002, 2003. godine. Tada smo prodali Hrvatima „Dijamant“, „Soko štark“, „Grand kafu“. Tada je to otišlo iz Srbije. Mi sada više i da hoćemo nešto da prodamo, kažite mi šta da prodamo. Sve ste prodali. Nema više ništa da se proda. Mi ne želimo ništa da prodajemo. Vladi Aleksandra Vučića je pošlo za rukom da u junu mesecu… Gde mi je Aleksandra Tomić? Tomićka, koliko smo imali suficit u budžetu? Dvadeset milijardi dinara, bez ijedne jedine sprovedene privatizacije, a oni su sa stotine privatizacija u Srbiji 2008, 2009, 2010. godine imali negativnu stopu rasta od minus 3,6. Onda ustane Nenad Konstantinović i kaže – ej, nešto muljate oko ministarstava. Ma, ne muljamo ništa. Hoćemo da ispravimo sve ono što ste vi upropastili za 12 godina vaše vladavine. Veću štetu u ekonomskom smislu ste državi Srbiji napravili vi nego Turci koji su vladali ovim krajevima stotinama godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, ideja DOS-a bila je upasti sa mitraljezom u Narodnu banku, ideja DOS-a bila je upasti u Narodnu skupštinu i zapaliti je, ideja DOS-a bila je upasti sa mitraljezima u Saveznu upravu carina, ideja DOS-a je prodati jednu šećeranu za tri evra, a tri šećerane za devet evra, ideja DOS-a je privatizovati za sitne pare sve što se privatizovati moglo, ideja DOS-a je bila po zajmu u inostranstvu po kamatnim stopama od 7,8, 10 i 12 posto, nerealno povećaj plate i penzije, ne bi li dobio neke izbore. To je bila ideja DOS-a.

Ideja Aleksandra Vučića i SNS je ozdraviti Srpsku ekonomiju, na realnim osnovama povećavati rast plata i penzija, boriti se protiv kriminala i korupcije, konsolidovati javne finansije, konstantno raditi na smanjivanju budžetskog deficita, i imati zdravu ekonomiju. To je suštinska razlika u ekonomskom smislu između SNS i DOS-a, ideja DOS-a je bila, pre svega politička, doći na vlast po svaku cenu, ekonomska ideja je bila imati bolesnu ekonomiju, jer samo zahvaljujući bolesnoj ekonomiji mogla se osigurati politička vlast. SNS kaže suprotno, imaćemo vlast ako za nas glasa narod.

Nećemo se zaduživati u inostranstvu, nećemo uzimati nepovoljne kredite da bi smo dobili neke izbore, jer ima života i ako nisi na vlasti, ali vi ste smatrali da nema života ako neko nije na vlasti, jer čime bi se bavili u životu svi oni koju su od 2000. – 2012. godine vladali Srbijom da tog 5. Oktobra 2000. godine nisu došli na vlast.

Kažite mi molim vas, šta bi u životu da nije bio Zoran Živković? Šta bi bio vaš predsednik Dragan Šutanovac? Čime se bavio on do tada? Na čemu je on zasnovao svoju karijeru? I mnogi drugi, Boris Tadić, kažu da je bio psiholog u nekoj osnovnoj ili srednjoj školi. Nemam ništa protiv toga, časno zanimanje, ali da li bi on ikada postao predsednik države da nije bilo tog upada sa mitraljezima 5. oktobra u državne institucije?

Što se tiče Dragana Šutanovca, ja se nadam da je vama poznato da je on kao ministar odbrane topio naše topove, tenkove, da smo prodavali čamce, pa kada su nas zadesile poplave 2014. godine, čamce su morali da nam pozajmljuju Slovenci. To su učinci rada vašeg predsednika stranke. Naravno, on je iza sebe mnogo toga učinio. Napravio je ogromnu zgradu na pašnjaku na Vračaru. Sumnjam da je to mogao od ministarske plate. Sumnjam, možda nisam u pravu. Možda od ministarske plate može da se sazida zgrada. Možda može, a možda i ne može.

Ono što ja znam, to je da je budžetska inspekcija u Ministarstvu finansija, u vreme kada je Dragan Šutanovac bio ministar odbrane, konstatovala da je on ostvario enormne koristi za sebe na tzv. kursnim razlikama. O tome je govorio, na kraju krajeva, i vaš nekadašnji partijski kolega, bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš. Ako se ne varam, zbog sukoba sa Draganom Šutanovcem je i napustio Demokratsku stranku.

Što se tiče gospodina Konstantinovića, koji kaže da sam nekoga vređao, nisam nikoga vređao, samo sam iz jednog ugovora koji je potpisalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine pročitao jedan podatak, da je firmi „NJuz Vor“ plaćeno za 14 dana 500.000 evra da bi bilbord „Očistimo Srbiju“ stajao na zgradi na uglu Brankove i Pop Lukine ulice. Možda je sve to bilo u skladu sa zakonom, možda je sve to bilo demokratski, možda je sve to bilo evropski, samo morate da mi kažete u kojoj zemlji Evropske unije, u kojoj to demokratskoj, civilizovanoj zemlji na svetu uopšte, isticanje bilborda, bilo kojeg, pa i bilborda „Očistimo Srbiju“, u trajanju od 14 dana košta 500.000 evra? Pa mislim da toliko ne košta ni isticanje bilborda u NJujorku, Londonu i Parizu, a ne u Beogradu.

Evo, to ste vi radili kada ste upravljali resorom koji se zove zaštita životne sredine. To su posledice vašeg rada. Naveo sam jedan primer. Primera ima koliko hoćete, ali to nisu uvrede, to nije vređanje. Nemojte da mislite da vas zbog toga neko mrzi ili da vam neko želi loše. Ja vam samo kažem da nijedan problem ne nastaje preko noći.

Problemi u Srbiji su se indukovali 12 godina i kao što nijedan problem ne nastaje preko noći, tako nijedan problem ne može ni da se reši preko noći. Lepo bi bilo kada bi za godinu, dve ili pet godina svi oni koji su ojadili i opljčkali Srbiju mogli biti privedeni pravdi, ali, polako, pravda je spora, ali dostižna.

Jedan bivši gradonačelnik Novog Sada iz DS osuđen je zbog malverzacija sa građevinskim zemljištem u Novom Sadu. Prema tome, nemojte baš previše da prizivate tu pravdu. Ona je spora, ali kada dođe nikad ne znate u kom trenutku može da vas zatekne. Zato uvek budite spremni. Budite spremni za taj trenutak kada pravda dođe po vas. Uvek imajte spremnu četkicu za zube, ćebe, duple čarape, možda će vam jednog dana zatrebati.

Čuli smo da je u vreme DOS vladala demokratija, da su se poštovala ljudska prava i slobode, da nije bilo diskriminacije.

Ja vas sada pitam, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije, da li se sećate kako je 5. oktobra linčovan od strane grupe huligana tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović? Da li se sećate tih snimaka kada 50 ljudi udara zverski po jednom čoveku? Da li je to bilo poštovanje ljudskih prava? Da li je to bilo demokratski? Da li je to bilo evropski?

Da li se sećate kada su ljudi sa crnim čarapama na glavama i heklerima te noći …

(Gordana Čomić: Savamala?)

Pa, desilo se nešto gore od Savamale. Ja mislim da je gore pretući čoveka na mrtvo ime, nego srušiti tri nelegalno porušene barake u Savamaloj. Kao što mislim da je teži zločin po državu kada sa tim fantomkama upadate, i heklerima, u noći između 5. i 6. oktobra u NBS i u Saveznu upravu carina, a to ste radili vi iz DOS.

Ja vas pitam, vas iz DOS demokratskog, evropskog, civilizovanog, kada su se negovale vrednosti kao što je poštovanje ljudskih prava, kako se moglo desiti da 3. avgusta 2001. godine ispred svog stana na Novom Beogradu bude ubijen bivši moćnik načelnika Centra državne bezbednosti Beograda Momir Gavrilović zvani Gavra? Kako se moglo desiti u vreme te demokratije i poštovanja ljudskih prava da 10. juna 2002. godine na parkingu ispred hotela „Jugoslavija“ bude ubijen pomoćnik načelnika resora javne bezbednosti general major Boško Buha?

Kako se moglo desiti da 26. novembra 2002. godine u ulici LJutice Bogdana kod stadiona Crvene zvezde rafalom iz automatske puške bude ubijen tadašnji zamenik načelnika Prve uprave Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Nenad Batočanin? Kako se, na kraju krajeva, moglo desiti da 12. marta 2003. godine u 12.25 časova u dvorištu zgrade Vlade Srbije bude ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić?

Zaboravili smo jedno ime u tom spisku ubijenih za vreme demokratije, cvetanja ljudskih prava i tolerancije. Da li se sećate vi iz DOS imena sudije Nebojše Simeunovića, koji je nestao u novembru 2000. godine, istražni sudija Beogradskog okružnog suda nestao 6. novembra 2000. godine, dakle, mesec dana posle 5. oktobra? Poslednja osoba sa kojom je razgovarao telefon je bila njegova sestra Jelica. Dan kasnije, poslednji put je viđen živ sa dvojicom muškaraca u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Godine 2010. godine utvrdilo se da je čovek ubijen.

Da li se sećate da je u junu 2001. godine u Jagodini ispred svog stana ubijen Milan Pantić? Pogledajte koliki broj ubijenih u vreme demokratije i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

Da li se sećate kada su policajci čizmama izgazili Ranka Panića u junu 2008. godine, da li se sećate toga, samo zato što je drugačije mislio od Borisa Tadića? Samo zato što je drugačije mislio od vas koji ste bili na vlasti, pripadnici odreda niške žandarmerije cokulama i čizmama smrskali su lobanju Ranku Paniću. To je bilo 29. jula 2008. godine, 30. jula 2008. godine Ranko Panić je dovežen u Urgentni centar, a 15. avgusta 2008. godine preminuo je u bolnici. Drugog septembra 2008. godine obdukcijski nalaz kaže – dobio je, citiram, kobni udarac u stomak.

Kažite mi, s druge strane, ko je od policajaca, od novinara, od demonstranata koji su inače i juče demonstrirali ovde ispred zgrade Narodne skupštine kada su narodni poslanici autobusima išli u Palatu Srbija na svečani prijem povodom izbora Aleksandra Vučića za predsednika Republike, koji su demonstrirali, zviždali nam, pokazivali nam nekakve zarđale kašike itd, ko je to u vreme Aleksandra Vučića ubijen, ne ubijen, kao što kaže Marko Atlagić, ko je prebijen? Kome je falila dlaka sa glave svih ovih dana kada su na vaš poziv, na poziv Bojana Pajtića, Saše Jankovića, Vuka Jeremića i svih ostalih ljudi protestvovali na ulicama Beograda? Policajca niste mogli da vidite ni na fotografijama. Ne da nije upotrebljen pendrek, policije nije bilo.

U to vaše vreme, demokratsko vreme, civilizovano vreme, pa ljudi su bre gubili život kao muve, ubijani na parkinzima, ispred svojih stanova, na parkinzima hotela, ko zna gde.

Da li se sećate kako ste pretili, neki od tih ljudi više nisu živi, pa prosto iz pijeteta prema činjenici da čovek više nije živ, neću da upotrebi njihovo ime, da li se sećate kako ste pretili vašim političkim protivnicima, neka me Neđo Jovanović ispravi ako grešim, da ćete im decu šišati do glave da biste ih obeležili ko su im roditelji samo zato što su bili protiv politike DOS?

Ko od nas danas upućuje takve pretnje vama koji ste pripadnici bivšeg režima? Ko danas premlaćuje vaše političke, odnosno naše političke ne istomišljenike? Na skup koji je organizovala SNS doveli ste Olju Bećković. Pedeset ljudi iz obezbeđenja SNS moralo je da bude angažovano da toj gospođi ne bi falila dlaka sa glave. Zašto? Zato što ste, kao i 5. oktobra, tražili krv na ulicama Beograda. Mi nećemo krv na ulicama Beograda. Mi ne želimo krvoproliće. Mi ne želimo da nijedno dete zaplače u Srbiji samo zato što mu je roditelj pripadnik ove ili one političke stranke. Mi hoćemo da se Srbija razvija. Slobodno protestujte, slobodno mitingujte, ali nije vam SNS kriva što na vaše proteste dolazi 10, 20 ili 50 ljudi. Vi ste sami krivi.

Opet ću da upotrebim mobilni telefon, nemojte mi zameriti, o tome koliko su protesti spontani.

(Zoran Krasić: Šta je ovo?)

Samo malo, važno je da se kaže.

Kaže učesnici protesta – javite se u svoj mesni odbor DS u periodu između 18 i 20 časova kako biste dobili nadoknadu od 3.000 dinara zbog učestvovanja na demonstracijama. Još plaćate ljude da dolaze na te vaše demonstracije i skupi se 50 ljudi. Šta bi bilo da su demonstracije stvarno spontane, pa dvoje ljudi ne bi moglo da se skupi ispred Narodne skupštine, ali to govori o vama, o vašoj političkoj snazi, o tome koliko vam narod veruje, kao što brojevi koje je osvojio Aleksandar Vučić na izborima i 2012, i 2014, i 2016. i 2017. godine pokazuju da mu narod apsolutno veruje. Vama narod ne veruje više ništa.

Još jedanput, ne vređamo nikoga. Samo pitam, sve vas iz DOS-a, ko je ubio Momira Gavrilovića, ko je ubio Boška Buhu, ko je ubio Nenada Batočanina, ko je ubio sudiju Simeunovića? Ko je i zašto ubio Milana Pantića? Ko je i zašto ubio Ranka Panića? Po čijem nalogu je čovek, koji je imao preko 60 godina, Dragoljub Milanović brutalno pretučen ispred zgrade RTS-a? To nisu uvrede. To su pitanja. Pitam vas – ko je to uradio? Aleksandar Vučić? Marijan Rističević? Marko Atlagić? Vladimir Orlić? Ja ili vi koji ste tada bili na vlasti?

Mogu da vam navedem čak i pod kojim okolnostima su se desila ta ubistva. Kod Momira Gavrilovića, koji je ubijen 3. avgusta 2001. godine, mediji su navodili da je osnovana pretpostavka da je Gavrilović ubijen zbog iznošenja detalja u sprezi kriminala sa ljudima iz vlasti. Savezni ministar MUP-a je bio Živković. Savezni ministar je, takođe, bio i Boris Tadić.

Boško Buha, jedan od sastavljača bele knjige MUP-a Srbije o organizovanom kriminalu, o čemu je počeo javno da iznosi podatke. Za to ubistvo sudilo se grupi Željka Maksimovića Make koji je nedostupan od juna 2002. godine. Konačni sudski rasplet se nikada nije dogodio. Izgleda da se Maka i dalje nalazi u Južnoj Americi.

Da vam kažem pod kojim okolnostima je ubijen Nenad Batočanin, bivši zamenik načelnika Prve uprave Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, ubijen je u kolima zajedno sa Željko Škrbom. Škrba je trebao da bude jedan od ključnih svedoka u nekom od predstojećih suđenja za organizovani kriminal. Za njihovo ubistvo osuđen je Zemunac, Vladimir Milisavljević, zvani Budala. Za Nebojšu Simeunovića, do dan danas, ne znamo pod kojim okolnostima je ubijen. Aleksandar Vučić je trebao da dođe na vlast, pa da se rasvetli ubistvo Ranka Panića u leto 2008. godine.

Vi koji pričate o 90-im godinama, da vam postavim još jedno pitanje – da li se vi sećate vaših obećanja iz 2000. godine, da ćete vi da pronađete novac koji je završio u kiparskim bankama? Gde je taj novac? Da li ste ga ikad našli? Gde su to odveli tokovi tog novca? U čijim je džepovima taj novac završio?

I na kraju krajeva, da vas pitam nešto otvoreno. Kako to da su nacionalni heroji u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine, bili i Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović i Spasojević i Luković i Čume, a 2003. godine postali državni neprijatelji broj jedan. Kada su okrenuli leđa Slobodanu Miloševiću, bili su vam prijatelji. Išli ste po njihovim žurkama, đuskali zajedno sa njima. Godine 2003. kada se, nažalost, desilo ubistvo Zorana Đinđića, ti ljudi su proglašeni za državne neprijatelje.

Eto, takva je bila politika DOS-a – dođi na vlast po svaku cenu, pa čak i po cenu ljudskih glava. Mi takvu cenu ne želimo da platimo. Ako narod želi da SNS vlada ovom državom, ona će da vlada, ako ne želi neka nas pošalje u opoziciju, ali nam ne pada napamet da na vlasti opstajemo zahvaljujući pljačkama, zahvaljujući sprezi sa organizovanim kriminalom, ne pada nam napamet da iza nas ostaju krvavi tragovi i mrtve glave raznih Buha, Gavri, Simeunovića, Pantića i svih ostalih koji su ubijeni u vreme DOS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvi put čujem da je neko ko je na izborima osvojio 56% glasova ne sme da se bavi politikom i da ne sme da iznosi političke stavove i da zato ako je predsednik Republike ne sme da iznese svoje mišljenje o tome kako bi Vlada trebala da funkcioniše i da iznese svoje mišljenje o tome da li u toj Vladi mesto svoje treba da nađu i ministri za zaštitu životne sredine i za evropske integracije.

Predsednik Republike predstavlja zemlju, odnosno predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Dakle, predstavlja Republiku Srbiju i u zemlji. Predstavljanje Republike Srbije u zemlji ni na koji način ne ograničava predsednika Republike da se bavi politikom, jer on je par ekselans politička ličnost. On ima čak veći stepen političkog legitimiteta u odnosu čak i na narodne poslanike, jer smo svi mi izabrani sa nekih lista, a on je izabran po imenu i prezimenu.

Dakle, u političkoj teoriji je nezabeleženo da nekome oduzimate pravo da se bavi politikom, da kaže da će biti saveznik Vlade, da iznese svoje mišljenje o tome kakvu bi politiku Vlada trebala da vodi, a na izborima je osvojio apsolutnu većinu glasova. Dakle, to je nešto što ne postoji nigde u svetu.

Ja sam već danas navodio primer. Aktuelni francuski predsednik je osvojio čini mi se nekih 32% , 33% glasova. Iza njega je kandidat koji je osvojio 24% glasova. Svi francuski mediji su objavili da je to istorijska pobeda Emanuela Makrona. Ovde Vučić maltene čovek ne sme ni da kaže da je osvojio 56% glasova. Samo u Srbiji nije bitno koliko si osvojio procenata glasova. Samo u Srbiji je to jedan nevažan podatak, a i te kako je važan. Veću političku težinu, veći stepen političkog legitimiteta ima onaj koji je osvojio 56% glasova, nego onaj koji je osvojio 1%, 2% , 4%, 5% ili 16%.

Aleksandar Vučić se nije ponašao, koliko ja vidim, bahato ni prema kome. Saslušao je mišljenje svih koji su hteli da dođu u predsedništvo da sa njim razgovaraju. Kada je konstatovao da postoji većina za izbor nove Vlade, on je mandat za sastav Vlade poverio gospođi Ani Brnabić i onda je krenula hajka na Aleksandra Vučića i onda je krenula hajka na Anu Brnabić. Mi smatramo da je to jedna hajka koja je potpuno bespotrebna, da je ona politički krajnje nekorektna. U Srbiji se u stvari vodi od strane određenih političkih stranaka, ali od političkih stranaka manje, zato što su nejake i slabe, ali više od strane pojedinih medija, otprilike ista politika kakva se vodi u SAD prema Donaldu Trampu. Tamo čoveku ne daju da diše. Čovek je pobedio na izborima i dan danas ga ubeđuju da je on u stvari na izborima izgubio. Ista je situacija i ovde u Srbiji. Aleksandar Vučić je osvojio 56% glasova i dan danas ga ubeđuju – ne, ti si u stvari izgubio izbore, pobedili smo mi koji smo osvojili 1%, 2%, 4% itd. Ista vam je situacija i u Americi. Kakav god da je Donald Tramp, oko njegovog vrata se stegla jedna medijska hobotnica koja čoveku ne da da diše i koja ga ubeđuje da on u stvari nije predsednik SAD i da je samo pitanje dana kada će sa te funkcije da siđe.

Mi u SNS nemamo tih dilema. Aleksandar Vučić je dobio apsolutno poverenje građana Srbije. NJemu građani Srbije veruju. On je mandat za sastav Vlade, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, poverio gospođi Ani Brnabić i mi ćemo sledeće nedelje u Narodnoj skupštini imati raspravu o tome kakva Vlada treba da bude, kakav je njen program i kakav je njen sastav.

Ali, ja prvi put čujem da postoji država u kojoj predsednik Republike osvoji 56% glasova i onda mu se kaže – e, sad ti idi u muzej voštanih figura, ne smeš ni jednu jedinu reč da progovoriš o politici, ne smeš ni jednu jedinu reč da progovoriš o politici Vlade, iako si deo izvršne vlasti, jer mi po Ustavu imamo bicefalnu izvršnu vlast, jednu granu izvršne vlasti čini predsednik Republike, drugu granu čini Vlada, ali to što si osvojio 56% glasova, šta se to nas tiče, idi u muzej, ne smeš da progovoriš ni jednu jedinu reč ni o Narodnoj skupštini, ni o Vladi i sram te bilo što si organizovao svečani prijem u Palati Srbija, i sram te bilo što su na svečani prijem došli i Dimitrij Rogozin i potpredsednik Svekineskog nacionalnog kongresa, što su došli svi predsednici republika, odnosno predsednici vlada od Slovenije do Makedonije.

Ovde jedan genije kaže jutros – bila su samo dva predsednika. Ja sam ih na svoje oči video tri. Video sam Boruta Pahora, video sam predsednicu Hrvatske i video sam predsednika Makedonije Đorđa Ivanova. To su tri. Evo, Marijan Rističević kaže da smo videli Dodika. To je četvrti. Jesmo li videli Izetbegovića, Marijane? Dakle, videli smo sve lidere iz regiona.

Ako to ne shvata neko da je to poruka Srbiji da vodi ispravnu i dobru politiku, da je zemlje u Evropi i svetu uvažavaju, da smo slobodna i nezavisna zemlja, da nismo ničija kolonija, da vodimo samo jednu, srpsku politiku, da ne sedimo ni na dve, ni na tri stolice, nego na jednoj, srpskoj stolici, onda to zaista mogu da izgovore samo ljudi koji, ja mislim, su ili politički zlonamerni prema Aleksandru Vučiću, što donekle mogu da razumem, ili imaju odbojnost prema svojoj rođenoj zemlji, što zaista ne mogu da razumem.

Ovo što je juče Aleksandru Vučiću pošlo za rukom, pa to je uspeh svih građana Srbije. To je uspeh svih nas. To je uspeh i za vas koji se tome podsmevate, jer i vi živite u ovoj zemlji.

Na kraju krajeva, vi koji govorite o Aleksandru Vučiću kao diktatoru, vi koji govorite o Aleksandru Vučiću kao o bahatom čoveku, danas sam slušao jednog poslanika, verovatno je hteo da me isprovocira, ili ne znam ni ja šta da uradi, došao vam je, kaže, zamenik generalnog sekretara NATO pakta, vi mu polažete račune, došao je gazda da vidi svoje delo itd, a taj isti Aleksandar Vučić je prvi predsednik Vlade u novijoj srpskoj istoriji koji je javno rekao da Vlada Srbije nije DHL, da Vlada Srbije nije Fedeks, pa da malo prima pakete iz Haškog tribunala, a malo da ih vraća. I uzeo je u zaštitu tri poslanika SRS i rekao – dok sam ja predsednik Vlade, neće biti isporučeni u Haški tribunal. I onda se pojave u Narodnoj skupštini i kažu – evo, došao je zamenik generalnog sekretara NATO pakta da mu Aleksandar Vučić, kaže, položi račun.

Pa, znate šta, pa kako vas bre nije sramota? Kako vas nije sramota? Neviđene pritiske je taj čovek trpeo i trpi ih i dan danas, ali neće da isporuči tri građanina Republike Srbije za koje smatra da nisu krivi. Mogu da se zovu ovako ili onako. I onda pošaljete vašeg, ne znam šta je, kandidat za gradonačelnika Beograda, u Narodnu skupštinu da kaže da je Aleksandar Vučić zapadni plaćenik i da je juče polagao račune zameniku generalnog sekretara NATO pakta.

Ja tu vrstu, kako da vam kažem, nečovečnog, neljudskog, nekorektnog odnosa prema Aleksandru Vučiću zaista ne mogu da razumem. Ako vas je iko uzeo u zaštitu, pa sećate se šta su radili prethodni predsednici Vlada? Uhapse čoveka u Beogradu, izvuku ga iz bolesničke postelje, navuku mu neko odelo, pošalju ga preko Drine i kažu – uhapsila ga policija Republike Srpske. Stave mu lisice na ruke, kažu – dobrovoljno se predao.

(Vjerica Radeta: Tema, Arsiću.)

Pa, samo nek dobacuju. Pa, to dobacuju oni isti koje je Aleksandar Vučić uzeo u zaštitu.

Prvi predsednik Vlade Republike Srbije od kako funkcioniše Haški tribunal koji je rekao da Haški tribunal krši elementarna pravila međunarodnog prava i koji je rekao – neću da isporučim tri građanina Srbije zato što je sud rekao da nema pravnih uslova za isporučivanje.

(Vjerica Radeta: A gde je tu Vučić?)

A gde je tu Vučić?! A gde su vam bili sudovi ranije koji su isporučivali ljude Haškom tribunalu?

(Vjerica Radeta: Znači, sud je kako Vučić kaže?)

Znate vi dobro, gospođo Radeta, kakva je uloga Aleksandra Vučića. Na kraju krajeva, pa ja sam vas ovde viđao po hodnicima kako ga vučete za rukav i pitate ga da li ste sigurni u Srbiji.

Dakle, vukli ste ga za rukav.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagač zakona želim da se osvrnem na izlaganje prethodnog govornika.

Kažete da je Aleksandar Vučić pobegao sa funkcije predsednika Vlade, i kaže – otišao na funkciju predsednika Republike. Niti je on pobegao sa funkcije predsednika Vlade, niti je otišao na funkciju predsednika Republike, nego je izabran za predsednika Republike sa skoro 56% podrške građana Republike Srbije.

Ono sa čim vi imate problem, ne samo vi iz vaše poslaničke grupe, generalno iz svih poslaničkih grupa koje su opozicija, to je što vi ne možete da se dogovorite sami sa sobom šta vi u stvari hoćete. Pre nego što su raspisani predsednički izbori, horski ste se utrkivali ko će glasnije da kaže kako Aleksandar Vučić ne sme da izađe na crtu svima od vas, pa ne sme da izađe na crtu Vojislavu Šešelju, pa ne sme da izađe na crtu Saši Jankoviću, pa ne sme da izađe na crtu Vuku Jeremiću, pa ne sme ovom, pa ne sme onom. Čovek kaže – dobro, evo ja ću da izađem na crtu. I izađe na crtu i sve vas pobedi, ali sve zajedno vas pobedi. Vaš predsednički kandidat, gospodine koji ste maločas govorili, je osvojio manje glasova nego što je bilo nevažećih listića na izborima 2. aprila.

Ovaj jedan drugi predsednički kandidat je pobedio, tako bar on kaže, iako je osvojio 2,2% glasova, ali je pobedio i ja mu čestitam na toj pobedi, kao što sam mu čestitao 2016. godine kada je pobedio za Narodnu skupštinu Republike Srbije osvojivši ravno 5% glasova i tada je pobedio. Doduše i on i njegove kolege ostale su nam dužne da objasne da li su za to da Vranje, Leskovac i Niš budu u sastavu Republike Srbije ili Republike Bugarske, ali valjda ćemo dočekati i taj dan da nam odgovore na to pitanje. Ali, vama nešto hoću da kažem, vama koji govorite o tome šta je vladavina prava.To su danas pričali i pojedini poslanici iz DS-a. To pričate godinu dana zato što drugih tema nemate.

Siniša Mali zaista je jedan od najuspešniji gradonačelnika u istoriji Beograda. Nikada više gradilišta u Beogradu nije bilo, nego za mandara Siniše Malog. Jedina tema kojom se vi bavite u vezi Siniše Malog je - Savamala. Pojam vladavine prava je sinonim za Savamalu. Kaže dok se ne rasvetli slučaj Savamale nema vladavine prava u Srbije.

Jel smem ja nešto da kažem na tu temu, po informacijama koje ja kao narodni poslanik imam? Pošto vi stalno postavljate pitanja, a očekujete da mi iz SNS odgovorimo. Hajde ja vas nešto da pitam – da li je istina da je vlasnik tih nelegalnih objekata u Hercegovačkoj ulici, izvesni Vlada Marković? Pitam sve vas iz opozicije koji godinu dana vodite kampanju protiv Sinišu Malog? Polako, nemojte da se nervirate. Samo polako. Sad ja vas pitam – jel tačno da je vlasnih tih, mislim nelegalni vlasnik, pošto su to nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa građevinskom dozvolom. Dakle, da li je taj nelegalni vlasnih, tih nelegalnih objekata izvesni Vlada Marković, koji je svojevremeno bio u Gradskom veću grada Beograda zadužen za pitanja saobraćaja?

Da li je tačno da je taj čovek bio član Demokratske stranke, da je te objekte u Hercegovačkoj ulici svojevremeno nelegalno izdavao raznim preduzećima i firmama iz Beograda i, naravno, veliki parking prostor i uzimao ogromne sume novca ne plaćajući državi porez, ne plaćajući takse, ne plaćajući bilo kakve dažbine koje po zakonu moraju da se plaćaju? Da li je to vladavina prava? Ja mislim da nije, a vi mi odgovorite da li jeste ili nije.

Dalje, pričate o vladavini prava. Kažite mi da li je vladavina prava kada stečajni upravnik sam sa sobom i svojom ženom zaključi ugovor o pružanju knjigovodstvenih usluga u 14, 15 ili 18 društvenih preduzeća u kojima je stečajni upravnik. Da li je to vladavina prava? Da li je vladavina prava kada…

(Boško Obradović: Da li je to tema?)