Hvala gospođo Gojković.

Pa ne plašimo se mi iz SNS mišljenja Boška Obradovća. On nikakvo posebno mišljenje ni o jednom društvenom problemu i nema. Srbija ima problem kada njegovi batinaši tuku žene. To je problem.

Što se tiče dvojice direktora u Čačku, juče je Bošku Obradoviću odgovoreno na sednici Odbora za obrazovanje, ali on po svom starom dobrom običaju u nameri da sakrije činjenice koje mu ne idu u prilog neće da kaže, on veliki zagovornik porodičnih vrednosti, negovanja tradicije, čuvanja porodice itd. zašto je ministar smenio dvojicu direktora u čačanskim školama. Zato što nisu hteli da reaguju, ovo govorim zbog građana Srbije da bi znali. Zato što nisu hteli da reaguju po prijavama da se u te dve škole desio slučaj pedofilije. Zato su ti direktori smenjeni, a ne zato što imaju ili nemaju bilo kakve veze sa SNS.

Za razliku od Boška Obradovića, koji je u Srbiji otvorio od 2016. godine, ako se ne varam sedam radnih mesta, za njega i za šest njegovih poslanika, Aleksandar Vučić koga spominje iz dana u dan i ništa drugo ne ume da priča, kao što vidite, sem da ponavlja Aleksandar Vučić SNS, 24 sata, Aleksandar Vučić je za tri godine otvorio sa svojom Vladom preko 55 novih fabrika u Srbiji i zaposlio više desetina građana Srbije.

Smanjili smo, upolovili smo broj nezaposlenih u Srbiji, drastično smanjili budžetski deficit, povećavamo iz godine u godinu BDP i Srbija napreduje. Kako bi Srbija izgledala da je nekim slučajem vodi Boško Obradović, videli smo pre neki dan kako njegovi crnokošuljaši biju žene ispred TV Pink.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Povređen je član 107. Mislim da ste morali da reagujete. Ovde je gospodin Boško Obradović na najgrublji mogući način vređao i ministra poljoprivrede i narodne poslanike SNS, pominjao je oca, majku, to mu je već običaj.

Želim zbog javnosti da gospodina Boška Obradovića, kome je verovatno slava udarila u glavu, pošto ne silazi sa američke televizije „N1“ i kada god upalite tu televiziju vidite da Boško Obradović priča o svim temama koje su aktuelne toga

dana, pa mu je verovatno malo ta medijska slava sa televizije „N1“ poremetila zdrav razum, samo da ga podsetim na nekoliko stvari. On je protiv EU, ali on nije protiv evra. Pitajte gospodina Ševarlića koliko je desetina hiljada evra dobio od Saše Dragina, od Dušana Petrovića, preko famoznih „star projekata“ za unapređivanje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Gde su te pare? Evo, tu je gospodin Ševarlić, neka kaže da li ga je finansirala Demokratska stranka i njeni ministri poljoprivrede?

Dalje, želim da obavestim gospodina Boška Obradovića da je za vreme dok je njegova stranka, odnosno stranka sa kojom je izašao na izbore bila na vlasti, da je „Agrokor“ Ivice Todorića kupio „Dijamant“, „Frikom“, klanice u Plandištu, „Kikindski mlin“, „Mivelu“, „Novu slogu“ iz Trstenika, „Zlatni trag“ iz Leskovca, „Našice cement“ kupilo je četiri firme za vreme njihove vlasti, sve njihove vlasti, dosmanlijske vlasti, „Jelen d.o.o.“, „Polet“, „Stražilovo“ i „Opeka“, „Atlantik“ grupa postala je vlasnik „Soko Štarka“, „Grand proma“, „Palanačkog kiseljaka“. Hrvatska mlekara „Laura“ kupila je „Somboled“ iz Sombora …

Evo, završavam.
„Vindija“ je kupila mlekaru Lajkovac, fabriku stočne hrane „Unip“ iz Valjeva i osam farmi „Agroživa“ u Plandištu, investitorima iz Hrvatske, evo dozvolite još jednu rečenicu, prodata su srpska preduzeća, „Radijator“ Zrenjanin, „Potisje“ Kanjiža, „Inteks“ iz Mladenovca, „Min holding“ iz Svrljiga, fabrika hartije „Beograd“, ciglana … (isključen mikrofon)

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je Vojislav Šešelj i dalje komunista ili nije, ali spominjao je u nekoliko navrata SNS i to kako je on uvek bio protiv EU.

Na sastanku tima za odbranu gospodina Vojislava Šešelja, koji je održan 9. jula 2008. godine…

(Vjerica Radeta: Jesi li ti bio tu?)

Polako, nemojte da se nervirate.

Dakle, 9. jula 2008. godine jedan deo razgovora između Vojislava Šešelja i Tomislava Nikolića. Šešelj kaže: „Dobro. Ništa, mi se držimo ove pozicije koju smo dogovorili, pa ako ide naš Zakon o ratifikaciji, glasamo za.“, misli na SSP, „Ako se naš ovaj amandman ubaci u njihov zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se ne prihvati to naše, glasamo protiv. Jel smo se to dogovorili?“ Nikolić: „Jesmo.“ Šešelj: „E dobro. Znači, tu smo precizni do kraja i svuda možemo da branimo tu poziciju. Hoćemo u EU ako nam garantuju Kosovo u sastav Srbije. To smo definisali pred izbore i znači držimo se toga i ne odstupamo nigde. Eto, pada malo sa osećajem gađenja, hoćemo u EU, ali Kosovo je iznad svega. Znači, ko nam garantuje Kosovo u Srbiji može da računa na našu podršku.“ To je bilo 9. jula.

Dana, 14. jula, ovo govorim zbog javnosti, ovo govorim zbog građana Srbije, gospođa Vjerica Radeta, koja mi je maločas dobacivala i Tomislav Nikolić podnose dva amandmana na Zakon o potvrđivanju SSP, koji je Vlada prihvatila i dogovor je bio ako Vlada prihvati, Vlada, ondašnja Vlada iz 2008. godine, ako prihvati dva amandmana SRS na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a ključan je bio amandman Tomislava Nikolića, tzv. interpretativni amandman koji je sve one sporne odredbe SSP koje se odnose na naš suverenitet i teritorijalni integritet tumačio u našu korist, dogovor je bio onda glasamo za SSP. Prema tome, ovo što je rekao gospodin Šešelj, jednostavno, u istorijskom smislu nije tačno.

Opet, zarad istorijske istine, kako glasi amandman koji je gospodin Šešelj kao predsednik SRS rekao da ga podržava i da može da uđe u proceduru.

Dakle, amandman Tomislava Nikolića glasi: „Posle člana 1. Predloga zakona o potvrđivanju SSP-a dodaje se novi član 2. koji glasi – Republika Srbija kao pravni sledbenik Savezne Republike Jugoslavije odredbu sedmu po redu paragrafa preambule Sporazuma, u kojoj ugovorne strane iskazuju svoju posvećenost potpunom sprovođenju svih načela i odredbi Povelje UN, OEBS-a, posebno onih sadržanih u završnom aktu Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, zaključnim dokumentima Madridske i Bečke konferencije i Pariskoj povelji za novu Evropu i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u cilju doprinosa regionalnoj stabilnosti i saradnji između zemalja regiona, člana 2. Sporazuma, prema kojem će poštovanje načela međunarodnog prava predstavljati osnov unutrašnje i spoljne politike ugovornih strana i čini suštinski element Sporazuma, člana 4. Sporazuma kojim ugovorne strane potvrđuju značaj koji daju ispunjavanju međunarodnih obaveza i člana 135. stav 2. Sporazuma“, dame i gospodo narodni poslanici, „po kojem to što se Sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1990. godine“, naglašavam ovu završnu rečenicu, „ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji“, dakle prema Rezoluciji 1244, „i Republika Srbija razume kao potvrdu da Sporazum ne ugrožava teritorijalni integritet Srbije, a posebno status pokrajine Kosovo i Metohija kao sastavnog dela teritorije Srbije, što je garantovano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, delom njene preambule, koji glasi – ponovo potvrđujući privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije i drugih država regiona…

… kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2…

… i aneksom 2. tačkom 5. prve Rezolucije 1244…(isključen mikrofon)

Samo da završim rečenicu.

Oduzmite mi od vremena poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je prihvaćen. Na sednici tima za odbranu gospodina Šešelja 5. septembra 2008. godine Šešelj pita: „Kako je Skupština danas izgledala“? Onda odgovaraju – izgledala je ovako i onako. Onda kaže - dobro, neka oni usvoje tako i gotovo, oni kada tako usvoje, onda time mogu da završe raspravu, da li je tako, kaže Zoran Krasić, koga ste sada spominjali da je najpamentiji. Ja kažem – jeste najpametniji. Kaže Krasić – postaje sastavni deo zakona. I posle toga, već se večeras izjasnio on o amandmanu, Đelić.

Dakle, gospodine Šešelj, Đelić je za govornicom prihvatio oba amandmana SRS.

(Vojislav Šešelj: Gde su ugrađena u zakonu?)

Prihvaćena su oba amandmana SRS i onda ste vi uplašeni od toga, kako kažete, da će Vojislav Koštunica da nas istisne sa ultranacionalističke pozicije, pa da on to postane. To mene samo brine, a 5. septembra pitate – šta kaže DSS na to? Vjerica Radeta kaže – DSS neće da glasa ni pod ovim uslovom, a onda vi kažete – onda nećemo ni mi da glasamo. To je bila prava istina. Vi ste rekli – glasaćemo, a onda kada ste se uplašili da će Koštunica u očima naroda da ispadne veći nacionalista od vas, onda ste prelomili preko kolena i rekli – e, nećemo sad da glasamo, a Tomislav Nikolić, dan pre toga, 4. septembra, je rekao – glasaćemo ako prihvatite naše amandmane. Božidar Đelić izlazi za govornicu i kaže – Vlada prihvata oba amandmana SRS i amandman Vjerice Radete i amandman Tomislava Nikolića, a vi u strahu od DSS i Vojislava Koštunice kažete – nemojte da Koštunica ispadne veći nacionalista od nas, sad nećemo da glasamo za SSP.

Priznajem po ko zna koji put i da sam glup, i da ne znam ništa, i da sam najveći idiot na svetu, i sve je to u redu. Ali, evo, 4. septembar 2008. godine Momir Marković, poslanik SRS, moj kolega, hajde odgovorite ministre, obraća se Đeliću, da li prihvatate amandman, prihvatite amandman SRS i odmah možemo da idemo na glasanje o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Nataša Jovanović, koja mi sada kaže da lažem, da sam budala, da sam idiot, mi hoćemo da se integrišemo i svakako nismo protiv toga. Prema tome, moramo ipak da usmerimo stvari u pravom smeru, da kažemo da mi hoćemo da prihvatimo ovaj sporazum kad se prihvati amandman SRS, ako se bude prihvatio i samo pod tim uslovom koji će da znači jedan dug i trnovit put kada je u pitanju EU.

Gordana Paunović Milosavljević, poslanik SRS, svi mi ovde težimo, a ne samo poslanici koji sede sa moje leve strane, da idemo u EU. Dakle, gospodine Šešelj, niste vi bezuslovno za EU kao što tvrdite. Vi ste za EU pod uslovom, ali pod tim uslovom je i SNS i niko vam ne daje za pravo da vi nas etiketirate kao nekakve veleizdajnike i mi kažemo – hoćemo u EU sa KiM. Kad ste čuli od nekog funkcionera SNS da je rekao – hoćemo u EU po svaku cenu i bez KiM? Ovo što vi sad govorite, ovamo, EU nas tretira kao robove, pljačka nas, truje nam zemlju, uljni škriljci, nafta, itd, ali ako priznaju da je Kosovo naše onda hoćemo u EU. Vi ste u kontradiktornosti sa samim sobom.

(Vojislav Šešelj: Replika. Mora biti moja poslednja replika.)

Član 107, mislim da ste, gospodine Milićeviću, na kraju prepodnevnog rada bili izloženi teškim uvredama od strane gospodina Šešelja, po mom ličnom mišljenju bez ikakvog razloga. On čovek je ubeđen da on uvek mora i po svaku cenu da bude u pravu.

Ako je Vojislav Šešelj za vas novi Staljin koji je bezgrešan, za mene nije. Vojislav Šešelj je mene pokušavao da ubedi da sam budala, hajde, to je u redu, da sam kreten, i to je u redu, sve to prihvatam, ali ne može da me ubedi da amandman Tomislava Nikolića koji je prihvaćen od strane Vlade nije ugrađen u Zakon o potvrđivanju SSP kada je ugrađen.

Sada sam doneo, da građani Srbije vide, dakle, Zakon o potvrđivanju SSP između evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane, objavljen u „Službenom glasniku RS“ – međunarodni ugovori, broj 83/2008. Član 2. tog Zakona o ratifikaciji SSP glasi u slovo onako kako glasi amandman Tomislava Nikolića. Dakle - Republika Srbija kao pravni sledbenik SRJ odredbu sedmog po redu paragrafa itd, između ostalog, člana 135. stav 2. Sporazuma, po kojoj to što se sporazum ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN, ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, ni određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji.

Tek onda član 3. koji kaže – tekst sporazuma u originalu na srpskom jeziku glasi: „Sporazum o stabilizaciji“ itd, itd. Dakle, amandman Tomislava Nikolića koga je Vlada prihvatila, koga je prihvatio Božidar Đelić za skupštinskom govornicom ugrađen je u tekst Zakona o potvrđivanju SSP.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam juče rekao da je opozicija u Srbiji nejaka, da opoziciju u Srbiji danas čine jedna šminkerka, a vi znate o kome se radi, jedna ili više glumica i nekoliko skribomana na Tviteru i Fejsbuku koji objavljuju najveće moguće gadosti o Aleksandru Vučiću, o njegovoj porodici i o nama iz SNS.

Zato što ste vi slabi i nejaki, ulogu opozicije, između ostalog, mora da izigrava i Rodoljub Šabić, kršeći na taj način Ustav i zakon. Da je to tako govori i činjenica da je gospodin Šabić, koji prima platu iz budžeta Republike Srbije, u današnjem „Nedeljniku“, dakle ovo je „Nedeljnik“ od 20. jula 2017. godine, dao izjavu na nekoliko stranica pod naslovom: „Opozicija ima šansu da osvoji Beograd, pitanje je samo da li će umeti da je iskoristi“.

Kaže gospodin Šabić, nezavisni stručnjak za informacije od javnog značaja – Beograd je moj grad, volim ga više od bilo kog drugog, a u njemu posebno volim kraj u kome i živim, Savamalu. Sada svi žive u Savamali. Dalje kaže - Zato me arhitektonski poduhvat u njoj veoma zanima, a ni to nije tajna, nemam za njega simpatija. Sve je to u opisu njegovog radnog mesta, sve je to u slučaju „Beograda na vodi“ od početka bilo problematično, opterećeno, najblaže rečeno, kontroverzama i kulminiralo je noćnim rušenjem u Hercegovačkoj događajem koji je postao simbolička potvrda kraha pravne države kod nas, kaže u intervjuu za „Nedeljnik“ Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka, koji se pominje kao mogući kandidat opozicije za gradonačelnika Beograda.

Dakle, zato što ste vi nejaki, slabi, nemate ideje, ništa drugo ne umete da radite sem što po Tviteru i Fejsbuku objavljujete umrlice za Aleksandrom Vučićem, onda Rodoljub Šabić, kao što je to radio i Saša Janković, mora da preuzima ulogu opozicije i da radi vaš posao. Time, naravno, krši Ustav i zakon.

Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.

Gospođa Gojković je već objasnila, dakle, gospodin Božović je rekao – predsednik poslaničke grupe SNS je juče rekao da se Rodoljub Šabić bavi politikom.

Gospodine Božoviću, nemojte vi da branite Rodoljuba Šabića.