Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se sećam, gospodina Buhu je za jednog od direktora doveo pokojni Zoran Đinđić. Da li je on bio član DS ili nije bio, to ne znam, ali znam da ga je pokojni Zoran Đinđić doveo. Je li tako? Vi kažete da je to urađeno na transparentan način. Taj transparentan način podrazumeva da je rešenje Vlade Srbije objavljeno u „Službenom glasniku RS“ je li tako? I da imenovanju Buhe i ostalih, o kojima ste vi govorili, nije prethodio bilo kakav javni konkurs, ispravite me ako grešim? Dakle, mnogo toga se promenilo iz vremena kada ste vi bili potpredsednik Vlade pa do ovog današnjeg vremena.

Vi ste sada rekli nešto što je u stvari vaša politička platforma, a to je politički potpuno legitimno, ja se sa tim ne slažem, ali vi ste sada potpuno otkrili karte. Nije stvar u rukovodstvu EPS. Vas plaše Rusi. Vas plaše ruske investicije u Srbiji. To vas plaši. Nas to ne plaši. Nas to raduje. Nas raduju i ruske investicije i kineske investicije. Znate li zbog čega gospodine Jovanoviću? Ne samo zbog ekonomskih razloga, iz bezbednosnih razloga. Kada imate ruske investicije u Srbiji, kada imate kineske investicije u Srbiji, onda je ta zemlja bezbednija. Da li mislite da bi nam se desilo 1999. godine ono što nam se desilo da smo imali više ruskih i kineskih investicija? Sigurno da ne bi. Nikome ne bi palo na pamet da u Novom Sadu baca bombe po postrojenjima NIS-a da su NIS tada držali Rusi.

Tako da kada pristupate problemu investicija, vi pristupate suviše ideološki…

Završavam.
Mi pristupamo državotvorno. Mi u tome vidimo ne samo ekonomski, nego i odbrambeni i strateški značaj.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Javljam se zbog povrede člana 27. Ne tražim da se u danu za glasanje izjasnite o ovoj povredi Poslovnika, ali mislim da ste dužni da poštujete red na sednici Narodne skupštine.

Nemojte da funkcionišete pod pritiskom, bez obzira da li taj pritisak dolazi iz ove ili one poslaničke grupe. Moram da vas vratim nekoliko minuta unazad. Dali ste reč ministarki Ani Brnabić i njoj je bio uključen mikrofon. Posle toga za reč se javio Marko Đurišić da bi reklamirao povredu Poslovnika …

(Marko Đurišić: Za repliku sam se javio.)

Nije se javio za repliku. Javio se za povredu Poslovnika zato što je navodno …

(Marko Đurišić: Sram te bilo.)

Evo, sada kaže sram me bilo što sam se javio za povredu Poslovnika. Nije bitno, zato što je navodno spominjan Boris Tadić.

(Marko Đurišić: Sram te bilo što lažeš.)

Dakle, dali ste reč …

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Pokušaću ova dva minuta da odgovorim na sve ove laži koje je izneo Saša Radulović. Pre svega, za vreme vladavine SNS, prvi put u modernoj istoriji Srbije raspisani su konkursi za direktore svih javnih preduzeća u Srbiji, da se pitao Saša Radulović, direktori javnih preduzeća u Srbiji bi bili bračni drugovi, kumovi, jednog kuma je postavio u BIP, sa ženom je zaključivao ugovor o pružanju računovodstvenih usluga, a rešenje za celokupnu srpsku privredu ne bi bila ni privatizacija, ni saradnja sa stranim partnerima, nego stečaj.

Dakle, rešenje za srpsku privredu je bilo gurnuti sva preduzeća u stečaj i postaviti njega, suprugu, kuma za stečajnog upravnog celokupne srpske privrede.

Ono što Saša Radulović neće da kaže i nije mi jasno kako čoveka nije sramota da kaže da je EPS poslovao sa gubitkom u 2014. godini, u godini u kojoj su Srbiju zadesile poplave koje je nisu zadesile za 1000 godina. To svi građani Srbije znaju. Onda se pojavi Saša Radulović u 2017. godini i kaže – ali, znate, EPS je poslova sa gubitkom u 2014. godini. Jeste, zato što su bile poplave koje Srbija nije pamtila 1000 godina unazad.

Kažete – ne znate kakvi su bilansi. Evo, ja ću da vam kažem kakvi su bilansi za 2016. godinu, 100 miliona evra EPS je u plusu. Trenutno EPS ima na računu 500 miliona evra. U periodu od 1. januara 2016. godine do 18. maja, dakle, govorim vam veoma tačne podatke, sa stanjem na dan 18. maj 2017. godine, EPS je kupila struju u vrednosti od 75,4 miliona evra …

… a prodali smo, evo, završavam, struju za 106, više od 106 miliona evra, što znači da je razlika u korist EPS skoro 31 milion evra. U periodu od 1. maja do 18. maja 2017. godine kupili smo …

Evo, završavam.

Kupili smo struju za 42.516 evra, prodali za tri miliona … (Isključen mikrofon.)

Jedino što je tačno od ovoga što smo čuli, to je da je Saša Radulović podneo privatnu krivičnu tužbu protiv Marijana Rističevića i mene.

Gospodine Raduloviću, ja se nikada neću pozvati na imunitet, kad god me budete tužili i to što ste rekli je laž. Dakle, nisam se pozvao na imunitet, kao što se nisam pozvao na imunitet ni u sudskom postupku koji Bojan Pajtić vodi protiv mene. Dakle, nikada se pred sudom nisam pozivao na imunitet i slobodno podnesite ne jednu, deset i dvadeset tužbi protiv mene ili protiv bilo kod poslanika SNS, nikada se ne krijemo iza imuniteta, nego iza činjenica. A, činjenica je da vi, kao i DS, koristite ljudske nesreće, smrti, elementarne nepogode da bi ubrali neki politički poen.

Ja mislim da nema smrti u Srbiji a da pojedine političke stranke nisu pokušale da upotrebe kao argument u borbi protiv Aleksandra Vučića i SNS. Vi sada koristite poplave kao argument da se loše poslovalo u EPS.

Što se tiče kuma, gospodine Raduloviću, Stevanović se zove, ako se ne varam, a žena mu ima firmu. Vi znate i kako se zove žena. Pa je kum sa svojom sopstvenom ženom, dok je BIP bio u stečaju, zaključivao ugovor, isti onaj tip ugovora koji ste zaključivali vi kao stečajni upravnik u, ne znam ni ja, 14 ili 15 bivših društvenih preduzeća, sa firmom čiji ste vlasnik 50% vi, a 50% vaša supruga.

Onda se nađe jedan Saša Radulović da nama drži predavanje o tome kako mi navodno postavljamo partijske kadrove, kumove itd.

Gospodine Raduloviću, gospodin Zoran Babić, koga ste pominjali danas i koga su pominjali …

Evo, samo moram da završim, gospodine Milićeviću.
Dakle, gospodin Zoran Babić je diplomirani mašinski inženjer, koji je na vreme završio Mašinski fakultet u Beogradu. (Isključen mikrofon.)

Hvala, gospodine Milićeviću.

Javljam se zbog povrede člana 27. Unapred da kažem da neću tražiti da Narodna skupština o ovoj povredi glasa.

Sve vreme dok je govorio gospodin Rističević poslanici DS i pokreta Saše Radulovića su mu ili dobacivali ili su mu okretali leđa, što je grubo narušavanje reda u Narodnoj skupštini. Vama je stavljeno na teret kako, navodno, niste čuli ono što sam rekao, pa pošto, navodno, niste čuli, da ponovim još jedanput – da, dame i gospodi narodni poslanici, dragi građani Srbije, DS već godinu dana pokušava politički da profitira na smrti ljudi koji su poginuli u tzv. Aferi helikopter. Demokratska stranka već godinu dana tvrdi …

(Narodni poslanici poslaničke grupe DJB lupaju o klupe.)

Samo vi lupajte o klupe, to su radili i poslanici, svojevremeno, Hrvatske seljačke stranke, deda ovog Pernara, sa kojim se druži vaš koalicioni partner, oni su tako lupali o klupe u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, meni to ne smeta.

Dakle, gospodine Milićeviću, vama se obraćam, DS već godinu dana pokušava politički da profitira na smrti ljudi u tzv. aferi helikopter. Godinu dana tvrde kako su Aleksandar Vučić, Bratislav Gašić, Zlatibor Lončar, tražili smrt pilota koji su prevozili bolesno dete iz Novog Pazara za Beograd i prošli su na izborima, tako kako su prošli.

Dakle, i narod ih je procenio da su kukavice, jer samo kukavice mogu da pokušavaju da ostvare neki politički ćar na činjenici da je neko umro pokušavajući da spasi nečiji život.

Zahvaljujem se gospodine Milićeviću.

Ukazujem na povredu člana 107. Dostojanstvo Narodne skupštine je ugroženo uvek kada DS priča o nasilju u Narodnoj skupštini zato što je DS nasiljem i došla na vlast 2000. godine i metod primene političkog, a i fizičkog nasilja nad svojim političkim neistomišljenicima DS je demonstrirala od 5. oktobra 2000. godine pa nadalje.

Ono što svi građani Srbije koji prate direktne tv prenose sednice Narodne skupštine mogu da čuju, na svakoj novoj sednici kad god se utvrđuje dnevni red, evo vi me kolege ispravite ako grešim, jedan od predloga za dopunu dnevnog reda, ako se ne varam to radi vaša koleginica Gordana Čomić, da se utvrdi odgovornost, navodna odgovornost Aleksandra Vučića, Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara zato što su navodno želeli smrt pilota koji su spašavali bolesno dete, vozeći ga helikopterom iz Novog Pazara u Beograd. Nema sednice na kojoj ne tražite da se utvrdi odgovornost ljudi koji su hteli da spasu jedan život. Desila se nažalost nesreća i iz sednice u sednicu pokušavate da prigrabite neki politički poen, zbog činjenice da su ljudi tragično nastradali u pokušaju da spasu dečiji život.

Drage kolege, da li sam u pravu? Godine 2014. zadesile su nas hiljadugodišnje poplave i Saša Radulović danas, tri godine posle toga, pokušava da izvuče neku političku korist i kaže – EPS je poslovao sa gubitkom. Pa jeste, zato što su nas zadesile poplave. Što ne kažete da smo 2016. godinu završili sa 100 miliona evra u plusu. To su sve činjenice …

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, javio sam se kao predlagač zakona, pa nadam se da mogu da kažem i ja neku reč vezano za amandmane koji su podneti na član 1. Predloga zakona, ili ste mi dali reč po osnovu replike?

Dobro, onda ću samo kratko.
Pozdraviću ja, gospodine Božoviću, ministre u Vladi Republike Srbije čim se vrate iz Kine. Znate, trenutno obavljaju jedan veoma važan posao za Republiku Srbiju, imaju preča posla nego da slušaju vas. Razgovaraju sa najvišim zvaničnicima Republike Kine, razgovaraju sa Putinom, razgovaraju sa najvažnijim svetskim državnicima i zvaničnicima, ugovaraju važne poslove za Republiku Srbiju, ugovaraju nove železničke pruge Beograd-Budimpešta, ugovaraju izgradnju Fruškogorskog koridora, ugovaraju izgradnju puta koji će da spoji Srbiju sa Jadranski morem. Ugovaraju sve ono što vi niste uspeli da ugovorite, da realizujete u 12 godina vaše vladavine. Sve ću da ih pozdravim. Pozdraviću i predsednika Vlade koji je imao sastanke, da vas podsetim, sa Vladimirom Putinom, sa Erdoganom i sa zvaničnicima Republike Kine, jedne od najvećih svetskih sila. Pozdraviću i Zoranu Mihajlović, koja potpisuje važne ugovore vezano za našu saobraćajnu i putnu infrastrukturu. Pozdraviću i Mladena Šarčevića, koji je sa kineskim kolegom potpisao ugovor koji će da unapredi sistem našeg obrazovanja u Republici Srbiji. Pozdraviću i gospodina Branislava Nedimovića, koji ugovora izvoz ogromnih količina mesa u Republiku Kinu.
Dakle, pozdraviću ja sve te ljude, samo vas molim, gospodine Božoviću, da sačekate da se ljudi vrate sa službenog puta, da nam donesu dobre vesti i čim se vrate ja ću da ih pozdravim.

Javio sam se za reč kao predlagač zakona.

Razumem da je prethodni govornik ozlojeđen rezultatima izbora na kojima je njegov kandidat teško potučen. Negde se sakrio u mišiju rupu. Niko živi ne zna gde je. Razumem da je prethodni govornik ozlojeđen što pripada stranci koja je toliko moćna i jaka da ne može da na predsedničkim izborima kandiduje svog predsednika, nego kandiduje potomka, kako beše Marijane, Murat Age Puzdevca. Ja to sve razumem.

Razumem to što gospodin Đurišić ima jedan običaj koji je imao austrijski car Franjo Josif. Koliko vidim Marko Đurišić sedi sam a stalno govori – „mi“. Takve je proklamacije pisao Franjo Josif. Kaže – „mi Franjo Josif naređujemo to i to. Mi Franjo Josif naređujemo to i to“. Je li tako Marko?

Sedi čovek sam bez predsedničkog kandidata, nigde živog poslanika oko njega nema iz njegove stranke i – „mi nećemo i mi nećemo i mi smo protiv i mi smo za ovo i mi smo za ono itd“.

Prvo, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama stvar je potpuno jasna. NJegoš kaže – „Vrijeme je majstorsko rešeto. Prečistiće ono ove stvari. Sitnarije djecu zabavljaju“.

Dakle, vreme je pokazalo da je zbog efikasnosti u radu sudova u Republici Srbiji, da je zbog kvaliteta rada predsednika sudova potrebno pristupiti izmenama Zakona o sudijama u smislu da se sa jedne strane napravi distinkcija između Vrhovnog kasacionog suda kao najviše sudske instance u Republici Srbiji, čiji se predsednik bira po Ustavu Republike Srbije na pet godina i ne može biti ponovo izabran i svih ostalih sudova u Republici Srbiji za koje sama ja, a ne mi, dakle ja kao narodni poslanik predložio da se predsednici sudova biraju na period od četiri godine i da mogu biti ponovo izabrani na tu funkciju i takođe predložio sam da predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda.

Uopšte ne vidim razlog zašto su ovi predlozi izazvali toliku nervozu kod gospodina Đurišića koji očigledno smatra da je neka grupa – sam za sebe i ja nemam ništa protiv toga, ali mislim da Predlog zakona ne treba da stvara toliku impulsivnost jer je reč o jednoj promeni koja može samo da donese dobro po mom mišljenju srpskom pravosuđu.

Gospodin Marko Đurišić je juče napustio sednicu Narodne skupštine kada je smatrao da mu je ovde postalo dosadno, pa nije ostao do kraja da čuje argumentaciju Srpske napredne stranke vezano za tačku 2. dnevnog reda, vezano za ovaj zajam, o tome su pričale i njegove bivše kolege iz Demokratske stranke, kako se mi dodatno zadužujemo, kako ne valja ništa u Elektroprivredi Srbije, kako se povećava javni dug, itd.

Mi smo juče pokušali da objasnimo kolegama iz Demokratske stranke, pokušaćemo to i danas da objasnimo gospodinu Đurišiću da je u pitanju u stvari reprogram zajma iz 2010. godine, kada je kreditni rejting Srbije bio mnogo niži i mnogo slabiji nego što je sada, kada smo uzimali kredite po kamatnim stopama od pet, šest, sedam, osam i više posto, a sada reprogramiramo kredit po kamatnoj stopi od 2,2%.

Sad gospodin „mi“ može da se okrene na glavu, ali činjenica je da srpska ekonomija i da srpske javne finansije stoje bolje nego kada je „mi“ i kada je njegov Boris Tadić upravljao ovom državom, kada smo imali stopu rasta bruto društvenog proizvoda minus 3,6%, a sada imamo 3%, 3,5%, idemo na 4%, kada nam se povećava kreditni rejting, kada možemo da pomognemo radnicima „Goše“, koje je gospodin „mi“ upropastio 2007. godine, kada je fabrika privatizovana. Dakle, sve su to argumenti zašto treba podržati ovaj Predlog zakona iz tačke 2. dnevnog reda.

Takođe, gospodin „mi“ juče nije mogao da čuje argument Srpske napredne stranke da smo za prva četiri meseca ove godine uspeli da vratimo 700 miliona evra i da spustimo javni dug, što pokazuje da je politika Vlade Republike Srbije, da je politika Ministarstva finansija, da je politika Aleksandra Vučića apsolutno ispravna i da je ona dovela do toga da smo ozdravili našu ekonomiju i da smo ozdravili naše javne finansije i vi ćete gospodine Vujoviću u danu za glasanje i, naravno, Vlada Republike Srbije imati punu podršku poslaničke grupe Srpske napredne stranke i naših koalicionih partnera za Predlog zakona iz tačke 2. dnevnog reda, a da li će gospodin „mi“ da podrži vaš Predlog zakona, to je sada na njemu da odluči nakon što čuje argumentaciju i drugih poslanika iz Srpske napredne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko.

Budući da je spojena rasprava o svim tačkama dnevnog reda, moram da kažem da stojim iza onoga što su rekle moje kolege iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, mislim na Biljanu Pantić Pilju i na profesora Marka Atlagića vezano za njihove rezerve, odnosno osporavanje kandidata za predsednika Višeg suda u Pirotu, Marinu Živković i predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, Nataliju Bobot. To je njihovo pravo. Oni za to imaju odgovarajuću argumentaciju.

Ja, kao predsednik Poslaničke grupe, takođe dovodim u pitanje njihov izbor, zato što smatram da u ovom trenutku postoje bolje kandidati od njih. Naravno, to nije lični rat ni protiv koga, ali, ne mogu da podržim kolegu Jovanovića u njegovom stavu da Narodna skupština treba da samo glasa u celini o svim predloženim kandidatima, a da nema pravo da dovede u pitanje izbor pojedinih kandidata. Onda bi time Narodna skupština bila dovedena u situaciju – uzmi ili ostavi. Dakle, uzmi ceo paket koji ti je ponuđen, ili nemoj izabrati nikoga.

Mi imamo pravo da osporavamo izbor pojedinih kandidata. Ne znači da je Visoki savet sudstva uvek u pravu. Oni imaju svoje kriterijume, svoj način rezonovanja, ali konačnu reč daje Narodna skupština i ja se pridružujem mojoj koleginici Pantić Pilji i mom kolegi Atlagiću i ja takođe, kao narodni poslanik i kao predsednik Poslaničke grupe, osporavam kandidaturu, odnosno osporavam izbor predsednika Višeg suda u Pirotu Marine Živković i kandidaturu Nataše Bobot za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Niko zbog toga ne treba da se ljuti, ali mi kao narodni poslanici imamo pravo to da činimo. Poslovnik nam daje to pravo i u Danu za glasanje mi ćemo se o ovom predlogu odluke, o izboru predsednika više sudova u Republici Srbiji, zbog ovih osporavanja kojima se i ja pridružujem, glasati odvojeno.