Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Ukazujem na povredu člana 27. Ja vas molim, gospodine Marinkoviću, da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, da se starate o primeni Poslovnika i da ne dozvolite da, kad god neko sa suprotne strane dobije reč po amandmanu priča šta mu padne na pamet.

Mi smo to danas, evo ja sam, kao predsednik poslaničke grupe, danas evo u 14.30 se prvi put javio za reč, naslušao se svega i svačega, što blage veze nema sa dnevnim redom. U njihovo vreme, kada su oni vladali, to ne da nije moglo, nego smo dobijali opomene posle tri sekunde nakon što nam se uključi ova crvena boja da nam je uključen mikrofon. Naravno, ne tražim da vi to radite, ali dajte, molim vas, da prestanemo da govorimo o nečemu što nema nikakve veze sa dnevnim redom.

U suprotnom, ja ću vam čitati ceo dan danas i nećete moći da me sprečite presudu koja je doneta povodom Dragana Šutanovca, od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu i tražiću da mi relevantni državni organi, iz obrazloženja ove presude, navedu kako je moguće da neko ko je ministar odbrane stekne ovoliku imovinu koja je navedena u obrazloženju presude Prvog osnovnog suda u Beogradu? Ti isti koji nam drže predavanja o moralu, o poštenju, o tome da ne treba vršiti dve funkcije istovremeno itd.

Dakle, ili ćete vi ovu sednicu da uvedete u dnevni red, jer tema ove sednice nije SNS ili ćemo čitati presudu od početka do kraja, a oni su je sakrili, nisu hteli da je objave, objavili su samo dispozitiv, obrazloženje su sakrili od građana Srbije, da se ne bi videlo kolika je imovina Dragana Šutanovca, koji je navodno preko svojih poslanika toliko zabrinut za gladnu decu, za decu koja nemaju za kifle itd.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kao što je dobro rekao moj uvaženi kolega Vladimir Orlić, gospoda koja nam ceo dan dobacuju i drže predavanja o moralu, o poštenju, o tome kako se oni brinu za decu koja su siromašna, oni su to trebali da rade onda kada su vršili vlast u Srbiji. A šta su radili kada su vršili vlast u Srbiji, piše u obrazloženju presude Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Uvidom u izveštaj o imovini i prihodima, od 8. avgusta 2012. godine, koji je zaveden pod brojem 4600765/10 sud je utvrdio da je Dragan Šutanovac izvršio redovno prijavljivanje imovine prilikom prestanka javne funkcije, te da iz istog proizilazi da Dragan Šutanovac, pazite sada ovo, saberite cifre i proverite da li se iz ovih cifara može steći imovina koja je navedena u obrazloženju presude Prvog osnovnog suda.

Dakle, da kao narodni poslanik, Dragan Šutanovac ostvario je prihod od 105 hiljada dinara, a koju funkciju obavlja od 28. jula 2012. godine. Pazite ovo, da je kao ministar Vlade Republike Srbije, ostvario prihod od 103 hiljade dinara, a koju funkciju je obavljao od 7. jula 2008. godine, do 27. jula 2012. godine. Te, da je kao član Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije ostvarivao prihod od 671.835 dinara. Toliko o tome da ne možete da vršite dve funkcije. Znači, čovek je bio i ministar odbrane i član UO Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Danas nam ceo dan drže ljudi predavanja o tome koliko treba da broji članova programski savet.

Dakle, ostvarivao je prihod od 671.835 dinara od 7. jula 2008. godine, do 27. jula 2012. godine.

Kažu dajte nam presude, sudovi treba da rade svoj posao. Kada sud obavi svoj posao, onda ne sme čovek da pročita šta piše u presudi. Presude se gospodo donose u ime naroda. Svaka presuda koju donese bilo koji sud u Republici Srbiji, pogledajte šta piše – u ime naroda. Što narod ne sme da zna šta poseduje Dragan Šutanovac.? Šta je tu sporno? Jel se presuda donosi u ime naroda? Donosi se. Narode sada ćeš da vidiš.

Sada ćeš narode da čuješ i da vidiš kako je moguće da kada si ministar i narodni poslanik, a imaš platu tu negde stotinak hiljada dinara, stekneš imovinu koja, sada ću da vam kažem kolika, čitaću samo deo koji se odnosi na Dragana Šutanovca, njegova supruga sa ovim nema nikakve veze, a i tast nema nikakve veze, mada mu je kaže nešto dao, ostavio, poklonio, ali neću njega da spominjem.
Dakle, da Dragan Šutanovac na računu kod Komercijalne banke, na dan 8. jul 2012. godine poseduje 177.168 dinara. Na računu kod Komercijalne banke, na dan 8. jula 2012. godine 5.654 eura. Na računu kod Komercijalne banke, na dan 8. jula 2012. godine, 6.122 američka dolara. Na računu, pazite, ima čovek u istoj banci mnogo računa kao što možete da primetite, na računu kod Komercijalne banke na dan 8. jul 2012. godine, 56.000 eura. Da supruga poseduje na računu kod Hipo Alpe Adrija banke 90.000 eura, da Dragan Šutanovac ima oročeni štedni ulog kod banke Inteze u iznosu od 260.856 eura, a da Marija Šutanovac u gotovini, na računu kod banke Inteza, poseduje 175.000 eura. E, sada, vi koji brinete za kifle, za decu koja ne mogu sebi da kupe užinu, hajde vi sada meni lepo objasnite, kako je moguće da taj isti čovek po presudi suda kaže – dalje je utvrđeno da isti poseduje umetničke slike, neke su verovatno odavde iz Narodne skupštine od 5. oktobra, onda poseduje nakit, satove, oružje, itd.
Sada, dolazimo do onog famoznog, sećate se, pričali su – ma šta ovi naprednjaci tu lažu, petljaju oko stana na Vračaru, oko zgrade, to ništa nije tačno. E, sada da vidite šta kaže sud na tu temu. Evo, ima dosta da se čita, hvala bogu vremena imamo, ne žurimo, narod treba da zna kako se zida u Srbiji. Kaže – sud je utvrdio da su Šutanovac Dragan i Šutanovac supruga ovlastili Petrić Dragana da u njihovo ime i za njihov račun preduzima sve radnje i vodi sve postupke povodom izgradnje novog objekta na kat. Parceli 1846/2, kat. Opština Vračar, odnosno da između ostalog podnesu zahtev za izdavanje odobrenja ili izmene odobrenja za izgradnju preuzme rešenje i odrekne se prava na žalbu na isto, podnese zahtev za izdavanje potvrde o prijavi početka izvođenja radova i preuzme isto, da naruči i izgradi glavni projekat, da izradi objekat po navedenoj dokumentaciji i u okviru toga zaključuje ugovore i anekse ugovora sa izvođačima i podizvođačima radova.
Prati izvršenje i obaveze po njima i vrši plaćanja, podnese zahtev za vršenje tehničkog prijema novoizgrađenog objekta, zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, preuzme rešenje i odrekne se prava žalbe na isto, itd, itd, sve to pred Sekretarijatom za urbanizam i građevinske poslove, Službom za katastar nepokretnosti, poreskom upravom, Direkcijom za građevinsko zemljište, javnokomunalnim preduzećima i drugim organima, a sve u cilju izgradnje novog objekta. To je ono što smo mi slagali, obmanjivali javnost, pričali da nije tačno, jadan Dragan Šutanovac, napada ga i mrzi SNS.
Na kat. Parceli 1846/2 kat. Opština Vračar, Ulica Skerlićeva br. 20 Beograd, takođe je utvrđeno da je imenovani ovlašćen da u ime Dragana Šutanovca preuzima obaveze i određuje uslove, uključujući određivanje idealnog dela za kupovinu i iznos kupoprodajne cene, te shodno pozitivnim propisima zaključi i sudski overi ugovor i aneks ugovora u kupoprodaji, u svojstvu kupca. Dakle, u svojstvu kupca i to sve za kupovinu idealnog stana 3, desno od ulaza, posebnog dela objekta, broj 1-2, po strukturi dvosobnog, površine 63m2, u prizemlju porodične i stambene zgrade, dakle, porodične i stambene zgrade, u Ulici Skerlićeva broj 20. Koji objekat se nalazi na kat. Parceli 1846/2 kat. Opština Vračar, a sve upisano u list nepokretnosti 3507 kat. Opština Vračar. Navedeni ugovor potpisan je od strane vlastodavca, Šutanovac Dragana.
Ima jedna pozitivna stvar, gospodine Marinkoviću. Sud kaže, tako je makar bilo na dan izricanja presude, ne znam da li se u međuvremenu nešto promenilo, kaže – uvidom u izveštaj iz kaznene evidencije, za okrivljenog Dragana Šutanovca, sud je utvrdio da isti nije osuđivan. To je jedina dobra i pozitivna stvar iz cele ove presude.
Ono što nije do kraja jasno, to je da, sada ću naći, samo polako.
Jesi li Marijane ti sabrao ove kvadrate, jesi li sabrao ove cifre?
(Marijan Rističević: Jesam cifre, ali kvadrata još fali.)
Fali kvadrata, sada ćemo da ih nađemo. Velika je presuda, ima skoro 30 stranica.

Evo, vraćam se, našao sam.
(Radoslav Milojičić: Devet minuta ne priča o amandmanu. Devet minuta čovek reč nije rekao o amandmanu. Kako vas nije sramota.)
Marijane, našao sam kvadrate. Na stranici 22 presude, evo ih kvadrati. Uvidom u izveštaj o imovini i prihodima od 31. januara 2012. godine, koji je zaveden pod brojem 46-00765/1, sud je utvrdio da je Dragan Šutanovac izvršio …
(Radoslav Milojičić: Devet minuta ne priča o amandmanu. Na šta ovo liči?)
Taman sam našao kvadrate, Marijane beleži. Tada je konstatovano da poseduje na ime kupovine …

… dvosoban stan površine, Marijane piši, 48 kvadrata u Ulici bulevar Despota Stefana u Beogradu.
(Radoslav Milojičić: Kako te nije sramota.)
Da Dragan Šutanovac poseduje u Beogradu kuću, površine 157,5 m2, i prijavio je inače stan.

Pazite te gramzivosti, pazite te bahatosti, pored sve ove imovine …, dakle pored sve ove imovine, objašnjavam narodu u čije ime je doneta ova presuda. Zašto imamo probleme koje danas imamo.

Sada na sve to, na sve te kuće, Marijane, stanove porodične, stambene, itd, gospodin Dragan Šutanovac je tražio od države stan za službene potrebe i dobio ga na adresi Jevrema Grujića br. 14, površine, pazite, 180 m2, kao i službeno vozilo.
(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči, gospodine Marinkoviću?)
Jel znate vi, jel znaš ti Srbo, pošto sam tebe zadužio u okviru poslaničke grupe, koliko kifli može da se kupi za ovolike stanove, satove, umetničke slike, njive, kuće, itd? Mnogo.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ovo što smo čuli mene podseća na ono što je Pajtić svojevremeno rekao da svi oni Slovaci koji glasaju za Aleksandra Vučića i SNS su nekakvi slovački četnici.

Istini za volju, kada je u pitanju Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, činjenica je da je 2001. godine Vlada Zorana Đinđića pomogla formiranje tog univerziteta. Činjenica je da je pokojni Zoran Đinđić često puta bio gost Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, ali ne samo Zoran Đinđić nego sve tadašnje perjanice DS. Evo, tu je gospodin Zukorlić, neka me ispravi ako grešim. Na tom univerzitetu su bili i držali predavanje i Čedomir Jovanović i Dragan Šutanovac i drugi visoki funkcioneri DS.

Ono što meni nije jasno u celoj ovoj priči oko akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, prvo kakve veze SNS ima sa svim tim? Kakve veze ima Aleksandar Vučić sa svim tim? Na kraju krajeva, nije mi jasno kako neko može kao narodni poslanik da u Narodnoj skupštini ustane i da kaže – Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru ne može da bude akreditovan i tačka. Izvinite, a ko ste vi da to kažete ili ko sam ja da to kažem za bilo koji univerzitet. Ako ispunjava uslove treba da bude akreditovan, ako ne ispunjava uslove ne treba da bude akreditovan. Ne znam čemu ovolika buka, čemu ovoliki bes, čemu ovolika mržnja oko jedne stvari koja je pravno potpuno regulisana.

Nemojte molim vas da u ovo uvlačite SNS i Aleksandra Vučića, jedino što želimo u Raškoj oblasti i u Novom Pazaru, a to je mir, sloga i dobro susetski odnosi Srba i Bošnjaka.

Što se tiče divlje gradnje, o tome može mnogo da vam ispriča Marijan Rističević u vezi otvaranja odeljenja Fakulteta tehničkih nauka u Inđiji, u vreme kada je predsednik opštine bio Goran Ješić. Može i da vam pokaže fotografije kako izgleda to famozno odeljenje Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koje naravno nikada nije zaživelo.

Ali, ja ustvari hoću da kažem nešto drugo. Vi govorite o divljoj gradnji. Vi, čiji je predsednik stranke sazidao zgradu na pašnjaku prve klase na Vračaru. Ko vama daje pravo da bilo koga prozivate za divlju gradnju, to je jedna stvar.

Druga stvar, čemu tolika mržnja, čemu tolika ozlojeđenost, čemu tolika zla krv, kada govorimo o jednom amandmanu koji suštinski, ne suštinski, nego materijalno, nikakve veze nema ni sa gospodinom Zukorlićem, ni sa Internacionalnim univerzitetom u Novom Pazaru, ni sa SNS, ni sa Aleksandrom Vučićem.

Razumem da ste vi iz DS naučili, i vi mislite da je to demokratski, da je to evropski, policijskom čizmom ubiti čoveka, kao što ste to uradili sa Rankom Panićem.

Mi u SNS smatramo da to ne treba da se radi, da je to nečovečno, i da to ne treba da se radi ni u Novom Pazaru, ni u Beogradu, ni bilo gde u Srbiji.

Ako postoji neki problem njega treba rešiti dijalogom na civilizovan i kulturan način. Samo nemojte vi da govorite o divljoj gradnji, o nekakvoj pretnji krvoprolićem, jer za vreme vladavine SNS niko nije stradao na ulicama Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, ili bilo gde u Srbiji.

Za vreme vladavine DS ljudi su od 2000. do 2012. godine,

..(Gordana Čomić: Sedmoro ljudi je nastradalo.)

… vi gospođo Čomić se upristojite i nemojte da dobacujete, od 2000. do 2012. godine na desetine ljudi u Srbiji je ubijeno.

39/2VS/LŽ

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam šta je neistina u onome što sam rekao, ili onome što je rekao gospodin Marijan Rističević. Neistina je da je 2001. godine u vreme vaše vlasti ubijen Momir Gavrilović.

Da li je to neistina? Da li je neistina da je 2002. godine ubijen visoki policijski general, u stvari Boško Buha, da li je to neistina? Da li je neistina da je 2002. godine ubijen visoki policijski funkcioner Nenad Batočanin? Da li je neistina da je 2003. godine, za vreme vaše vlasti, ubijen predsednik Vlade, Zoran Đinđić? Da li je neistina da je Zoran Đinđić, kao predsednik Vlade podržao i finansijski i politički i na svaki drugi mogući način formiranje Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru?

Da li je neistina, ono što u stvari nisam ni rekao, zaboravio sam da kažem, a vi me gospodine Zukorliću ispravite ako grešim, da je gospođa Ružica Đinđić i dan danas počasni predsednik Saveta Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, da li je to neistina? Da li je neistina da je Goran Ješić dobio penthaus u zgradi u kojoj je trebalo da bude odeljenje fakulteta tehničkih nauka u Inđiji, koje nikada nije zaživelo i gde nije održano ni jedno, jedino predavanje. Da li je to neistina?

Onda, vi govorite o nekom bogaćenju sa javne funkcije. Ako mi gospodin Marinković bude dozvolio, ja ću vam pročitati kako se obogatio predsednik vaše stranke, a to piše, inače u presudi, kojom ste se hvalili, ali niste čitali obrazloženje presude koja se odnosi na Dragana Šutanovca, pa mi objasnite kako je moguće da neko kao ministar odbrane stekne ovoliku imovinu, koju ću ja kasnije da pročitam ako mi gospodin Marinković bude dozvolio, sve ove silne stanove, njive, desetine hiljada evra u domaćim i stranim bankama, itd. kako je to moguće da se to stekne od ministarske plate?

Imam jedan predlog, gospodine ministre, u vezi ovoga što je rekao prethodni govornik. Bilo bi najbolje da za direktora tog zavoda imenujete Borisa Tadića. On ispunjava sve uslove koje je naveo gospodin Konstantinović. Završio je fakultet, bio je psiholog u nekoj osnovnoj školi, mislim duže od sedam godina, sada je trenutno u penziji, dosadno mu je, drži neke konferencije za novinare, a novinari bezobrazni, neće da dođu, verovatno ništa pametno ne mogu da čuju. Pije kapućino, soli nam pamet svakog dana o tome kako treba da vodimo unutrašnju i spoljnu politiku, čoveku je verovatno mnogo dosadno. Po onome što je rekao prethodni kolega, rekao bih da ispunjava uslove za direktora zavoda, pa vas molim, evo, a nije član SNS, razmislite o mom predlogu i o mojoj inicijativi da direktor zavoda bude gospodin Boris Tadić.

Ne znam što je uvreda reći da je čovek završio fakultet.

(Nenad Konstantinović: Rekli ste da ne radi ništa.)

Pa trenutno ne radi ništa, u penziji je, koliko ja znam. To je potpuno legitimno da je čovek u penziji. Mislim da ima sedam godina radnog iskustva, jer pre nego što je postao predsednik Republike, odnosno pre nego što je postao savezni ministar, inače, savezni ministar za telekomunikacije, mislim da je bio psiholog, odnosno predavao je psihologiju u nekoj osnovnoj školi. Je li tako, gospodine Šarčeviću? Znači, čovek apsolutno ispunjava se uslove da bude direktor zavoda.

Ne znam što vi vašeg predsednika stranke doživljavate tako neozbiljno pa kažete – uvreda je kad predložite Borisa Tadića za direktora zavoda. Zašto? Čovek ispunjava sve uslove koje ste vi predvideli vašim amandmanom da bude direktor zavoda. Ispunjava još jedan važan uslov na kome vi insistirate, a to je da nije član, je li tako, gospodine Atlagiću, da nije član SNS? Znači, ispunjava čovek sve uslove. Molim vas, gospodine Šarčeviću, nemojte da imenujete nikog iz SNS, evo imenujte gospodina Borisa Tadića, molim vas još jedanput.

Najbolje način da se pomogne deci i da se pomogne roditeljima jeste ono što je danas uradio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u Šapcu, kada je otvorio novu japansku investiciju Jazaki, da li je tako Blažo, koja će da zaposli 1.700 ljudi. To je veliki dan za Šabac, za Mačvanski okrug za celu Srbiju. Dakle, potrebne su nam investiciji. Potrebna su nam nova radna mesta. Potrebno je da roditelji te dece o kojima govori Saša Radulović budu zaposleni, da imaju plate, da mogu da obezbede svojoj deci školovanje i osnovno i srednje i visoko.

Pitao bih ja gospodina Radulovića, koliko je kompleta udžbenika on kupio tuđoj deci kada je bio stečajni upravnik, kada je bio likvidator, kada je u preduzećima, kao što su DPP Lune Milovanović, Moda Debeljača, Moda Kovačica, kada je sa svojom sopstvenom kompanijom zaključivao ugovore o pružanju knjigovodstvenih usluga, zaradio velike pare, koliko je on od tih velikih para izdvojio da kupi nekoj siromašnoj deci u Srbiji, negde u Beogradu, u Novom Sadu, u Negotinu, u Kraljevu, bilo gde u Srbiji neku olovku, neki komplet udžbenika, sveske i tako dalje. Nije kupio nijedan, bar koliko ja znam, sve je stavio u svoj džep, pobegao u Ameriku.

Zamislite gospodine Šarčeviću, pošlo mu je za rukom nešto što ni Al Kaponeu nije pošlo za rukom. On je prevario čitav američki poreski sistem, ostao dužan za milion dolara, vratio se u Srbiju da bi nam solio pamet o tome kako, eto treba da delimo besplatne udžbenike.

Dakle, ne demagogija, ne prazna priča, investicije, nova radna mesta, zaposlenje, plata, to je ono što može da obezbedi budućnost i roditeljima i deci.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Saša Radulović po običaju ne govori istinu. Voleo bih, pošto vidim da je postao u međuvremenu i stručnjak za ustavno pravo, sem toga što je stručnjak za stečajeve, da nam pročita gde to u Ustavu piše da predsednik Republike ne može da bude predsednik političke stranke?

Gospoda iz opozicije nisu dobro, odnosno bolje rečeno zlonamerno su protumačili izlaganje gospođe Maje Gojković, koja je govorila u svojstvu narodnog poslanika SNS. Gospođa Gojković je rekla da Ustav ne zabranjuje ništa što se tiče obrazovanja, odnosno da Ustav ne poznaje u sferi obrazovnog sistema. Rekla je da je ideja o uvođenju obaveznog srednješkolskog obrazovanja u suštini dobra ideja i da o tome treba razgovarati. Dakle, nije dočekala na nož, kao što vi želite da predstavite amandman koji je podnela koleginica iz opozicije, ali, morate priznati neozbiljno je, ni jedna država to ne radi, amandmanom uvoditi obavezno srednješkolsko obrazovanje.

To je tema za jednu ozbiljnu društvenu diskusiju i društvenu raspravu u kojoj treba da se uključi i Narodna skupština i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, univerziteti, građani i sve druge relevantne institucije. Ali, problem je u nečem drugom. Vi ste podneli taj amandman ne iz želje da se zaista uvede obavezno srednješkolsko obrazovanje, nego iz dnevno političkih razloga, da biste mogli da napadate ministra kako ne radi ništa i da biste mogli da napadate SNS.

Naslušao sam se zajedno sa mojim kolegama i u načelnoj raspravi genijalnih ideja onih koji su do 2012. godine vodili Republiku Srbiju. Zoran Živković je pričao o tome kako je skandalozno da udžbenici u Srbiji koštaju toliko i toliko. Ja ga sada pitam – zašto u njegovo vreme on nije delio besplatne udžbenike? On je delio firme.

Slušao sam o tome kako je skandalozno što đaci moraju da nose udžbenike kući, umesto da ih ostavljaju u školi. Što ih nisu ostavljali u školi u vaše vreme? Na kraju krajeva, evo danas više od sat vremena pričate o obaveznom srednješkolskom obrazovanju, pa ko vas je sprečavao da za 12 godina vaše vladavine uvedete obavezno srednješkolsko obrazovanje u Republici Srbiji.

Vidim da se sada ograđujete od Ustava Republike Srbije, odnosno, nekada se ograđujete, nekada se na njega pozivate, kako vam kad odgovara. Demokratska stranka je, sećam se tog vremena vrlo dobro, i te kako učestvovala 2006. godine u izradi ovog Ustava, u izradi važećeg Ustava. Ko vas je sprečavao za sve vreme dok ste vršili vlast u ovoj zemlji da sprovedete sve te vaše genijalne ideje, da đacima besplatno delite udžbenike, da ne moraju kući da pišu domaći kao što sam čuo da ste rekli da je to u Finskoj, da ostavljaju udžbenike u školi umesto da ih nose kući itd, ko vas je sprečavao da te ideje sprovedete u praksi? Ko vas je sprečavao da uvedete obavezno srednješkolsko obrazovanje?

Ne počinju problemi u prosveti i ne počinju sva pitanja u prosveti sa dolaskom na funkciju ministra prosvete, gospodina Šarčevića. Čovek je došao u prosvetni sistem da ga uredi, da ga sredi i u velikoj meri je u tome uspeo. Ovi zakoni koji su na dnevnom redu ovih dana su korak napred u uređivanju našeg obrazovnog sistema i osnovnog i srednjeg i visokog.

Što se tiče SNS, vi ćete gospodine ministre u tome imati našu punu podršku, ali ovde je problem u nečem drugom. Ovde se licemerno nastupa. Ovde se za sve probleme koje imamo objektivno u školstvu, i osnovnom i srednjem i visokom, pokušava svaliti krivica na vas. Sada je Mladen Šarčević kriv što đaci moraju da nose udžbenike kući, a ne ostavljaju ih u školi. Sada je Mladen Šarčević kriv što nije kao u Finskoj da se domaći radi u školi, a da đak kada dođe kući nema praktično nikakvih školskih obaveza.

Mi smo nasledili jedan obrazovni sistem, to moram da vas podsetim, mi smo nasledili jedan obrazovni sistem koji je, u suštini, nastao neposredno posle Drugog svetskog rata, bolje rečeno bivša Jugoslavija ga je preuzela od Sovjetskog Saveza, a to znači jedno široko obrazovanje, memorisanje velikog broja činjenica, veliki broj knjiga. Da li je to obrazovanje bilo u potpunosti loše? Lično mislim da nije. Da li ga treba usavršiti? Sigurno da treba, ali to ne može da se uradi preko kolena. Do juče srednjoškolsko obrazovanje nije bilo obavezno, sad ćemo mi podneti amandman, usvojite naš amandman i onda ćemo uvesti obavezno srednjoškolsko obrazovanje. Nije to tako naivno. To je pitanje koje zahteva ozbiljnu društvenu raspravu i to je Maja Gojković upravo i rekla, nije ona rekla da amandman nije dobar i da nije dobra ideja o uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja, nego da je to tema o kojoj treba da se razgovara.

U čemu je vaš problem? Vaš problem je u tome što vi ne želite da razgovarate, vi odbijate dijalog. Vi odbijate dijalog o bilo čemu i podnosite amandmane isključivo iz dnevno-političkih razloga, da biste se vi predstavili kao zaštitnici dece, odnosno zaštitnici roditelja.

Kada sam ja išao u osnovnu školu, u vreme socijalističke Jugoslavije, moji roditelji su meni plaćali udžbenike, nije mi država davala besplatno, a pogotovo ne u današnje vreme. Vi, konačno, iz opozicije, morate da se opredelite kakva je vaša ideološka orijentacija, jeste li vi liberali, jeste li marksisti, jeste li za kapitalizam, jeste li za socijalizam, za šta ste vi?

Dakle, vaša orijentacija je mutna. Vaša orijentacija je nejasna. Ja razumem gospodina Mićunovića, on se uvek uzvrpolji kada se o tome govori. On je 1968. godine Beogradski univerzitet hteo da nazove „Crveni univerzitet Karl Marks“. Dobro, takvo je bilo vreme, bilo je popularno, studentski pokreti u Francuskoj, Nemačkoj, prelilo se malo i kod nas. Ali, sada odjedanput mi treba da kao đaci u školi slušamo o tome kakve su ideje gospodina Mićunovića i DS-a o tome kako treba urediti osnovnu školu, srednju školu i fakultete. Ko vas je sprečavao gospodo da vi sve to uradite za 12 godina vaše vlasti? Nije vas sprečavao niko, nego vas nije bilo briga za to. Vi ste se bavili nečim drugim, nameštanjem tendera, bogaćenjem na ličnoj osnovi, kupovinom stanova, pretvaranjem pašnjaka u gradilišta. To ste radili. Šta je vas bilo briga za osnovnu, srednju školu i za fakultete.

Vodite hajku ovih dana protiv predsednika Odbora za obrazovanje. U vaše vreme su nastali privatni fakulteti. Koji privatni fakultet je osnovala SNS? Vi ste očevi privatnih fakulteta i da me neko pogrešno ne razume, nemam ja ništa protiv privatnih fakulteta, ima dobrih državnih fakulteta, ima loših državnih fakulteta, ima dobrih privatnih fakulteta, ima loših privatnih, ništa nije crno-belo. Ali, prosto mi je licemerno kada slušam – evo, vi iz SNS, vi neki falsifikovani doktorati, diplome sa privatnih fakulteta itd. Bivši predsednik Republike Boris Tadić je držao predavanje, hvalio se na jednom od tih privatnih fakulteta koji je u međuvremenu promenio ime. U vaše vreme super je kada postoje privatni fakulteti, kada privatni fakulteti postoje u vreme vladavine SNS, onda to ne valja. Vi i kada ste na vlasti onda ste kapitalisti, onda ste za zapadne vrednosti, kada ste u opoziciji onda ste marksisti. Ukinite sve privatno, sve mora da bude državno, sve mora da bude besplatno, itd.

Nemam ništa protiv da sve bude besplatno, ali onda biste gospodo iz opozicije, onda ste morali da ostavite budžet u mnogo boljem stanju nego što ste ga ostavili 2012. godine, a ne ispraznili ste sve živo, da ne kažem da ste opljačkali i onda ste se setili – e, sada da bude besplatno. Kamo sreće da smo u budžetu imali onakvu situaciju kakvu imamo danas, da smo imali 2012. godine. Onda bi bilo moguće ovo što vi govorite, a ne ispraznili ste budžet tako da ne mogu da se isplaćuju ni plate, ni penzije, a onda ovamo posle pet godina kažete – e, dajte nam besplatno udžbenike. Ni u vreme gospodina Mićunovića nisu bili besplatni udžbenici.

Još jednu stvar da naglasim. Nije tačno da se osnovno obrazovanje u Srbiji plaća. Ne plaća se, dakle besplatno je. Obmanjujete građane već danima kako su navodno SNS i Aleksandar Vučić uveli plaćanje osnovne škole. Niko ništa ne plaća. Plaćaju se udžbenici i to na rate, i to na više rata, plaćam ih i ja za svoju decu, kao i vi za svoju, ali to nije nešto što je uveo Mladen Šarčević, Aleksandar Vučić, Maja Gojković ili bilo ko od nas. Uvek je tako bilo. Možemo da govorimo o tome da li cenu udžbenika možemo da smanjimo, da li možemo da popravimo stanje u školama, možemo, ali za to je potreban novac. Novca može da bude jedino ako budemo vodili pametno ekonomsku politiku. Ako budemo vodili ekonomsku politiku, politiku kakvu ste vi vodili, neće biti ni školstva u Srbiji ni besplatnog, ni sa plaćanjem, ni ovakvo, ni onakvo. To je ono što građani Srbije treba da znaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja upućujem gospodina Mićunovića na knjigu Branka Petranovića „Istorija Jugoslavije“ u tri toma. U jednoj od tih knjiga, u trećoj knjizi, ako se ne varam, nalazi se fotografija gospodina Mićunovića sa grupom tadašnjih studentskih revolucionara iz 1968. godine, a ispod toga piše komentar fotografije – crveni univerzitet „Karl Marks“. Dakle, to je istorijska činjenica. Ali, ja vam ne zameram zbog toga, samo vam kažem da se vi na jedan način ponašate kad ste na vlasti, a na drugi način kada ste u opoziciji.

Što se tiče gospodina koga ste maločas spominjali, vi ste njegovi stari politički prijatelj, još sa onog otvorenog univerziteta koga je držao Milovan Đilas u Beogradu početkom 80-tih godina. Pisali ste mu recenzije nekih knjiga, zastupali ste ga, odnosno njegove političke stavove u javnosti, tako da me to mnogo ne uzbuđuje. Jedino što mi nije jasno, vidim da je gospodin Mićunović izašao, rekao je da ja ne znam, a da on zna, da su udžbenici navodno u vreme kada je DS vršila vlast bili besplatni, ako sam ga dobro razumeo. Samo da mi kaže kada su to udžbenici bili besplatni, kada je to roditelj mogao da dođe u neku knjižaru i da kaže – dobar dan, moje dete u treći razred osnovne škole, dajte mi besplatno komplet udžbenika za treći razred osnovne škole. Ako mi kažete koje godine je to bilo, za vreme kog ministra, ja ću vam se izviniti i reći ću da ste vi potpuno u pravu, ali mi dajte tačne podatke o tome koje godine su udžbenici u Republici Srbiji bili potpuno besplatni, a knjižare bile u obavezi da roditeljima, odnosno deci besplatno dele komplete udžbenika.