Hvala.
Uglješa Mrdić, replika.

Zahvaljujem predsednice.

Prethodni govornik ili pojava je rekao za mene – ne pipaj ništa, pokvarićeš. Želim da objasnim građanima Srbije kako je nastao taj izraz i kako je to dotični stavio u svoj govor.

11/2 MT/MO

On je govor pisao kod svog brata u kafiću na Vračaru, na Cvetnom trgu i da li je on bio u alkoholisanom stanju ili ne, brat mu je rekao – ne pipaj ništa, pokvarićeš u kafiću i on je to stavio u govor i da to stavi na moj račun.

Inače, u istom kafiću na Vračaru, na Cvetnom trgu su smislili napad na mene dok sam bio u šatoru, sećamo se kada se zaletela ovde jedna poslanička grupa, kada su mi psovali majku, vređali i mene i ratne veterane, a onda su najavljivali da će Srbija dobiti sankcije zbog pravosudnih zakona. Onda su najavljivali da će Venecijanska komisija poništiti pravosudne zakone i sada Venecijanska komisija podržala tekstove pravosudnih zakona, Srbija dobila podršku i sami ste priznali da smo usaglasili te zakone, sami ste priznali da sada idemo sa izmenama i dopunama i dobićemo onakve zakone kakvi su dobri za efikasno pravosuđe.

Ne vredi predsedavajuća, opet ponavljam, boli ih što je Srbiji učinjeno dobro. Kada god se Srbiji nešto učini dobro, to njih boli i to je jače od njih, ne vredi. Ne vole Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Emeši Uri.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas želim da govorim o temi koja treba da prevazilazi dnevnu politiku, ideologiju i čak bi trebalo i neke stranačke razlike da podmiri, a to je tema koja se tiče života, nade i solidarnosti, ali i poverenja među ljudima. To je tema o transplantaciji.

Savremena medicina danas može više da uradi nego ranije. Kada smo mislili da je nezamislivo da neko ko boluje od teške bolesti, kada mu otkazuju određeni organi, može da nastavi život zahvaljujući tehnologijama kojima se može presaditi organ. Za mnoge pacijente transplantacija je jedina šansa za život, međutim uspeh transplantacionog sistema i programa ne zavisi samo od znanja lekara, kvaliteta bolnice ili razvoja medicine, on zavisi prvenstveno od poverenja građana, dobre organizacije sistema i jasnog zakonskog okvira.

U Srbiji se godinama suočavamo sa manjkom transplantacije, nedovoljnim brojem donora i na listama čekanja zbog toga se nalazi veliki broj pacijenata kojima je potreban bubreg, jetra, srca ili drugi organi, a iza svake brojke nalazi se čovek, nalazi se porodica, nečiji roditelj, dete, supružnik ili prijatelj. Zbog toga smatram da je veoma važno što se pred nama nalaze izmene i dopune Zakona o transplantaciji organa i tkiva koji uređuje ovaj sistem.

Posebnu pažnju javnosti privuklo je pitanje saglasnosti za doniranje organa. U prethodnim godinama su se vodile polemike oko toga da li Srbija treba da ima „opt-in“ ili „opt-out“ sistem. Odnosno, kod „opt-in“ sistema građanin mora za života aktivno da izjavi da želi da bude donor, a u „opt-out“ sistemima smatra se da je svako praktično pretpostavljeni, da ima pretpostavljenu saglasnost za doniranje.

Često se stvara utisak da je upravo izbor između ova dva sistema ključan za uspeh transplantacije, odnosno broja transplantiranih u jednoj državi, međutim mnogo je važnija odlična organizacija sistema, zatim postojanje transplantacionih koordinatora u bolnicama i, ono što je po meni najbitnije, kontinuirana edukacija i zdravstvenih radnika, ali i građana o tome koliko je to bitno uopšte za zdravlje ljudi, odnosno da se izgradi međusobno poverenje građana.

Ni jedan zakon sam po sebi ne može povećati broj transplantacija ukoliko ne postoji dobro organizovan sistem. Međutim, ono što je još bitnije je da mora postojati ravnoteža između prava građana da slobodno odlučuju o svom telu, što je apsolutno najbitniji deo priče, a isto tako da se unapredi transplantacioni program.

11/3 MT/MO

Posebno značajnim smatram da se uspostavlja sistem registra građana koji žele da daju, odnosno da budu donori organa i registar građana koji izričito žele da odbiju, odnosno ne žele da budu donori. Na taj način svaki građanin dobija mogućnost da jasno i nedvosmisleno izrazi svoju volju koja treba da se poštuje.

Isto tako, postoje opisane procedure oko naknadnog dobijanja saglasnosti ako ona ne postoji za života od strane porodice, od strane staratelja i uz uključenje, u nekim slučajevima, i etičke komisije, koja je vrlo bitna da bi se procenila etičnost tog postupka.

Ono što je bitno da se time povećava pravna sigurnost, smanjuju se nedoumice i olakšava se rad zdravstvenim radnicima i ustanovama u najtežim trenucima kada se mora delovati u trci sa vremenom.

Važno je naglasiti da je dopuna zakonskog rešenja usledila nakon odluke Ustavnog suda koji je pokazao potrebu preciznijeg definisanja pojedinih odredaba zakona. Novi tekst nastoji da jasnije definiše prava građana, postupke evidentiranja volje i uloge porodice. Ali, to je tek prvi korak.

12/1 MZ/LjL 11.50 – 12.00

Ono što je bitno – šta ćemo učiniti nakon usvajanja zakona, naročito na edukaciji građana? Jer, vrlo je bitna profesionalna javnost, zdravstvena, kao i pravosudna, da se proceni da li je zakon dobar, kako treba da se organizuje sistem, itd. Međutim, ono što je mnogo bitnije, treba da se radi sa građanima, da oni steknu praktično i saznanja, da budu sigurni, da svoje nedoumice raščiste, da bi taj sistem funkcionisao.

Sa jedne strane nalaze se ljudi koji čekaju transplantaciju, ne mali broj, ili imaju člana porodice kome ona može spasiti život, a sa druge strane nalaze se građani koji imaju pitanja, nedoumice, strahove, kojima treba jasna i pouzdana informacija.

Zato smatram da je dobro što ovaj model omogućava i jednom i drugom delu građana da za života samostalno odluče o tome i jasno izraze svoju želju da li žele da budu donor ili ne žele. Obe odluke zaslužuju jednako poštovanje.

Suština ovog zakona nije u tome da nekog u nešto ubedimo. Ako radimo sa građanima, ako ih edukujemo, verovatno će neki i sami doći do zaključka da je vrlo poželjno da se za života odluče da li će biti donori ili ne, ali treba svakom pojedincu omogućiti pravo izbora i sigurnost da će njegova odluka biti poštovana. Možda je to najvažnija poruka koju treba da pošaljemo građanima nakon usvajanja ovih dopuna zakona.

Opet naglašavam, ne treba da zaboravimo da produženjem životnog veka, napretku transplantacione tehnologije svako od nas može jednog dana da bude donor a drugog dana može da bude u situaciji da mu je potreban organ. Granica između te dve situacije često je mnogo tanja nego što svi mislimo i zato je važno da gradimo sistem zasnovan na poverenju, na transparentnosti, etičnosti i poštovanju ljudskog dostojanstva.

Kao lekar sa iskustvom, znam koliko je važno da porodice u najtežim trenucima dobiju jasne informacije i podršku i poštovanje, jer to nije samo medicinski postupak, to je dubok ljudski čin. U tom trenutku jedna porodica, uprkos sopstvenom gubitku, može da omogući drugoj porodici novu nadu i spasiti više života. Zato transplantaciju ne smemo posmatrati samo kao administrativnu proceduru i zakonske odredbe, moramo je posmatrati kao pitanje humanosti, pitanje solidarnosti, odgovornosti prema zajednici.

Ministarstvo treba da jača mrežu bolničkih transplantacionih sistema, koordinatore da edukuje, da unapređuje organizaciju po uzoru na evropske standarde i saradnju sa međunarodnim transplantacionim mrežama, uz obučavanje stručnih timova.

Potrebno je, ponovo naglašavam, kampanja informisanja građana, koja će objasniti šta znači donorstvo organa, kako funkcioniše sistem i na koji način građani mogu izraziti tu svoju želju. Samo kroz informisanost, transparentnost i poštovanje autonomije svakog pojedinca možemo dodatno ojačati poverenje građana.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove dopune zakona, jer smo uvereni da samo kombinacijom kvalitetnog zakona, dobre organizacije zdravstvenog sistema i kontinuirane edukacije možemo postići ono što svi želimo, više transplantacija, kraće liste čekanja, više spašenih života, ali i pravnu sigurnost svakog pojedinca u smislu ispoštovanja sopstvene volje. Na kraju, to nije samo pitanje medicine i zakona, to je pitanje života.

Hvala vam i želim svima dobro zdravlje.

Hvala vama.
Sledeći na listi je narodni poslanik Miloš Parandilović. Izvolite.
12/2 MZ/LjL

Pomaže bog, napredni hroničari srpske nesreće.

Jednog dana, koji nije tako daleko, kad istoričari neki budu pisali o periodu vladavine SNS i ovoj petnaestogodišnjoj torturi sopstvenog naroda, vi svi skupa koji danas ovde sedite bićete svedoci srpske tragedije i srpske nesreće.

Srbija nikada nije propala u svojoj istoriji tako rapidno, tako brzo i tako nezaustavljivo kao za vreme vladavine Aleksandra Vučića, kriminalaca i batinaša koje je okupio oko sebe i ove skupine robova i takojevića koji ga danas predstavljaju u parlamentu i Vladi Srbije.

U prilog tome govori i činjenica dobro poznata iz sela kod Kruševca, Konjuha, gde Rade Spasojević, na čijem je imanju nađeno više od pet tona marihuane, direktno optuži ministra koji se, evo, priključio ovde, Bratislava Gašića i kaže – pitajte Batu otkud to tu, ja to ne znam, to je državni projekat. Bata sedi i kezi se i od tada do dana današnjeg nije dao odgovore otkud to tamo. Da ne pričamo o proizvodnji marihuane u Jovanjici, iza čega takođe nedvosmisleno stoji država.

Kao vrhunac vašeg ludila, vi na samit evropskih lidera u Tivat šaljete 100 kriminalaca i batinaša i onda vam ih Crnogorci uhapse i vrate odozdo, kažu – nije ovo "ćacilend". Eto šta smo mi dočekali kao država pod vlašću Aleksandra Vučića, dok se paralelno s tim sprovodi epska i nezapamćena pljačka građana Srbije, gde naprednjaci grade projekte u koje mogu da se ugrade a koji im ni za šta, pod milim bogom, ne služe građanima Srbije.

Ne znam da li znate, ali "Santijago Bernabeu" stadion 365 dana u godini ima manifestacije. Ako jedan dan nije pokriven sa prihodima, oni smatraju da je ta godina neuspešna za "Santjago Bernabeu" ili za "Kamp nou". Vi pravite stadion u koji ste potrošili, da ne upotrebim neku težu reč, milijarde evra u Surčinu, a nemate ni plan ni program, igraće se jedna do dve utakmice godišnje a reprezentacija, na čelo fudbalskog saveza postavili ste svog "ćacija", verovatno evropsko i svetsko prvenstvo neće videti dok smo svi mi ovde živi.

Tako izgleda politika SNS i tako izgledaju kadrovi SNS. Mi smo čak i po sportskim uspesima, gde je nekad neki talenat i mogao da se provuče, počeli da budemo brisani sa sportske scene. Uskoro će biti retkost i raritet kad se srpska reprezentacija u bilo kom sportu pojavi na velikom takmičenju. Zašto? Zato što Olimpijski komitet vodi onaj mediokritet Dejan Tomašević, zato što na čelu Fudbalskog saveza sedi penzioner i svuda sede podobni članovi SNS sa ciljem da devastiraju i unište. Ako ne mogu da naplate prodaju nekog igrača, oni su tu da to devastiraju i unište. Alal vam vera. Alal vam vera kako ste temeljno razbucali sopstvenu državu.

Da ne kažemo da će ti hroničari jednog dana istraživati kako neko ko je bio načelnik Beogradske policije i savetnik predsednika države, mislim na Veska Milića, kako je mogao da prisustvuje i zataškuje ubistva na Senjaku, ubistvo bilo koga.

I onda se javi genije od predsednika, poznatiji kao Aleksandar Vučić, koji nikad ni sa kim, sem sa Jelenom Karleušom, nije seo u duel da pokaže tu svoju superiornost, objašnjava kako država Srbija i ova Skupština mučenika SNS-a mora da donese zakon da policija ne sme da sarađuje s mafijom. Bog te mazo. Vama treba zakon koji će da razdvoji mafiju i policiju. Ako tog zakona nema, onda frajcaraj ovako. Alal vam vera.

Temeljno ste za ovih 15 godina svoje vladavine razbucali Srbiju i da će joj vek, po mojoj slobodnoj proceni, trebati da se oporavi od vas, zlotvora Vojislava Šešelja, koji su proizvedeni u nekom mračnom tunelu Udbe i postavljeni ovde da razbucaju Srbiju.

12/3 MZ/LjL

I dok se dosijei u ovoj zemlji ne otvore, dok mi ne vidimo ko nas proganja i ko nam je radio o glavi, mi ćemo se vrteti u začaranom matriksu nesreće i ništa nas spasiti neće od nekih novih ludaka kao što ste vi koji upravljaju Srbijom.

Zato vas čeka, gospodo, na prvim sledećim izborima razvlašćivanje i sudar sa realnošću. Mnoge tendere ste namestili, mnoge budžete ste opljačkali od državnog do lokalnog, mnoge račune ste uvećali sto puta da biste se vi obogatili, ali gospodo naprednjaci, jedan je završni račun, svi ćete polagati račune u Srbiji. Hvala.

Aleksandar Mirković, izvolite.

13/1 JJ/JG 12.00 – 12.10

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.

Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice, dakle nedostatak pažnje, ljubavi i poštovanja koje se ispuste u najranijem detinjstvu ne mogu se nadoknaditi kasnije tokom života i onda te frustracije se gomilaju i ispoljavaju se na ovakav način.

Ono što smo bili u prilici da čujemo nije ništa novo u odnosu na prethodni period i sve gadosti, budalaštine i laži koje se ovde ponavljaju postale su više dosadne, čak i onima koji sede oko njega. Ali, dobro, očigledno je potrebno da u ovom plenumu, sedi neko, ko može nekog zabaviti, ali to nije dobro za Srbiju, ali o tome neka sude građani na izborima.

Ono što je jako važno istaći, da u periodu vlasti SNS prethodni govornik je pola tog perioda bio zajedno sa nama na vlasti. Pa, mi se sada postavlja pitanje jedno ovde pred svima vama – da li on to sebe kritikuje, pljuje i napada, optužuje, za ne znam, ti ni ja šta?

Drugu jako važnu stvar ovde istaći je da je pominjao i „Jovanjicu“ koja je dokazana da je laž, ali to njemu ne smeta da na tome gradi kampanju i prikupi neki jeftini politički poen. O vređaju Dragana Džajića i Dejana Tomaševića i njihovih rezultata koje su postigli i šta predstavljaju u svetu sporta, izlišno je i govoriti.

Ali, poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici i poštovana predsednice, izvinite ako oduzmem koji sekund više. Podaci koje ću sada izneti su mnogo važni za sve građane Srbije, da vide ko im drži moralne lekcije, ko im drži predavanja ovde i kako se ponaša neko iz ugla opozicije, pa zamislite šta bi radio kada bi bio u prilici da dođe na vlast.

Naime, prethodni govornik je za jučerašnje zasedanje tražio da mu se isplate putni troškovi, što ništa nije sporno samo po sebi, kaže – da je zakasnio da se upiše u spisak, onaj u centralnom holu. Šta je problematično poštovani građani Srbije? Što je karticu u ovu jedinicu ubacio u 15.05 i 25 sekundi, a karticu izvukao u 15.06 i 46 sekundi, za jedan minut i 21 sekundu ovaj čovek uzima 15.000 dinara, 15.000 dinara vaših para poštovani građani Srbije, za jedan minut i 21 sekundu. Pa, ovo se nije dešavalo ni kod onog bivšeg gradonačelnika, koji se obogatio preprodavanjem sekundi. Minut i 21 sekunda, 15.000 dinara i to da vam vodi Srbiju, to da vam drži moralne lekcije, to da vam drži predavanja, to da vam priča o trošenju sredstava građana Srbije.

Poštovani građana Srbije, ako želite ovakvu politiku, ako želite ovakve ljude na čelu Srbije, vi birajte, ali budite uvereni da ovakvo pilićarenje, ovakve secikese nikada u Srbiji neće pobediti, jer Srbija želi odgovornu politiku, želi brigu o ljudima, želi politiku predsednika Aleksandra Vučića, a ne šibicare koji hoće da zarade za minut i 21 sekundu - 15.000 dinara. Sram vas bilo, a ovo vam građani Srbije neće nikada zaboraviti. Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Lepomir Ivković.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, ukazujem na povredu Poslovnika, član 109. - izricanje opomene zbog upotrebljavanja uvredljivih izraza govorniku.

Prethodni govornik je nastavio sa vređanjem i predsednika Vučića i narodnih poslanika koje bira dvotrećinska Srbija, Srbija koja pobeđuje. I šta reći o takvom narodnom poslaniku? Šta reći o njegovom vaspitanju? I šta reći o njegovom

13/2 JJ/JG

moralu, ako je poznato da se prethodni govornik stidi, čak i svog dede, samo zato što deda podržava predsednika Vučića i politiku SNS.

I tek mi je sada jasno, zašto je moj uvaženi profesor srpskog jezika u gimnaziji Branko Lazić, sa ove govornice, u ovom domu, u ovoj sali, pokušao u gluvo doba noći da ispriča tužnu priču o dedi i unuku, ali nažalost nije uspeo. A mi sada zahvaljujući prethodnom govorniku imamo još tužniju priču o dedi i unuku.

Poštovana predsednice, da napravim jedno poređenje, kada je pozvao vojvoda Živojin Mišić 1. decembra, tada đenerala vojvodu Putnika i rekao mu – gospodine vojvodo, ja više nemam nameru da se branim nego da napadam, a završio svoj raport rečenicom – našem strpljenju valjda mora doći kraj.

Verujem, poštovana predsednice, da će i vašem strpljenju uskoro doći kraj i da ćete zbog ovakvih uvredljivih izraza uskoro početi da delite opomene. Živela Srbija! Srbija pobeđuje.