Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne, u redu.
Idemo dalje, reč ima narodni poslanik Branko Miljuš.

U Srbiji porodice skupljaju novac kako bi u Turskoj obezbedili transplantaciju organa za svoje bližnje, u Srbiji su inovativne terapije koje usporavaju propadanje organa, na primer bubrega, teško dostupne i skupe, u Srbiji donor može biti tetka, ali ne brat ili sestra od tetke, ne prijatelj, kum ili neko drugo blisko lice. Organ može da da samo uzak krug srodnika čime se broja potencijalnih donora sužava dok se svuda u svetu sve čini da se on proširi. Ovako je to pripisao zakon koji je restriktivniji od evropskih zakona i zakona koji je bio na snazi 2018. godine. U Srbiji nema altruističnih donacija koje su nekada jedina nada za pacijente. U 2024. godini imali smo 20 donora, dok su zemlje koje imaju duplo manji broj stanovnika, imale 100 donora. U Srbiji postoji 38 donor bolnica, ali donor daje manje od 10 bolnica, većina tih bolnica nije kadrovski ili tehnički opremljena, da utvrdi moždanu smrt, pa se propušta prilika da se spasi život. Srbiji nedostaju perfuzeri, to su mašine koje omogućavaju da organi duže i kvalitetnije ostanu održivi i da presađeni organ traje duže kod primaoca. Kod nas se organi i dalje drže na ledu.

15/1 JD/MP 12.20 -12.30

U Srbiji za osam godina nije urađena niti jedan ukrštena transplantacija bubrega sa pacijentima koji imaju živog donora, ali nisu kompatibilni. Navodno nemamo dovoljan broj parova, a u praksi pacijenti nisu informisani da postoji ta mogućnost.

Ovako svoje brige i strahove opisuju pacijenti, članovi udruženja „Donorstvo je herojstvo“ i ja danas govorim u njihovo ime.

Ovo je njihova realnost sa kojom se bore da bi živeli. Ti ljudi nisu broj, iako su za nas često nevidljivi. Potrebna im je podrška u njihovoj borbi za život. Jasno je da ne ulažemo dovoljno i da ne koristimo ni postojeće kapacitete. Zbog toga ljudi umiru.

Zakon koji je pred nama ne rešava niti jedan od problema koje sam ovde spomenuo. Moje kolege i ja smo uložili amandmane u dogovoru sa udruženjima i pacijentima, ali to nije dovoljno, posebno ako znamo da vreme za pacijente koji čekaju organe teče brže nego za nas.

Ministar Lončar je juče tražio od nas poslanika da ne mešamo politiku i ovaj zakon. Od njega tražim da zaboravi politiku, da se seti Hipokratove zakletve i da u skladu sa njom hitno organizuje sastanak sa udruženjima pacijenata i odgovori na njihove zahteve. Lično on. Te zahteve ću podliti svim kolegama poslanicima.

Tražim još jednu stvar od ministra, tražim od njega da pazi šta govori, jer kada meša institut pretpostavljene saglasnosti i Etički odbor, to urušava i onako krhko poverenje u sistem donorstva. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Izvolite, ministre.

Uvažena predsednice Vlade, narodni poslanici, gospodine poslaniče meni je žao što vi bar jednom niste pročitali ovaj Predlog zakona. Trebali ste bar jednom da pročitate. Pročitajte ga, pa čujte šta ste rekli. To je pod broj jedan. Ali to je vaša stvar, vaša volja i možete tako da radite.
Juče sam zamolio da ne prebacujemo na teren politike, jer je ozbiljna, jer je životna stvar, nije politička. Jeste Skupština da, ali mislim da treba praviti razliku. Ako vi mislite da ne treba i to se slažem, ali kažete. Vi kažete - mislim ovo. Vi mislite tako i to je sasvim u redu. To treba da čuju svi građani koji su zainteresovani za ovo i da procene.
Vidim vaše zalaganje, ali mene samo interesuje koliko od vas ovde, sada kada ste sve to rekli ima donorsku karticu? Koliko od vas se izjasnilo da želi da bude donor? Evo pogledajte, ovde vi se zalažete …
(Petar Bošković: Pogledajte tamo. To je većina. Što gledate u nas?)
U redu, samo polako.

O čemu se radi? Šta je vaš problem ljudi? Šta je vaš problem?
(Aleksandar Jovanović: Nije u redu ovo što rade.)
Ma, pustite ministra da priča. Ako vi mislite da nešto nije u redu, vi posle reagujte. Svako ima svoje vreme. Ostavite ministra da priča.
Šta vam je? Hoćemo da zabranimo ministru da priča? Okej.
Sledeći ko vikne dobija opomenu. Meni je to u redu.
(Aleksandar Jovanović: Koliko Srpska napredna stranka ima kartica?)
U redu. Aleksandar Jovanović Ćuta, imate opomenu. Hoće još neko? Hoćete da nastavite?
Aleksandar Jovanović Ćuta, imate dve opomene.
15/2 JD/MP
Ajde sada da čujete ministra. Hvala vam.
(Aleksandar Jovanović: Ko ima dve opomene?)
Vi.
Izvolite, ministre.

Mislim da građani vide kako izgleda kada razgovaramo o ljudima kojima je ovo životno pitanje i koji čekaju da li će preživeti ili neće, da li će biti donora ili ne, i treba da vide.
Pod broj jedan, čuo sam vas. Pročitali ste zahteve jednog od udruženja. Sami ste naveli kako se zove udruženje i to je sasvim u redu.
Moji lični zahtevi bi bili i više od toga. Inicirali smo pretpostavljenu saglasnost i znate kako se završilo što imate u evropskim zemljama i svuda. Onda smo morali da krenemo od činjenice oko koje možemo da se složimo ili ne, šta god da uradimo imaćete jedan veći deo ljudi iz nekog razloga koji će biti protiv toga.
Znači, sada da smo rekli, ljudi svi smo donori ili šta god imali bi ovde ozbiljnih jedno 30% ljudi koji bi rekli da to ne može, ugrožena su ljudska prava, ugroženo je ovo, pogazili ste Ustav, pogazili ste zakone i sve.
Ne znam da li postoji neko kome je više stalo. Bavio sam se tim poslom, radio sam transplantacije. Viđam te ljude svaki dan koji čekaju, koji idu na dijalizu, kojima otkazuje jetra, koji su na pumpama, srce im radi sa pumpama čekajući donora.
Nemojte zameriti što malo više viđam te ljude nego vi. Znam kako im je, znam je njihovim porodicama. Sve bi uradio, jer po meni kada nas nema, kada nam otkaže mozak, ne vidim šta je to što će sprečiti da se nekome pomogne. Imajte na umu, možda se slažemo u ovom mišljenju ali ima jedan veliki broj ljudi koji se ne slaže sa nama i koji ne misli isto kao mi i koji su spremni da idu do ne znam kog suda, do ne znam čega da to spreče.
Onda, kada to pokušavaju da spreče, onda kažu – znate šta, to je izvor korupcije, tu će biti zloupotrebe, tu će se prodavati organi. Znate sve sami već kako to ide.
Šta god da uradite, ja vas zato molim, ljudi, dajte sve predloge. Nisam došao ovde da dobijem ni jedan predlog koji je moguć, koji može. Ja sam svim udruženjima rekao – ljudi, vi se dogovorite što je u skladu sa zakonom, vi se dogovorite i recite kako to treba da izgleda.
Da li stvarno mislite da može neko od nas da uzme to na sebe, pa da donosi te odluke i da gleda sve te ljude? Ljudi, da li je to realno. Hajde samo malo razmislite. Zašto nekom od nas nije stalo da se napravi najbolji zakon da to funkcioniše? Ljudi, džabe su nam zakoni.
Da vam kažem šta sam ja shvatio. Možemo da napravimo sve zakone. Da li ćemo mi da promenimo našu svest ili nećemo, da li će biti više donora ili neće, to je suština. Zakon neće promeniti ništa. Ne možemo nikoga na silu da nateramo. Morate to da razumete.
Pokušavamo sa crkvom. Pozvali smo se na pokojnog patrijarha Pavla koji je pričao o tome, koji je dao saglasnost za to. Mnogo je bitna podrška crkve. Imate u nekim zemljama u okruženju da imaju podršku crkve, da imaju neverovatne rezultate. Pa, budite realni i recite gde, kako imaju, ko kome pomaže. Crkva pomaže, imaju izvanredne rezultate, promoviše to.
Znate šta se desilo pre dva dana? Imali smo porodicu, potencijalni donor, razgovor sa porodicom. Kažu ljudi – sačekajte, hoćemo da pozovemo našeg sveštenika. Naravno, vaša volja, nas interesuje vaš odgovor, a ne sa kim ćete vi da se konsultujete.
15/3 JD/MP
Vratili su se. Rekli su – sveštenik je rekao samo možemo da damo bubrege, a ostalo ne. Da li ima logike? To je od pre dva dana slučaj.
A mogli smo i srce. Nekom ja mogu da spasem život. Srce, jetra i pluća smo počeli da radimo, rožnjače, sve. Ljudi, nije to kako izgleda, već će zakon tu stvar da promeni. Ne, ne može da je promeni.
16/1 TĐ/CG 12.30 – 12.40
To nije stvar koja će da se promeni tako što ćemo mi da se svađamo. Samo će ljudi da kažu – e to je neka tema o kojoj se svađaju, tu ima nešto loše, hajde da se sklonimo, sigurno oni nešto petljaju, oni su takvi, oni su ovakvi, jedni, drugi, treći, sve je to isto, njih interesuju samo njihove priče, ne razumeju oni kako je nama, to koriste da bi se oni tamo svađali i da bi bili… Ljudi, hajde da uradimo nešto ako nam je stalo do ovoga, hajde da uradimo tako što ćemo da pričamo sa ljudima, što ćemo da pokušamo i sa crkvom i sa sveštenicima i sa svima da pričamo, da dođemo do promene svesti o čemu se radi, da možemo da pomognemo. Od svađe, od rasprave nema ništa.
Još jednom kažem – otvoreni, garantujem za sve naše poslanike, uvek za najbolje rešenje, da ga usvojimo koje god da je, koje će da budu zadovoljavajuće, koje će da bude sa zakonom i sa Ustavom. Ponavljam vam, imajte na umu, dok ne promenimo svest neće pomoći ni jedan zakon. Nema teoretske šanse. Ne reguliše to zakon, to reguliše svest, da li hoćemo ili nećemo, da li smo sazreli ili nismo, da li mislimo jedno ili drugo. Imajte samo to na umu.

Hvala, ministre.
Gospodine Miljuš, nema osnova za repliku, ali pošto je važna tema daću vam svakako dva minuta ako želite još neko dodatno pojašnjenje, pošto je stvarno važno i vi ste se držali teme.
Izvolite.

Hvala.

Sigurno zakon neće rešiti sve i sigurno je potrebno da radimo na promeni svesti. Nisam siguran da ste u prilog tome radili kada ste pitali jedan deo sale ko ima donorsku karticu, a ko nema. Nisam siguran da spremate sve ono što može da se spremi i da bude gotovo kada napokon uspemo i u tome da obezbedimo veći broj donora, a mislim na kadrovsko i tehničko opremanje bolnica.

Nisam i niti ću praviti od ovoga političko pitanje. Vi ste to pokušali da uradite, a da ja ni na jedan jedini način nisam tako nastupao prema vama. Čak ste u onom standardnom maniru krenuli – ko je čitao zakon, ko nije čitao zakon, ali hajde to ću vam oprostiti ovaj put pošto ne znam zašto ste baš toliko nervozni.

I da zaključim, niste doprineli na bilo koji način poverenju u donatorski sistem kada objašnjavate stvari na način koje su problematične i mešate pojmove koji ljudima i onako do kraja nisu jasni, a tu mislim i na ulogu etičkog odbora i na sve ono što je vezano, a moglo bi da dovede do proširenja baze donora. Hvala.

Reč ima ministar Lončar.

Par činjenica samo.
U zdravstvenom sistemu Srbije u ovom momentu, znači svaka 24 časa svakoga dana, postoje spremni timovi, postoji spremna oprema i sve za transplantaciju, što se i desi kada god se pojavi donor. Znači, to je činjenica.
Ja vas molim da kažete gde to, gde se radi transplantacija, nešto nedostaje ili nešto nije urađeno zbog nedostatka opreme, kadra ili bilo čega. Ja vam pričam činjenice – bolnice koje su određene, koje treba da rade. Pa kako bi uradili dosada ovoliki broj transplantacija da nešto fali? Ili možete da uradite ili ne možete da uradite. Znači, tu ne postoji neka sredina. Mislim da su vas loše informisali. Nemojte se ljutiti, ali svaki dan sam u tim bolnicama, možda nešto malo bolje vidim i znam. Ne znam da li ste ušli.
Ja vam predlažem – dođite, ja ću da vas sprovedem lično kroz sve te bolnice za koje vi kažete da nemaju nešto, da im fali. Mislim da je to korektno i da je to dobro.
Vi se zalažete za jedno. Ja vam kažem da je to drugačije. Dođite, da prođemo, napravite spisak gde su vama rekli – fali to, fali to. Idemo, hajmo sada, napravite spisak, sada da
16/2 TĐ/CG
idemo u te bolnice. Nemamo nikakav problem jer to je nešto što je spremno i mora da bude spremno 24 časa jer može da nam se pojavi donor dok mi pričamo ovde. To tako funkcioniše ili ne može ni da funkcioniše.
Stvarno neću, iz razloga koje sam pričao, ulaziti sa vama u raspravu. Ja ću vam ostaviti na vašu savest. Uradite šta vi možete, šta je do vas, a ja ću ono što je do mene.
Što se tiče kartice, s vama sam pričao u tom momentu i zato sam vam rekao, to je jedini razlog. Mi pričamo svaki dan. I ovde, ako ste zaboravili, pre dve nedelje smo ovde u Skupštini organizovali Dan donora, ovde u Skupštini. I ovde u Skupštini su isti ovi ljudi potpisivali kartice. Toliko o tome. Ako ja lažem, evo tu su svi ljudi koji su prisustvovali tome. Ja vam samo pričam činjenice i smatram da ništa dobro neće biti da ja ulazim s vama u raspravu.
Uradite što je do vas, što možete, dajte dobre predloge. Mnogo toga može da se uradi, a da nismo ovde da pričamo sa ljudima. Svi su u nekim kampanjama, u nečemu. Eto neka bude i to jedna od tema, pa da kažemo svoje mišljenje, ali da čujete šta kažu i drugi ljudi. Jer imate i onih koji su apsolutno protiv. Razumete? Prema tome, morate da saslušate sve. Ne možemo da mislimo da smo samo mi u pravu. Mi moramo da napravimo taj balans.
Osnovna je stvar da postoji mnogo zabluda. To je ono što sam i patrijarhu i svima ponudio da, kada organizuju te teme, na sva pitanja na koja postoje nedoumice dođu stručni ljudi, lekari da im daju objašnjenje, da kažu kakve nedoumice imaju, šta ih muči, milion stvari ima. Oni misle da možete uzmete organ od nekoga i da vam nikakvi uslovi ne trebaju i vi to sada odvezete ne znam gde. Znači, činjenica je da imate samo par sati i u specijalnim uslovima taj organ da dovezete do pacijenta, do primaoca i da on bude adekvatan i da možete da uradite. Par sati. Ljudi pričaju – to uzmete, pa nosite, pa ne znam šta radite i slično, prodajete, kupujete, a ne znaju da minimum 30 ljudi učestvuje u jednoj transplantaciji, minimum u jednoj, recimo jetre, bubrega, pluća, srca. Je l' stvarno mislite da neko može da uzme organ… Ne, ne mislite vi, ali ozbiljan procenat koji misli da to može. Onda kada vide da se mi svađamo, oni kažu – ma da, 100%. Neka kombinacija, neka priča ko će da ima primat na tome. E tako misle o nama.
Još jednom ponavljam – neophodna nam je pomoć crkve. Iz primera se pokazalo da gde god se crkva uključila, da je bila aktivna rezultati su bili mnogo, mnogo bolji i rezultati u tim zemljama su sada odlični. To je cela suština. Nema razloga da se raspravljamo. Neću se više oko toga raspravljati. Kaže svako od nas šta ima, građani neka procene, borićemo se svako na svoj način. Mislim da je svima isti cilj.