I za sam kraj imamo gospođu Sanju Ćalović.
Niko se više ne javlja za reč? Ne.
Gospođo Ćalović, izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, često kažemo da bez pamćenja prošlosti...
Da li može samo malo pažnje?

Imajte malo strpljenja.
Izvolite.
6/2 MZ/JG

Hvala. Često kažemo da bez pamćenja prošlosti nema ni budućnosti jednog naroda. A mi kao narod i država imamo koga i čega da se sećamo i da pamtimo. Pre svega mislim na naše slavne pretke koji su Srbiju stvarali, ali i one koji su je svojim delima proslavili širom sveta.

U ovoj godini ima dosta jubileja. To je pre svega 850 godina od rođenja Svetog Save, zatim 680 godina od krunisanja kralja Dušana za cara, 170 godina od rođenja Nikole Tesle, a jedan od važnih prošlogodišnjih značajnih datuma bilo je 90 godina od smrti velikog srpskog naučnika Mihajla Pupina.

Našim slavnim precima odužujemo se pre svega negovanjem institucionalnog pamćenja i promovisanjem njihovih dela kojima su obogatili čitav svet. Jedan od načina pamćenja jeste i podizanje spomenika ovim velikanima.

Zato bih danas skrenula pažnju na činjenicu da tri naša najveća naučnika svih vremena, a to su Nikola Tesla, Milutin Milanković i Mihajlo Pupin zaslužuju da u glavnom gradu naše zemlji imaju dostojna obeležja. Jedan od njih, a to je Mihajlo Pupin, nažalost, a možemo reći i na našu sramotu, nema nijedan spomenik u Beogradu. Bilo je više aktivnosti na tu temu, a pre desetak godina je i formulisana ideja da se spomenik Mihajlu Pupinu Idvorskom podigne ispred tehničkih fakulteta upravo pored spomenika Nikoli Tesli ili s druge strane ulaza na tehničke fakultete. Ideju o gradnji spomenika Mihajlu Pupinu svojevremeno, 2015. godine, pokrenula je i Komisija za spomenike i nazive ulica grada Beograda, ali ona nije realizovana.

Zbog značaja imena i dela Mihajla Pupina za ceo srpski narod trebalo bi da se makar spomenikom odužimo i da se spomenik izgradimo do 2029. godine, kada će se obeležavati 175 godina od njegovog rođenja. Te bih u tom smislu postavila pitanje ministru kulture – da li postoji mogućnost da Ministarstvo kulture zajedno sa Upravom grada Beograda finansira i izgradi spomenik Mihajlu Pupinu koji bi bio postavljen ispred tehničkih fakulteta ili na lokaciji prekoputa Univerzitetske biblioteke? To je samo jedan od načina da se odužimo Mihajlu Pupinu, koji je bio ne samo veliki svetski naučnik i pronalazač, već i veliki patriota.

Ne zaboravimo da se upravo njegovom inicijativom, zahvaljujući prijateljstvu sa tadašnjim predsednikom SAD-a Vudrom Vilsonom, 28. juna 1918. godine, na četvorogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, na Beloj kući vijorila srpska zastava.

Drugo pitanje bih postavila Vladi Republike Srbije. Da li Vlada Republike Srbije može da razmotri inicijativu Odbora za dijasporu da se 2026. godina proglasi Teslinom godinom, kao i da pripremi rezoluciju o ustanovljavanju svetskog dana Nikole Tesle, koja bi bila hitno upućena Ujedinjenim nacijama, s predlogom da se 10. jul, dan rođenja Nikole Tesle, proglasi za svetski dan Nikole Tesle, i to upravo u ovoj godini, kada se obeležava 170 godina od njegovog rođenja? Na taj način bismo se i mi, kao Teslin narod, odužili našem velikanu koji je osvetlio čovečanstvo i sa svojih 800 patenata postao najveći svetski um koga poštuju i slave mnogi narodi širom sveta.

Inače, u ovoj godini Odbor za dijasporu, na inicijativu naše koleginice prof. dr Mirke Lukić Šarkanović, doneo je zaključak i uputio ga Vladi da se ova 2026. godina proglasi godinom Nikole Tesle i da država kroz različite aktivnosti u oblasti prosvete, nauke i kulture može obeležiti ovu važnu godinu koja se u slavu Nikole Tesle već obeležava i u SAD i u mnogim drugim državama koje slave delo Nikole Tesle.

Tako je npr. prošle godine u Ženevi, u sedištu UNESKO-a, na Konferenciji o održivom razvoju, čak 118 država učesnica usvojilo predlog da se Ujedinjenim nacijama uputi predlog o uspostavljanju svetskog dana Nikole Tesle.

6/3 MZ/JG

Mislim da je, pre svih drugih, naša obaveza, kao Teslinog naroda, da Tesli obezbedimo dostojno mesto i u našoj i u svetskoj istoriji. Hvala.

Hvala vam.
Sada reč ima Nikola Radosavljević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani građani Republike Srbije, dok Vlada Republike Srbije radi na novim investicijama, povećanju plata i penzija, podršci mladima pri kupovini prve nekretnice, realizaciji infrastrukturnih projekata koji menjaju lice Srbije, deo opozicije kao da svakog jutra ustaje sa jednom jedinom mantrom i sa jednim jedinim planom kako da zaustavi Srbiju. Nemaju program za ekonomiju, nemaju plan za veće plate, nemaju ideju kako da dovedu investitore, nemaju predlog kako da mladi ostanu u Srbiji, ali zato imaju plan za blokade, imaju plan za incidente, imaju plan za proizvodnju krize.

Zato moje pitanje Vladi Republike Srbije glasi – da li će Vlada nastaviti još snažnije da sprovodi politiku investicija, podrške mladima i povećanja životnog standarda, upravo kao odgovor na pokušaje dela opozicije da kroz blokade i političku destabilizaciju zaustavi razvoj Srbije?

7/1 VS/MJ 11.00- 11-10

I da li postoje dodatne mere za zaštitu ekonomije, investicionog ambijenta od onih koji već kada ne mogu da pobede pokušavaju da pobede tako što će da zaustave državu. Građani Srbije imaju pravu da znaju jednu stvar, kako to da oni koji danas govore o spašavanju Srbije nisu uspeli da je spasu dok su bili na vlasti? Kako to da nisu uspeli da izgrade autoputeve, pruge? Nisu otvarali fabrike, nisu povećavali plate i penzije, a danas im smeta sve ono što je dobro i sve ono što je urađeno.

Dozvolite mi jednu političku opasku izgleda da je jedini infrastrukturni projekat opozicije blokada raskrsnice. Jedina investicija je investiranje u haos, a jedina razvojna strategija da Srbiji bude lošije kako bi njima politički bilo bolje. Ali zato građani Republike Srbije vrlo dobro vide razliku između politike rada i politike nerada, između politike i rezultata i politike perfomans. Zato očekujem jasan odgovor Vlade kako će Srbija da nastavi da raste, da se razvija i da pobeđuje uprkos svima onima koji bi da vrate vreme stagnacije, neizvesnosti i propuštenih prilika.

Svedoci smo da se danas u vreme kada su najveće geopolitičke krize i kada ima puna energetskih izazova Srbija vodi jednom ozbiljnom i odgovornom državničko politikom, zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću. I dok su mnoge evropske zemlje pretrpele prethodnih godina i dočekale ozbiljnu krizu Srbija je dočekala spremnu, jer zahvaljujući odgovornoj politici uspela je da sačuva energetsku stabilnost, sigurnost snabdevanja građana i privrede, kao i da očuva cenu električne energije među najnižima u Evropi.

Zato upućujem poslaničko pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – koji su ključni rezultati razgovora tokom posete direktora energetske zajednice Srbi i kakve ocene je Srbija dobila za dosadašnje reforme, investicije u energetskom sektoru.

I na samom kraju želim da kažem jedini put koji opozicija danas sigurno može da otvori jeste put od konferencije za medije do blokada, a sve ostale puteve u Republici Srbiji otvorio je Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.