Hvala vam.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Dragi građani, evo nas posle šest meseci ponovo se bavimo šatorskim zakonima, samo što se sada bavimo saniranjem štete i otklanjanjem posledica koje ste napravili u međuvremenu. Vi iz SNS ste majstori da napravite problem tamo gde ga i nije bilo, a za tekstopisca, odnosno navodnog tekstopisca ovih zakona, Uglješu Mrdića, od sada pa na dalje trebalo bi da važi pravilo, ne pipaj ništa pokvarićeš.

Sada, šest meseci kasnije pokušavate da, tobože, vratite stvari na prethodni nivo, ali sami znate da je šteta po građane Srbije napravljena i nepopravljiva, kao što je i šteta po sudove i po tužilaštva učinjena. Da vam do građana nije stalo to nam je jasno. Nimalo se niste zabrinuli što u međuvremenu građani Srbije, odnosno Srbija nije povukla sredstva iz plana rasta, to je, zarad građana da kažem, milijarda i 500 miliona koji su mogli biti uloženi u domove zdravlja, u vrtiće, u renoviranje škola. A do ovoga nije došlo jer su se pre šest meseci gospoda sa druge strane uplašili da će Tužilaštvo za organizovani kriminal da radi svoj posao i da će svi iz vlasti odgovarati, krivično biti procesuirani i završiti u zatvoru, a ne samo da će Selaković završiti na optuženičkoj klupi zbog afere Generalštab, nego i drugi

10/2 AL /VZ

ministri protiv kojih se zbog raznih drugih afera mogu podneti krivične prijave. I tada ste u vašem rušilačkom maniru odmah odlučili da dodatno uništite već poniženo pravosuđe i tužilaštvo, i to je razlog zašto smo dobili šatorske zakone. Štetu ste napravili. Tužioci koji su radili na veoma bitnim slučajevima i na veoma bitnim optužnicama u međuvremenu su povučeni. Radilo se na primer i optužnici za korupciju koja je očigledno postojala prilikom renoviranja Železničke stanice u Novom Sadu. Ti tužioci su bili povučeni u svoja matična tužilaštva i samim tim te optužnice su mogle biti dovedene u pitanje.

Međutim, kada ste videli da se ne možete izvući, da se ne radi samo o tome da sredstva iz plana rasta neće biti uplaćena Srbiji, nego da postoji mogućnost da nam budu zaustavljena i druga sredstva iz instrumenta predpristupne pomoći, e tada ste odlučili – hajde da vidimo da li možemo, kako možemo da saniramo tu štetu, pa sada slušamo kako ono što ste menjali, što vam je pre šest meseci bilo sjajno i bajno, sada ipak nije bilo dobro rešenje.

No, hajde da pričamo o još jednom vašem tipičnom načinu rada, o tome da svaki infrastrukturni projekat radite bez tendera i da završimo sa pretplaćenim cenama radova i sa radovima koji godinama kasne. Radi se suštinski o izmenama i dopunama leks specijalisa Moravski koridor. I odmah da se razumemo, mi iz Zeleno-levog fronta nemamo ništa protiv toga da se izgrade deonice puteva Kraljevo – Novi Pazar i Raška – Jarinje, ali jesmo protiv vašeg korumpiranog načina rada i ugradnje. Da izgradnja ovih deonica može biti blagotvorna po građane koji žive u ovim područjima i može doprineti privrednom razvoju, ali bi za te građane mnogo značajnije, pored ovih puteva, bilo i da vlast nije korumpirana i da nam se ne radi o najskupljim kilometrima puteva u Evropi.

Način na koji vi radite Moravski koridor je tipičan primer vaše naprednjačke ugradnje. Krenimo redom. Još 2019. godine usvojili ste u ovom domu leks specijalis. Potpisali ste komercijalni ugovor na ukupno 950.000.000 evra za izgradnju deonice puteva od Pojata do Preljine. Naravno, odabir izvođača radova bio je mimo tendera, mimo procedura javnih nabavki. Ključan vam je bio član 17. tadašnjeg zakona, a to je da je Vladi Republike Srbije omogućena direktna pogodba da mimo javnih nabavki potpišete ugovor sa „Behtelom“, „Enka UK limitedom“. I šta su posledice takvog načina rada? Mi imamo ogromno kašnjenje radova. U ugovoru potpisanom 2019. godine radovi su trebali da se završe 2023. i evo nas u 2026. godini. Još uvek nije sve završeno.

Druga posledica su preskupe gradnje puta. Potpisali ste ugovor na 950.000.000 evra. Vrednost ugovora se u međuvremenu popela na dve milijarde i 500.000.000 evra. Toliko će koštati 112 kilometra puta. To je 22,3 miliona evra po jednom kilometru. Stvarno ste šampioni korupcije. Uspeli ste da cenu podignete za 2,7 puta. Pa kako? Gde je sada ministarka građevinarstva da objasni kako uspete da cenu podignete, cenu radova, za 2,7 puta.

Između ostalog, do ovoga je došlo jer ste katastrofalno radili planiranje. Ja sam još u julu 2024. godine postavio poslaničko pitanje tadašnjem ministru građevinarstva Goranu Vesiću, vrlo jednostavno pitanje, zašto radovi kasne i ukazao sam mu na tada duplirane troškove izgradnje i vaše korupcionaške ugradnje. On je tada u svom odgovoru priznao da jedan od razloga zašto ovo skupo košta i zašto se kasni jeste što uopšte niste radili studiju izvodljivosti prilikom planiranja puta, pa otuda niste ni predvideli sve radove i sve mostove koji se moraju izgraditi. Zamislite, dragi građani, nisu predvideli da postoje nadvožnjaci kada gradiš auto-put i sa time su se susreli tek prilikom izgradnje.

10/3 AL /VZ

O ovakvom načinu rada koji se komotno može nazvati javašluk pisao je i Fiskalni savet u jednom njihovom izveštaju iz 2024. godine. Izveštaj kaže – politika javnih investicija u Srbiji. I oni su tada govorili o nekoliko problema.

11/1 MT/MO 11.40 – 11.50

Prvo je da imate preteranu proizvoljnost u selekciji i planiranju projekata. Drugim rečima, ne pripremate se. Budžetirate bilo šta bez ikakve utemeljene računica. Govorili su o katastrofalnim uslovima zaduženja do kojih dođemo, a to je na kraju da se za projekte zadužujete skupo kod komercijalnih banaka, jer ponestaje sredstava za finansiranje vaše korupcije. Treća posledica je da kasne radovi i da su loše urađeni bez adekvatnog stručnog nadzora.

Podsetiću na pad nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu. Ovo je isti princip rada. Možda ono ključno, imamo enormno poskupljenje radova. U Fiskalnom savetu kažu postoji poskupljenje radova i u drugim zemljama. To je prosto nešto što se dešava, ali oni su analizirali i kažu da u EU poskupljenje radova maksimalno u proseku ide do 23%, a kod vas zbog vaše ugradnje, mi imamo triplirane troškove izgradnje puta. Ono što je ključno jeste da naprednjačka ugradnja nas ne samo skupo košta, nego nas i životno ugrožava. Hvala vam.

Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala poštovana predsednice.

Ovako izgleda kada neko svoje izgubljeno mesto u pokretu u kome se nalazi pokušava da nadomesti. Ja sam mislio da je to bila greška tog pokreta što su ga izbacili iz predsedništva, ali nakon ovakvog izlaganja moram se složiti, jer ovako smešno, paradoksalno izlaganje nije potrebno nikom.

Da krenemo redom. Kaže – vi ste hteli ovim Mrdićevim zakonima, ne znam šta da uradite, a naneli ste štetu, niste omogućili izgradnju vrtića, škola, bolnica, domova zdravlja. Laž. Sve se to paralelno radi danas.

Ono što je istina, poštovani građani Srbije, što je prethodni govornik zajedno sa svitom oko njega trčao po Briselu, Strazburu, Berlinu i tražio da se ova sredstva blokiraju, da se ta sredstva ne daju na raspolaganje građanima Srbije, već nevladinim organizacijama i njihovim medijima. Kako imate obraza da pričate na tu temu uopšte?

Druga stvar, ovde su nas ubeđivali, kažu ništa od tih Mrdićevih zakona, sve će to Venecijanska komisija da vam upropasti, da iscepa, danas kaže – prihvatili ste ispravke i uskladili ste se sa Venecijanskom komisijom. Jel je jedno ili drugo?

Idemo dalje. Treći paradoks, kaže – ništa se ne radi u Srbiji, nema gradnje, nema ničega, a onda u sledećoj rečenici kaže – podržavamo izgradnju autoputeva, naravno da je potrebno da se gradi.

U četvrtom delu svog izlaganja kaže – pojavljuju se neki vanredni troškovi, otkud sada dodatno uvećanje troškova, a u petoj rečenici kaže – kako niste predvideli sve ove troškove, zato imate uvećanje troškova. Aman ljudi, saberite se. Prosto je neverovatno da u osam minuta svog izlaganja čovek četiri minuta potroši na jednu teoriju, četiri minuta potroši na drugu teoriju.

Za sam kraj, ako je neko i imao dilemu zašto od Euro 5 koalicije nema ništa i zašto taj pokret koji je prethodni govornik predstavlja, sada se krije iza ovog blokaderskog studentskog pokreta koje je do juče pljuvao i najgore vređao. Ovo vam je odgovor, jer sam ovakvim ljudima, sa ovakvim govorima, sa ovakvom politikom cenzus od 3% je nemoguća misija. Hvala.

Hvala.
Uglješa Mrdić, replika.

Zahvaljujem predsednice.

Prethodni govornik ili pojava je rekao za mene – ne pipaj ništa, pokvarićeš. Želim da objasnim građanima Srbije kako je nastao taj izraz i kako je to dotični stavio u svoj govor.

11/2 MT/MO

On je govor pisao kod svog brata u kafiću na Vračaru, na Cvetnom trgu i da li je on bio u alkoholisanom stanju ili ne, brat mu je rekao – ne pipaj ništa, pokvarićeš u kafiću i on je to stavio u govor i da to stavi na moj račun.

Inače, u istom kafiću na Vračaru, na Cvetnom trgu su smislili napad na mene dok sam bio u šatoru, sećamo se kada se zaletela ovde jedna poslanička grupa, kada su mi psovali majku, vređali i mene i ratne veterane, a onda su najavljivali da će Srbija dobiti sankcije zbog pravosudnih zakona. Onda su najavljivali da će Venecijanska komisija poništiti pravosudne zakone i sada Venecijanska komisija podržala tekstove pravosudnih zakona, Srbija dobila podršku i sami ste priznali da smo usaglasili te zakone, sami ste priznali da sada idemo sa izmenama i dopunama i dobićemo onakve zakone kakvi su dobri za efikasno pravosuđe.

Ne vredi predsedavajuća, opet ponavljam, boli ih što je Srbiji učinjeno dobro. Kada god se Srbiji nešto učini dobro, to njih boli i to je jače od njih, ne vredi. Ne vole Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Emeši Uri.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, poštovane kolege i koleginice narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas želim da govorim o temi koja treba da prevazilazi dnevnu politiku, ideologiju i čak bi trebalo i neke stranačke razlike da podmiri, a to je tema koja se tiče života, nade i solidarnosti, ali i poverenja među ljudima. To je tema o transplantaciji.

Savremena medicina danas može više da uradi nego ranije. Kada smo mislili da je nezamislivo da neko ko boluje od teške bolesti, kada mu otkazuju određeni organi, može da nastavi život zahvaljujući tehnologijama kojima se može presaditi organ. Za mnoge pacijente transplantacija je jedina šansa za život, međutim uspeh transplantacionog sistema i programa ne zavisi samo od znanja lekara, kvaliteta bolnice ili razvoja medicine, on zavisi prvenstveno od poverenja građana, dobre organizacije sistema i jasnog zakonskog okvira.

U Srbiji se godinama suočavamo sa manjkom transplantacije, nedovoljnim brojem donora i na listama čekanja zbog toga se nalazi veliki broj pacijenata kojima je potreban bubreg, jetra, srca ili drugi organi, a iza svake brojke nalazi se čovek, nalazi se porodica, nečiji roditelj, dete, supružnik ili prijatelj. Zbog toga smatram da je veoma važno što se pred nama nalaze izmene i dopune Zakona o transplantaciji organa i tkiva koji uređuje ovaj sistem.

Posebnu pažnju javnosti privuklo je pitanje saglasnosti za doniranje organa. U prethodnim godinama su se vodile polemike oko toga da li Srbija treba da ima „opt-in“ ili „opt-out“ sistem. Odnosno, kod „opt-in“ sistema građanin mora za života aktivno da izjavi da želi da bude donor, a u „opt-out“ sistemima smatra se da je svako praktično pretpostavljeni, da ima pretpostavljenu saglasnost za doniranje.

Često se stvara utisak da je upravo izbor između ova dva sistema ključan za uspeh transplantacije, odnosno broja transplantiranih u jednoj državi, međutim mnogo je važnija odlična organizacija sistema, zatim postojanje transplantacionih koordinatora u bolnicama i, ono što je po meni najbitnije, kontinuirana edukacija i zdravstvenih radnika, ali i građana o tome koliko je to bitno uopšte za zdravlje ljudi, odnosno da se izgradi međusobno poverenje građana.

Ni jedan zakon sam po sebi ne može povećati broj transplantacija ukoliko ne postoji dobro organizovan sistem. Međutim, ono što je još bitnije je da mora postojati ravnoteža između prava građana da slobodno odlučuju o svom telu, što je apsolutno najbitniji deo priče, a isto tako da se unapredi transplantacioni program.

11/3 MT/MO

Posebno značajnim smatram da se uspostavlja sistem registra građana koji žele da daju, odnosno da budu donori organa i registar građana koji izričito žele da odbiju, odnosno ne žele da budu donori. Na taj način svaki građanin dobija mogućnost da jasno i nedvosmisleno izrazi svoju volju koja treba da se poštuje.

Isto tako, postoje opisane procedure oko naknadnog dobijanja saglasnosti ako ona ne postoji za života od strane porodice, od strane staratelja i uz uključenje, u nekim slučajevima, i etičke komisije, koja je vrlo bitna da bi se procenila etičnost tog postupka.

Ono što je bitno da se time povećava pravna sigurnost, smanjuju se nedoumice i olakšava se rad zdravstvenim radnicima i ustanovama u najtežim trenucima kada se mora delovati u trci sa vremenom.

Važno je naglasiti da je dopuna zakonskog rešenja usledila nakon odluke Ustavnog suda koji je pokazao potrebu preciznijeg definisanja pojedinih odredaba zakona. Novi tekst nastoji da jasnije definiše prava građana, postupke evidentiranja volje i uloge porodice. Ali, to je tek prvi korak.

12/1 MZ/LjL 11.50 – 12.00

Ono što je bitno – šta ćemo učiniti nakon usvajanja zakona, naročito na edukaciji građana? Jer, vrlo je bitna profesionalna javnost, zdravstvena, kao i pravosudna, da se proceni da li je zakon dobar, kako treba da se organizuje sistem, itd. Međutim, ono što je mnogo bitnije, treba da se radi sa građanima, da oni steknu praktično i saznanja, da budu sigurni, da svoje nedoumice raščiste, da bi taj sistem funkcionisao.

Sa jedne strane nalaze se ljudi koji čekaju transplantaciju, ne mali broj, ili imaju člana porodice kome ona može spasiti život, a sa druge strane nalaze se građani koji imaju pitanja, nedoumice, strahove, kojima treba jasna i pouzdana informacija.

Zato smatram da je dobro što ovaj model omogućava i jednom i drugom delu građana da za života samostalno odluče o tome i jasno izraze svoju želju da li žele da budu donor ili ne žele. Obe odluke zaslužuju jednako poštovanje.

Suština ovog zakona nije u tome da nekog u nešto ubedimo. Ako radimo sa građanima, ako ih edukujemo, verovatno će neki i sami doći do zaključka da je vrlo poželjno da se za života odluče da li će biti donori ili ne, ali treba svakom pojedincu omogućiti pravo izbora i sigurnost da će njegova odluka biti poštovana. Možda je to najvažnija poruka koju treba da pošaljemo građanima nakon usvajanja ovih dopuna zakona.

Opet naglašavam, ne treba da zaboravimo da produženjem životnog veka, napretku transplantacione tehnologije svako od nas može jednog dana da bude donor a drugog dana može da bude u situaciji da mu je potreban organ. Granica između te dve situacije često je mnogo tanja nego što svi mislimo i zato je važno da gradimo sistem zasnovan na poverenju, na transparentnosti, etičnosti i poštovanju ljudskog dostojanstva.

Kao lekar sa iskustvom, znam koliko je važno da porodice u najtežim trenucima dobiju jasne informacije i podršku i poštovanje, jer to nije samo medicinski postupak, to je dubok ljudski čin. U tom trenutku jedna porodica, uprkos sopstvenom gubitku, može da omogući drugoj porodici novu nadu i spasiti više života. Zato transplantaciju ne smemo posmatrati samo kao administrativnu proceduru i zakonske odredbe, moramo je posmatrati kao pitanje humanosti, pitanje solidarnosti, odgovornosti prema zajednici.

Ministarstvo treba da jača mrežu bolničkih transplantacionih sistema, koordinatore da edukuje, da unapređuje organizaciju po uzoru na evropske standarde i saradnju sa međunarodnim transplantacionim mrežama, uz obučavanje stručnih timova.

Potrebno je, ponovo naglašavam, kampanja informisanja građana, koja će objasniti šta znači donorstvo organa, kako funkcioniše sistem i na koji način građani mogu izraziti tu svoju želju. Samo kroz informisanost, transparentnost i poštovanje autonomije svakog pojedinca možemo dodatno ojačati poverenje građana.

Poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će podržati ove dopune zakona, jer smo uvereni da samo kombinacijom kvalitetnog zakona, dobre organizacije zdravstvenog sistema i kontinuirane edukacije možemo postići ono što svi želimo, više transplantacija, kraće liste čekanja, više spašenih života, ali i pravnu sigurnost svakog pojedinca u smislu ispoštovanja sopstvene volje. Na kraju, to nije samo pitanje medicine i zakona, to je pitanje života.

Hvala vam i želim svima dobro zdravlje.

Hvala vama.
Sledeći na listi je narodni poslanik Miloš Parandilović. Izvolite.
12/2 MZ/LjL

Pomaže bog, napredni hroničari srpske nesreće.

Jednog dana, koji nije tako daleko, kad istoričari neki budu pisali o periodu vladavine SNS i ovoj petnaestogodišnjoj torturi sopstvenog naroda, vi svi skupa koji danas ovde sedite bićete svedoci srpske tragedije i srpske nesreće.

Srbija nikada nije propala u svojoj istoriji tako rapidno, tako brzo i tako nezaustavljivo kao za vreme vladavine Aleksandra Vučića, kriminalaca i batinaša koje je okupio oko sebe i ove skupine robova i takojevića koji ga danas predstavljaju u parlamentu i Vladi Srbije.

U prilog tome govori i činjenica dobro poznata iz sela kod Kruševca, Konjuha, gde Rade Spasojević, na čijem je imanju nađeno više od pet tona marihuane, direktno optuži ministra koji se, evo, priključio ovde, Bratislava Gašića i kaže – pitajte Batu otkud to tu, ja to ne znam, to je državni projekat. Bata sedi i kezi se i od tada do dana današnjeg nije dao odgovore otkud to tamo. Da ne pričamo o proizvodnji marihuane u Jovanjici, iza čega takođe nedvosmisleno stoji država.

Kao vrhunac vašeg ludila, vi na samit evropskih lidera u Tivat šaljete 100 kriminalaca i batinaša i onda vam ih Crnogorci uhapse i vrate odozdo, kažu – nije ovo "ćacilend". Eto šta smo mi dočekali kao država pod vlašću Aleksandra Vučića, dok se paralelno s tim sprovodi epska i nezapamćena pljačka građana Srbije, gde naprednjaci grade projekte u koje mogu da se ugrade a koji im ni za šta, pod milim bogom, ne služe građanima Srbije.

Ne znam da li znate, ali "Santijago Bernabeu" stadion 365 dana u godini ima manifestacije. Ako jedan dan nije pokriven sa prihodima, oni smatraju da je ta godina neuspešna za "Santjago Bernabeu" ili za "Kamp nou". Vi pravite stadion u koji ste potrošili, da ne upotrebim neku težu reč, milijarde evra u Surčinu, a nemate ni plan ni program, igraće se jedna do dve utakmice godišnje a reprezentacija, na čelo fudbalskog saveza postavili ste svog "ćacija", verovatno evropsko i svetsko prvenstvo neće videti dok smo svi mi ovde živi.

Tako izgleda politika SNS i tako izgledaju kadrovi SNS. Mi smo čak i po sportskim uspesima, gde je nekad neki talenat i mogao da se provuče, počeli da budemo brisani sa sportske scene. Uskoro će biti retkost i raritet kad se srpska reprezentacija u bilo kom sportu pojavi na velikom takmičenju. Zašto? Zato što Olimpijski komitet vodi onaj mediokritet Dejan Tomašević, zato što na čelu Fudbalskog saveza sedi penzioner i svuda sede podobni članovi SNS sa ciljem da devastiraju i unište. Ako ne mogu da naplate prodaju nekog igrača, oni su tu da to devastiraju i unište. Alal vam vera. Alal vam vera kako ste temeljno razbucali sopstvenu državu.

Da ne kažemo da će ti hroničari jednog dana istraživati kako neko ko je bio načelnik Beogradske policije i savetnik predsednika države, mislim na Veska Milića, kako je mogao da prisustvuje i zataškuje ubistva na Senjaku, ubistvo bilo koga.

I onda se javi genije od predsednika, poznatiji kao Aleksandar Vučić, koji nikad ni sa kim, sem sa Jelenom Karleušom, nije seo u duel da pokaže tu svoju superiornost, objašnjava kako država Srbija i ova Skupština mučenika SNS-a mora da donese zakon da policija ne sme da sarađuje s mafijom. Bog te mazo. Vama treba zakon koji će da razdvoji mafiju i policiju. Ako tog zakona nema, onda frajcaraj ovako. Alal vam vera.

Temeljno ste za ovih 15 godina svoje vladavine razbucali Srbiju i da će joj vek, po mojoj slobodnoj proceni, trebati da se oporavi od vas, zlotvora Vojislava Šešelja, koji su proizvedeni u nekom mračnom tunelu Udbe i postavljeni ovde da razbucaju Srbiju.

12/3 MZ/LjL

I dok se dosijei u ovoj zemlji ne otvore, dok mi ne vidimo ko nas proganja i ko nam je radio o glavi, mi ćemo se vrteti u začaranom matriksu nesreće i ništa nas spasiti neće od nekih novih ludaka kao što ste vi koji upravljaju Srbijom.

Zato vas čeka, gospodo, na prvim sledećim izborima razvlašćivanje i sudar sa realnošću. Mnoge tendere ste namestili, mnoge budžete ste opljačkali od državnog do lokalnog, mnoge račune ste uvećali sto puta da biste se vi obogatili, ali gospodo naprednjaci, jedan je završni račun, svi ćete polagati račune u Srbiji. Hvala.