Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da opet moram da ponovim da je Venecijanska komisija rekla da je Srbija načinila ozbiljan i konkretan korak januarskim izmenama u cilju efikasnosti pravosuđa i ovim izmenama o kojima sad govorimo je nastavljeno ostvarivanje tog cilja. Nijednog trenutka mi nismo odustali od tog cilja, a to je efikasnost pravosuđa, što je pozdravljeno i izmenama koje su bile na Venecijanskoj komisiji i čitav taj dijalog sa Venecijanskom komisijom.
Ako bismo govorili zašto menjate zakona, uvek bi imali onu logiku da nijedan zakon ne sme da bude izmenjen, da nijedan zakon ne treba i ne mora da bude unapređen. Zakoni jesu tu da prate život i da budu unapređeni.
Na kraju krajeva, svedoci smo i da sama EU, Evropska komisija, sve institucije EU menjaju i svoje regulative, usavršavaju ih, donose nove i tako dalje, da imamo onda jedan proces koji se dešava i to je sve što je normalno u pravnom životu i jedno stalno usavršavanje pravnog okvira.
34/2 JJ/JG
Ponavljam, glavni cilj Republike Srbije jeste pravna država, održiv pravni okvir, jednaka dostupnost pravde svim građanima i da svaki građanin ima pravo na suđenje u razumnom roku, na čemu intenzivno radimo i radićemo, imao još dosta posla, pred nezavisnim sudom i pred samostalnim tužilaštvom.
Kada govorimo o tome, pokazuje se iz ovih primera gde uvaženi narodni poslanici iznose svoje zadovoljstvo presudama koje su dobili da naše pravosuđe, odnosno da su naše sudije nezavisne i da svaki građanin ima jednako pravo da mu sudi nezavistan i nepristrasni sudija. Ovo je dokaz da ono što piše u Ustavu Republike Srbije nije mrtvo slovo na papiru, nego da je nešto što je vrlo opipljivo, vrlo merljivo i vidi se da Republika Srbija nema samo Ustav koji je lep u tekstu i na papiru nego da Republika Srbija svoj Ustav i primenjuje, što je meni kao Ministarstvu pravde zadovoljstvo čuti da su zadovoljni i radom i da imamo potvrdu i nezavisnog sudstva u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam.
Sledeći na listi je Veroljub Arsić, nije tu.
Goran Petković. Izvolite.

Poštovani građani i građanke Srbije, moje uvažene i cenjene koleginice i kolege, naravno opozicioni narodni poslanici dovoljno su govorili i govoriće o setu pravosudnih zakona.

Ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, sa težištem na predloženom članu 22a koji je po meni ključan u ovom predlogu.

Pozivam predlagača zakona da ovaj predlog povuče i prepravi jer već pomenuti član 22a budi opravdanu sumnju u mogućnost sprovođenja ali i za potencijalnu zloupotrebu i mahinacije, posebno deo koji se odnosi na izjave o darivanju i protivljenju. Mnogo blaže rečeno u tom članu je predviđena neka vrsta algoritma, građanin, izabrani lekar, zdravstvena ustanova, registar lica koji žele da doniraju organe, odnosno tkiva ili lica koji to ne žele, oba ta registra su u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Na kraju članovi porodice u smislu stava 15. famoznog člana 22a - u slučaju kada lice nije dalo ni izjavu o darivanju ni izjavu o protivljenju. Molim vas, da članovi porodice u trenucima šoka i bola zbog gubitka odlučuju da li je pokojnik za doniranje ili je protiv. Smešno. Tužno.

Opravdano postavljam pitanje - da li može proces da se postavi sa manje birokratisanja, a da se učini efikasnim kao i ništa manje važnije kako će se čuvati baze podataka o ličnosti i upravljati njima. Za humano postupanje građana treba stvoriti njihovo potpuno poverenje u podsistem, samim tim i u sistem.

Da pojasnim sopstvene motive za rečeno. Verujem u medicinu i humanost, višestruki sam dobrovoljni davalac krvi, najčešće po pozivu zbog retke krvne grupe. Vakcine smatram civilizacijskim dostignućem. Pre 23 godine potencijalno sam donirao svoje organe u sklopu kampanje koju je tada sprovodila VMA i godinu dana sam stariji od Mike, po tome. I poput mnogih, odnosno svih mojih drugova i drugarica, a evo i ovde su oko mene, nisam ustaša, lično ja sam partizan, a partizani uvek pobeđuju.

Na kraju, ja sam donor, a vi? Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje. Reč ima Milovan Drecun.
34/3 JJ/JG

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, podržaću predloge zakona o izmeni seta pravosudnih zakona. Ministar Vujić reče da je reforma živ proces koji zahteva vreme. Da li se ovim predloženim zakonima završava reforma i unapređenje pravosuđa? Da li se time rešavaju veoma izraženi problemi u pravosuđu? Ne.

35/1 VS/MJ 16.40 – 16.50

Problema ima, ozbiljnih, teških problema. Naš posao je da probleme rešavamo tako što ćemo stvoriti odgovarajući zakonski okvir. Glavni problemi u pravosuđu su isplivali na površinu u poslednjih 18, 19 meseci tokom nezakonitih, nasilnih protesta. Umesto da striktnom primenom zakona suštinski doprinesu očuvanju ustavnog poretka javne državne bezbednosti deo pravosuđa je saučestvovao u rušenju države i ustavnog poretka. Za taj deo pravosuđa koristimo ispravna termin „oteto pravosuđe“. Da li je takva ocena utemeljena na činjenicama? Svakako jeste. Navešću nekoliko primera iz različitih oblasti koje ću uverljivo pokazati zašto nam je potreban nastavak reforme pravosuđa, nove korekcije postojećih zakona, novi zakoni da bismo onemogućili pojedince u sudovima i tužilaštvima da budu iznad zakona, da sa sudijske i javno-tužilačke funkcije ruše ustavni poredak, da podržavaju nasilnu promenu vlasti, da ih nateramo da poštuju i sprovode zakone.

Suprotno Ustavu i zakonima pojedini tužioci i sudije su politički angažovani učestvuju na nezakonitim, nasilnim skupovima, kojima se urušava ustavni poredak, ugrožava javna i državna bezbednost. Pokušava da promeni vlast ne na izborima, već na ulici i ništa. Ćuti VSS, vrhovni javni tužilac, VST. Drugi primer. Montiranjem tzv. slučaja Generalštaba naneta je ogromna šteta državi i građanima, pokušano je da se zaustavi napredak u jačanju bilateralnih odnosa Srbije i SAD, što može naneti nepovratnu geopolitičku štetu. Treće, na tridesetak hiljada nezakonitih skupova brutalno je napadnuta policija, povređeni su policajci, tu i tami poneki nasilnik je kažnjen, pravosuđe pretežno ćuti, ne sprovodi zakon.

Na teritorij Republike Srbije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu prema podacima uprave policije u periodu od 1. novembra 2024. do 16. juna ove godine održana su ukupno 31.275 javnih okupljanja. Povređena su 344 policijska službenika, od toga 15 sa teškim telesnim povredama. U pomenutom periodu procesuirana su ukupno 3.273 lica, 651 krivično i 2.622 prekršajna, a podneto je 990 izveštaja nadležnim tužilaštvima za 938 lica. Podneto je 647 krivičnih prijava protiv 651 lica, a zbog učinjeno 703 krivična dela. E, sada, kako reaguje tužilaštvo na to? Kako reaguju sudovi? Da ne govorim podatke po gradovima. Šta su uradili? Tražio sam za početni period novembar 2024. – jun 2025. godina izveštaj da vidim kako je postupano po predlozima za krivične i prekršajne prijave koje je podnosila policija. U ovom periodu je bilo 435 predloga za pokretanje prekršajnog postupka i sad pogledajte šta je uradio VSS na informaciju koju mi je dostavio.

Kaže, za 14 lica pravnosnažno je okončan postupak donošenjem osuđujuće presude. Od 435 samo 14 kažnjeno. Za 254 lica postupak se nalazio u statusu nerešenog predmeta. Znači, gurnut je u fioku. Da li te sudije onda podržavaju nasilne proteste, da li ohrabruju one koji sprovode nasilje? Pa, iz ovoga se može izvući zaključak da se tako ponašaju. Onda odgovor od Vrhovnog javnog tužilaštva Republike Srbije od strane nadležnih organizacionih jedinica policije podnete su 184 krivične prijave protiv 209 lica zbog postojanja osnovne sumnje da su izvršila krivična dela na javnim okupljanjima. I sad kakav je rezultat od svega toga što je tužilaštvo uradilo u odnosu na 184 krivične prijave? U odnosu na 167 lica je sačinjena službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka. Ljudi, da li ste normali? Pa, da li se u policiji toliko nepismeni? Da li znate procedure podnošenja ovih prijava? Koliko nivoa mora da prođe? Zar ti ljudi koji su doživeli nasilje preko 300 policajaca izmišljaju to nasilje. Eto, kako radi tužilaštvo, čast onima koji se drže zakona i poštuju ga, a kakvo je nasilje u pitanju? Evo, samo jedan primer.

Dakle, 15. avgust 2025. godine okupljeni učesnici protesta, dakle nezakonitog protesta zajedno sa grupom iz Zemuna došli do Generalštaba, odnosno do

35/2 VS/MJ

ulice Kneza Miloša gde su napali policiju, a potom su potisnuti ka Slaviji dalje ka Pravnom fakultetu. Tom prilikom su gađali policijske službenike pirotehničim sredstvima, kamenicama i drugim predmetima, prevrtali, palili kontejnere, zapalili su drvo ispred Generalštaba, lomili ograde na autobuskim stajalištima i semafore, napali vatrogasce onemogućavajući da ugase požar u kontejnerima u Beogradskoj ulici, isprskali biber sprejom i pretukli vozača autobusa na liniji broj 74, odštetili četiri rampe u Tržnom centru BIG fešn, odštetili su četiri objekta političkih stranaka od kojih tri u kojima su prostorije SNS tokom ovog sukoba povređeno je osam policijskih službenika od kojih jedan sa teškim telesnim povredama. To su mini demostranti. Na svo ovo nasilje većina tužilaca i sudija ostaju nemi. Takvim svojim ponašanjem neprocesuiranjem, neizricanjem odgovarajućih kazni, oni štite nasilnike, oni ih ohrabruju.

E sada, nešto što je posebno zabrinjavajuće, što je posebno iritantno, što je posebno opasno, danas dobijem poziv za konferenciju za medije, koje je Udruženje nestalih i kidnapovanih koje KiM, organizuje, naziv je – Porodice i dalje čekaju istinu i pravdu. Ja sada pitam sve vas, da li mogu da očekuju istinu i pravdu ako u Tužilaštvu za ratne zločine koje ima poseban položaj i veoma osetljivu poziciju, sede ljudi koji su tamo nezakonito došli. Kako je to moguće? Evo primer, Bruno Vekarić, zamenik javnog tužioca za ratne zločine, protivustavno se nalazi na stalnoj funkciji iako nikada nije prošao izbor kroz Narodnu Skupštinu Srbije. Ovo vam čitam dopis koji mi je poslao čovek koji radi u Tužilaštvu za ratne zločine svojevremeno, i tada je još bilo DVT. Bez obzira na to DVT, umesto da je uputilo predlog Skupštini za njegov uslov na tri godine, izabrao ga je na stalnu funkciju.

Godine 2003. Vlada Srbije, pre nego što je pala, sve ovo se dešava u vreme ovih koji su sada opozicija i koji maštaju o tome da će se vratiti na vlast, a tada su bili vlast i vidite kako su nezakonito postupali i onda neka se svi oni koji očekuju pravdu za srpske žrtve na KiM, ne pitaju zašto je nema, upravo zbog onoga što su oni postavljali ovakve. Dakle, 2003. godine, Vlada Srbije je pre nego što je pala usvojila Zakon o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu i između ostalog, izmene su se ogledale u tome što je Vlada na predlog ministra pravde, tada pokojni Vladan Batić, imenovala zamenike javnih tužilaca i tim izmenama zakona, smanjene su i godine iskustva i potrebne za izbor na funkciju zamenika opštinskog i okružnog javnog tužioca. Važno je to što je Ustavni sud Srbije izmene tog zakona oglasio neustavnim i objavio svoju odluku u Sl.glasniku i ponovo u broju 51 iz 2004. godine i nakon toga, Vlada je imenovala određeni broj zamenika javnih tužilaca i na tom spisku imenovanih na takav način, između ostalih, imenovani su Snežana Malović, sećate se nje, tada vlast, za zamenika opštinskog javnog tužioca u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu, a Bruno Vekarić za zamenika okružnog javnog tužioca u Beogradu. Vekarić nikada nije obavljao posao okružnog javnog tužioca, jer je dobio naknadno rešenje da obavlja poslove i portparola u tužilaštvu za ratne zločine, i odmah stupa na posao u tužilaštvu za ratne zločine i tu ostaje i nakon aprila i maja 2024. godine, kada Ustavni sud obajvljuje odluku da su izmene prethodno navedenog zakona neustavne. Dakle DVT moralo je da zna da Narodna Skupština nikada nije verifikovala izbor Bruna Vekarića kao zamenika okružnog javnog tužioca, pa tako ni DVT nije mogao da mu potvrdi izbor na stalnu funkciju. U tom rešenju o imenovanju, nalazi se i Miljko Radisavljević i dobro poznata Zagorka Dolovac, međutim Zagorka Dolovac, protivustavno je boravila u tužilaštvu malo više od godinu dana, jer je 2005. godine Skupština verifikovala njen izbor.

36/1 TĐ/MP 16.50 – 17.00

E sada, pisao sam, govorio, postavljao poslanička pitanja, iznosio dokumentaciju, tražio odgovor od tadašnjeg DVT i od Visokog saveta tužilaštva. Odgovora nema. A onda vidite od 2003. do kraja 2009. godine, kada je pomenuti Bruno Vekarić radio u Tužilaštvu za ratne zločine, kreće posle reforma pravosuđa. Ko je sprovodio tu reformu? Pa ovi koji su sada opozicija, a tada bili na vlasti.

U reformi pravosuđa konkurisao je za zamenika tužioca za ratne zločine deset dana nakon završetka konkursa, 10 dana nakon završetka konkursa. Zašto? Zato što je doneta odluka na nivou Ministarstva pravde da kandidati koji su bilo kada izabrani neće biti birani od strane Skupštine Republike Srbije. Nakon te odluke, aktivira da je nekada bio izabran za zamenika tužioca 2003. godine. I sada postavljate pitanje – šta se desilo sa javnotužilačkom funkcijom čitavih šest i po godina?

Da je deset dana po isteku konkursa konkurisao svedoče i spiskovi zamenika koji su konkurisali. Spiskovi štampani sa imenima i prezimenima, a samo je Bruno Vekarić rukom dopisan. Dakle, na opisani način, nesavesnim radom izabran je za zamenika u Tužilaštvu za ratne zločine 2009. godine, a onda njegov pajtos Svetislav Rabrenović, evo fotografija ovde gde se nalazi, da vam ne pokazujem, gde se nalazi na ovim protestima, kao tužilac, je l' tako, učestvuje u tim blokaderskim, nasilnim, nezakonitim protestima i kandidat je još za glavnog tužioca za ratne zločine. Svetislav Rabrenović zaposlio se preko projekta „Podrška prenosu znanja i materijala u vezi predmeta ratnih zločina sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na nacionalna pravosuđa“ 2010. godine. Potpisnik navedenog projekta bio je – šta mislite ko? – Bruno Vekarić ispred Tužilaštva za ratne zločine, a sa druge strane OEBS i ODIHR. Svetislav Rabrenović je bio koordinator navedenog projekta. Naime, Rabrenović je prvo zasnovao radni odnos u Tužilaštvo za ratne zločine na određeno vreme dok traje projekat, a potom i na neodređeno vreme kao pomoćnik tadašnjeg tužioca za ratne zločine. Na opisani način zasnivanje radnog odnosa je bilo u suprotnosti sa Zakonom o radu.

Imate dvojicu ljudi tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine koji su potpuno nezakonito na tim pozicijama. Zamislite da tužioci sami na najbrutalniji način ovako krše zakone.

I sada Svetislav Rabrenović konkuriše za zamenika tužioca 2016. godine crpeći osnov za konkurs iz nezakonitog zasnivanja radnog odnosa. Istovremeno je bio i zaposlen u Tužilaštvu za ratne zločine i advokat godinu dana, što je u suprotnosti sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije.

E sada vidite, i taj sada hoće da bude glavni tužilac, konkurisao u Tužilaštvu za ratne zločine. I zašto ćuti sada Visoki savet tužilaštva? Zašto vrhovna tužiteljka ćuti kada je ovo toliko nedvosmisleno, neosporivo kršenje zakona. Ako tužioci tako brutalno krše zakon, pa šta onda da očekujemo mi građani od njih. Kako će se ponašati? Kako im se prohte. Kako im volja. Pa će nas diskriminisati, za ista dela jedne osuđivati druge oslobađati. To je potpuno neprihvatljivo. Najveću odgovornost za postojanje otetog pravosuđa snosi bivši režim, sadašnja opozicija. Nisu svi iz opozicije bili tada u režimu, ali dobro, ovi koji su bili. Pravosuđe treba vratiti državi i građanima. Zato smelo napred u nastavak reformskog procesa pravosuđa. Hvala.

Hvala.
Prelazimo sada na listu narodnih poslanika koji su se prijavili bez oznake za ili protiv, pošto su ostali narodni poslanici sa liste Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane.
Irena Živković. Nije tu.
36/2 TĐ/MP
Ivana Stamatović. Nije tu.
Reč ima Zagorka Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.

Poštovane kolege, od objavljivanja Mišljenja Venecijanske komisije, ali i pre samog finaliziranja, od usvajanja seta pravosudnih zakona, mi smo svedoci proizvoljnosti, raznih površnosti, krajnje zluradih tumačenja i pokušaja da se iz konteksta izvuče neka reč, neka rečenica pa da se time odredi jedan sasvim novi smisao.

Međutim, zvanični dokumenti i činjenice govore nešto sasvim drugo.

A istina je sledeća i nju je ministar pravde jasno predočio javnosti. Venecijanska komisija je podržala ove izmene. Ocenila ih kao korak napred ka efikasnosti i pravnoj sigurnosti i nikada u nijednom trenutku nije tražila nikakvo povlačenje izmena pravosudnih zakona. Sedam od devet preporuka usvojeno je u celosti, dok će nam za preostale dve biti potrebno izvesno vreme i na njima se radi. Mi smo svesni težine koju ove preporuke imaju kako u stručnom, tako i u političkom smislu, pogotovo za Srbiju kao zemlju kandidata za pristup Evropskoj uniji.

A upravo je naš položaj kao zemlje kandidata, blago ću reći, specifičan, jer se nismo i nećemo se odreći nekih tradicionalnih prijateljstava, niti smo u ovom procesu evropskih integracija pognute glave, niti smo spremni da trgujemo identitetom radi nekog tapšanja po ramenu u Briselu ili u Strazburu. I to je naš evropski put, koliko ga god raznorazni osporavali, to je put saradnje, poštovanja standarda i dijaloga, ali uz odbranu onoga što se označava kao nacionalni interes.

Poštovani građani, naše evropske integracije nisu lake, ali one jesu strateško opredeljenje ove zemlje. Možda neko misli da bi mi trebalo da biramo put snishodljivosti prema raznoraznim komesarima ili da bez ikakvog pogovora slušamo delegirane činovnike ili nekakve aparatčike koji bi da uređuju našu kuću bolje od nas samih. Srbija je pokazala da ume da postavi granice, da brani svoje vitalne interese i da sprovodi reforme, pre svega, zbog svojih građana.

Predlozima zakona sa ovog dnevnog reda, takođe, ćemo unaprediti putnu i gasnu infrastrukturu i ponovo imamo izmene Zakona o garantnoj šemi za kupovinu prve nekretnine. Živimo u doba kada je tržište nekretnina postalo zaista nemilosrdno. Globalna ekonomska kretanja i rast cena kvadrata pretvorili su krov nad glavom u jedan luksuz koji je mladom čoveku, koji je na početku karijere ili zasniva porodicu, postao ne tako lako dostižan cilj, i to jeste teret koji ne mogu svi sami da iznesu. Međutim, ova država je odlučila da ne može i da neće da bude nemi posmatrač te situacije. Interesovanje naših građana, od 20 do 35 godina, za dosadašnje subvencije i državnu podršku je ogromno, i to nam šalje jasnu poruku. Mladi ljudi žele da žive u Srbiji, da rade u Srbiji, da zasnivaju porodice u Srbiji i trend iseljenja mladih ljudi, koji je zaista postojao, to nećemo negirati, u poslednje vreme je jako smanjen. Država Srbija svesno i odgovorno staje kao garant iza građana ove životne dobi, pruža im određenu sigurnost kada donose važnu životnu odluku, a to je odluka o stvaranju sopstvenog doma.

Osvrnula bih se i na izmene dva zakona koja dotiču vrlo osetljiva pitanja, a to su zdravlje i odnos prema preminulima. To su izmene i dopune dva zakona – Zakon o presađivanju ljudskih organa i Zakon o ljudskih ćelijama i tkivima. Tu se precizno definišu stroge dužnosti koordinatora i medicinskih timova, postupak komunikacije sa porodicama preminulih, kao i samo čuvanje tela, od sada se moraju voditi, uz najdublje poštovanje i zaštitu dostojanstva, kako preminulog lica, tako i porodice koja je u tom trenutku u jednom vrlo delikatnom periodu.

36/3 TĐ/MP

Sa druge strane, mi intervencijama u ovoj oblasti otvaramo vrata za povećanje broja transplantacija i ovo je jedan humani čin i zaista je duboko patriotski. Time ćemo ublažiti neizvesnost i pružamo šansu za novi život.

Jedinstvena Srbija će glasati za sve ove zakonske predloge, jer oni jesu izraz kontinuiteta. Oni unapređuju oblast iz kojih dolaze.

Jedan kolega je malopre završio vrlo zanimljivo, rekao je – ja sam donor, a vi kako hoćete. Ja sam takođe donor od 2016. godine i nije mi bila nikakva namera da se time hvalim, ali završiću – ja sam donor i pozivam sve kolege koji to nisu da to i oni postanu. Hvala vam.

37/1 AL/CG 17.00 – 17.10

Hvala vam na tom pozivu.
Gospodine Lazoviću, vi imate nekih devet sekundi. Hoćete da iskoristite?
(Radomir Lazović: Sigurno devet sekundi?)
Sigurno devet sekundi. Zato što ste prijavljeni. Moje izvinjenje.
(Radomir Lazović: Da li mogu da iskoristim?)
Hajde. Znam da nećete da date ni sekund.
Pripremite se, dajem vam reč.

Jel sada ili na tri-četiri? U svakom slučaju ne bih nijednu sekundu niti bilo šta propustio kriminalnom režimu. Hteo bih samo da pozovem da raspišete izbore što pre i da vam što pre vidimo leđa. Hvala. Jel to devet sekundi?

Hvala.
Ovaj kriminalni režim, ogromna diktatura. Devet sekundi. Da vas ja podsetim da imate još devet sekundi, stvarno smo kriminalni režim. Kakva diktatura, to viđeno nije.
Reč ima dr Nebojša Bakarec.
Izvolite.