Dobar dan svima.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2026. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Molim vas da ubacite vaše identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala vam.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Slobodan Ilić.
Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imam par prostih pitanja za ministra unutrašnjih poslova Ivicu Dačića i za premijera Srbije Đuru Macuta.

Pitanje za Ivicu Dačića je – kako je moguće da je on još uvek ministar unutrašnjih poslova i kako je moguće da još uvek nije podneo ostavku zbog velikog krivičnog dela i ubistva koje se desilo u Beogradu? A, ono što je još skandaloznije je da se ministar unutrašnjih poslova nije ni oglasio po tom pitanju. Pitanje za njega – ko mu je zabranio da se oglasi po tom pitanju?

On je ministar unutrašnjih poslova godinama, može se reći i decenijama, a već je ovo treća decenija u kojoj obavlja tu funkciju sa prekidima i menjanjem. I za vreme sadašnjeg njegovog mandata jedan od prvih ljudi Ministarstva, jedan od prvih ljudi policije učestvuje, kako je reklo Tužilaštvo, u ubistvu u centru Beograda. Sa njim su se nalazila još četiri policajca i oni su učestvovali u zataškavanju i prikrivanju velikog zločina u Beogradu. Strašno je što pet pripadnika policije koji su bili prisutni za stolom gde se desilo ubistvo niko to nije prijavio Tužilaštvu ili bilo gde, svojim nadređenima, nego je ta informacija došla od drugih ljudi, slučajno od supruge ubijenog, i tek onda je pokrenut ceo ovaj proces sada što se dešava, a dobar deo tog procesa je zataškavanje prave pozadine.

1/2 MT/JG

Kako je moguće da se godinama na društvenim mrežama o Veselinu Miliću, cela Srbija zna kako se on ponaša, kakvim raskalašnim životom živi, da se ponaša kao arapski šeik i kakve sve nekretnine poseduje i šta sve radi i to sve sa platom od nekim 200.000 dinara, a da to niko od nadležnih u MUP-u nije znao, u unutrašnjoj kontroli, u Tužilaštvu, u Vladi Srbije i u samom vrhu države?

Šta radi direktor policije, osim što glumi, i to nevešto, potparola Srpske napredne stranke? Zašto on još uvek nije podneo ostavku?

Šta radi Sektor unutrašnje kontrole i načelnik Sektora, koji je došao, inače, iz državne bezbednosti na tu poziciju, što je veoma interesantno, koji se nije oglasio? Kako je to da unutrašnja kontrola policije nije imala nikakva saznanja o kriminalnim aktivnostima, kontaktima i svemu što je radio Veselim Milić godinama? A, ne samo Veselin Milić, mnogo je Veselina Milića u srpskoj policiji.

Čemu služi BIA i šta radi služba državne bezbednosti, osim što prati i poljoprivrednike, studente, građane, opoziciju i ostale nevine ljude, maltretira i hapsi? Kako je moguće da BIA nema informacije o kontaktima visokih funkcionera policije sa pripadnicima, visoko rangiranim pripadnicima kriminalnih klanova u Srbiji?

Dačić sada piše depešu kako treba policajci da se ponašaju i šta smeju, a šta ne smeju da rade u svojoj službi. Pa, sada se setio, posle toliko godina, da on piše depešu policajcima, da oni ne smeju da čuvaju klubove, kriminalce, tajkune, itd. Umesto što piše depešu bilo bi mu mnogo bolje da je napisao ostavku, pa bar malo da spasi dušu.

Kako je moguće da BIA dozvoli i da služba obezbeđenja najmoćnijeg čoveka u državi, Đura Macuta, premijera Srbije, da on na manje od 24 časa ruča na mestu ubistva, na svežim tragovima krvi ubijenog i da se to dozvoli od strane službi bezbednosti? Pa, to, gospodo, nema ni u Kolumbiji, niti ne znam u kojoj državi, da ne uvredim te države sada.

Ono što je suština je da je u vrhu MUP-a, u vrhu BIA, u vrhu države, mnogo kriminalaca, mnogo ljudi sa kontaktima sa kriminalnim klanovima i teško je bilo šta, to raščistiti dok se ne smeni vlast. A, kada se smeni vlast i Ivica Dačić i Vasiljević i svi ostali će imati prilike da o tome detaljno, nadugačko i naširoko pričaju sa budućim tužiocem za organizovani kriminal, pa će imati dosta, dosta godina da o tome pričaju sa njim i da razmišljaju o tome u ćelijama zatvora.

Aleksandar Vučić kaže jednu skandaloznu izjavu – da neće država više da školuje ljude u Kamenici i u Vojnoj akademiji da čuvaju kriminalce. Evo, pitanje za Vučića – pa, ko je to kriminalce čuva Vojska Srbije? Da li samo policija čuva kriminalce ili i Vojska Srbije? Ja samo znam za par kriminalaca koje čuva Vojska Srbije, a to su oni koji imaju dodeljenu zaštitu od „Kobri“.

Hvala.

2/1 JJ/IR 10.10 – 10.20

Sledeći ima reč narodni poslanik Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Ovde se zaista, bar posle svega ovoga ili posle nedelju dana zaista je trebao da pojavi gospodin Dačić.

Gospodine Dačiću, bez obzira što niste ovde obratiću vam se putem medija. Vi ste lično postavili Veselina Milića na čelo beogradske policije. Da li ste ikada kroz službene izveštaje operativnog saznanja ili upozorenja bilo koje državne službe dobili informaciju o njegovim mogućim vezama sa organizovanim kriminalom? Ako jeste, zašto je ostao na toj funkciji, a ako niste, kako je moguće da takve informacije nisu došle do ministra unutrašnjih poslova?

Drugo pitanje. Da li je Veselin Milić te večeri bio u restoranu u privatnom ili službenom svojstvu, ako je bio privatno, po kom osnovu je koristio policijsko obezbeđenje koje finansiraju građani Srbije? Ako je bio službeno, po čijem nalogu, kojim povodom i sa kojim zadatkom je načelnik beogradske policije bio prisutan na tom mestu?

Treće pitanje. Ko je imao pristup snimcima, video nadzora iz restoran i okolnih objekata u prvim satima nakon pucnjave i da li su ti snimci odmah izuzeti, kao dokazni materijal ili je postojao vremenski period u kojem su mogli biti izmenjeni, uklonjeni ili uništeni? Takođe, da li postoji službena evidencija o tome ko je i kada je pristupao tim snimcima?

Četvrto pitanje. Tužilaštvo, naglašavam tužilaštvu u naredbi o sprovođenju istrage navodi da je načelnik policije telefonom kontaktirao žrtvu i pozvao je da dođe na sastanak bez sopstvenog obezbeđenja. Ako se ti navodi pokažu tačnim ko je komandno i politički odgovoran za činjenicu da je prvi čovek beogradske policije posredovao u organizovanju sastanka koji je neposredno prethodio ubistvu?

I peto pitanje za ministra Dačića. Predsednik Republike nakon 14 godina apsolutne vladavine izjavio je da pojedini policijski službenici, citiram – čuvaju ljude iz podzemlja, što bi reko Bata Stojković - ma ajde. Načelnik beogradske policije je uhapšen pod sumnjom za povezanost sa organizovanim ubistvom. Gospodine Dačiću, da li nakon svega osećate političku odgovornost i da li smatrate da građanima Srbije dugujete ostavku?

Na kraju i pitanje za ministra odbrane. Jedinice Vojske Srbije angažovane su u potrazi za telom na teritoriji AP Vojvodine. Ko je izdao to naređenje, po kom pravnom osnovu su resursi Vojske Srbije korišćeni u policijskoj potrazi i zašto Narodna skupština, da vam ne podvlačim da ona odobrava upotrebu vojske, nije o tome obavešten? Ustav jasno propisuje kada i ko može da angažuje vojsku.

I još jedan podatak da znaju građani Srbije, a to je činjenica da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima tri puta više ljudi nego Vojska Srbije. Vojska Srbije koja kuburi sa brojnim stanjem ne sme biti angažovana u ovakvim situacijama. Ovo vam je već drugi put da brukate vojsku nakon Kanjiže. Molim vas ovo je zaista prevršilo svaku meru. Hvala, najlepše.

Reč ima Emeše Uri.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, najpre želim da istaknem da je novi nacrt zakon o transplantaciji organa koji još nije u proceduri, veoma važan korak napred i da prepoznajem napore Ministarstva zdravlja unapređenju izuzetnog osetljivog i značajnog sistema.

2/2 JJ/IR

Posebno je važno da se tema transplantacije ponovo sistemski otvara, jer znamo da se ovde ne radi samo o zakonima, već o spašavanju života i jačanju poverenja građana u zdravstveni sistem. Posebno je važno istaći da ovaj novi nacrt zakona predstavlja odgovor na raniju odluku Ustavnog suda koja nije osporila samu transplantaciju niti evropski model doniranja organa, već je ukazala na potrebu da prava građana budu još jasnije definisana i pravno sigurnija.

Ustavni sud je tada naglasio potrebu da se preciznije urede načini izjašnjavanja građana, evidencije saglasnosti ili protivljenja, uloga porodice kao jasnija informisanost građana o njihovim pravima. Zato je dobro što novi Nacrt zakona ide u pravcu veće pravne sigurnosti građana, jasnijeg definisanja procedura, transparentnijeg sistema evidencije i dodatnog jačanja poverenja javnosti u sistem transplantacije.

To je važno jer građani moraju imati osećaj da je njihov izbor potpuno slobodan, informisan i zaštićen zakonom. Upravo poverenje građana predstavlja osnov uspešnog transplantacionog sistema u svim evropskim državama koje danas imaju najbolje rezultate. Zato smatram da su kontinuirane kampanje informisanja i dodatni podzakonski akti veoma važni kako bi građani jasno razumeli svoja prava, modele saglasnosti i način na koji sistem funkcioniše. Po novom nacrtu zakona u Srbiji više nije klasičan čist Opt-out sistem kao ranije već praktično mešoviti model sa elementima i Opt-out i in sistema, a posebno je važno da građani jasno razumeju modele saglasnosti. Znači Opt- in sistem je kada građanin aktivno daje pristanak za doniranje, a Opt-out kada se podrazumeva pristanak osim ako se građanin ne izjasni drugačije.

U tom kontekstu želela bih da postavim pitanje koje ima za cilj dodatno osnaživanje već započetih aktivnosti ministarstva. Da li ministarstvo planira donošenje dodatnih podzakonskih akata koji bi još jasnije definisali kontinuirane kampanje informisanja javnosti uz već postojeće napore u promociji transplantacije? Verujem da bi dalji korak mogao biti dodatno unapređenje saradnje sa medijima uključujući javne servise kako bi se obezbedila kontinuirana i stručno vođena komunikacija. Dalje jačanje edukativnih aktivnosti kroz zdravstveni i obrazovni sistem i obezbeđivanje stabilnog finansiranja kampanja koje bi pratile strateške ciljeve ministarstva.

U tom smislu ohrabruje nas što se i kod nas razvijaju modeli koji prate evropske trendove, recimo Španija sa više od 45 donora na milion stanovnika pokazuje koliko je važna kombinacija dobrog zakonodavstva i snažne institucionalne podrške. Hrvatska sa oko 35 donora na milion stanovnika potvrđuje da zemlje iz našeg regiona mogu postići izuzetne rezultate uz kontinuirani podršku države i jasno vođene kampanje. U tom kontekstu Srbija ima prostor za napredak, ali i realnu šansu da uz već pokrenute inicijative ministarstva značajno unapredi rezultate u narednom periodu.

Upravo u ovom delu vidim dodatni prostor za unapređenje. Na koji način ministarstvo planira da kroz podzakonske akte i javne kampanje dodatno osnaži informisanost građana ovim modelima i njihovim pravima nadovezujući se na već postojeće aktivnosti? Sigurna sam da se kroz ovakav pristup koji uključuje inicijative ministarstva može dodatno ojačati poverenje građana i povećati broj donora.

Na kraju želim da naglasim da je ovo oblast u kojoj se rezultati ne postižu preko noći ali uz kontinuirani rad, jasnu komunikaciju i institucionalnu podršku Srbija može napraviti značajan iskorak i približiti se najboljim evropskim praksama.

Ovo je prilika da zajedničkim radom države, struke i građana napravim iskorak koji se ne meri statistikama već spašenim ljudskim životima. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Šaip Kamberi.
3/1 MZ/CG 10.20– 10.30

Hvala.

Dame i gospodo, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije i guverneru NBS postavljam sledeća poslanička pitanja.

Da li postoji odluka Vlade Republike Srbije, NBS, Ministarstva finansija ili bilo kog drugog državnog organa kojim se ograničava, zabranjuje ili blokira realizacija donacija koju Nacionalni savet Albanaca dobija iz budžeta Kosova preko komercijalnih banaka u Republici Srbiji? Ukoliko takva odluka postoji, po kom zakonskom osnovu je doneta? Koji državni organ je doneo takvu odluku ili instrukciju?

Da li se navedene mere odnose isključivo na Nacionalni savet Albanaca ili i na druge nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji? Da li je Nacionalni savet Albanaca stavljen na bilo kakvu internu ili zvaničnu listu ograničenja ili pojačanog nadzora u vezi sa finansijskim transakcijama? Posebno ukazujem da su sredstva namenjena funkcionisanju Nacionalnog saveta, kao i podršci civilnom sektoru, lokalnim medijima, sportskim klubovima, studentima, učenicima i drugim korisnicima programa koji se finansiraju iz ovih donacija.

Zarad javnosti treba da pomenem da su blokadom direktno pogođena 3.500 učenika osnovnih škola koji ne mogu dobiti besplatne udžbenike, 700 studenata ne može dobiti jednokratnu pomoć, 100 kandidata sa visokoškolskim diplomama ne mogu započeti program stručnog usavršavanja, 957 malih farmera ne dobija subvencije, 139 nevladinih organizacija, 25 sportskih organizacija, 80 kulturnih organizacija, 15 lokalnih medija, 13 organizacija koje se bave pravom na upotrebu jezika, šest organizacija koje se bave decom sa smetnjama u razvoju, još dodatno 600 lica koji bi preko ovih projekata bili angažovani.

Dugotrajna blokada transfera ozbiljno ugrožava ostvarivanje prava albanske nacionalne manjine na samoupravu u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Ovo predstavlja direktan napad na egzistencijalna pitanja nacionalnog saveta, ali i svih pomenutih korisnika. Takođe podsećam da Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina predviđa mogućnost finansiranja nacionalnih saveta iz donacija, pored sredstava koja se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.

Ali imajući u vidu rezultate popisa stanovništva iz 2022. godine, dodatno zabrinjava činjenica da se Nacionalni savet Albanaca i dalje finansira po parametrima koji ne odražavaju stvarni broj Albanaca u Republici Srbiji, odnosno po parametrima iz popisa 2011. godine, dok se zanemaruju parametri popisa 2022. godine.

Molim da se na navedena pitanja dostavi jasan, i precizan i transparentan odgovor u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, kako bi Nacionalni savet Albanaca mogao da preduzme odgovarajuće korake u zaptiti svojih interesa, ali i interesa korisnika ovih donacija. Hvala.

Narodni poslanik Irena Živković. Izvolite.

Hvala.

Moja pitanja se tiču Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Zanima me da li se uopšte ovo ministarstvo za nešto pita u Srbiji, da li postoji, da li ima mogućnost da kontroliše bilo šta u Srbiji, da li ima neka ovlašćenja u Srbiji, naročito na lokalnim direktorima centara za socijalni rad, koji svuda skoro po Srbiji bukvalno se bahate pod ovim stanovništvo.

Dakle, mi u Boru imamo direktorku Centra za socijalni rad gospođu Jelenu Ristić, koja je dospela u javnost, ako se sećate, kada je Aleksandar Vučić pred lokalne

3/2 MZ/CG

izbore poslednje u Boru držao tribinu, pa je u medije dospela žena koja govori o tome kako godinama ne može da uradi usvojenje. Nakon toga je resorna ministarka došla u Bor, navodno očitala bukvicu direktorki Centra i ništa se nije desilo. Nakon toga je na Odboru za rad i socijalnu politiku, govorila sam više puta, predstavnici Ministarstva, državni sekretari, govorili su isto kao ja, dali mi podatke o njenoj bahatosti koje čak ni ja nisam imala, rekli da je to nečuveno više puta. I poslanici vladajuće koalicije su takođe isto tako rekli, i ništa se nije desilo.

Hoću da pitam jer su me zamolili i roditelji jednog dečaka da kažem čak i njegovo ime, on je maloletan, s njihovim odobrenjem, znači govorim o Petru Stojčiću iz Bora, detetu je pet godina ukinuto pravo na tuđu negu i pomoć. Pet godina. Zbog bahatosti direktorke Centra za socijalni rad u Boru. Nakon pet godina, uz saradnju Republičkog PIO fonda, uz saradnju sa nekim narodnim poslanicima, došli smo do toga da se rešenje napravi, da dete dobije pravo na tuđu negu i pomoć i ponovo zbog samo pečata direktorke još uvek im rešenje nije uručeno. Preko 1.200 Borana čeka preko 15 meseci na rešenje za socijalnu pomoć. Dakle, govorim o najugroženijoj grupaciji ljudi koja živi od tih 11-12 hiljada mesečno. Ta rešenja stoje jer ih gospođa direktorka sama pečatira. Ima dva pravnika dodatno plaćena koja apsolutno ili ne rade svoj posao ili je ona van svakog sistema. I kada kaže predsednik države – napravićemo portal pa slobodno prijavite te bahate funkcionere SNS-a, evo, ja po hiljaditi put prijavljujem gospođu Jelenu Ristić, direktorku Centra za socijalni rad u Boru, kojoj sam pre tri meseca pustila i krivičnu prijavu, navela sve ovo, svu dokumentaciju koju sam dobila upravo od Ministarstva za rad i socijalnu politiku.

Molim da neko reaguje. Među tih 1.200 Borana jesu ljudi koji su na dijalizi, koji su srčani bolesnici, deca sa smetnjama, najugroženije grupacije ljudi, čekaju posvojenja. Čekale su porodilje, nekako smo za njih izdejstvovali. Imamo taj Fond za obolele od maligniteta, i oni su na čekanju. Apsolutno jedan nerad i jedna šteta, ogromna šteta. To je nekako postala praksa i po Srbiji kada pričam sa ljudima iz drugih gradova, centri za socijalni rad su ogroman problem, nemaju kadar, a i onaj kadar koji imaju se bahati. Razumem i znam zašto se ona držala do sada. Ona, ta gospođa obezbeđuje najveći broj sigurnih glasova, upravo ucenjujući ove najugroženije grupacije ljudi, romsku populaciju i ove ljude koji vrlo teško žive i predstavljaju te najugroženije socijalne kategorije. Prošli su lokalni izbori. Izvolite, gospodo, pozovite na odgovornost, to su obećali, ministarko, ukoliko se nešto pita, i predsednik države.

Drugo pitanje, takođe za Ministarstvo. Ukoliko se bar malo pitaju, zašto se u svim lokalnim samouprava gde se usvojio status roditelj-negovatelj Republički PIO fond, po mojim informacijama, koči isplatu? Da li Ministarstvo može da se uključi da uputi lokalne samouprave da ovi ljudi dobiju, dok se ne usvoji na republičkom nivou, ono što su lokalne samouprave i lokalni odbornici, ukoliko se i oni nešto pitaju, ukoliko bar sve nije toliko centralizovano, da li može da se to sprovede u delo?

Treće pitanje, i ovim završavam. Pre 11 meseci sam se obratila Narodnoj skupštini, kao narodni poslanik tražila autentično tumačenje Zakona protiv diskriminacije osoba sa invaliditetom i dece sa smetnjom u razvoju. Jedanaest meseci ne mogu da dobijem to tumačenje zato što po njemu mogli bismo da zajedno sa udruženjima građana i zajedno sa roditeljima dece sa smetnjama tužimo državu, jer čekaju se i dalje pravilnici i izmena Pravilnika, eto, to je pitanje – kada će konačno da dođe do izmene

3/3 MZ/CG

Pravilnika, gde bi i deca, i ona starija, i od 18 godina i mlađa sa intelektualnim invaliditetom, naročito sa autizmom, dobila pravo na personalnu asistenciju? Posle 18. godine oni su nevidljivi u društvu.

Izmena Pravilnika je hitna i morala bi da ide zajedno uz Zakon roditelj-negovatelj. Hvala.