Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Koleginice i kolege narodni poslanici, ono što je suština donošenja ovih zakona jeste odgovorna politika Republike Srbije, jeste izvršavanje i međunarodno preuzetih obaveza i to je nešto što je odlika politike naše zemlje otkako je vodi Aleksandar Vučić.
Mi smo članovi OEBS-a i kao takvi dužni smo da uvažavamo sve ono i da poštujemo obaveze koje članstvo u toj organizaciji nosi sa sobom. OEBS je davno na svojoj konferenciji, odnosno Samitu održanom 1999. godine u Istanbulu, jasno u svojoj dekleraciji, u njenom stavu 25. propisao da su sve države članice OEBS-a dužne da poštuju preporuke ODIHR-a i da gledaju kako da neizostavno i odmah implementiraju ono što ODIHR naloži. Upravo to je ono što radi naša zemlja već u jednom dužem vremenskom periodu. I napominjao sam i 2022, i 2025. i danas 2026. godine upravo smo mi usmereni ka tome da menjamo naše izborno zakonodavstvo na taj način što ga unapređujemo, što ga činimo da bude bolje, da bude efikasnije, da bude transparentnije.
Vrlo jasno i nedvosmisleno smo pokazali danas, navođenjem egzaktnih primera, kako su se ponašali oni koji su do 2012. godine imali odgovornost za upravljanje ovom zemljom. Da li su oni ispoštovali barem jednu ODIHR-ovu preporuku? Kako su se oni odnosili prema ODIHR-ovim preporukama? Kako su se oni odnosili prema međunarodno preuzetim obavezama, a kako se danas odnosi Republika Srbija? Da pokazujemo jednu širinu i jednu političku zrelost, da kroz jedan društveno-politički dijalog sa njima, sa nevladinim sektorom, sa nevladinim organizacijama, sa međunarodnim organizacijama gledamo kako da unapredimo naše izborne procese. I upravo zato smo išli kroz ovaj čitav niz promena, krenuvši od izmena i dopuna zakona za narodne poslanike, izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima, dopuna Zakona o izboru predsednika, izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu, čitavog niza rešenja da poboljšamo izborni proces. I baš ono što je srž izbornog procesa, a to su birački odbori koji, na kraju krajeva, sprovode izbore na biračkim mestima, da bukvalno svi članovi biračkog odbora prođu obuku.
I vidite, kroz cela ova današnja izlaganja, da je to donekle njima najveći problem, zato što naši kandidati koje predlažemo u članove biračkih odbora nikada nisu bili lenji da odu na obuke koje su organizovale gradske i opštinske izborne komisije, u saradnji sa RIK-om, da prođu te obuke, da steknu sertifikate, a sada, kako se predlaže ovim zakonskim rešenjima, potvrde da bi sutra mogli da budu u sastavu tih organa, i stavili jedan član koji govori da nikakvih diskriminacija po političkoj osnovi, po političkim uverenjima neće biti da bi neko mogao da pohađa tu obuku i da stekne taj sertifikat. A upravo su to navodili da bi to mogao da bude jedan od ključnih problema u organizovanju tih obuka i tražili od nas da to implementiramo i mi, naravno, to prihvatili i implementirali. Ali onda vidite da, sa druge strane, kod njih
42/2 MZ/IR
je problem jer oni ne žele da pohađaju takve obuke, ne žele da se edukuju, ne žele da preuzimaju odgovornost za birački proces, odnosno za rad u biračkom odboru, jer je upravo ono što oni žele da se konstantno traži alibi, da se konstantno traži alibi za izborne neuspehe, za mali broj osvojenih glasova i onda i kada prihvatimo ono što traži od nas ODIHR, kada to implementiramo kroz naša zakonska rešenja, e onda to više nije bitno.
I to je ono što su građani Republike Srbije danas jasno mogli da vide – da smo mi ti koji želimo da izvršavamo međunarodno preuzete obaveze, da tražimo najbolje načine kako to možemo da implementiramo u naša zakonska rešenja, u naše zakone, a sa druge strane, kada mi pokažemo tu spremnost i kada mi to želimo da radimo, od njih dobijate odgovore kako to ne treba, kako to nije bitno, pa nekad je bilo bitan birački spisak, pa sad više nije bitan birački spisak, pa su nekada bili bitni birački odbori, sad nisu bitni birački odbori, pa je nekada bilo bitno da li se lista odbija ili se ne odbija proglašenje izborne liste, sad više nije ni to bitno, i tako unedogled.
A poenta i suština svega je samo da se nađe alibi za izborni poraz i za izborni neuspeh jer njihova politika koja je rušilačka, njihova politika koja je usmerena na nasilje, njihova politika koja je dovela do toga da neki privrednici, da neke velike investicije odu iz naše zemlje, jer nijednom privredniku ne odgovara kada se blokira put, kada se blokira regionalni put, kada se blokira auto-put. Svako želi da može slobodno da se kreće zemljom, svako želi da može slobodno da se kreće roba i kapital, i to je jedna od tekovina EU koju oni deklarativno zagovaraju – a mi suštinski i zaista se borimo za tu politiku EU – e, upravo oni traže samo alibi za neke nove izborne neuspehe. Ali ono što je bitno jeste da ćemo mi, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, ostati na našem evropskom putu, okrenuti prema Istoku i Zapadu, ceneći naše prijatelje i u Rusiji, i u Kini, i u Parizu, i u Nemačkoj i u Vašingtonu, usklađivati naše propise sa EU, ali na takav način da građani Republike Srbije imaju apsolutnu korist od tih propisa i da ti propisi odražavaju snagu i duh našeg naroda. Hvala.
