| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.
Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.
Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.
Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.
Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.
Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.
Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.
Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, kada u skupštinsku proceduru dođe predlog izmene i dopune bilo kog zakona, kao što je danas na dnevnom redu Predlog izmene i dopune Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, mi očekujemo da to bude pozitivna nadogradnja već postojećeg zakona i onaj ko obrazlaže te izmene i dopune treba da nas činjenicama i argumentima ubedi, nas poslanike, da glasamo za te izmene i dopune zakona, to jest da podržimo taj predlog zakona.
Ja ću svoju diskusiju usmeriti u dva pravca. Prvi je osvrt na sam predlog i njegovo obrazloženje, a drugi – posledice ovakvog predloga.
Kad je u pitanju obrazloženje razloga za donošenje ovakvog zakona, vi kažete, a evo ga, to je taj zakon i citiraću vas – ruda koja bi se vadila nakon usitnjavanja, tretirala bi se koncentrovanom sumpornom kiselinom na teritoriji od 250 stepeni celzijusovih, što ujedno čini i najrizičniji deo u postupku eksploatacije litijuma iz jadarita.
Međutim, ove vaše navode ministarka kao branilac trenutnog zakona je osporila, uz obrazloženje da će se taj proces odvijati na 90 stepeni celzijusovih, da neće biti nikakvih isparenja, samim tim ni zagađenja vazduha ili bar ne u onom obimu u kom ste vi ovde govorili. Vi na ovo niste reagovali, niti demantovali.
Ovde takođe kažete iz ovog obrazloženja zakona, citiram – ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. Bez obzira na to što kažete da ne postoje nikakve informacije, vi donosite zaključak o zagađenju reke, i opet ću iz ovog obrazloženja citirati, koja će se izlivati u plodna polja doline ove reke i rasejavati otrove na poljoprivredno zemljište zagađujući ga trajno.
Meni se lično čini da kada ne postoje nikakve informacije o bilo čemu da se radi, traže se dodatne informacije kako bi se izveo ispravan zaključak. Ovde je te informacije, čini mi se, opet dala ministarka, i to u sledećem obliku: pod jedan, da nema otpadnih rudničkih voda, već će otpad biti u čvrstom obliku, a da sve otpadne vode idu kroz nekoliko faza prečišćavanja i u reku ulaze kao voda koja je čista najmanje kao ona u reci.
Takođe, osporila je i količinu vode koja se koristi u procesu ekstrakcije, rekavši da je to 75 puta manja količina nego što ste naveli vi u ovom obrazloženju, gde piše 500.000 litara po toni litijuma.
Takođe je rečeno da će rudnik biti na dubini od 380 metara i više, a ne površinski kop, kao što ovde kaže. Osporila je, takođe, i visinu rudne rente, koja nije 3% već 5% i to da je u prostorni plan ucrtano 10 rudnika od Loznice do Vranja, što ste vi ovde rekli.
Ovde nisu problemi ova osporavanja, već to što vi kao ovlašćeni izvestilac niste reagovali upravo na ovo što sam rekao i niste demantovali i ovaj predlog zakona i ovo obrazloženje koje ste dali niste branili, a očekujete da ga mi branimo glasajući za njega.
Naravno, ja sam ovde više puta čuo i ne samo danas u ovoj raspravi, da neće doći do nikakve eksploatacije rude jadarita dok ne budu ispunjeni svi ekološki i socijalni uslovi, kao i to da ovaj projekat traje već dve decenije i da u naredne dve godine sigurno neće početi, ako uopšte i počne dok se ne ispune sve analize.
Sada bih krenuo na onu drugu stvar. Posledice ovakvog predloga zakona, ovakvom kampanjom koja traje, su dalekosežne, jer ide dalja polarizacija društva i to ne bi bio problem da je to politička polarizacija, što bi bilo i normalno u političkoj borbi pozicije i opozicije. Ovde je reč o masovnoj polarizaciji tj. polarizaciji mase, koja je znatno opasnija i utiče na međusobne odnose običnih građana.
Ovaj proces od političke ka masovnoj polarizaciji dovodi do smanjenja dijaloga i uopšte mogućnosti postizanja bilo kakvog političkog kompromisa. Još ako tu dodamo i društvene mreže i internet, na kojima se prezentuje informacija na takav način da potvrđuju verovanja i stavove građana koji već imaju definisan stav o tome, bez obzira da li je on ispravan ili ne, onda se komunikacioni prostor evidentno smanjuje.
Ovakav vid polarizacije takođe jača i anti-naučni sud, pa se tako dovodi u pitanje i glas nauke, koja je sad nepouzdan autoritet, a koja mora da bude srž za donošenje ovakvih političkih odluka.
Na kraju, naravno da svi hoćemo da svojoj deci ostavimo i zdravu životnu sredinu i ekonomski jaku zemlju, jer sve što se radi ovde, radi se za buduće generacije. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu nekoliko tačaka dnevnog reda, osvrnuću se samo na dve za koje smatram da su vrlo bitne. To je rebalans budžeta i podrška porodicama sa decom.
Kada se kaže rebalans budžeta, obično se misli da su rashodi Vlade mnogo veći od onih planiranih, tako da je Vlada ovde došla u Skupštinu da traži novac za svoje dalje funkcionisanje. Ovog puta je Vlada došla sa prihoda u budžetu od 1,2 milijarde evra, više nego što je planirano. Ne znam samo u kom pravcu bi bila diskusija da je to obrnuto, odnosno da su rashodi milijardu evra veći. Zato će poslanička grupa JS Dragan Marković Palma u danu za glasanje podržati ove zakone. Smatramo da imamo poverenja u ovu Vladu koja ide stazama prethodne Vlade i one prethodne Vlade koje imaju izuzetne rezultate i to stalno treba potencirati.
Pre svega, treba reći da u našoj zemlji ima sve veći broj radnih mesta koja dovode do toga da imamo stopu nezaposlenosti koja je gotovo minimalna od 8,8%, kakvu god metodologiju koristili. Imamo javni dug ispod 50% BDP, imamo minimalnu zaradu koja će uskoro biti preko 50.000 dinara itd. Dakle, ovo treba stalno potencirati i reći da ovi rezultati nisu došli kao neki blesak i nestali, nego je to proces koji traje stalno i u usponu je. Očekujem da do 2027. godine dođemo u situaciju da prosečna zarada bude 1.400 evra.
Dakle, godinama se stvaraju uslovi da bi naš običan čovek mogao da živi mnogo bolje, da se sa svojom porodicom oseća sigurnije, jer samo sa sigurnom porodicom možemo da opstanemo. Nama nisu potrebni ni unutrašnji, ni spoljašnji neprijatelji. Bela kuga je ono što nas je u poslednjih desetak godina smanjila za gotovo pola miliona. Samo ove godine imamo do šestog meseca oko 20.000 nas manje.
Tradicionalna porodica je žestoko napadnuta i mi smo u obavezida iskoristimo sve naše kapacitete, da zaštitimo porodicu i ova tema danas o podršci porodicama mislim da je tema svih tema i da će to biti i u budućnosti, jer to treba da definiše kako da zaustavimo sopstveni nestanak. Naravno da ova tačka prevazilazi i same kapacitete i obim samog ministarstva, možda i cele Vlade zato što je i prethodna Vlada dosta radila na ovome i to veoma uspešno, ali ako pogledamo ove rezultate koji su bili očekivani, moraju da budu takvi da svake godine imamo sve bolje i bolje uslove za porodice. Mere koje se donose ne daju rezultate danas ili sutra, već su to mere koje daju rezultate za godinu, dve i zato mora stalno da se vrši monitoring.
Vreme je isteklo, žao mi je što nisam mogao mnogo toga da kažem. Hvala lepo.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.
Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.
Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.
Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.
Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.
Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.
Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.
Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.
(Leskovac, 08.07.2015.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Član gradskog veća | Grad Leskovac | Opština | Mesečno | 81000.00 | RSD | 06.11.2012 - 12.06.2015. |