Hvala vam.
Gospodin Petrović, replika.
Izvolite.

Ja bih sada trebao da protraćim svoje vreme, da demantujem ono što je gospodin Nikolić rekao, ali ja to neću demantovati na taj način. Učiniću to slikama, čisto da vidite o kredibilitetu ovog čoveka koji je izneo to što je maločas izneo.

Za početak prva fotografija. Ovo je gospodin Dragan Nikolić. Ovo je kada je držao u rukama podršku inicijativi građana koju je organizovala Kreni-promeni za zabranu iskopavanja bora i litijuma, pa je ovde prošle godine zdušno tu inicijativu za kopanje bora i litijuma podržavao. Dakle, ovo je ista fotografija, samo u krupnom planu.

Dakle, govorimo o kredibilitetu čoveka koji je svojevremeno izjavljivao sledeće. Kaže: „Moravom će ploviti lađe“, narodni poslanik SNS-a gospodin Dragan Nikolić. To su njegova obećanja i njegove istine koje je izgovarao i obećavao građanima Vranja, pa ćemo ići dalje.

Evo još jedno obećanje – isto ovako kao što ćete izvršiti resanaciju Aleksandrovačkog jezera, najavili ste da će Vranje dobiti luku. Evo, Vranje će dobiti luku. Ko nije znao, gospodin Nikolić je obećao. Da nije nas ovde iz opozicije u ovom parlamentu, verovatno bi gospodin Nikolić pričao kako je uveliko napravljena marina dole na Južnoj Moravi i da top sve ide kako valja. To je tranzitna ruta ka Solunu.

Ovde su neki iz 2023. godine. Evo, gospodin Nikolić se žalio. Kaže nakon tribine državotvorne opozicije, gospodin Nikolić je tada, to je bilo pre tri godine, bio žestoka opozicija: „Vlastodršci krenuli sa najprizemnijim uvredama, klevetama, lažima itd.“.

Isteklo mi je vreme i ja ću veoma rado nastaviti dalje da odgovaram u formi ovih fotografija gospodinu Nikoliću.

Dogovoreno, ali možda da se bavite amandmanima.

Gospodine Nikoliću, imate repliku i da završimo sa ovim, molim vas.

Ovo što je pokazano sada su zapravo sve fotomontaže tadašnjih nekih vranjskih novina o tome da sam ja izjavio da će Vranje dobiti luku i to može svako da proveri. Što se tiče projekta koji je spomenut, on je star preko 120 godina. Samo ako biste da čujete, pa možda i nešto naučite.

21/1 TĐ/MT 13.20 – 13.30

Taj projekat nije idejno rešenje SNS. Taj projekat je star preko 120 godina. Rekao sam, to je ideja da se poveže čitava Srbija Moravom, preko Vardara, do Soluna da bismo mogli da uvozimo zato što nemamo svoje more, zato što su nam velike sile učinile da nemamo izlaz na more. To je bila jedna zaista ozbiljna ideja.

Kada eventualno sa Republikom Kinom budemo dogovorili taj put, a Kina je bila veoma zainteresovana za taj plovni put, pitaću i ove što se sada smeju, a ne znaju zbog čega, da li sam ja bio u pravu, da li je tadašnji predsednik Republike gospodin Tomislav Nikolić, čija je ovo integralna ideja, ili gospodin Milan Bačević, koji je profesor na fakultetu i čija je ovo uža specijalnost, da odgovorite ljudima koji pojma nemaju ni o čemu, koji se interesuju samo da mogu da izbace svoj klip na „Fejsu“ ili ovim društvenim mrežama, da se time pohvale da su nešto uspeli u životu. Žao mi je. Sve što sam radio, i što ću raditi, i što sada radim, ne kajem se. Taj sam koji sam uvek bio. Znaju svi ko sam i što bi rekao ovaj gospodin – znaju me kao zlu paru. Ne verujem. Njega ću upamtiti kao zlu paru, a mene kao čoveka od integriteta koji ima i svoju profesiju i svoje znanje i svoj bekgraund u politici koji traje 36 godina. Hvala.

Hvala vam.
Sada da se vratimo na amandmane.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Irena Živković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Smatramo da predložena rešenja ne štite potrošače adekvatno, da su izmene više formalne, a mnogo manje suštinske. U razgovorima sa udruženjima koja se bave ovom tematikom dobili smo informacije da potrošačke organizacije nisu blagovremeno informisane o javnoj raspravi, da je ostavljeno vrlo malo vremena i oni to tumače kao izbegavanje uopšte davanja mišljenja struke. To nekako postaje navika, znači, ove vlasti i smatram da to ne sme da se dešava. Inspekcijski kapaciteti su nedovoljni. To je jedna od stvari koju oni zameraju.

Mi ovde podnosimo amandman na član 4. koji je izuzetno sporan. Rekli su i ostali otprilike slično da ovaj zakon ne može da bude krovni jer se nižim aktima daje prevlast pred njima. Znači, drugi propisi mogu da važe umesto njega. Kad advokati to objašnjavaju i ova udruženja sa kojima smo razgovarali, oni daju primere da u teoriji to može da znači i da EPS i da toplana mogu da, prosto, po svojim pravilnicima i propisima odrede načine na koji će obračunavati račune i da ovaj zakon neće moći da zaštiti potrošače.

Takođe se kaže da se odredbe ovog zakona primenjuju na odnos između potrošača i trgovca, osim ako je posebnim zakonom u delu kojim se uređuje odnos potrošača i trgovca usklađen sa pravnom tekovinom EU. Tu se postavlja pitanje ko je taj koji će proceni da li je neki poseban zakon usklađen sa pravnom tekovinom EU. Onda dolazimo do dela gde kažete – odluku kojom se utvrđuje lista posebnih zakona iz stava 1. ovog člana donosi Vlada, što je politički a ne pravni teren. Tako da, još jednom, eto, pozivam da se na pravni teren spusti sve ovo i da se konsultuje struka i da konačno državne institucije rade svoj posao. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Prepoznajemo reči jednog udruženja potrošača. Samo bih htela da podsetim da je javna rasprava blagovremeno najavljena, da je njeno trajanje čak i produženo, upravo da bi bili sigurni i da će biti i dobar odziv i da će biti pružena prilika svima koji su zainteresovani da se uključe. Takođe podsećam da je u Radnoj grupi za izradu zakona bio predstavnik udruženja koga su udruženja delegirala.
21/2 TĐ/MT
Već sam dala pojašnjenja oko člana 4. i apropo liste, znači, ko je taj koji će da potvrdi da li je zakon usklađen sa EU, pa EU. Ona to jedina i može, a na Vladi je, znači, samo oni zakoni koji su prethodno dobili potvrdu da su usklađeni sa EU mogu se naći na toj listi. Vrlo je jednostavno, samo što, kažem, obzirom da prepoznajem taj rukopis i ne često vidimo neke informacije koje nisu baš precizne, nekad nisu ni tačne, tako da, srećom, ima i drugih udruženja koja su, možda, i malo stručnija. U svakom slučaju, jako je važno da javnost i građani, potrošači budu precizno informisani i da dobiju tačne i precizne informacije upravo da ne bi imali, da kažem, ova neka razmimoilaženja u tumačenju što na kraju nije dobro za one kojima je namenjen ovaj zakon.
Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet da se držim malo poljoprivrede. Dakle, cenu prehrambenih proizvoda, na nju utiču i podsticaji. Dakle, i dalje želim da kažem da podsticaje treba koristiti u svrhu veće proizvodnje i veće produktivnosti. Potrošači izdvajaju novac da bi bili dobro snabdeveni, poljoprivrednici dobijaju taj novac da bi očuvali dohodovnu sigurnost gazdinstava. Pri tome, prerađivačka industrija ima određene koristi zato što može da ima dostupnu sirovinu koja će biti daleko jeftinija i pomoću koje mogu da naprave kvalitetan i dobar prehrambeni proizvod koji može da zadovolji potrošače u našoj zemlji, ali u izvozu.

Ovde smo čuli sve i svašta. Ovde smo čuli i da će na tu cenu učestvovati i Brisel. To je onaj isti Brisel gde ovi trče. To meni liči, kao Šojićevi… Šojić je previše ozbiljna naučna institucija za ove prekoputa mene. Dakle, meni to liči, kada idu u Brisel, kao da trče na magareću livadu deda Stavre Piculića. Dakle, čuvenog dede Šojića, kojem sam malo promenio ime. Dakle, tamo trče i traže, naručuju sankcije protiv rođene zemlje.

Šta to može da se desi u poljoprivredi pa možemo da izgubimo podršku koja je negde oko 350 miliona evra u IPARD-u, koji je namenjen poljoprivredi i prehrambenoj proizvodnji? I u takvoj nekoj poziciji to može, na određeni način, da utiče na cene, odnosno da utiče na količinu robe koju mogu da kupe potrošači. Dakle, bez stida i srama trče u Brisel ne bi li kaznili sopstvenu zemlju, pa kao tako će doći na vlast. Mislim da tu greše i da će to njih politički koštati, da će njihov uticaj, koji nije nešto veliki u glasačkom telu, biti još slabiji, jer građani vrlo dobro pamte da neko ko želi zlo svojoj zemlji ne zaslužuje podršku.

Dakle, ukoliko oni misle da prodajom Republike Srpske, da ukidanjem podsticaja, da kroz podršku svoje zemlje, ako misle da će priznanjem Kosova i Metohije biti nešto u boljem položaju prilikom želje da osvoje vlast, mislim da se grdno varaju. Moj savet im je da konačno rade u korist svoje zemlje, a ne da uporno pokušavaju da radom protiv sopstvene zemlje dobiju simpatije biračkog tela. To naprosto nije moguće, jer ne možete tražiti da neko bude kažnjen. Neće biti kažnjena država, država nije imaginarna stvar. Država to su građani koji žive na određenoj teritoriji. Ne možete kažnjavanjem građana da dobijete podršku od onih za koje se zalažete da budu kažnjeni, da li iz Brisela ili iz sopstvene zemlje. Znači, konačno, vreme vam je da pokušate malo da se opametite, ako je to moguće.

Što se tiče laži koja se propisuje nama, kriminalu i laži koja se pripisuje nama, tačno je da su u laži kratke noge, ali u izreci samoj – da je u praksi to tačno, vi biste se, gospodo, kotrljali na stomaku. Hvala.

21/3 TĐ/MT