Poštovani građani, kome zakoni leže u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom. To nečovještvo ovih dana curi iz poslaničkih klupa vlasti. Rasprava o zakonima iz oblasti pravosuđa nije ogolela samo loše zakone, već je ogolela i one koji ih predstavljaju i koji ih brane.

Umesto argumenata o nezavisnosti sudstva i vladavini prava, slušali smo klevete, laži i politički linč. Uglješa Mrdić i Ana Brnabić su bez ikakvog razloga iznosili neistine o Draganu Đilasu, iznosili neistine o njegovoj porodici, iznosili neistine o nasilju u porodici i prošli poslednju granicu čitajući ime maloletnog deteta. Interesuje me da li ih je bar malo sramota i da li je fotelja toliko slatka da baš mora tako da se govori.

To što oni rade nije greška, to je pokazatelj neljudskosti. To je svesna odluka da se politička nemoć prikrije prljavštinom. Ko je spreman da se koristi brutalnim lažima da bi branio loše zakone pokazuje da nema ni moral, ni granicu, ni pravo da govori o pravdi.

Ovo je dokaz da iz pojedinih poslanika izbija najprljavija radikalština, kao rđa iz gvožđa, duboko usađena i nemoguća za sakriti, ma koliko se ona prikrivala reformama i pričama o Evropi. Evropska odora je spala, ostali su samo radikalski šinjeli i zarđala kašika u džepu.

Ako se zakoni brane lažima i napadima na porodice, jasno je o kakvim se zakonima ovde radi. Takvo pravosuđe neće biti za građane, već će biti iskorišćeno za obračun sa neistomišljenicima i za zaštitu korumpirane vladajuće klike. Pravda se, gospodo, ne gradi na klevetama, niti se država jača ponižavanjem i dehumanizacijom. Zato danas jasno kažemo – ne ovakvim zakonima, ne ovakvim metodama i ne ovakvoj vlasti.

Očigledno je da ovi ljudi bez fotelja ne mogu i da će sve da urade, ne birajući sredstva, da što duže ostanu u njima, a napade i kritike na njihov račun predstavljaju kao napad na Srbiju, jer su umislili da su oni Srbija. Oteli su Srbiju, imaju potrebu da vode sve, od pčelarske zadruge do vrha države. Hvala.

Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, javnosti radi, upućivanje je izuzetna mera i upućivanje je nešto što omogućava da se reaguje u hitnim situacijama.
33/2 MZ/MT
Visoki savet tužilaštva je nadležan za izbor i napredovanje i samim tim što se daje da upućuje Visoki savet, a ne pojedinac je mnogo bolje rešenje da to radi jedan kolektivni organ. Pojedinac ako mu damu upućivanje, to je onda instrument kojim u stvari mi smanjujemo samostalnost i imamo mehanizam onda uticaja na samostalnost. Zato što ako pojedinac odlučuje o nečijem upućivanju i posle tri godine donosi odluku o tome, on sigurno onda ima i mehanizam da utiče na samostalnost upućenog javnog tužioca.
Sva međunarodna dokumenta govore o tome da je upućivanje izuzetna mera i da ne može postati pravilo. Ako vi uputite veliki broj tužilaca, o čemu odlučuje pojedinac, vi faktički suspendujete ovlašćenje, ustavnu nadležnost Visokog saveta tužilaštva da bira. Jer ponavljam, upućivanje je nešto što je izuzetna mera i ono treba da bude povereno organu koji bira i odlučuje o izboru i napredovanju tužilaca. Ponavljam, navođenje nekih slučajeva, nije bilo u pitanju nikakvo upućivanje, nego je u pitanju godišnji raspored.
Što se tiče potrebne saglasnosti za upućivanje, ono i dalje postoji i ono postoji i danas u današnjim rešenjima i predloženim amandmanima od strane uvaženog narodnog poslanika Mrdića, to se ne menja. Saglasnost postoji danas i ona ostaje i dalje. Ali kažem, samo upućivanje je izuzetna mera i dobro je da Visoki savet tužilaštva o tome odlučuje, jer on vodi kadrovsku politiku i kadrovsko kretanje. To mu je nadležnost. Hvala.

Hvala vam.
Gospodin Lazović, po Poslovniku. Izvolite.

Izvinjavam se, ministre, ako biste mogli malo samo glasnije.

Koji član?

Izvinite, u pravu ste.

Član 108. Ministre, ako mogu vama da se obratim, ako biste mogli malo glasnije, zaista vas ne čujemo. Da li je do tehnike ili nije, ali ako biste vi mogli malo da probate glasnije, nama bi bilo stalo da čujemo koji su vaši odgovori, pošto su stvarno važna pitanja. Hvala.

Ne treba da se izjasnimo.

Hvala.
Reč ima Ana Eraković.

Poštovani građani, Narodni pokret Srbije je predložio brisanje člana 10. Zakona, jer predlagač nije dao nijedno razumno obrazloženje za ovaj kupus od zakona koji je predložio.

Postojećim zakonom predviđeno je da javni tužilac može biti upućen u drugo javno tužilaštvo na tri godine, bez mogućnosti produženja roka. Takođe, ukoliko ispunjava uslove za posebna tužilaštva isto može biti na tri godine, bez produženja roka. Rešenje o upućivanju donosi vrhovni javni tužilac, odnosno u ovom slučaju trenutno Zagorka Dolovac.

Predloženim izmenama sada tužilac može da bude upućen u drugo tužilaštvo ili tužilaštvo posebne nadležnosti dva puta po tri godine. Rešenje o upućivanju donosi Vrhovni savet tužilaštva, a mišljenje daje glavni javni tužilac gde se tužilac upućuje. Čemu, kako i zašto dolazimo do ovih izmena ostaje da nagađamo, jer nigde nije obrazloženo zašto se to radi. Ponavljamo, procedura nije ispoštovana, analiza uticaja propisa koju sprovodi Sekretarijat za javne politike nije urađena, niti su se o ovome izjasnila stručna udruženja i javnost.

33/3 MZ/MT

Pošto ovoj vlasti ne možemo da verujemo ni kada darove nosi, a kako je u toku hajka na Zagorku Dolovac, koju je vlast birala na mesto vrhovnog javnog tužioca, onda je nemoguće poverovati da se iza predloženih izmena krije želja da građani dobiju bolji pristup pravdi.

Na član 11. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, Stranka slobode i pravde, Srbija centar.
Marina Mijatović ima reč.