Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski predložio je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Naime, prilikom prošlih izmena i dopuna koje smo u Skupštini usvojili vezanih za Zakon o javnom beležništvu, ustanovili smo obaveze sudova da po prigovorima građana zbog odbijanja da overe neku ispravu javnih beležnika sudije su dužne da odluče u roku od osam dana. Neodlučivanje i nepostupanje sudije se tretira kao nesavestan rad, što vodi direktnom razrešenju sa funkcije na kojoj se nalazi.

Ono što smo propustili jeste to da nismo uveli vremensku obavezu javnim beležnicima u kom roku po zahtevu građana su dužni da ili izvrše overu, odnosno pisanim putem urade rešenje i objasne zašto odbijaju da postupe po tome. Većina notara radi savesno i u nekom primerenom roku, ali nekim notarima se izgleda desilo da su im bezobrazno visoke nadoknade za njihov rad, koje utvrđuje Javno-beležnička komora nažalost, a ne Skupština Srbije, što mislim da bi trebalo ubuduće da se promeni, izgleda su uticale da se oni krajnje bezobrazno i ponašaju. Pa, tako je od nekih javnih beležnika gotovo nemoguće iščupati rešenje kojim se odbija postupanje po zahtevu građana i time praktično direktno sprečavaju građane da ostvare svoje pravo da se prituže na rad i da očekuju zaštitu od suda, koju imaju pravo da ostvare.

Kako bismo ovo sprečili za ubuduće, predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red. O rokovima, da li je to osam, 15 ili 30 dana, da se uvek razgovarati, ali se više ne sme dozvoliti na slobodu onima koji su se u toj branši obahatili da nastave da terorišu građane. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 13 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite, imate reč.
14/3 MV/CG

Poštovani građani Srbije, kolege poslanici, predlažem ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi u ime Narodnog pokreta Srbije, koji podrazumeva povećanje podsticaja i subvencija za poljoprivredne proizvođače u Srbiji iz jednog potpuno smislenog i zdravorazumskog razloga, zato što danas u Srbiji najveći poslodavac je upravo poljoprivredna proizvodnja, najveći poslodavac u Srbiji su mala porodična poljoprivredna gazdinstva, u njima danas radi preko milion i 150.000 ljudi koji živi od poljoprivrede i žive od poljoprivrede, ali ono što je problem je što se zbog loše agrarne politike i nepostojanja izvesnosti strategije i malog izdvajanja novca polako gase gazdinstva i sve je manji broj ljudi koji žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i proizvodnjom hrane u Srbiji, iako imamo strašno velike potencijale i mogućnosti u toj oblasti.

Šta ste za deset godina uradili? Za deset godina ste osiromašili poljoprivrednike. Za deset godina ste naterali ljude da ostavljaju svoja imanja i da odlaze iz Srbije ili da se zapošljavaju i da nešto drugo rade. To nije moja proizvoljna ocena, to su statistički podaci. Za deset godina poslednjih izgubili smo u poljoprivredi oko 350.000 zaposlenih radnika. Manje je za 120.000 gazdinstava nego što je bilo pre deset godina. Danas su nosioci poljoprivrednih gazdinstava 70% građani koji su stariji od 65 godina. Danas je svega 9% nosilaca poljoprivrednih gazdinstava mlađe od 40 godina. To je slika i prilika stanja u poljoprivredi.

Ako govorimo još o brojevima, 2014. godine ste predložili strategiju poljoprivrede koja je važila do 2024. godine. U toj strategiji ste vi napisali da očekujete godišnji rast poljoprivrede od šest do devet procenata na godišnjem nivou. Ukupan kumulativni rast za punih deset godina je 1,7%, dragi građani Srbije i dragi poljoprivrednici.

15/1 JJ/VZ 12.30 – 12.40

To je neumoljiv broj i pokazatelj kako vi danas gledate na poljoprivredu. To je ono što će se nastaviti u narednom periodu, jer se promenilo sedam ministara, u proteklom periodu. Ja, lično, kao i Narodni pokret Srbije tražimo da se agresivno pristupi finansijskoj podršci poljoprivrednicima da bi mogli da budu konkurentni, da bi mogli da održe svoju proizvodnju i da bi ostali na selu, jer ako održimo poljoprivredu održaćemo i sela, jer je poljoprivreda direktno vezana za demografiju i ono što je veliki problem nas u Srbiji, a to je izumiranje sela i gašenje sela, zato što ljudi više ne mogu da opstanu od bavljenja poljoprivrede. Hvala.

Stavljam na glasanje.

Zaključujem glasanje: za predlog je glasalo 22 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Da li želi te reč? Da, izvolite.

Zahvaljujem.

Da, ovaj Predlog zakona podrazumeva rasterećenje budžeta građana Republike Srbije i smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice.

Dakle, vlast se potpuno odrodila od građana, od muke građana Srbije. Odrodila se od privrednika i poljoprivrednika i to pokazuje zapravo da vi više ne osećate šta je ono što je muka običnog naroda i građana u Srbiji. To su mnoge druge zemlje u prethodnom periodu prepoznali i uradile, samo u Srbiji se ništa ne dešava po tom pitanju, osim nekakvih kozmetičkih, politikanskih mera, kao, ne znam, ograničenje marži trgovačkih, ovog, onog, a to ne utiče ni najmanje na životni standard građana Republike Srbije.

Ono što je važno i što tražimo, kao Narodni pokret Srbije jeste prvo da se rasterete domaći preduzetnici i privrednici. Pa, mi imamo situaciju da se u našoj rođenoj zemlji domaći preduzetnici u podređenom položaju u odnosu na strance. Danas je bolje ako dođete iz inostranstva, iz bilo koje evropske zemlje, ili bilo koje zemlje sveta ovde i hoćete da pokrenete neku kompaniju ili firmu, dobićete sve i dobićete besplatno zemljište, dobićete oslobođenje poreza na dobit, dobićete subvencije po zaposlenom radniku. A šta rade naši domaći privrednici tu? Plaćaju najskuplje doprinose u Evropi, 60% danas svaki naš domaći privrednik plaća za doprinose, za svoje zaposlene radnike 60%. Prosek u EU je 30%, u svim zemljama u regionu daleko manje nego što je u Srbiji opterećenje, zato što ljudi znaju šta znači domaća privreda, zato što hoće da pomognu domaćim preduzetnicima.

Vi ih uništavate i dovodite do toga da ne mogu da opstanu, gase svoje firme, ili otpuštaju radnike. I, tu situaciju ćemo imati i u narednom periodu, jer nemate plan i nemate strategiju kako da pomognete domaćim preduzetnicima i privrednicima, koji moraju biti nosilac privredne aktivnosti u državi Srbiji. Ne mogu privredu razviti firme koje dolaze ovde da traže radnike za pletenje kablova, mogu domaći preduzetnici, nova znanja, nove tehnologije, ali vas to ne zanima.

Ono što je još važno, ceo sistem podsticaja ste podredili firmama koje rade za državu i to su vaše kumovske i bratske firme, kao što su firme Nikole Petrovića, „Milenijum tim“, ne znam ovaj Macura „ALTA banka“, Zvonko i ostali graditelji, svi koji sisaju pare iz budžeta, njima nije problem koliko im je opterećenje, ali ljudima koji rade na tržištu je i te kako bitno, kako da održe svoju konkurentnost i svoju proizvodnju sa ovolikim nametima i opterećenjima koje im je nametnula država Srbija. Hvala.

15/2 JJ/VZ

Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za predlog je glasalo 17 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila.
Narodni poslanik Radoslav Milojičić, predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Da li želite reč?

Hvala.

Poštovani narode, drage kolege poljoprivrednici, sve je laž, samo pusta laž koja dolazi od strane blokadera. Evo, ja nudim ovde opkladu prethodnom govorniku, neka kaže da juče nije bilo tako na sednici Odbora za poljoprivredu, govorio nam je o evropskim podsticajima u poljoprivredi. Kada smo mi predložili da prihvatimo evropske podsticaje, da ih primenimo u našoj državi i premiju za mleko 19 dinara, i za kupovinu junica od 150 hiljada dinara, i za kravu 100 hiljada dinara, i za krmaču 18 hiljada dinara, i po jednoj ovci za 10 hiljada dinara, i za kupovinu stada od po 25 hiljada dinara, tri puta je u mikrofon rekao – ja to nisam rekao. Jer je kolega predsedavajući rekao – super, vi predlažete da mi prihvatimo evropske subvencije pošto je tamo bolje, više se daje za poljoprivredu nego što daje vlast Aleksandra Vučića, hajmo onda da to bude vaš predlog i da vi to predložite. On je skakao i rekao ne, ja to nisam predložio, niste me lepo razumeli, zato što i on zna da su subvencije za poljoprivredu nikada veće.

Kada govorite kako je bilo, u vaše vreme su subvencije za poljoprivredu bile 30 milijardi, a sada su 130 milijardi.

Hoćete da kažete da to niste rekli juče na sednici Odbora?

(Miroslav Aleksić: Kako lažeš. Šokiran sam kako bezočno lažeš.)

Možemo da se opkladimo javno. Evo, ja nudim opkladu. Ima snimak sa sednice. Može? I da kažete da vas nije lepo predsedavajući razumeo. Hajde da prihvatimo opkladu da ne bude neko od nas dvojice poslanik.

(Miroslav Aleksić: Ne lupetaj gluposti.)

A nećete. Sve lažu, kao što sada lažu i sada su uhvaćeni u laži.

Kaže da ja lažem, kada mu ponudim da neko od nas ne bude poslanik. Ako je tako juče bilo na sednici Odbora za poljoprivredu.

(Miroslav Aleksić: Prihvatam.)

Može. Da li prihvatate da ne budete poslanik vi ili ja?

(Miroslav Aleksić: To što ti radiš nije politika, to je sramota.)

A to nije politika. To jeste politika, jer ja govorim ovde o poljoprivrednicima i ne možete da dezavuišete javnost. Sada smo raspisali mere za poljoprivredu u iznosu od milijardu i 140 miliona, za davanje našim poljoprivrednicima za podizanje novih zasada. Nikada više subvencije nisu bile u poljoprivredi.

Traktori, traktori su od po 100, 150 hiljada evra. Da li je idealno? Nije idealno. Pa, i sam sam juče celog dana rezao vođe u svom zasadu i smrazao se sa celom mojom porodicom. Naravno da nije lako, koliko god da dobijete subvencije da celog dana na zimi, na dva stepena stojite u zasadu, mokre su vam noge, hladne su vam ruke, jer ne možete u rukavicama da režete, ali nemojte da dezavuišete javnost.

Ovim što ste rekli da ne želite da se na taj način bavite politikom, ste potvrdili da je to što ste juče pričali na sednici Odbora za poljoprivredu istina. Nikada veće subvencije za poljoprivredu nisu bile. Imamo plan, imamo ideju, imamo viziju, želimo da pomognemo našim poljoprivrednicima. Hvala.

15/3 JJ/VZ

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za predlog je glasalo 11 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog rezolucije o pridruživanje u BRIKS-u.
Da li želite reč?

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Dugo vremena smo slušali floskulu da je Srbija prespavala pad Berlinskog zida. To je moglo do pre par godina da se i prihvati kao možda racionalno, ali ja imam utisak da Srbija nije prespavala pad Berlinskog zida, radila je ono što je mogla, ali je imala i dalekosežne vidike i uspela da sagleda daleku budućnost. Daleku budućnost, barem u tom trenutku, jer 35 godina u istoriji Srbije je priznaćete dug period.

16/1 VS/MT 12.40 – 12.50

Još tada se Srbija opredelila za saradnju sa Kinom, kada su svi podsmevali, opredelila se za saradnju sa Ruskom Federacijom, što su svi nipodaštavali, i to je nešto što danas možemo apsolutno da sagledamo koliko je to bio značajan i dobar odabir pravca kojim Srbija treba da se kreće.

Zato ja molim, da ne bismo prespavali i najnovije događaje koji su pred nama, da pošto smo apsolutno imali prilike da se uverimo ko je, šta je, kakva je, šta nam hoće, šta nam radi i šta nam sprema EU, da građanima Srbije usvajanjem ove rezolucije pružimo mogućnost, pa možda i nama samima ne samo građanima Srbije, šta je to što nudi BRIKS, kakve su to perspektive za budućnost, da li treba da nastavimo pravcem koji očigledno dobro odabran još početkom devedesetih godina.

Moje lično ubeđenje je da to jeste pravi pravac i jeste zato što proističe iz sledeće činjenice – kada se zapitam na kojoj strani je očuvanje suvereniteta ove države kada pogledam ko me ne ucenjuje i ne uslovljava ničim da bi sa mnom sarađivao kao sa ravnopravnim činiocem, sa nekim ko je spreman da prihvati to što nismo veliki, što nismo bogati, ali zato što smo hrabri u borbi za suverenost svoje države, da nas prihvati kao jednake, onda su plusevi isključivo i samo na strani BRIKS-a.

Hvala.