Dame i gospodo narodni poslanici, onaj uzdah što čujemo od mamlaza sa 32 dijagnoze, ljudi ja nisam znao da psihijatri, gospodine Jovanov, imaju 32 dijagnoze. Srećom pa je homoseksualnost prestala da bude bolest inače bi imao i 33 dijagnozu, koliko ja vidim.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo pravilo biranja sudija Ustavnog suda… Gospodin sa 32 dijagnoze je viknuo – Srbija se probudila. Srbija se probudila, a on dolazi bunovan i krmeljiv u četiri sata popodne i ovde održi neki govor i onda pobegne kući, još ni krmelje nije skinuo, evo sami možete da se uverite u to.
Dame i gospodo, ovaj način biranja naravno regulisan je Ustava iz 2006. godine. To su radili ovi koji su kasnije politički selektirali ceo sud, od Ustavnog suda, Vrhovnog suda, apelacionih sudova, osnovnih sudova, itd. To su njihovi sudovi, to su sudovi njihove partije.
Meni je sudio više puta sud njihove partije. Ja nemam nameru da imam sud svoje partije, ali recimo bio je kolega Atlagić, tužio mene Radulović za govor u Narodnoj skupštini. Ta tužba je neustavna. Odemo mi kod sudije, Atlagić ide kao svedok, kao publika. Odemo mi tamo, kaže sudija na ulazu – nema šta da tražiš u mojoj sudnici. Ja mislio to neki tamo portir, ja uđem, on stvarno sudija.
Ja se pozovem ne na imunitet, već mu citiram Ustav i kažem – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivično i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Čovek priložio zapisnik iz Narodne skupštine. Tužio me zato što sam mu rekao – šta si stao tu ispred mene ono kao ukočen paradajz, ajde skloni se. On me tužio za to.
Sudija meni kaže na citiranje Ustava – piše to u Ustavu, Atlagić je živi svedok, možemo da idemo na poligraf, ali kaže - ja mislim drugačije. E, to su takve bile njihove sudije, to je bila njihova politička selekcija zbog čega i dan danas trpimo.
Ustav je zakon svih zakona. Ustav je trebalo da zaustavi vlast s jedne strane i da zaustavi beskonačne slobode sa druge strane pojedinaca, organizacija, itd. zaustavi vlast, ali zaustavi bezakonje ovih raznih nezakonitih organizacija. Dakle, Ustav je zaustavio vlast, toliko je zaustavio da su one druge slobode postale beskonačne. Znači, sloboda da organizuješ plenum, sloboda za zbor građana, kako se zove ona organizacija sudije Majića, „Proglas“ jel tako. Pa ne CEPRIS, a on je član „Proglasa“. To su nezakonite tajne organizacije. Zabranjeno je Ustavom koji je donet 2006. godine, sve sam pravilima načina izbora sudija Ustavnog suda.
To je ono, znate vi kada ste birali te sudije, pa kaže, dođu oni, pripremaju koga će birati, pa dođe jedan kaže – slušaj ovaj nam je umro, nije davno, biramo ga. Izaberu tako pokojnog sudiju za sudiju samo zato što je eto umro nekoliko dana ranije, pa se to ne računa kao smrt. Tako su oni birali na politički način sudije. Nije bilo bitno, da li je tako kolega Atlagiću, ni biti mrtav. Uglavnom kod njih ako se pripadnik njihove partije moraš da budeš i mrtav sudija njihovog suda.
41/2 AL/CG
Dame i gospodo narodni poslanici, nezakonito zauzimanje zgrada fakulteta. Ja sam mislio da je to neustavno, ali izgleda da oni misle svi da je to Ustavom predviđeno zauzeti fakultete, sprečiti obrazovanje, pravo na obrazovanje studentima koji hoće da studiraju. Kakvi su to studenti koji neće da studiraju? To treba napolje sa fakulteta i to njihovi sudovi treba da regulišu. Kakvi su to profesori koji neće da predaju? Još vređaju studente, ovde smo bili svedoci, najboljeg studenta Balaća, jednog od najboljih studenata su vređali ovde profesori. Pa, kakvi su to profesori koji neće da predaju, a još vređaju svoje studente? To treba napolje sa fakulteta. Ali, Bože moj, njihovo tužilaštvo, njihovo pravosuđe, koje su oni onako politički selektirali, ništa o tome nisu razmišljali da to malo zaustave. Ne, preterane slobode tih organizacija koje su nezakonite.
U Ustavu piše tajne organizacije su zabranjene. Ali, gle čuda, plenumi, zborovi, onda „Proglas“ itd. To nije zabranjeno. Sudije drže političke tribine. Ajde da idemo i da mi sudimo onda, ako oni mogu da se bave našim poslom, da li bi bilo normalno da sada kolega Atlagić i ja malo sudimo, a sudili bi bolje nego što sude ove vaše partijske sudije.
Zato ja verujem da ubuduće mi nećemo praviti vaše greške. Nećemo birati politički podobne sudije, nego ćemo probati da nađemo mlade sudije koji neće suditi u korist svoje partije.
Dakle, Ustav garantuje pravo na rad, garantuje pravo na slobodu kretanja, a vi zaustavili, kažete – sad ćemo da zaustavimo ovu ulicu, pa imate hiljade nezakonitih skupova, pa napadate na „ćacilend“, pucate, vadite noževe, koljete. Ja ne znam šta sve ne radite, pravite, spaljujete, hoćete da spalite žive ljude itd. Vi mislite da to Ustav garantuje i da vam jemči ta prava. Ne, vi nemate Ustavom jemčena prava. Građani imaju pravo da se zaštite od raznih terorističkih aktivnosti.
Vi pričate o „ćacilendu“, pa mi smo dve godine imali vašar ispred, Rumski vašar je super, kako se to zvalo – skupština slobodne Srbije. Dve godine je bilo da teško možeš prići Narodnoj skupštini i to je za vas bilo normalno. Kako se zvala, Dabrica itd. pa je poželela da se okupa, pa je donela plastični bazen, a onda se pojavila jedno marvinče koje je htelo da se kupa, ona iz Kruševca, kako se zvala, počne da maše prednjim nogicama, razumeš, i onda se Dabrica uplašila i ona je izašla iz bazena. Tu je bio i Božo ratkapna. On je vodio to. Osmatrao ratkapne sa naših automobila. Ja kada izađem iz Skupštine prvo pogledam gde su mi ratkapne. Jel tako, babun? Ja pogledam, razumeš, gde su ratkapne. Božo ratkapna je tu. Hoće li ostati? I promenim ja, nema više ratkapni. Ima da budu alu felne. Onda će teže moći to da odnese. To je tako bilo.
Znači, lambada, bazeni, bogovi, očevi. Dve godine je to bilo. Onda ste se setili za jedno urađeno prijavljeno, zakonom prijavljeno javno okupljanje, garantovano Ustavom da neustavno rušite. To ste bili vi, jer mislite kada ste imali sudije svog suda da vam je sve dozvoljeno. Neće više da bude. Srbija će da obezbedi normalne sudije pre ili kasnije. Misli, što pre. Živela Srbija.
