Pročitao sam Solženjicijev „Arhipelag Gulag“. Samo toliko.

I, „Jedan dan u životu Ivana Denisoviča“ i „Arhipelag Gulag“. Bolja je ova prva knjiga, dobra je i ova druga, ali moram da vam kažem da odgovornost za udžbenike preuzima Nacionalni prosvetni savet a ministar samo formalno potpisuje udžbenik.

Tačno jeste da se ključna stvar biti u tome da se promeni plan i program za ove naučne, a onda i nastavne oblasti koje su predviđene ovim zakonom. To je ono što je posao ne ministarstva, nego interakcije između tri institucije – izdavača, ZUOV-a i Nacionalnog prosvetnog saveta.

Toliko o tome, a ministarstvo treba da stvori finansijske resurse da se ovaj projekat realizuje i mi već razgovaramo sa Ministarstvom finansija u tom pravcu, kada je reč o revitalizaciji Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva.

Dakle, to je sve što mogu u ovom trenutku da vam kažem.

Hvala.
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Ovo je jedna zaista osetljiva tema zato što se, ministre, postavlja centralno pitanje – ko samerava ko su naučni i stručni autoriteti koji sede u onome što vi ovde zovete recezenska komisija?

Dakle, bilo koja stvar, pogotovo u domenu društvenih nauka kojim ja pripadam može da bude kontekstualno iščitavan ovako ili onako, kao kada vam pravnici kažu – ekstenzivno tumačenje. To znači da hoće da vas prevare. Nije važno šta piše nego kako se interpretira. U društvenim naukama je to naročito važno. Važan je kontekst, sama činjenica, pod znacima navoda, dobija na težini kroz kontekst.

Juče smo prisustvovali jednoj polemici između kolege Pavića i Milenka Jovanova gde je Milenko Jovanov, na primer, tvrdio da nas je jako skupo koštao 27. mart i da nije bilo pametno da se bunimo u tom trenutku. Falio je samo još jedan korak da kaže da bi bilo pametno da smo u koaliciji sa Adolfom Hitlerom i da bi to bio način da sačuvamo biološku supstancu naroda. To ne dolazi u obzir. Znači, ili želimo slobodu ili želimo ropstvo.

Dakle, da li je moglo biti manje žrtava? Moglo je, ali bi bili robovi i bili bi deo anticivilizovanog sveta. Želeli smo i hteli kao narod da budemo deo slobodarskog, civilizovanog sveta i stali smo na stranu antifašista.

Pitam vas evo kad su u pitanju udžbenici istorije – ko opredeljuje ko je autoritet? Kako javni izdavač, kako Zavod za izdavanje udžbenika opredeljuje koji su nesumnjivi autoriteti u domenu istorije koje treba slušati i kojima treba poveriti da budu u recezenskoj komisiji i da opredeljuju ono što će naša deca učiti?

Znači, stvar je vrlo ozbiljna i nije ni malo naivna, jer će to opredeliti vrednosni sistem te dece i način na koji će se orijentisati u životu.

Hvala.

Replika, narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Evo, on u prvoj rečenici kaže – kada vam kažu ekstenzivno tumačenje, to znači da hoće da vas prevare i onda to urade. Znači, hoće da vas prevare.

Dakle, niti sam ja to rekao, niti je to bio kontekst. Naprotiv, ja sam rekao da je 27. mart bio važan datum, da smo se pokazali mnogo časnije nego mnogo druge velike nacije u Evropi, ali da nas je to skupo koštalo i šta tu tačno nije istina? Šta tu nije istina?

Šta bi bilo kad bi bilo, to niko ne zna. Da li bi to dovelo do toga da ta država potraje još godinu, dve dana, da li bi to bilo prekršeno brže, ko to može znati, nemam pojma, ali znam da ovo što on tvrdi da sam rekao nisam rekao.

Dakle, ovo vam je ponovo kako lažu i obmanjuju za sve što postoji na političkoj sceni u ovoj zemlji. Dakle, oni izmisle šta ste vi rekli i onda polemišu sa tim, kao da ste vi to stvarno rekli i to non-stop rade. To je, prosto, neverovatno više dokle ide taj bezobrazluk i dokle ide to laganje i obmanjivanje tih malo ljudi što je ostalo da ih prate i da ih slušaju.

Da ja sada ulazim u to šta bi bilo kada bi bilo, da je bilo ovako, da je bilo onako, nemam pojma šta bi bilo. Ne znam šta bi bilo. Ja samo znam da su neki mnogo pametnije postupili u nekim situacijama, pa imaju 18.000 žrtava tokom Drugog svetskog rata u našem okruženju, a mi milione. Svaka jama u Hercegovini ima više nego njihov ceo narod. Ja o tome govorim.

Postoji nešto što je etika namera i etika rezultata. To što je neko imao najbolju nameru, a pritom nisam ni siguran da je imao najbolju nameru, nego smo poslužili ponovo kao batina da bi neko drugi svoje interese zaštitio i to je bio kontekst u kom sam ja govorio i o kome se ta rasprava između mene i kolege Pajića vodila. Dakle, ne o istoriji ili ne znam ni ja čemu, nego da li mi ponovo treba da svoju glavu stavljamo tamo gde niko drugi neće nogu, a to nas je već koštalo u istoriji toliko puta i onda on dođe i izmisli celu priču i polemiše sa tim kao da je ne znam ni ja šta rečeno.

Prosto, neverovatno. Ko će da piše udžbenike taj će pisati o činjenicama. Dakle, ne može u istoriji da se piše tumačenje ovoga ili onoga, 27. mart se desio, 27. mart je na ponos ovom narodu, ali isto tako nas je taj 27. mart koštao miliona Srba koji više… Dobro, doduše, te generacije svakako u većini ne bi ni bile žive, ali bi njihovi potomci bili živi, a mnogi od njih nisu uspeli da imaju potomke zbog toga što im je život bio prekinut.

Hvala.

Hvala vam.
Određujem sada pauzu u trajanju od 60 minuta.
Vidimo se u 15.05 časova.
Hvala.
(Posle pauze)

Nastavljamo rad. Idemo sada dalje po amandmanima.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd.
Biljana Đorđević, izvolite.

Zahvaljujem.

Pričalo se ovde dosta o politizaciji i ja želim da navedem u kontekstu ovog amandmana primer zašto je ovaj zakon baš i praksa ovog režima vrlo sklona da politizuje i stavlja šapu na obrazovanje.

Konkretno, u ovom članu radi se o tome ko mogu biti autori ovih udžbenika i ko može biti u recenzentskoj komisiji, da moraju da ispune određene zahteve. Jedan od tih zahteva, za koji smo mi tražili da se briše, jeste ovaj vrlo provizoran način na koji ćete vi tretirati učešće u aktivnostima koje doprinose očuvanju ugleda i promociji Republike Srbije. Naravno, to lepo zvuči, ali ja sam već ranije govorila o tome kako vi tumačite da ugled Republike Srbije izgleda, Bože me sačuvaj.

Mislim da to svako ne bi trebalo da bude slučaj, ali želim da ispričam jedan primer kako su već korišćene ove komisije za propitivanje podobnih za pisanje udžbenika. U konkretnom slučaju radi se o udžbenicima biologije za osmi razred iz 2022. godine, kada je zapravo nakon molebana Patrijarha SPC, koji je zahtevao ukidanje lekcija koje po njemu, su propagirale rodnu ideologiju, je ministar prosvete tražio od Nacionalno prosvetnog saveta mišljenje o tom programu udžbenika, i onda su se svi stručnjaci Srpskog biološkog društva i sve katedre Biološkog fakulteta, saglasili da je sve u udžbenicima zasnovano na naučnim činjenicama.

Međutim, u tom zaključku Nacionalno prosvetnog saveta, se pridodala konstatacija koju uopšte stručnjaci nisu izrekli, koja je dala osnov ZUV da formira jednu radnu grupu da utvrdi nedostatke udžbenicima. U toj radnoj grupi, zamislite, nije bilo nijednog biologa, a ti uglavnom sociolozi, psiholozi, neki filozofi, nijedna žena, dakle, sve su to bili muškarci koji su vrlo poznati po tome da su vrlo konzervativni, klerikalni da su protiv borbe za rodnu ravnopravnost, zaključili da u udžbenicima biologije lekcija o rodnom identitetu nisu bili u skladu sa strukom. Dakle, nikakvih biologa da o tome nešto kažu.

To je primer kako se zloupotrebljava obrazovanje, udžbenici da se nameću upravo ideološke pozicije koje želite da instalirate. Zahvaljujem.

Ministre, izvolite.

Da obavestim širu javnost u Srbiji i kolege narodne poslanike, dakle program iz biologije koji je prstenastog karaktera, inače, najbolje ocenjen program koji postoji u našem obrazovnom sistemu.
Dakle, nema razloga da se sada i to politizuje. Sada, druga je stvar što svako čeka neku svoju priliku i tu priliku iskoristi da puca u prazno. Ja nemam problem s tim.
Uzgred budi rečeno, koliko sam ja shvatio, a vi me demantujte, u Srbiji se još uvek ne predaje kreacionizam, odnosno uverenje da je život nastao voljom Boga, nego se prihvataju naučne činjenice o nastanku i poreklu života na zemlji. Dakle, nemojte pretvarati svaku raspravu u neke pseudo liberalne diskurse kojima kritikujete obrazovni sistem Srbije i nanosite mu štetu. Razumem da vi na šteti pokušavate da profitirate, ali nekada stvarno nije moralno, posebno nije moralno kada se govori o znanju i njegovoj vrednosti i potrebi da se to znanje širi kroz obrazovni sistem i da mlade generacije nešto nauče.
Najzad, otkud se zadela biologija u raspravi o tome kako se formiraju spiskovi autora? Imate javni poziv, svako može da se javi i u zavisnosti od toga kakve kvalifikacije ima biće odabrano ko će i kako biti autor prema unapred utvrđenom planu i programu koje radi nadležna institucija za to, a to je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Hvala.