Hvala vam.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stanković.
Izvolite.

Samo da nastavim.

Dakle, pored činjenice da smo predlagali neke stvari, gde smo predložili i besplatne udžbenike na nivou cele Srbije i, naravno, besplatnu užinu na nivou cele Srbije, navešću samo neke stvari koje su urađene na opštini Medijana.

Dakle, rekonstrukcija terena u osnovnim školama u iznosu od 2.500.000 dinara, bele table u iznosu od 1.000.000 dinara, pribor za učenike u iznosu od 2.000.000 dinara, srednjoškolcima će biti dato 10.000 dinara, svakom srednjoškolcu na opštini Medijana, što je oko 30.000.000 dinara i sve je to urađeno zahvaljujući činjenici da je ušteđen novac u odnosu na prethodni način funkcionisanja i davanja para.

Dakle, para ima i u ovom budžetu i ima para i na nivou države da se na neki način omogući građanima da imaju besplatne udžbenike, u ovom slučaju roditeljima, i ne samo za osnovce, nego i za srednjoškolce, ali naravno vi taj budžet trošite na akvarijume, delfinarijume i na druge stvari.

Ono što sam, takođe, hteo da navedem jeste da nisu dovoljne samo bele table i besplatni udžbenici, nego je važno i da modernizujemo naše škole.

Znači, i digitalne table koje nisu skupe, da ne bude samo da Aleksandar Vučić ima digitalnu tablu, nego da jednostavno imaju i sve škole, to je nešto što se dešava svuda u svetu, da se koristi i veštačka inteligencija u školi, a da ne bude samo to korišćeno u nekim drugim zemljama koje su daleko otišle ispred nas. Da jednostavno imamo način razvoja celog školstva, a da ne pričamo stalno o tome kako mi, eto, to ne možemo, nije došlo do nas itd.

Ono što je stvarno važno jeste da mi konstantno dajemo predloge. U ovom slučaju imamo i neka dela koja su ostala iza nas, ali je važno da to čujete i vi, ministre, a da ne bude samo da utičete na to ko će biti direktor koje škole i da u ovom slučaju Gimnazija „Stevan Sremac“ konstantno ima protest ispred škole, zahvaljujući vama i vašem uticaju na srednjoškolce i na srednjoškolski sistem.

Hvala puno.

Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite, ministre.

Evo, odmah da krenemo od poslednjeg.
Dakle, problem sa školom „Stevan Sremac“ jeste u načinu na koji je sastavljen konkurs. To nikakve veze nema sa mnom. Ja nisam pisao konkurs, pisao je neko drugi. Mi ne možemo onaj konkurs koji je pogrešno napisan da smatramo javnim pozivom za izbor direktora.
Evo, da vam odmah kažem. Dakle, nema nikakve politike, nego je stvar u tome kako je sastavljen konkurs. Hajde, to za početak, gospodine, da rešimo.
Druga stvar, pominjete digitalne table. Većina škola u Srbiji ima digitalne table. Što se tiče novca za rekonstrukciju škola, mi smo uložili, ja ne znam za prethodnike, dakle, u mom mandatu uloženo je 965.000.000 dinara za rekonstrukciju osnovnih i srednjih škola u Srbiji.
Takođe, kada govorimo o predškolskom obrazovanju, zahvaljujući projektu koji je država više godina realizovala sa Svetskom bankom, napravljena su i nove predškolske ustanove i u tim poduhvatima, i u jednom i u drugom, vodilo se računa da se obuhvati svaki region naše države.
Sada ću vam reći još jednu stvar postoje mnogo veće potrebe, nego što su budžetska izdvajanja za to, ali to je posledica stanja koje je nasleđeno i mi i za sledeću godinu pripremamo u budžetu jednu određenu partiju koja će ići u pravcu rekonstrukcije škola. To je ono što nužno moramo da uradimo, ali to kao što znate zavisi od javnih finansija.
Ukoliko bude bilo ubrzanog ekonomskog rasta, a njega će biti ako imamo društvenu i političku stabilnost, a ne nestabilnost, onda ćemo moći da ulažemo više u to. To je sve vrlo jasno.
Dakle, potpuno je pogrešna i paušalna ocena da nema digitalnih tabli i da nema ulaganja u rekonstrukciju. Uložili smo preko 960.000.000 dinara u onom periodu u kome sam ja ministar.
(Đorđe Stanković: Replika.)

Hvala.
Gospodine Stankoviću, dobili ste odgovor. Niste pomenuti.
Nema osnova za repliku.
Dakle, postavili ste pitanje, dobili odgovor.
Hvala vam na razumevanju.
Na član 4. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Ana Jakovljević, Ana Eraković, Miroslav Aleksić, Borislav Novaković i Đorđe Stanković.
Reč ima Đorđe Stanković.
Izvolite.

Ministre, ja pretpostavljam da vi kada kažete „digitalne table, mislite na Beograd i na neke gradove možda malo veće, ali da vam kažem da sam siguran da preko 90% škola nema digitalne table. U ovom slučaju mislim da je važno ulagati u tu vrstu infrastrukture.

Ja ću vam dati samo finansijsku analizu koliko bi šta koštalo i čisto da napravimo analizu koliko se trenutno novca troši na EKSPO, a koliko bi u ovom slučaju moglo da se uloži u obrazovanje.

Dakle, besplatni udžbenici na nivou cele Srbije bi koštali 50 miliona evra. Besplatna užina na nivou cele Srbije za osnovce bi koštala oko 100 miliona evra. Rekonstrukcija određenih škola, pa da ne dođe do situacije kao što je gimnazija „Stevan Sremac“, u kojoj se raspada fasada, a kada mi na nivou grada kažemo – daj, uradite nešto konačno, nemojte da dozvolite da ova škola se raspadne, pa da deca idu u druge škole, oni kažu – pa, to nije naša nadležnost, to je nadležnost države.

Dakle, rekonstrukcija svih škola i fasada bi u ovom slučaju, bar onih kojima je neophodnije, koštala između 200 i 250 miliona evra na nivou godine, da kažem godišnje.

Takođe bi tre balo da se naprave centri za saradnju sa privredom. To bi bio takođe jedan od naših predloga i u njih bi trebalo uložiti bar za početak između 20 i 40 miliona evra i to bi na neki način unapredilo naš sistem obrazovanja, da se ne uče stvari koje više ne postoje nego da se uče one stvari koje su u savremenom korišćenju sa tehnologijom, a konkretno u ovom slučaju mislim i na veštačku inteligenciju.

Između ostalog, digitalne table da se uvedu svuda, znači, ne samo u Beogradu, Novom Sadu ili u nekom školama u Nišu, bi koštale između 120 i 150 miliona evra. Dakle, između 500 i 600 miliona evra su sve ove stvari koje bi dosta unapredile sistem obrazovanja i verujem da možda vi to želite, ali u ovom slučaju treba da se dogode i dela, a ne samo reči.

U ovom slučaju hvala što ste dozvolili da vam odgovorim.

Hvala.
Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite.

Pre nego što sam došao u Skupštinu, moram da obavestim narodne poslanike, imao sam sastanak sa kineskom kompanije „Dragon net“, koja se bavi pametnim rešenjima za digitalizaciju u obrazovanju i sa njima potpisujemo memorandum i krećemo u saradnju.
(Dušan Nikezić: Na osnovu kog javnog tendera?)
Ne, ja govorim o namerama. Ne govorim o realizacija.
Ja vas molim da me ne prekidate.
Ovde je načelna rasprava o digitalizaciji u obrazovanju. Nije rasprava o onome za šta pretpostavljam da ste vi ekspert na jedan specifičan način i imate porodičnu tradiciju.
Dakle, pustite me. Čovek je postavio načelno pitanje – digitalizacija u obrazovanju i imam potrebu da mu kažem da nije tačno da o tome se u okviru Ministarstva prosvete ne razmišlja. Razmišlja se i te kako, ali lako je pričati, a drugo je realizovati.
Rekli ste da je potrebno 25 miliona za rekonstrukciju škola. Ja vam kažem da je potrebno mnogo više.
Zahtevi za rekonstrukciju iznose 17,5 milijardi dinara. Toliko iznose zahtevi da se građevinski radovi koji se tiču rekonstrukcije škola urade i to će se postepeno fazno raditi u skladu sa budžetskim prilivima u ovoj zemlji.
Dakle, niko od nas ne stavlja tačku na ono što je urađeno. Naprotiv, kažemo idemo dalje.
Takođe, razgovarali smo i sa drugim partnerima kada je reč o digitalizaciji, ali da ne bi bilo zloupotreba neću da pominjem to, jer vidim da se nekima odmah pojavi asocijacija na tender. Valjda je to ekspertiza i uslovni refleks, u pravu ste, ali ja ne želim sada da se bavim uslovnim refleksima, nego želimo da uradimo posao koji je mnogo važan za obrazovanje i mislim da bi to bio nacionalni interes.
Najzad, ponovo se vraćam na ono što je srž. Nigde ovde u ovom zakonu tema nisu građevinski radovi na školama, niti digitalizacija, osim što postoji predlog da bi se obogatila pedagoška praksa da se koriste digitalna izdanja nekih udžbenika.
Ali, zašto skrećete sa teme? Zašto pominjete tendere, rekonstrukcije i slične stvari? Ne znam, zašto vas to žulja toliko?
Ja ovde govorim o udžbenicima i govorimo o njihovim namerama i načinu na koji ćemo da realizujemo jednu određenu zamisao, a ne vidim zbog čega se svesno širi diskusija ne bi li se, 1) poslala pogrešna poruka, a to je da mi ne bavimo time i pod 2) ne bi li se poslala jedna poruka da ono što radimo ima neku dozu moralne sumnje. Nema. Uradićemo sve što možemo u granicama okolnosti i resursa koji imamo, da unapredimo obrazovni sistem u ovoj zemlji, bilo u pogledu sadržaja onoga što đaci i studenti uče, bilo u pogledu načina na koji ćemo tehnički realizovati stvari.
Upravo sam dobio podatak da je u 2025. godini za digitalizaciju uložena 1,6 milijardi dinara i da se isti iznos planira za 2026. godine budžetom Republike Srbije. Dakle, to je ono što se u ovom trenutku naše mogućnosti.
Da li bih ja voleo da je više? Da, voleo bih. Da li će biti više, zavisi od toga koliko nam bude uspešna privreda. Ja se nadam da hoće.

Hvala.
Gospodine Nikeziću, vi ste se javili za reč zbog čega? Zbog čega, izvinite?
(Dušan Nikezić: Direktno mi se obratio ministar.)
Direktno vam se obratio ministar? Kako vam se direktno obratio, vi niste imali reč uopšte? Vi niste imali reč.
Vi hoćete da dobacujete, pa onda na osnovu dobacivanja da dobijete reč. Možda u nekom drugom sazivu, ne u ovom. Više sreće sledeći put.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana, SDA, PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, mi smo predložili da se ovim amandmanom, da se u članu 5. stavi 3. briše.

Dakle, kada govorimo o izdavanju udžbenika na jezicima nacionalnih manjina mogućnost njihovog neodobravanja kada su Bošnjaci u pitanju, nažalost prerasla je u pravilo.

U Izveštaju o realizaciji Memoranduma o saradnji između Bošnjačkog i nacionalnog veća, Ministarstvo prosvete i Zavoda za udžbenike iz 2016. godine imamo podatak da je 16 udžbenika neodobreno i ne koristi se u nastavništu, u velikoj meri otežava ostvarivanju Ustavom garantovanog prava na obrazovanje na maternjem jeziku. Toliko o tome, o brizi za manjinsko obrazovanje.

Takođe, 12 programa nastave i učenja za predmete bosanski jezik i književnosti dodataka za predmete bosanski jezik i književnost i dodataka za predmete od posebnog značaja za Bošnjake takođe nije odobreno.

Dakle, pored neodobrenih udžbenika, postoji i neodobreni programi nastave i učenje za određene predmete. Brojni programi za osnovne i srednje škole nisu dobili saglasnost institucija, a ne odobreni su sadržaji koji se odnose na istoriju Bošnjaka, upotrebu termina Sandžak, pesničke i muzičke tekstove vezane za bošnjački i sandžački identitet, kao i pojedini istorijski i kulturni materijali.

Iako je ponegde odobrena struktura programa, konkretni sadržaji nisu prihvaćeni, što je posebno izraženo u razredima drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i u srednjim školama.

Dakle, pored toga ovim Predlogom zakona o udžbenicima potpuno se ruši kreativna industrija obrazovnog izdavaštva koja je u poslednjih 20 godina doprinela da se u obrazovanju uvedu kvalitetni i inovativni obrazovni materijali, kako za učenike, tako i za nastavnike.

Ovim Predlogom zakona, prema našim saznanjima, krše se i određeni sporazumi koji su potpisani sa EU, koje je, istina, Vlada svojim amandmanima pokušala da popravi. Međutim, taj proces nije doveden do kraja i generalno mi ovaj zakon nećemo podržati, jer ni u kom svom segmentu on ne može da proizvede pozitivne društvene efekte, već će služiti nekim stvarima koje će, nadam se neka nova demokratska vlast potpuno ispraviti i u ovom procesu u oblasti obrazovanja vratiti smisao. Hvala.