Hvala vam.
Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite.

Prvo i osnovno moram da priznam da anticipacija budućnosti, odnosno predviđanje budućnosti je jedna, priznaćete komplikovana, teška i rizična stvar i osim ukoliko nemate kristalnu kuglu i verujete da to može preko kristalne kugle sumnjam da onaj ko skrupulozno prati logiku činjenica iznosi racionalne zaključke može tako veliku moć predviđanja sebi dodeli.
Dakle, ja bih bio intelektualno skromniji kada je reč o tome, ne bi pretpostavljao hipotetičke situacije i antagonizme da bi na kontu toga ja dobijao populističke političke poene kao što to radite vi. To je načelna stvar, a izuzetno cenim i to što ste primetili da sedim, slušam i pokušavam maltene na svaki amandman i na svaku kritiku da se osvrnem uvažavajući i pravo na drugačije mišljenje ma koliko se ne slagao sa tim.
Dodaću vam još jednu stvar nigde nisam video ni pri definiciji predmeta od nacionalnog značaja, nigde zaista, tendenciju koja je etno nacionalizovana. To nigde nisam video. Posebno što u našem planu i programu za srednje škole imate Ustav i prava građana gde se učite duhu Ustava koje je napisano u republikanskom maniru.
Dakle, sa najšire mogućim jednakim pravima svih građana to ide u paketu sa ovim nacionalno senzibilnim udžbenicima, jer je obrazovanje celovit proces u kome vi treba da razvijete i patriotsku i građansku vrlinu i ono što je cilj zapravo, ako hoćete, obrazovnog procesa, jedan od ishoda od toga pored kompetencija iz prirodnih nauka i znanja iz matematike da razvijete i građansku vrlinu i patriotsku vrlinu. To je važna stvar. Ako razvijete građansku vrlinu napravićete prostor tolerancije tako da uzajamno identitete neće da isključuju jedni druge, zbog toga smo u demokratskom duhu uvažavajući fakcititet multikulturnog karaktera ovog društva i prepustili nacionalnim manjinama da sami urede ovu problematiku onako kako njihovi nacionalni saveti misle, a ja sam u odgovoru na pitanje jednog od opozicionih poslanika rekao da očekujem saradnju između nacionalnih saveta i Zavoda za unapređenje, vaspitanja i obrazovanja koji će krenuti ka tome da osveži planove i programe iz ovih oblasti.
Što se tiče anticipacije ishoda ovog projekta zaista to u ovom trenutku takvu moć proročku nemamo, izvinjavam se, ne mogu da vam dam odgovor na to pitanje, ali ukoliko se odgovorno, skrupulozno i sa dobrom namerom uđe u autorstvo onda nema govora ni o podsticanju etnonacionalizma, širenju nasilja i produbljivanju etičkih distanci koje mogu da vode konflikte. Hvala.

Hvala.
Na član 18. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman.
Amandman je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Borislav Novaković.
Izvolite.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje ovog člana i sad moram već priznati da ovo postaje pomalo uvredljivo reći ću vam zašto postaje uvredljivo.

Dakle, ovo je čist primer licemerja ove vlasti. Ovde piše da izdavači smeju da predstave udžbenike u školi, ali sve mora da bude ograničeno na reprezentaciju do najviše 1.000 dinara po osobi.

Ministre, vi polazite ovde od pretpostavke da svaka prezentacija udžbenika koja podrazumeva reprezentaciju koja je viša od 1.000 dinara po nastavniku može da bude koruptivna. Da li sam vas dobro razumeo?

Dakle, svaka reprezentacija koja prelazi 1.000 dinara po pedagogu, nastavniku, profesoru može potencijalno da utiče na njegovu odluku ili da oblikuje atmosferu u korist izdavača. Pa, to je zaista ružno. Ja mogu da razumem logiku.

Dakle, kada je neko u farmaceutici, pa dobije poziv od nekog velikog proizvođača da ide tri dana u Zlatibor ili Kopaonik ili u Pariz da mu predstave mogućnosti nekih lekova. To je korumpiranje, ali prosvetnim radnicima koji žive tako bedno, koji imaju tako male plate stavljati na teret to da svaka reprezentacija koja po jednom nastavniku prelazi 1.000 dinara može uticati na njegovu odluku, može dovesti u pitanje njegovu ličnu odluku i njegovu kredibilnost i njegov lični integritet je jako ružno. Nemojte to raditi.

Dakle, polazite od pretpostavke da je moguće na vrlo jeftin način i banalan način korumpirati prosvetne radnike i uticati na njihovu odluku. Hvala.

Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite.

Uvek morate negde da postavite granicu ako želite da sprečite zloupotrebu. Do sada ste imali praksu u kojoj se vrši uticaj ne samo na nastavnike nego i na direktore, koji kao poslovodni organi su onda odlučivali ko će šta da favorizuje od sadržaja na osnovu kojih deca pohađaju školu.
Mi smo stavili limit ovde istovremeno definišući u prethodnim članovima transparenti konkurentski postupak kada je reč o izboru udžbenika. Zašto je, ne znam, normalno da neko ide na savetovanje u Pariz da mu predstave lek? To kad smatrate da nije, pa to se dešavalo ovde sa udžbenicima. Isto. Ne, u Pariz, možda na Zlatibor, na Kopaonik, na Palić, gde god hoćete i onda se vršio taj de fakto uticaj gde ljudi biraju određene, mi smo ljudi hteli da to ograničimo.
Da li je uvredljivo ili nije? Druga je priča. To vi smatrate da je uvredljivo, a ja ću vam reći jednu drugu stvar kada govorimo o materijalnom položaju prosvetnih radnika. Pa, ove godine je, podsetiću vas, 22% podignuta zarada prosvetnim radnicima u osnovnom i srednjem obrazovanju, a 28% u visokom obrazovanju.
Dakle, mi radimo na poboljšanju materijalnog položaja i upravo ako su ljudi dobro plaćeni onda neće biti podložni korupciji. Mi radimo na tome, zahvaljujući ekonomskim rezultatima da im ukinemo mogućnost da ih neko, što bi se reklo malo slengom jeftino kupi. Mi radimo na tome time što im na drugom planu podižemo standard i tako sprečavamo korupciju.

Dobro. Idemo dalje.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA, PDD.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zaista ne znamo o kojim političkim poenima govorite, pošto kao što možete da vidite ovde jedina tačka oko koje ste se saglasili sa nekim drugim opozicionim poslanicima jeste da se ne slažete sa mnom i da se ne slažete sa stavovima koje sam ja izneo.

Tako da, ne radi se o tome. Radi se o tome da se spreče eventualne negativne posledice u budućnosti, koje i te kako mogu da se predvide.

Vi kažete da anticipacija budućnosti jako težak poduhvat i onako sa jednom fasadnom skromnošću pričate kako vaši intelektualni kapaciteti možda ne mogu da dobace do toga, ali moram da vas upozorim da je to srž politike.

Zašto donosimo bilo kakve odluke, ukoliko neanticipiramo kakve će efekte proizvesti u budućnosti? Pa, ne živimo mi od danas do sutra.

Druga stvar, nismo mi potekli iz nekog ambijenta gde je našu istoriju obeležio hiljadugodišnji mir i život u međusobnoj toleranciji, već imamo veoma krvave i negativne epizode iz naše prošlosti, pogotovo na ovim područjima, pa da ne možemo da razumemo da ovakva rešenja i ovakva praksa koja nije samo pitanje budućnosti već i sadašnjosti, može da dovede do etničke segregacije u našoj zemlji i do ozbiljnih posledica.

Dakle, budite malo odgovorniji. Ne možete da kažete da vi niste sposobni da anticipirate budućnost, a da se ovde godinama celokupna vladajuća koalicija predstavlja kao hroničari istorije.

Mi ovde slušamo šta nije bilo dobro u Srbiji prethodnih 10, 15, 20 godina, kao da SNS nije već 13 godina na vlasti, kao da nema 400% vlasti u ovoj zemlji, kao da jedina nema odgovornost za to da se i greške iz prošlosti, a i stvari koje su važne za budućnost da moraju da se menjaju, a ne samo da nam delite lekcije o tome šta nekada nije valjalo.

Tako i za ovaj zakon. Postali ste ministar skoro. Obaveza vam je da anticipirate koje će efekte taj zakon i njihova primena u datom sociološkom i političkom kontekstu proizvesti u budućnosti.

Ne možete samo da dignete ruke i kažete – vidite mene se to ne tiče, mi smo radili samo „by the book“ kako najlepše zvuči. To nije vaš posao i vi to znate, gospodine ministre.

Hvala.
Reč ima ministar Dejan Vuk Stanković.
Izvolite.

Pa, kao što vi kažete znam nešto, tako i vi znate da niste Nostradamus, pretpostavljam, nego da ste imena koga jeste, neću da pomenem zbog toga što bi to iskoristili za repliku.
Dakle, nemamo niti kremansko proročanstvo, niti Nostradamusove moći da znamo šta će biti posledica ovog zakona. Rekao sam šta vidim kao posledicu praktičnu u obrazovnom smislu izvodeći iz onoga što je namera zakonodavca.
Istovremeno rekao sam vam u kontekstu onoga što ste pričali, a pričali ste o nekakvim apokaliptičnim scenarijima etičkih sukoba, baziranih na ovom planu i programu, da postoje drugi elementi u obrazovnom sistemu, pa ako hoćete i šire u političkoj kulturi koje bi mogli da spreče tako nešto.
Da li postoji mogućnost da uđemo u sukobe? Pa, da. Samo je pitanje da li su sukobi kanalisani, pa mogu da budu ovakvi kao što je, recimo moj i vaš ili vaš ili bilo čiji drugi sukob ovde u Skupštini da ostanemo na rečima i na razmeni mišljenja, možda zadovoljni ili nezadovoljni svojim nastupom, zadovoljni ili nezadovoljni načinom na koji nas je druga strana doživela, ali to je u granicama onoga što je demokratija i što je tolerancija.
Ali ja vas pitam zašto odmah krećete sa apokaliptičnim scenarijom i vezujete za ovo što se danas nudi kao pokušaj da napravimo jedan obrazovno-politički projekat koji bi išao u pravcu toga da nam ne rastu generacije koje će biti potpuno identitetski nesenzitivne, potpuno zadubljene u ekrane i u virtuelni svet u jednom globalnom svetu u kome iščezavaju svake vrste identiteta? Zašto je problem da se gaji rodoljublje, poštovanje prema tradiciji, negovanje jezika, svest o vrednosti sopstvene književnosti i svest o njenom mestu u globalnoj svetskoj produkciji?
Recimo, npr. ja govorim o jednoj stvari, ne govorim uopšte nikakvom agresivnom nacionalizmu, ni o kakvoj reviziji istorije o kojoj vi pričate.
Znate, ja znam šta vi imate na umu i reći ću vam šta vi imate na umu. To je obrazovana politika Francuske posle 1871. godine. Tadašnji francuski ministar obrazovanja Lik Feri je nakon gubitka Alzasa i Lorana, dve francuske oblasti i nemačkog osvajanja tih oblasti stavio crni flor na časovima geografije, na tim teritorijama i svako dete dobijalo svedočanstvo sa rečenicom – jednog dana bićeš vojnik.
I posle toga je nastao Prvi svetski rat, između ostalog, kao posledica sukoba Francuske i Nemačke, a onda i Drugi. Da bi danas napisali Francuzi i Nemci, upravo u tom delu teritorije, zajednički udžbenik istorije sa ciljem da se ne ponovi Prvi i Drugi svetski rat i da se mržnja stavi u neke okvire koji nisu politički i socijalno relevantni.
Dakle, vi nama učitavate neke militantne koncepcije sa ciljem da pravite apokaliptične scenarije preko koga dovodite u pitanje nešto što ima potpuno druge i namere i razradu.
To je ono što je sporno. Ne smeta meni vaša kritika. Naravno da znam da treba da anticipiramo efekte, ali ja želim da imam veru u ono što radimo kao Vlada dajući jedan predlog za koji sam vam rekao – želimo da stvorimo nacionalno senzitivne generacije mladih ljudi i ne branimo drugim narodima s kojima živimo da isto to rade. Niko nije imao problem zbog rodoljublja drugog.