Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Izvolite.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje člana 16. Član 16. Predloga zakona se uvodi pod izgovorom uređenja procedura, ali u suštini donosi još veću koncentraciju moći u rukama ministarstva i saveta, a kada znamo ko imenuje te savete i ko njima upravlja, onda znamo da ova odredba nije tehnička, nego duboko politička.

Ovde se stvara mehanizam kojim vlast može da odbije, odloži ili manipuliše odobravanjem udžbenika po sopstvenoj volji, mimo svih profesionalnih standarda. Ako se neki udžbenik ne dopada vlasti, neće proći. Ako neki autor ne pripada vlasti ili onima koji vlast podržavaju, neće biti objavljen. Ako se neki sadržaj ne uklapa u propagandnu liniju, biće sklonjen. Ovaj član je u direktnoj suprotnosti sa obavezama koje je Srbija preuzela od transparentnosti, o pluralnosti udžbenika i stručnom odlučivanju.

Zato Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže da se ovaj član obriše, jer dokle god vlast i SNS kontroliše ove komisije, oni neće moći biti komisija, nego instrumenti pogodnosti i poslušnosti. Obrazovanje mora da bude stvar znanja, a ne partijskih interesa. Zato Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić predlaže brisanje ovog člana, jer predstavlja ponovo koncentraciju vlasti u jednim rukama.

Ministre, mislim da je jako važno da postoji i intelektualna pluralnost. Ta intelektualna pluralnost podrazumeva da se oslanjate na intelektualce, da se oslanjate na struku, a da što manje kao država i ministarstvo arbitrirate i opredeljujete ono što pripada samo struci, znanju i nauci. Hvala.

Hvala vam.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li želite reč?
Izvolite.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić je predložio brisanje člana 17. Član 17. je suštinski pokušaj vlasti da formalno legalizuje sve ono što već rade – da učvrste kontrolu nad izborom udžbenika. Ovde se propisuju načela izbora udžbenika, ali ta načela nisu načela obrazovanja, već načela kontrole. Ovaj član uvodi obaveze, procedure, formulare, izjave, obrasce, sve to znači da je reč o nekoj ozbiljnoj transparentnosti, a u stvari je reč o jednom jedinom – gušenju konkurencije, gušenju slobode izbora, gušenju autonomije škole. Škola više ne bira udžbenik prema kvalitetu, nego prema onome što prođe kroz filter vlasti. Nastavnici više ne odlučuju po znanju, nego po strahu. Izdavači više ne kontrolišu, niti konkurišu sadržaj, nego podobnost. To nije evropski standard, ni domaći princip, ni zdravorazumska politika. To je čista politička represija nad školom i nad decom.

Ukoliko ovaj član ostane i ne obriše se, onda obrazovanje u Srbiji neće birati udžbenike nego će birati kandidate za lojalnost, a to nije obrazovanje.

Ponovo ministre isti problem, ponovo se sužava broj ljudi koji odlučuje o nečemu, ponovo imamo praktično principe ekskluzivnosti umesto da proširimo krug ljudi koji će odlučivati.

Uzgred da bude rečeno ja sam na četvrtom minutu, ne znam kako je to moguće?

Zato što vas nisam ni isključivala, pravo da vam kažem. Rekoh sad kada ste uzeli reč da nastavimo samo tim tempom.
Izvolite, ministre, prijavite se.

Trideset sekundi ni sekund više.
Dakle, prvi deo ovog člana prve rečenice govori o utvrđivanju konkurentnosti i transparentnosti. Pa, gde ćete više pluralizma u te dve stvari i gde ćete veću intenciju da se ili nameru da se smanji korupcija time što propisujete proceduru izbora udžbenika.
Ljudi, hajde da se dogovorimo ili ćemo da plivamo u moru proizvoljnosti i netransparentnosti ili ćemo da uvedemo efikasne mehanizme, kontrole i konkurencije. Ja mislim da je ovo drugo bolje.

Hvala vam.
(Dejan Vuk Stanković: Izvinite, 10 sekundi sam uzeo.)
Ništa ministre, samo slobodno vi dajte.
Na član 18. amandman u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici, zajedno poslaničke grupe Srbija centar i poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zakonsko određivanje cene je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti konkurencije, o tom zakonu se prvi put raspravljalo 2003. godine, a usvojen je 2009. godine.

Ono što jeste, nestručno je zakonsko određivanje preporučene mase udžbenika. Šta ste uradili sa masom udžbenika i koji je proračun? Videla sam da ste podelili ukupan fond časova sa nedeljnim fondom časova, pa ste našli neku decimalu i prosek. Tako da, prva četiri razreda imaju masu od tri kilograma, peti i šesti četiri kilograma i sedmi i osmi, pet kilograma. Vi ste naravno zanemarili, što je i logično, da ta deca nose školske torbe, rančeve nose, zatim opremu za fizičko, opremu za likovno, opremu za tehničko itd, znači ne radi se samo o toj masi koja deca treba da povuku, radi se daleko o većoj masi.

Rešenja za to je moglo vrlo jednostavno da se nađe kroz dva poteza. Prvi potez je da udžbenike kupi država, a ne da licitiraju izdavači hoće li da prave manje knjige, tanjih listova, debljih, tanjih korica da bi se uklopili u ta tri kilograma ili ta četiri ili pet kilograma. Znači, mislim da je prva stvar bila da država kupi te udžbenike, a druga stvar da obezbedite ormariće svojoj deci u školama da uopšte ne nose knjige kući, onako kako to rade civilizovane i savremene zemlje, znači da deca ostave svoje knjige u školama i da zapravo tamo završe ceo domaći.

Još jedan ovaj kratak osvrt na ministra, ako ste želeli da čuvate zdravlje dece, mislim da ste to uradili na pogrešan način, to ste uradilo godinu dana ranije uvođenjem projekta „Zdravitas“, taj projekat je pukao, tako da ovaj način da čuvate zdravlje ili kičme dece ne mislim da je ispravan način.

Još jedna stručna osvrt, masa je osnovna fizička veličina SI sistema, postoje sedam fizičkih veličina SI sistema. Težina je sila, znači težina se dobija kao proizvod mase i ubrzanje zemljine teže ako se nalazite na zemlji. Molim ministra prosvete, to je nastavna jedinica koja se radi u šestom razredu osnovne, pominje u sedmom, ponovo obrađuje prve godine srednje škole da počne da razlikuje težinu i masu, i da vrlo vodi računa šta piše u zakonu, masa ili težina. Hvala lepo.

Hvala.
Ministre želite reč? Ne, u redu, onda Borislav Novaković.

Hvala vam.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predlaže brisanje člana 18.

Dakle, poštovani, član 18. je savršeno ogledalo načina na koji ova vlast funkcioniše, sve što dotakne pretvara u birokratsku zamku. Ovim članom uvode se dodatne komisije, posebne procedure, čitave administrativne konstrukcije koje ne služe ni školi, ni nastavniku, ni đaku, već služe samo da se odluke razvodne, otegnu i stave po političku kontrolu.

Svako ko se ikada bavio obrazovanjem zna da su udžbenici temelj nastave, a ovaj član upravo taj temelj pretvara u lavirint u kojem jedini izlaz vodi prema čemu, prema kabinetu ministra. Nezavisno od toga ministre da li su vaša intelektualna pleća slaba ili jaka. Dakle, u principu se radi o tome da se ova vrsta odgovornosti decentralizuje i prebaci na intelektualce i stručnjake, a ne na političare. To nije reforma, dakle, to je kidnapovanje procesa. Srbija ima obavezu da pojednostavljuje pristup udžbenicima, da daje prednost stručnosti, a ne da stvara novu mrežu komiteta koji će raditi ono što im se kaže, a ne ono što struka očekuje.

Ovaj član brišemo, jer uvodi haos umesto reda, politiku umesto struke i nezavisnost umesto stabilnosti. A obrazovni sistem koji zavisi od hira jedne partije ili jedne vlasti nije sistem nego talac.

Zato ministre još jednom vas pozivam da razmislite i to ozbiljno da razmislite da li proces kojim usmeravate treba da sužava broj ljudi koji će odlučivati ili da ga proširuje. Da li u tom procesu treba da učestvuju naučnici i ljudi od struke ili ljudi od politike. Vi radite ovo drugo, zato predlažemo brisanje i zato se u principu ne slažemo sa logikom ovog zakona. Hvala vam.