To je baš bila povreda Poslovnika, onolika.
Idemo dalje.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka - Ne treba prekidati protivnika kad pravi greške. Ja ću da prekršim to pravilo, čisto zbog Zakona o zagađenju vazduha.

Zakon o zagađenju vazduha garantuje i da će pčele da ostanu u životu, da nećemo imati pomor pčela. A pčele su u Srbiji postale jedinstvene. Obično su neki ljudi alergični na pčele. Ali, u Srbiji su se pojavile prve pčele koje su alergične na neke ljude, bolje reći na trutove. Običaj pčela je da kad trutovi više nisu potrebni, da ih uklone. Tako imamo 5.000 više pčela radilica u Zaječaru i Kosjeriću nego trutova. E, sad, trutovi misle da su pobedili, iako su ih pčele eliminisale. Zašto ovo govorim?

Ovi što se bore za kvalitet vazduha čine veliku grešku. Ja moram da ih ubeđujem da sam ja neki ekolog, nikada ne bih stavio balvan na put, odsekao drvo i stavio premijeru Vučeviću na Fruškoj Gori na put. Ja onda nisam ekolog. Ja nikada ne bih odsečeno drvo stavio na put u Kosjeriću ili Zaječaru, da blokiram ljude da izađu na izbore, jer onda nisam ekolog. Ja nikada ne bih bio protiv litijuma, ako sam ekolog i ako se borim za čist vazduh.

Glavni neprijatelj čistog vazduha je, a izašao onaj večiti student poljoprivrede, student svih generacija koji je 23 godine studirao i na podsmešljiv način govorio o mojim sposobnostima u poljoprivredi i ja njega povremeno hranim, on jede moju hranu koju ja proizvodim. Ja od njega nisam dobio ništa, nikakvo znanje a 23 godine čekam da taj čovek završi fakultet i da me unapredi, da unapredi moje znanje, moje imanje, itd. A od njega nema koristi. Verovatno tu imate ono - pčele, pčele su loše, po njima, a trutovi su kao dobri. I onda svi ti trutovi odu da posmatraju šta rade pčele.

Gospodo trutovi, niste vi posmatrači, vi ste više za neko posmatranje, ali ono specijalističko, a ja baš nisam stručnjak za tu vrstu. Ali, bože moj, zamislite ekologa koji je protiv litijuma, koji reči nisu rekli o evropskoj podršci projektu u Jadru. Evropa je to podržala. Jer, Evropa vidi, a oni se kobajagi zalažu za Evropu, Evropa vidi ono što oni ne vide, da je to dobro za čist vazduh a čist vazduh nema granicu. Staklena bašta nema granicu. Trebaju da znaju da poljoprivreda, recimo, učestvuje u zagađenju vazduha sa 25%. I u poljoprivredi imate motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Najveći neprijatelji čistog vazduha su poljoprivreda i fosilna goriva. Zamislite onog ko se zalaže protiv litijuma, taj se automatski zalaže za upotrebu fosilnih goriva, taj se praktično zalaže i za zagađen vazduh. A onda izađu ovde i pričaju. Moj savet im je, iako ih prekidam u toj grešci, da počnu da pričaju da je litijum dobar, da je to zelena tranzicija, da je dobar za čist vazduh, da je dobar za građane, da to treba da podrže, da pritiskaju Vladu da se što pre realizuje projekat u Jadru. Onda bih ja smatrao da su to pravi ekolozi. Međutim, nisu.

Po pitanju elektronskih medija, oni se žale da elektronski mediji nisu slobodni. Moje je mišljenje da su mediji u Srbiji preslobodni. Sloboda kad je prevelika nekad ugrožava slobodu, verovali vi ili ne. Dakle, ako su mediji preslobodni, a mi političari imamo tendenciju da želimo, mi smo ono što mediji objavljuju o nama. Zato ja baš nisam popularan previše u medijima, pa ni u narodu, jer ne mogu da se branim, nemam svoje medije, a u politici mi smo ono što mediji pišu i objavljuju o nama. Ja verujem da mi imamo potrebu da fotošopiramo svoje političko lice.

I previše slobodni mediji žele onoj drugoj strani da naude, pišu i objavljuju sve i svašta. S jedne strane, ta prevelika sloboda dovodi do nedostatka kvaliteta, ali borba za gledanost i apsolutna sloboda mogu da naškode. Sloboda u principu treba da bude dužina lanca. Ne možete previše opasne zveri staviti da budu apsolutno slobodne a da nekog ne ugrizu. Tako da je sloboda, morate to da shvatite, dužina nekog povoca i lanca. Ako je previše slobode, onda neko može da strada. Nema apsolutne slobode.

Ono što je kod nas u medijima problem, ono što je Jovanov juče govorio, samo ću ja to malo bolje reći, da bog poživi N1 i Novu S. Razmišljajte malo, nisu one slučajno ostale tamo, one selektiraju opoziciju. To je politička selekcija opozicije. Pitajte Jeremića kako je ispao iz parlamenta ovde, zato što su ga eliminisali iz N1 i Nove S. Pitajte onog njegovog advokata Gajića zašto danas ne sede ovde u parlamentu a sedi Mika harmonika? Ili, sede one britve, gospođe, traže demokratiju britvama, pa samo na britvama me možete odneti odavde, ja se borio za uvođenje demokratije a vi je rušite.

Vi ste na određen način iz člana 72. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o medijima, o vama ne bi trebalo u medijima da se… Zato što se ne mogu objavljivati terorističke poruke po ovom predlogu koji ja podržavam, o izmenama... Dakle, ne možete britvama napraviti demokratiju i osvajati slobodu britvama.

Morate da budete neki kvalitet, a vi to niste, jer vam to mediji nisu dopustili. Vi trebate Šolaku i tim medijima kao nadničari koji će štititi njegove nezakonite poslove. Njegovi mediji nisu zakoniti u Srbiji. Vi trebate da dižete galamu. Imate tu vrstu preterane slobode i oni sami da dižete galamu i da štitite njihov biznis, ali njemu ne treba neko pametan ko bi mogao i nama da škodi.

Da li je tako, gospodine Jovanov? Njemu trebaju poslušni da dižu tu galamu, a on vas politički selektira takve kakvi jeste. On vas selektira pri tome da mu služite, ali vi ne shvatate da na takav način služite i nama, jer ne možete nikad da nas pobedite tako selektirani. Naprosto, N1 televizija neće dopustiti nekog pametnog da selektira, i „Nova S“, jer to može da bude opasno po njih, jer taj će prestati da služi njih i može da počne da služi narodu, a to je onda opasno za Šolaka i njegov biznis, a sada ću vam reći i zašto.

Postoje dve vrste medija. Jedini su iz nadležnosti Republike Srbije. Oni plaćaju sve RATEL-u, REM-u, doprinose, poreze itd. Druga vrsta medija su, neko je već govorio, mediji koji reemituju program i radi se o Konvenciji o prekograničnoj televiziji koja je ovde zakonom potvrđena. Potvrdom tog zakona to postaje i naš zakon, a u tom zakonu stoji da, recimo, sve da reemituju program, a luksemburški regulator meni je odgovorio da nema emitovanja programa u Luksemburgu za širu javnost, pa šta se onda odande reemituje? Bez vakcinacije, nema revakcinacije. Bez emitovanja početnog u Luksemburgu za širu javnost, ovde nema reemitovanja. To je zloupotreba prava reemitovanja.

Iz člana 24. BIS, one konvencije i onog zakona o kojem vam govorim, kaže – sve da reemituju program, taj program sadržinski pretežno ili u potpunosti ne sme biti namenjen zemlji prijema i piše doslovce – to se smatra zloupotrebom prava i izbegavanja jurisdikcije u zemlji u kojoj se vrši prijem takvog signala. To upravo radi N1 i „Nova S“. Vi im dajete podršku tom bezakonju.

Još nešto, mediji iz nadležnosti Republike Srbije po Zakonu o oglašavanju imaju pravo na marketinško tržište Republike Srbije, ovi drugi nemaju, jer ništa i ne plaćaju, ali gde čuda ti vaši podržavaoci, medijski sponzori terorizma ovih dana u Srbiji, kada je u pitanju marketing, oni se ponašaju kao da su domaća televizija koja je registrovana u Srbiji, kada su u pitanju prava, a kada su u pitanju obaveze ništa ne plaćaju, kaže – mi ne reemitujemo program. Malo devojka, malo baba više ne znam šta. Činjenica je da vas podržavaju, a onda prihode od nezakonite reklame i pretplate ispumpavaju plaćajući reemitovanje koje ne postoji, a to se zove krivično delo pranje novca. Dakle, zbog toga oni vas podržavaju da im služite i trebate im takvi kakvi jeste da zaštite njegov biznis i da zaštite to pranje para.

Da ne bude da samo pričam, pre tri, četiri godine sam podneo krivičnu prijavu ove sadržine koja nije odbijena, ali Zagorka Dolovac, politički obojena, kao i vi, čuva i njegov biznis i vas.

Ja sam na kraju, da kažem, dao zakletvu da ću čuvati ovu državu što znači da ću kopati i štititi vazduh, a vi ste dali zakletvu tamo negde da ćete potkopavati državu. Ja sam dao zakletvu da ću čuvati ovu državu po svaku cenu. Bolje da me zbog vernosti države kazne, nego zbog izdaje nagrade. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi govornika je narodni poslanik Peđa Mitrović. Izvolite.

Dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas raspravljamo o izmeni Zakona o medijima koji će dodatno osnažiti medijski mrak u Srbiji zato što će legalizovati kontrolu „Telekoma Srbije“ nad drugim medijima. Ko se jutros probudio u Srbiji, ima samo režimske medije, nije mogao da se informiše da vaš režim noćas, jutros priveo profesore i asistente Filozofskog fakulteta i Akademije umetnosti u Novom Sadu Nikolu Jocića i Veroljuba Naumovića zato što su bili redari na blokadama u Novom Sadu. Da vas pitam - koga ste priveli zbog toga što ste spomenik prirode Pionirski park u prethodna dva meseca pretvorili u deponiju smeća i potpuno ga devastirali? Koga ćete privesti zbog toga što ste Trg Nikole Pašića pretvorili u „Prokletu avliju“ punu bitangi i kriminalaca, ako privodite profesore Novosadskog univerziteta?

Takođe, ko ima samo vaše režimske medije nije mogao da čuje da ste priveli jutros i dekanicu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Snežanu Brkić zato što nije poštovala vašu protivustavnu i protivzakonitu Uredbu o platama kojom ste vi praktično ukinuli naučno-istraživački rad univerzitetima u Srbiji.

Takođe, ko ima režimske medije samo, vaše medije, nije mogao da čuje da ste smenili i dr Dragana Nikolića jutros sa funkcije upravnika Urgentnog Centra u Novom Sadu. Samo da podsetim javnost, Dragan Nikolić je u tragediji 1. novembra 2024. godine operisao preživele koji su bili ispod nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i operisao je kao vaskularni hirurg Teodoru Martinko koja je takođe preživela. A, zašto ste ga smenili? Smenili ste ga zato što je podržao proteste. Vaši medijski zakoni, poštovana gospodo, produbiće ovaj medijski mrak u kome mi danas živimo? Vaši medijski zakoni će da produže vašu represiju, ali ne zadugo.

Sa druge strane, veliko mi je zadovoljstvo da je među nama danas profesor Bojan Dimitrijević, kao vaš član Fiskalnog Saveta. Ja ću samo pročitati nekoliko citata profesora Bojana Dimitrijevića. Samo da podsetimo šta je Fiskalni Savet? Fiskalni Savet je nezavisna institucija koja treba da da ocene na rad i na fiskalnu politiku Vlade Republike Srbije.

Nisam uspeo da nađem u poslednjih pet godina neki naučni rad profesora Bojana Dimitrijevića, ali pročitaću ono što sam uspeo iz njegovog javnog nastupa da nađem - ekonomijom vladaju satanisti, Vavilonsko bratstvo i demonske strukture. Među direktorima najvećih svetskih banaka ima najviše Hazara, predstavnika „crnog plemstva“ koji vladaju britanskom krunom, ali tu nije kraj iznad njih su 22 hijerofanta koji potiču od Starog Egipta i Vavilona, a iznad čak i njih postoje dodatni vrhovi, šefovi, nečastive sile koje mi možemo da zovemo palim anđelima, vanzemaljcima, demonskim struktura koje nisu u ljudskom obličju. Bojan Dimitrijević se zahvaljuje svom izuzetnom doprinosu fiskalnoj politici.

Da vas pitam onda, poštovana gospodo, pošto vi pravite cirkus od ove države, pošto postavljate kadrove kao da institucije uopšte nisu važne, pošto rušite ovu državu, hoće li možda profesor Bojan Dimitrijević ili će to možda hijerofanti iz Starog Egipta i Vavilona ili će to „crno plemstvo“ da vam kaže zašto je saobraćajnica Beograd-Zrenjanin-Novi Sad poskupela sa 600 miliona evra na milijardu i 600 miliona evra? Da li će možda to „crno plemstvo“ i Hazari da nam kažu zašto je Moravski koridor poskupeo sa 700 miliona evra na dve milijarde i 150 miliona evra i da li će te nečastive sile da nam objasne zašto je saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica poskupela sa 467 miliona evra na 911 miliona evra?

Poštovana gospodo, samo ovim poskupljenjima, a danas na dnevnom redu glasamo o zajmu za saobraćajnicu Novi Sad – Zrenjanin – Beograd, mi smo izgubili 5,5 milijardi evra od kada je SNS na vlasti. Zbog poskupljenja radova saobraćajnica, brzih autoputeva, magistralnih puteva i železnice građani Republike Srbije su izgubili 5,5 milijardi evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Spasojević.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege, koleginice, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja bih pre nego što kažem bilo šta vezano za zakone, ali prosto ne mogu da se otmem utisku kakva bi ova sednica juče i danas bila da su oni stvarno pobedili. Ja ovo stvarno moram da kažem vrlo iskreno, jer sam viđao neke kolege i u Zaječaru, a čuo sam da su mnogi bili u Kosjeriću. Imali smo prilike i da komuniciramo i ja mogu da kažem da podržavam stav predsednika Aleksandra Vučića da moramo da vodimo dijalog, da moramo da pričamo sa svima, i sa opozicijom, i sa studentima, i sa blokaderima, i sa svima. Između ostalog, to i jeste naša politika – razgovor sa svima, da razgovaramo i sa istokom i sa zapadom, i sa Kinom i sa Amerikom i sa Rusijom. To je politika SNS, neutralna, nezavisna, državotvorna.

Da nije toga i da nije tako, ne znam da li bi Siniša Mali, ministra, imao danas preko 140 zemalja, preko 400 gostiju, a možda i više, iz svih zemalja predstavnike na prezentaciji EKSPO-a. To je ogromna i velika stvar za našu zemlju. Ja ne znam kako bi se mi predstavili danas i juče da je ishod izbora u Zaječaru i u Kosjeriću zaista bio drugačiji.

Bio sam u Zaječaru, i to mogu da kažem ponosno, i moram da vam prenesem utiske i da kažem nekoliko stvari, šta sam čuo od Zaječaraca. Oni su nas pozivali, kod njih je bio veliki strah kako će na ovim izborima proći, kako će izaći, jer im je prećeno sa svih strana. Tamo su bile horde ljudi koje su pratile ljude. Imali smo pozive ljudi da ne smeju da izađu na izbore, plašeći se od komšije koji misli drugačije, plašeći se od ljudi koji su u crnim kacigama i motorima kružili kroz grad. Nisu izašli. Verujem da bi ova pobeda bila ubedljivija i veća da je mogao da izađe, jedan broj ljudi sigurno nije izašao, sigurno je podlegao tom pritisku i nisu bili u situaciji da izraze svoje pravo, osnovno pravo, a to je da glasaju.

Moram da vam kažem još jednu informaciju. Mnoga deca i mnogi unučići su zabranili svojim babama i dedama, svojim roditeljima da izađu na izbore, i to su rekli vrlo iskreno – mi vas podržavamo, mi volimo i predsednika Vučića i volimo ovu zemlju i svesni smo šta se dešava i vrlo nam je jasno u kom pravcu stvari idu i šta radi opozicija i jedan deo tih blokadera, ne svi studenti, ne svi građani, naravno. Oni nisu smeli da izađu na izbore. Nisu čak imali ni svoja dokumenta. To je istina. To je istina koju vi znate. Istina je da su ljudi praćeni motorima do biračkih mesta, provocirani, slikani i snimani.

Tu ću se osvrnuti na medijske zakone, a gde moram da zamolim Ministarstvo informisanja i Vladu Republike Srbije da razmotrimo u narednom periodu kako da zaštitimo ljude od snimanja. Ljudi se unose telefonima u lice, plaše vas, slikaju, snimaju, hoćete li da odete, da vas pokažu, da vas objave na društvenim mrežama gde ćete da preživite pakao. Jeda od ljudi, od prijatelja mi je rekao da su napisali svakakve gadosti za svoju decu. Nije mogao dva dana da se smiri zbog toga. Naravno, tu nema nikakve istine, ali kakve su konsekvence, nikakve. Moramo da poradimo na tome da Ministarstvo informisanja i Vlada Republike Srbije donesu nekakav zakon da se ljudi ne slikaju, ne snimaju, ne objavljuju, da onaj ko to radi krši zakon, da čini krivično delo.

Nije ovde pitanje, meni je jasno zašto ste vi protiv ovih zakona - znamo da imate problem da mediji koji vas podržavaju, koji su vama naklonjeni, to je jasno i očigledno, ne mogu da dobiju ono što žele i da se bore, ali ne možete da kažete da je u Srbiji medijski mrak. Ne možete da kažete bar 10 pisanih i dva, tri medijske institucije koje non-stop pišu negativne stvari o SNS, o predsedniku Vučiću, o svima nama pojedinačno, da unosite represiju i strah. Obični se ljudi najviše plaše toga - neću da me neko slika, neću da me neko objavi, zašto ja moram da mi bude neprijatno sutra u prodavnici, a toga mnogo ima. To ponašanje, taj način nastupa. Ljudi su doživljavali neprijatnosti od mladih kad krenu u prodavnicu, u običnu kupovinu na pijac doživljavali su neprijatnosti, jer ih je neko slikao da su razgovarali sa nekim članom SNS ili na štandu, gde sam ja posetio u Zaječaru zajedno sa koleginicom, žao mi je što je izašlo odavde, gde smo vodili normalan dijalog, pa mi je danas i zaličila Skupština na nešto normalno da možemo oda radimo, da možemo da funkcionišemo, da možemo da razgovaramo, da možemo čak i od opozicije da čujemo neke dobre i kvalitetne predloge, sa kojima se ja slažem i kojima treba da korigujemo određene zakone, posebno ovaj Zakon o Alimentacionom fondu, gde naravno dete koje nije dobijalo alimentaciju treba da nasledi taj dug od neodgovornog oca ili od neodgovorne majke i na tome svi zajedno treba da rade i tako treba da funkcioniše Skupština.

Ali ste videli kad pojedini, ja neću nikoga da imenujem danas ovde da ne bi neko koristio pravo za repliku i da pravimo od ove skupštinske debate ili od ove diskusije da pravimo sada ovde političke debate, ali ste videli kada pojedini, opozicioni, kolege opozicioni poslanici uđu u ovu salu da se odmah napravi nenormalna atmosfera, da ne kažem počinje politički govor i prozivanje, dobacivanje, vređanje i onda naravno se ljutite kada dobijete odgovor sa suprotne strane. Pa da naravno, znamo da odgovorimo na sve, znamo i ne bojimo se i ne plašimo se i spremni smo da se borimo i za zemlju i za sve ovo što vi radite i niste, naravno da nisu građani Srbije nacisti, naravno da nismo, da ne mislimo na sve druge, ali veliki deo i vas opozicionih poslanika, ali i veliki deo ovih blokadera se ponaša tako, uskraćuje ljudima pravo na kretanje, uskraćuje pravo na mišljenje, uskraćuje pravo da možete slobodno da izlazite, a da nemate strah. To je suština.

Razgovarali smo i sa ljudima dole i ja moram da zamolim ministarstvo i da još jednom razmisli, ovaj sjajan Zakon o pomoći mladima da dođu do prve nekretnine i mladim majkama koje ne mogu na drugačiji način da reše. Postoje objektivni problemi gde nisu isti svi u svim lokalnim samoupravama. To uknjiženje i upotrebna dozvola kao uslov, stvara velik problem. Mnogi ne mogu da iskoriste to prava, pa dođemo u situaciju da neke lokalne samouprave i neki gradovi ili delovi Srbije, to mogu da koriste, a neki apsolutno ne. To znamo i po broju iskorišćenih ovih subvencija.

Zato molim Vladu Republike Srbije da razmotri još jednom sve te nedostatke koji su važni u funkcionisanju, da mogu svi to da iskoriste. To je sjajan zakon. Odličan je za mlade, za normalne mlade, za mlade studente koji žele da uče i koji žele da rade i da žive i da ostanu da žive u ovoj zemlji.

To je suština našeg posla, da njima omogućimo da ostanu ovde da žive i da rade. Zbog toga sve ovo i radimo i ja sam zaista ponosan i ovo je možda jedan od najboljih zakona koje smo u prethodnom periodu usvojili i vidim po reakciji mladih, osim onih koji sve što se uradi dobro u ovoj zemlji vide kao loše. Verovatno im je neka druga bolja ili u nekoj drugoj žele da žive. Ja nemam ništa ni protiv toga, ali imam protiv toga da se zaustavlja život, imam protiv toga da se blokiraju ulice, imam protiv toga da se blokiraju institucije koje su od životne važnosti za sve građane Srbije i zato upućujem apel svima, posebno opozicionim kolegama da razgovaramo, da pričamo o svemu otvoreno, da se ne vređamo, da se ne svađamo. To je tačno, prenosimo to i na građane Srbije. Oni počinju između sebe da se svađaju i počinju da prenose negativno sve ovo što se dešava u ovom parlamentu. Mi nosimo malo veću odgovornost nego što to oni imaju u ovom trenutku.

Molim vas da nastavimo da radimo, da se borimo za zemlju i čuo sam poziv kolege, kaže sledeći su Negotin i Mionica, i ja jedva čekam da dođu, i ja jedva čekam da se i to desi, i nadam se da se ni na to više nećete pozivati da opet nešto nije u redu.

Malopre čujem koleginicu koja kaže, ja znam podatak da su opozicione liste imale duplo više posmatrača nego što smo mi imali u Zaječaru, recimo. Govoriću o Zaječaru, znam tačno, pa mi nije jasno kako je došlo do toga da ponovo vam izgovor bude da je nešto neregularno jer su svi potpisali sve liste.

Sad čujem da je i ona bila posmatrač, što ne znam da li je u skladu sa zakonom. Neću da kažem da li sam baš potpuno u pravu. Ali, koliko znam, neko ko je na štandu, ko propagira listu, ko je stao iza te liste ne može da bude posmatrač, ne može da čuva glasova i da ih donosi. Nije u skladu baš to, bar ne u moralnom smislu, a možda formalno i jeste, ali ja mislim da nije. To govori o vama da vi ne možete ni da nađete ni svoje ljude u svojim redovima da vam to isprate i kontrolišu. Time se bavite.

Ja jedva čekam izbore da se ponove i u Negotinu i Mionici i da nastavimo tim putem, demokratskim putem i na biralištima vidimo šta građani misle o svima nama pojedinačno. To će biti jedino merilo. Nemojte ni vaš ni naš sud. Naše je da vodimo ovu zemlju u dobrom pravcu, da budemo nezavisni, da ne dobacujemo jedni drugima dok govorimo. Ne znam da li ste ikada primetili da sam, vi ste jedan od poslanika kome je moglo da se dobacuje kad god ustane, jer vaše diskusije zaista nisu bile primerene, ali ja nikada vam nisam dobacio, ako ste to primetili.

Tako da, evo i to je razlog. Dajte da budemo parlamentarni. Dajte da od ovog doma ne pravimo da ne kažem šta i da svi zajedno radimo u interesu Srbije, vi na vaš način, onako kako vi mislite da treba, mi na naš, a građani neka sude ko treba da je vodi i u kom pravcu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Irena Živković.
Molim vas da se prijavite.
Izvolite.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, na ovoj sednici imamo izmenu Zakona o zaštiti životne sredine.

Čitala sam izmene zakona. Međutim, ne vidim potrebu, niti koliko je bitno to da imamo i dajemo izmene i dopune zakona koji se i ovako postojeći apsolutno ne primenjuje, zato što nemamo primenu, nemamo kontrolne mehanizme i nemamo institucije koje slobodno mogu da rade svoj posao.

Imamo izmene Zakona o medijima, o skandaloznom način na koji se došlo do ovih izmena Zakona o medijima. Pričaćemo o amandmanu koji smo podneli, ali to se desilo ukidajući transparentnost, ignorišući sve preporuke novinarskih i medijskih udruženja, kao i ukidanjem javne rasprave za koju tvrdite da se desila, a nije.

Govorićemo o tome po amandmanu, ali sada bih pomenula deo kojim se predstavlja navodno postojanje slobode i demokratije kao nekakva kozmetika za možda EU u kojoj se kaže da niko u javnom prostoru ne može se označiti krivim u javnom prostoru i u medijima za neko delo bez dokaza.

Tako piše i u ovim izmenama koje ćete usvojiti, a šta se u realnosti dešava? Dešavaju se sve ove naslovne strane koje gledamo već mesecima gde se jedan deo naroda naše države, naš narod, označava kriminalcima, ološima, blokaderima, od skora i nacistima. Dakle, najveće svetsko zapamćeno zlo, sinonim za svetsku mržnju, nacizam, sa time vi poredite deo našeg naroda.

U te svrhe ste postavili i kukasti krst u sred glavnog grada naše države.

Po sličnom principu se radi i ovde u Narodnoj skupštini. Zamislite da nekog u Srbiji, sem možda nekih par desetina ljudi, stranačkih ljudi raznih stranaka koji po mrežama vode po više naloga pa botuju za svoje političke opcije, da nekog drugog sem njih zanima to što ovde jedni druge vređate, jedni druge optužujete, urlate, vršite samoporomociju, govorite laži, usput se ubace i neke duhovite pošalice, kao da se ovde ne donose najozbiljnije odluke koje utiču direktno na živote ovih ljudi.

Van ove sale sede ljudi koji sede, gledaju i čekaju da se reše njihovi životni problemi. Alimentacioni fond to je najbitnija tačna, smatram, na celoj ovoj sednici. Bravo što je konačno da dnevnom redu, ali nije mi drago što se ovoliko dugo čekalo i što je jasno da se čekalo zato što je Alimentacioni fond predlagala opozicija.

Glasaćemo za Alimentacioni fond zato što treba, ali kakve veze ima čiji je to predlog? Čujem da sada mnogi, što mi je takođe vrlo drago od srca, pominju i Zakon roditelj-negovatelj koji je usko vezan za Alimentacioni fond i koji je možda, po mom mišljenju, neophodniji i hitniji. Drago mi je da čujem da i drugi pričaju o tome, ali mi nije drago što se ovoliko dugo čeka.

Juče je jedna koleginica rekla da se čeka na ovaj zakon dve godine. Nije istina. Na ovaj Zakon roditelj-negovatelj čeka se ukupno 12 godina. Ja sam majka deteta sa težim smetnjama u razvoju. Moj sin ima autizam i određen mu je 100% invaliditet i to na trajno, dakle do kraja života, mog ili njegovog. Znam o čemu pričam.

Godine 2013. još roditelji dece sa težim smetnjama predali su Narodnoj skupštini 61.000 potpisa da bi se ovaj zakon našao na dnevnom redu. Da li se po tome reagovalo? Nije. Godine 2018. i 2017. mi roditelji vodili smo svi zajedno kampanju da zaštitimo 33 grada Srbije, tražili smo Zakon roditelj-negovatelj. Lično sam poslala i lično potpisala, imenovala svaki koverat od ukupno 250 koji smo poslali svakom poslaniku tadašnjeg saziva, pojedinačno. Mnogi od vas su bili u tom sazivu 2018. godine. Da li je neko reagovao? Niko. Tada smo čestitali Novu godinu i pozvali na mrvu empatije.

Svim roditeljima dece sa smetnjama nije bitno to što i meni smeta i što vidim da se radi ovde u ovoj Skupštini, da se čak i ovde i po ovom pitanju raspravlja ko je to prvi rekao, ko je prvi podneo, čiji je predlog. Većina ovih porodica živi zaključano u četiri zida, izopšteno iz sveta, po ćoškovima, na marginama ovog društva, ne vide nigde nadu, nemaju ni od koga pomoć, njihovo dete nema nikakvu šansu, a nekoga ovde u ovoj sali, svejedno pozicija ili opozicija, zanima čiji je predlog.

Ja vas molim, videla sam u Strategiji plana socijalne politike, koliko sam razumela, da planirate Zakon roditelj-negovatelj za 2027. godinu. Ponovo molim, ovako javno, građane da vrše pritisak i sve vas kolege, kojoj god političkoj opciji pripadali, da donesemo ovaj zakon barem godinu dana ranije, do kraja ove godine da se donese i početkom 2026. godine da počne sa primenom. Ne sme više da se čeka ni dan, jer ovo ne sme da bude višestranačko pitanje, bez obzira kojoj opciji pripadate, zato što je životno. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Snežana Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa pomoćnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih govorila o nečemu što je naša realnost, a bilo je reči i sa strane opozicije i sa strane vladajuće većine, a to je nažalost nasilje koje mi trenutno živimo.

Smatram da je jako licemerno sve ono što dolazi sa moje desne strane, jer su upravo ovi ljudi u ovom domu nedavno sprovodili nasilje i povredili tri narodne poslanice. Nijedno izvini mi nismo čuli. Naprotiv, dok su se neke od njih borile za život, oni su ovde bili vrlo raspoloženi, mirno su ručali u skupštinskom restoranu, pa su čak i pevušeći završili svoj radni dan u Skupštini Srbije. Takvi ljudi treba da nam drže predavanja ovde?

Zaista ne znam koga su oni predstavljali tog dana, ali sam sigurna da našu zemlju i naš narod nisu, jer sam sigurna da niko zdravog razuma ne može podržati sve ono što su radili toga dana. Pa, čak smo imali prilike da vidimo i neke generale i neke opozicione narodne poslanike koji se diče svojom 63. padobranskom brigadom, a koji se baš i nisu pokazali onda na terenu kada je za to bilo prilike. Tada su se krili, ali zato su u ovom domu bili na visini zadatka. Dakle, da drže pušku i komanduju vojskom ne umeju, ali zato odlično umeju da se gađaju jajima i da povređuju žene. Verovatno da to i jeste njihov maksimum. S obzirom da je tih dana bila aktuelna priča o ekspertskoj Vladi, pretpostavljam da je to bio svojevrsni kasting za najboljeg eksperta za ministra odbrane u toj njihovoj ekspertskoj Vladi.

Elem, mi danas na dnevnom redu imamo Zakon o Alimentacionom fondu, Zakon koji predviđa formiranje samog Alimentacionog fonda za privremeno izdržavanje dece ukoliko dođe do zastoja u naplati alimentacija. Ovaj zakon predstavlja brigu naše države o našim građanima, a ponajviše o našoj deci.

Podsetiću da smo mi nedavno u ovom domu usvojili Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kojim se roditeljski dodatak podiže na istorijski maksimum. Takođe je veoma značajno da naša zemlja finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje, a to ne čine mnogo razvijenije zemlje koje takođe imaju nisku stopu fertiliteta.

Mi smo i juče i danas mogli da čujemo od predstavnika opozicije da je ovo zapravo njihov predlog i da nije usvojen zato što nije postojala volja vladajuće većine, a zapravo je istina potpuno drugačija. Nije usvojen zato što su postojale razmirice unutar opozicije i zato što je sam predlog imao manjkavosti. Ali, mnogo bitno pitanje je zašto oni to nisu usvojili pre 2012. godine?

Ovde u ovom domu sedi polovina opozicionih poslanika koji su bili deo zakonodavne ili izvršne vlasti do 2012. godine. Zašto oni tada nisu usvojili ovaj zakon? Sigurna sam da su oni i tada razmišljali o ovom zakonu i o mnogim drugim zakonima i merama, ali je razlika u tome što mi tada nismo imali državu koja je mogla to finansijski da iznese. Meni se čini da smo mi jako brzo zaboravili tu zemlju. To je ona Srbija koje se današnji studenti i ne sećaju.

U mom Kraljevu je u periodu od 2000. do 2012. godine gotovo 5000 ljudi ostalo bez posla. Isti oni koji danas govore da su nezadovoljni sistemom i koji iznalaze brojne mane vladajuće većine su oni koji su bili u stanju da u jednom danu u mom gradu otpuste 2000 ljudi. Oni su se bogatili, a moji Kraljevčani su grcali. Takav sistem im je odgovarao. Ti ljudi su uvek bili pogubni po ovu zemlju, i onda kada su zatvarali fabrike i kada su ostavljali ljude bez posla, a i danas kada svojim nasiljem i svojim performansima žele da unište našu zemlju i naše institucije.

Ovaj zakon zapravo predstavlja nešto što je bitna razlika između onih koji brinu o našoj deci i onih koji istu tu decu koriste kao oružje u političkoj borbi, kao alat u ostvarivanju svojih političkih ambicija. Nije problem da bilo ko u ovoj zemlji ima političke ambicije, ali je problem da naša zemlja bude žrtva nečijih ambicija, da trpi naše obrazovanje, da trpi naša ekonomija, da se ozbiljni udarci zadaju našoj zemlji. Mogli su svih ovih meseci da predstavljaju svoju politiku, da nam pokažu šta je to što oni nude, da vidimo koga oni to nude, da su hrabri kao što nisu. Umesto toga su odlučili da blokiraju našu zemlju, da blokiraju naše institucije, da se klanjaju onima koji sve najgore misle našoj Srbiji, da se stide i ćirilice i slave i svega srpskog i, što im je očigledno najvažnije, da se šetkaju od grada do grada. Što bi naš narod rekao – ko nema u glavi, ima u nogama.

Mislim da smo svi videli šta je zapravo politika tih blokadera, a to je apsolutno politika koja je u skladu sa fašističkom ideologijom, gde se zabranjuje okupljanje onih koji drugačije misle, gde se sprovodi nasilje nad njima. To smo i te kako imali prilike da vidimo u mom Kraljevu, gde mi mesecima nismo mogli da održimo gradski odbor, a da pritom ne trpimo nasilje svojih političkih neistomišljenika. Mnogo naših aktivista je zadobilo ozbiljne povrede, a to ko nas je gađao kamenicama, ko nas je gađao jajima, ko je sprovodio nasilje nad nama, to su opozicioni političari, to su vaši ljudi, ljudi iz vaših gradskih odbora. Nisu to nikakvi nezadovoljni građani, to su opozicioni političari.

Lično se sramim u ime svih nasilnika iz mog grada koji žele da normalizuju nasilje nad političkim neistomišljenicima, nasilje nad imovinom institucija ove zemlje i nikada nikakva sila ne može biti zamena za institucije i nikada, sigurna sam, ti nasilnici neće rukovoditi ni mojim gradom ni ovom zemljom. Da, uspeli su da poseju mržnju, da nam podele decu, da zadaju duboke rane ovom društvu, rane koje ćemo lečiti, ali ćemo ih izlečiti. Sigurna sam da je njihov kraj jako blizu.

Znate šta bi se desilo ukoliko bi se dogodili ti izbori koje oni sad toliko traže? Dobili bi novi Dan pobede nad fašizmom, nad ovim fašizmom koji je napao našu zemlju.

Na kraju, moram da prokomentarišem izlaganje glavnog roštilj majstora blokadera, diplomiranog ekonomiste iz Trstenika, koji je pokušao da objasni da Srbija ima problem sa javim dugom, predstavljajući ga isključivo u apsolutnom iznosu. Jedno klasično izlaganje lošeg đaka, ne mogu da kažem studenta, pretpostavljam da taj čovek student nikada nije ni bio.

Naravno da ne mogu isti javni dug da imaju, recimo, SAD i Somalija. Naravno da se on mora uporediti sa BDP-om, ali se morala pročitati makar nekakva literatura iz oblasti javnih finansija da bi to bilo jasno.

Počela sam sa onim što je naša realnost, a time ću i da završim, a realnost je da smo i pored višemesečnih pretnji, pored nasilja, pored terora, pored dresiranih aktivista blokadara i opozicionih političara, a oni se za razliku od onih pčela mogu dresirati da napadaju ljude, pobedili i u Kosjeriću i u Zaječaru. Realnost je da je Srbija uz svog predsednika i uz politiku koja vodi ovu zemlju. Zahvaljujem.