| 24.07.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima |
u proceduri
|
| 15.06.2026. | Predlog zakona o izmenama Zakona o javnim medijskim servisima |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
Zahvaljujem se.
Poštovani građani, ovaj amandman predviđa da se sredstva za kapitalne rashode za nacionalni stadion, EKSPO preusmere na važnije i prioritetnije državne projekte. Zašto? To je zato što govorimo ono što godinama ponavljamo. Nacionalni stadion i EKSPO ne dovode do privrednog rasta Srbije i zapravo predstavljaju traćenje javnih sredstava. Umesto toga predlažemo preraspodelu sredstava na izgradnju pruge Niš–Dimitrovgrad, na izgradnju kanalizacione infrastrukture u Srbiji, na uređenje vodotokova, na unapređenje obrazovnog sistema i na unapređenje energetske efikasnosti. Ovo su projekti, odnosno oblasti koje nismo slučajno izabrali. To su oblasti na koje Fiskalni savet godinama upozorava da su podinvestirane i da nije dovoljno ulagano u njih da se stvori osnova za privredni razvoj.
Nažalost, ministar finansija Siniša Mali nije danas sa nama da nastavi polemiku koja je jako važna za građane. Pošto je ovo poslednja sednica u ovom sazivu, ja
10/2 TĐ/MJ
ću iskoristiti priliku za neke ključne stvari koje se tiču privrednog razvoja Srbije, da ih prodiskutujemo. Ovo je ono što ste govorili svih prethodnih dana kako je BDP Srbije porastao tri puta – sa 35 milijardi evra na 95 milijardi evra, ali ono što niste rekli građanima da je to inflatorno, odnosno nominalni BDP. Kada taj BDP izrazite u stalnim cenama, privredni rast u Republici Srbiji za celu vašu vladavinu, za svih vaših 14 godina vlasti, iznosio je svega 40% u realnim cenama.
Ono što je tragično i što je problematično, ono što je za Srbiju veliki problem to je što ste ovaj privredni rast ostvarili u periodu kada su kamatne stope na svetskim tržištima bile negativne. Mi smo ovaj skroman privredni rast ostvarivali u uslovima poplave jeftinog kapitala na svetskim tržištima. I mi nismo uspeli da ovu jedinstvenu epizodu u istoriji svetske ekonomije iskoristimo za mnogo ozbiljniji i snažniji privredni rast zato što nije bilo strukturnih reformi.
Jedan od razloga zašto kažete da rast nije bio visok je taj što kažete da je Srbija pod bivšom vlašću ostavljena na ivici bankrota. Međutim, zvanični podaci sa sajta Ministarstva finansija i trezora pokazuju vrlo jasno. Pogledajte. Vrhunac zaduženosti nastao je dve i po godine nakon što je bivša vlast pala, odnosno dve i po godine nakon što je SNS preuzela vlast. Poštovana gospodo, nije DS dovela Srbiju na rub bankrota i na rub propasti već upravo koalicija SNS, SPS-a i G17, odnosno Mlađana Dinkića.
Još jedan rezultat koji je važno prodiskutovati, a kojim se inače hvalite tokom svih prethodnih godina, jeste smanjenje nezaposlenosti u Republici Srbiji. Pogledajte grafikon. Srbija je i pre i nakon ovih 14 godina treća po stopi nezaposlenosti u Evropi. Je l' to znači da je svaka zemlja imala Aleksandra Vučića i SNS da smanji stopu nezaposlenosti? Naravno da ne.
Ono što bih zaključio za kraj. Dakle, vi ste generisali ogromnu inflaciju. Prva najveća inflacija u prethodnih 14 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Hvalite se kursom, ali u uslovima visoke, izuzetno visoke inflacije i stabilnog kursa dolazi do realne apresijacije dinara, do narušavanja konkurentnosti srpske ekonomije, što dovodi do toga da vi u poslednje dve godine imate pad neto investicija u Srbiju.
Poštovana gospodo, vaš budžet i rebalans koji predlažete nije razvojni. On je nastavak politike koja je dovela do toga da Srbija ne može da sustigne zemlje Centralne i Istočne Evrope po životnom standardu, a kamoli zemlje Zapadne Evrope. Potreban je hitan zaokret. Dakle, Srbiji je potreban hitan ekonomski zaokret sa dubokim strukturnim reformama, sa poboljšanjem privrednog ambijenta za domaće kompanije zato što su one prethodnih 14 godina bile u potpunosti zanemarene od vašeg režima. Ne postoji privreda Centralne, Istočne Evrope ili bilo koje zemlje na svetu koja je imala visoke stope rasta, a da nije imala snažnu domaću privredu. Hvala.
Kratko. Zahvaljujem.
Gospodine Mali, dočekasmo i kraj ovog saziva. Ako nije problem za malo vaše pažnje, gospodine Mali. Malo telefonirate, malo razgovarate sa kolegama, poslanici nisu bitni.
Dočekasmo kraj ovog saziva, studiju o isplativosti EKSPO događaja videli nismo. Videli smo nedavno da su se objavili samo neki izvodi, koje je uradila kompanija „Luis Berger“, za studiju isplativosti EKSPO. Ono što možemo videti jeste ono što smo i očekivali, da metodološki to nisu ispravni podaci. Gospodine Mali, da li možete da odgovorite sada, kada smo ovde, kada ćemo moći da vidimo tu studiju koju je pripremila kompanija „Luis Berger“ i koji su njeni rezultati?
Hajde ti govori posle ovakvog govora. Nije lak zadatak, priznajem.
Sistem koji je čitavu deceniju subvenciju kupovao rast, danas kupuje vreme. Kupuje ga novcem građana ove Republike koji će građanima biti isplaćen danas, a koji će ti isti građani državi početi da vraćaju već posle izbora.
Vi koji predlažete ovakav rebalans to odlično znate. Ovo nije pomoć građanima, ovo nije briga za građane, ovo je predizborni ček za SNS, a za građane pozajmica koju oni daju samima sebi, a kamatu naplaćuje inflacija.
Ovu epizodu ovako neselektivnih davanja gledali smo nedavno i dobro je pamtimo. Tokom i posle korone vlast je baš ovako, samo u većem obimu, neselektivno delila novac građanima, kao da ga je lično obezbedila vladajuća partije, i time pokrenula najveću inflatornu epizodu u poslednjih 20 godina. I sve što je država jednom rukom dala inflacija je drugom rukom uzela. Pojela je upravo onaj životni standard koji je trebalo da zaštiti. I to nije briga, to je populizam, a populizam uvek dolazi sa kamatom.
Gospodine Mali, moraću se osvrnuti na vašu priču o tome kako je srpski BDP 95 milijardi evra 2012. godine bio 35 milijardi evra, pa kažete tri puta veći. Prvo, nije tri puta veći, nego 2,7 puta veći, ali ono što je mnogo važnije, gospodine Mali, to je nominalni BDP. Zašto niste uračunali inflaciju, pa da uporedimo realne većine. Onda su rezultati, gospodine Mali, koje ste vi ostvarili kao ministar finansija mnogo skromniji od onoga što vi predstavljate. Dakle, 55 milijardi evra, gospodine Mali, a rast koji je Srbija ostvarila u ovom prethodnom periodu kada ste vi bili na vlasti je prosečan u poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope.
Nikakav šampion rasta Srbija nije, gospodine Mali. To što jedan kvartal iskočite u čitavoj deceniji padnete na sredinu tabele, pa su ispred vas i Poljska i Bosna i Litvanija i Crna Gora i Rumunija i Hrvatska i Mađarska, gospodine Mali. Tužna slika srpske ekonomije.
Ali, šta je istina, pošto ovde danas jeste rebalans, ali pričam o suštini ekonomske politike? Istina je, poštovana gospodo, da je model rasta koji je u Srbiji u poslednjih 10 godina postojao došao do svog kraja i da je on u potpunosti potrošen.
Mi smo prvi na to upozoravali godinama unazad, da se vodi neodrživa ekonomska politika, ali to više nije samo naš stav. Poštovani gospodine Mali, ako čitate izveštaje i Svetske banke i MMF, oni takođe to vrlo direktno i otvoreno kažu.
Svetska banka kaže da model koji se oslanjao na radno intenzivne strane investicije, koje je država još subvencionisala, i na jeftin rad mora da se menja. Rast je pao sa 3,9% u 2024. godini na 2% u 2025. godini, blago će ubrzati na 3%, videćemo, 3,3%, da li zaista, jer poljoprivreda će da podbaci, ali srednjoročno to je rast od 3%, a sa tim rastom, gospodine Mali, vi odlično znate, nema konvergencije, nema sustizanja životnog standarda ni Češke, ni Slovačke, a kamoli zemalja centralne i istočne Evrope. Ono što je zadatak – da Vlada u jednoj generaciji obezbedi konvergenciju, da ako vi ostanete na vlasti, a ja se duboko nadam i verujem da nećete, trebaće nam čitave dve generacije da se to desi.
14/3 MT/CG
Šta je poenta? Poštovana gospodo, prethodnih 10 godina ste spavali. Pumpali ste javnu potrošnju preko javnih investicija iz kineskih kredita koji su netransparentni i neodrživi, subvencionisali ste strane investicije i privlačili svetski kapital koji je bio nikad jeftiniji. Danas toga više nema i zato je Srbija u ekonomskom problemu.
Kada usvajate ovaj rebalans vi se krijete iza parola koja kaže – to je vaša briga, ali kalendar ovog rebalansa otkriva vašu pravu političku nameru. Pazite sad. Vlada rebalans usvaja 20. avgusta. Dan kasnije ulazi u proceduru. Sedimo ovde 24. i 25. na vanrednoj sednici Skupštine, razgovaramo o njemu. Milijardu evra se isplaćuje sredinom septembra, a onda izbori sredinom oktobra.
Gospodine Mali, vi to zovete brigom, svetski ekonomisti, akademski, koji se vrlo detaljno bave ovom oblašću to nazivaju makroekonomski populizam, a to su i Dorbuš i Edvards i Alesina i Nordhaus. Treba da se čita, gospodine Mali, malo literatura da se ovakve greške ne bi pravile.
Gospodin Mali evo danas ponovo pominje primer Danske i govori kako u zemljama Evrope takođe su ovakvi primeri socijalne pomoći davani pred izbore. Jeste, Orban je davao, pa je pao sa vlasti.
Gospodine Mali, ali imate problem i sa Danskom. Premijerka Danske 26. februara je ušetala u Parlament Danske sa dve tačke dnevnog reda – pomoć za građane i raspisivanje vanrednih izbora. Nadala se da će tako da podstakne svoj izborni rezultat. Znate šta se desilo? I javnost i opozicija i slobodni mediji su jasno pročitali nameru danske premijerke i taj paket pomoći nazvali znate kako? Izborna slanina.
15/1 JJ/VZ 12.20 – 12.30
Znate šta je rezultat danske premijerke na tim izborima? Zbog toga što su slobodni mediji, kojih u Srbiji nema, nego učestvuju u vašem putujućem cirkusu koji ide po Srbiji i gleda one mučene ljude, koje ste vi zaboravili 10 godina, da im vi sada rešavate pred izbore probleme. Oni su javni raskrinkali socijaldemokrate u Danskoj i socijaldemokrate u Danskoj su nakon tog paketa pomoći, gospodine Mali, zabeležili najgori izborni rezultat u 130 godina istorije te stranke.
Tako da, gospodine Mali, sledeći put, molim vas, kada budete hteli nešto da nam kažete, punu istinu da nam kažete.
Pošto nemamo vremena, Dule mora da priča, još jedanput ću se vratiti na brigu. Ovaj novac koji delite penzionerima, zaista jeste pomoć i njima taj novac znači. Penzije u Srbiji su jako male, penzije u Srbiji nisu dovoljne da se dostojanstveno živi, mi to svi znamo. Rizik od siromaštva penzionera je 40% ukoliko osoba živi sama, to je katastrofalan rezultat i ta pomoć, kažem još jedanput, znači. Ali, šta je istina? Vi ćete tu pomoć isplatiti u septembru, a onda će se oni u oktobru vratiti svojoj staroj penziji, svom starom domu zdravlja, svojim starim lekovima, svojim starim listama čekanja, na kojima se i po šest godina čeka na operaciju kolena.
Gospodine Mali, jednokratna pomoć nije briga, to je vrlo jasno, vaš politički populizam pred izbore. Prava pomoć je da se svaki dan predano borite, poboljšate životni standard građana i da pomognete zaista kako penzioneri u ovoj zemlji žive. Ovako, vi pravite svoj izborni plakat na ranjivosti najosetljivije i ekonomski najugroženije grupe, što je težak politički nemoral. Hvala vam.
Evo gospodin Arsić,samo kratko da vam odgovorim. Vi zamerate da je neko uništio Metal banku, šta god, ne znam zaista oš sada kažem. Reći ću vam samo konkretan primer, Telekom Srbija. Poveća li se dug Telekoma Srbije sa četristo miliona evra na tri zarez četiri milijarde evra. Multiplikator odnos duga prema EBIT je porastao sa jedan na osam zarez četiri puta. Dakle, Telekom Srbija mora raditi devet godina da bi otplatio dug. To spada ne u rizično poslovanje Telekom Srbije, to spada u katastrofalno poslovanje Telekoma Srbija. Vi ste dakle direktno upropastili Telekom Srbija svojim političkim upravljanjem ovim preduzećem i to nije jedino. Imate EPS, imate gomilu preduzeća kojom ste politički upravljali, uništili ste ih i tek će se videti posledice vašeg upravljanja tim preduzećima. Hvala.
Dakle, nekoliko odgovora. Prvo, bih naravno, k-krećete uvek kad hominem lično, da li je mene nešto kvalifikuje ili ne kvalifikuje da govorim, to je potpuno nebitno. Ja vam govorim činjenice. Dakle, uopšte ću ulazim u to vaše lično prepucavanje, nego ću da govorim sve što ste rekli. Prva stvar je, dakle, čak i da je u pregovaračkom postupku u 2008.
godini bilo četrdeset i pet procenata javnih nabavki, zaista nemam taj podatak, kontruktu da vam kažem. Ono što je Evropska komisija utvrdila jeste da je u 2025. dvadeset i četvrtoj godini tržište javnih nabavki u Srbiji iznosilo sedam zarez tri milijardi evra, a da je mimo zakona potrošeno sedam milijardi evra, odnosno devedeset pet zarez osam procenata ukupnih sredstava za javne nabavke. Tako je Evropska komisija to javno, dakle, u svom izveštaju o napretku Srbije eksplicitno rekla. Dakle, vi ste devedeset pet zarez osam procenata novca potrošili mimo Zakona o javnim nabavkama.
Druga stvar, jako važna. Dakle, ovde sam ja vrlo jasno rekao da je gasifikacija strateški projekat i da niko nije protiv gasifikacije. Ne potrebni meni govoriti zašto sam ja protiv ljudi. Još jedan put vam kažem, mi apsolutno podržavamo gasifikaciju. Ono što je ključno jeste da kod dodavanja garancije morate da imate vrlo eksplicitne podatke o tome kakav je projekat.
Prvo, sa-samim karakteristikama projekta. Drugo, o finansijskim aspektima ovog projekta vrlo detaljno. Treće, o tome koji su potencijalni prihodi ovog projekta. Četvrto, finansiranje ovog projekta kako će da izgleda. Ne iz razloga što će neko da odustane, pošto je to strateški projekat, nego da vidimo kako ste vi to ugovorili i planirali ovaj projekat.
Nekako iskustvo, a sa vama što se tiče finansiranja infrastrukt-infrastrukturnih projekata je takvo da vama eh, troškovi izgradnje infrastrukture rastu neopravdano prema izvještaju Fiskalnog saveta i mi zaista moramo da vidimo da li vi, kada kažete, mi smo za gasifikaciju, da svako mesto koje ste naveli ima gasni sistem, se ustvari krije da vaš Milenijum tim dobije dve stedet pet miliona evra posla mimo tendera i mimo opravdane cene. Dakle, to je suština. I druga stvar je da vidimo šta ćemo da radimo ukoliko se nešto loše bude desilo tokom tog projekta. To je minimalno odgovornost prema građanima. To što ste vi rekli i nabrojali da smo mi protiv toga zato što tražimo transparentnost je čista manipulacija Ja vam otvoreno govorim.
Mi podržavamo sve što poboljšava kvalitet života građana u Srbiji, ali nećemo da dopustimo da se iza te vaše parole, kako je vi predstavljate, pa za vas je to parola, krije da vaše povezane privilegovane firme grade poslovne imperije, koje kasnije prave haos na tržištu. Zato što prosto su u privilegovanom položaju, odnosno druge firme koje pošteno zaista rade i nemaju veze, veze sa vlašću. I to je osnova naše transparentnosti. I ako vi tražite da mi u ime građana Republike Srbije, pošto mi ovde u njihovo ime nastupamo, kažemo, mi dajemo garanciju za Srbijagas dve stedeset pet miliona evra, hajde da vidimo šta ste krivi iza toga. Državna revizorska institucija kaže da su se u poslovi ugovarali tako što lokalna samouprava bira strateškog partnera, a Srbijagas to samo finansira odnosno u pravilu ta financira i građani Republike Srbije.
Druga stvar, pošto ste vi pričali o javnom dugu, ja ću vas podsetiti, vi ste doveli Srbiju na nivo duga od sedamdeset jedan posto BDP-a zato što ste tri godine imali javašluk po državnom sistemu, postavili ste svoje neškolovane, neobrazovane, nestručne kadrove da vode velike državne sisteme Evo gospodin Grčić je najbolji primer to-toga kako su naši kadrovi izgledali, koji su raščerupali državni sistemUhm, a pravda vam kažem, ne samo da ste to uradili, nego ste u istom periodu posmećivali direktore poreskih filijala po Srbiji, pa vam je siva ekonomija skočila, gotovo što se duplirala za samo dve, tri godine. E, to su rezultati vašeg rada. I zato je, i zato je to što vi govorite, ja neću reći licemerno, ali izvolte odgovorite konkretno na ove brojeve. Dakle, ovo su vaši zvanični podaci koji se nalaze u vašim raznim statističkim evidencijama i, erm, javnim dokumentima koje vi sami stavljate na vladu Republike Srbije, dakle, ništa od ovoga nije izmišljeno. I treća stvar koju ste vi rekli nama tiče se nepoverenja investitora, da li mi trebamo investitore?
Ne, ne trebamo mi investitore. Investitore treba recimo Mrdićevi zakoni. Znate zašto? Jer kada vam Evropska komisija kaže nema više isplata iz fonda, iz Fonda za rast zapadnog Balkana, to je signal za investitore da nešto sa tom zemljom nije u redu. Dakle, vi ste iz političkih razloga usvojili zakone za koje je Vedinstinska komisija rekla da moraju da se temeljno promene da bi Srbija nastavila svoj put evropskih integracija.
Vi ste de fakto suspendovali evropske integracije Srbije iz vaših političkih razloga. E, to je teren investitora, a ne generalštab. Generalštab je vas obrukao u svetu, vašu vlast je obrukao u svetu zato što je urađen na nezakonit način i zato što je, zato što ste pokušali ljude iz sveta uvući u svoje finansijske mahinacije. E, to je problem. E, sad izvolite vi da odgovorite na to. Hvala
Zahvaljujem se. Ja ću se eh, o-o-bratiti na temu zaduženja koja se tiče Srbija gasa, odnosno davanje garancije za zaduženje Srbija gasa, zato što u dosadašnjem poslovanju Srbijagas-a vidimo nekoliko pravilnosti koje će značajno uticati na finansijsko stanje u Republici Srbiji, odnosno stanje javnog duga i mislim da treba da zbog javnosti diskutujemo. Dakle, ovde se radi o izda-davanju garancija u ukupnom iznosu od dvesta sedamdeset pet miliona evra glavnice i javnost samo treba da zna da davanje garancija nije formalnost i da nije nešto što je administrativni posao. U suštini, ovo će na kraju doći, pasti na teret javnog duga Republike Srbije. Sa našim procenama, dakle, ovo je paket koji je u glavnici odnosi na dvesta sedamdeset pet miliona evra, a sa otplatom akamata i na preko trista deset miliona evra potencijalnog finansijskog tereta za Republiku Srbiju.
Dakle, ako Srbijagas ne bude bio u stanju da plaća ove obaveze, njih će plaćati država. E sad, šta ovde je problem? Problem je što su nalazi Državne reviz-orze institucije koje se odnose na ga-gasifikaciju, odnosno projekte gasifikacije, pokazale jednu pravilnost, a to je da eh, se ugovaranje ovih poslova ne vrši na, za, eh, javnim tenderima, da se radi eh, eh direktnim pogodbama, da lokalne samouprave same biraju eh, strateškog partnera za gasifikaciju na svojoj teritoriji, a da Srbijagas, koji ne učestvuje u odabiru strateškog parte-partnera, ima obavezu i finansiranja dakle, ovog projekta, iako je on suštinski investitor i naručilac. Državna revizorska institucija kaže da ovo odstupanje od zakona o javnim nabavkama nije eh, u skladu, dakle nije, nije predviđeno zakonom i daljim opsegom, tim mora biti otklonjeno, što do sad nije učinjeno. U onim materijalima koje smo dobili vezano za Srbijagas mi vidimo koliki su finasijski eh, izdaci za koje se daju garancije.
Mi vidimo koji su uslovi finansiranja, ali ono što ne vidimo jeste upravo to da jesu li preduzeća koja su birana ovim tenderima ista ona preduzeća koja već hronično dobijaju projekte vezane za gasifikaciju na teritoriji Republike Srbije, što je kritika eh, i što je zapaženo i u eh, izveštaju Državne revizorske institucije. Radi se, dakle, po dobro poznatim firmama kao što je Milenijum tim i tako dalje. Dakle, mi vidimo ovde, dakle da se stvara jedna ta klasa rentijera koji garantovano dobijaju državne poslove, a za uzvrat javnost, pošto finansira ove projekte, ne dobija osnovne informacije o ovim projektima. Dakle, ono što je suština i što govori o vašem odnosu prema vođenju javnim finansijama i izvođenju javnih projekata, ono što je bila minimalna pristojnost koja se tiče Narodne skupštine i građana, to je da ovakve fi-garancije kada dobijamo da glasamo i moramo da znamo na-za šta glasamo Mi smo dobili koliko iznosi izgradnja eh, ovih gasovoda na teritoriji ovih lokalnih samouprava i regiona u kojima se oni grade, ali mi ne vidimo nijedan podatak o studiji izvodljivosti, kost benefita analizi, koje su procene budućeg tržišta i kretanja na tržištu gasa, broj budućih priključaka, očekivani prihodi, trošak po kilometru, ukupnu cenu projekta od početka do kraja, pošto ovde postoje jel tako projekti koji su i ranije bili izvedeni i tako dalje i tako dalje. Dakle, ono što je sada pred nama stavljeno jeste dajte garanciju za projekat za koji mi nemamo pojma da li je planiran i do sada izvođen na najbolji mogući način.
Dakle, nije sporodna gasifikacija potrebna. Gasifikasiija je strateška stvar. Dakle, to se ne dovodi uopšte u pitanje, ali jeste pitanje odgovornosti kako vodimo javne finansije. Dakle, ono što je činjenica dosad, samo da podsetim javnost, u slučaju izdavanja ovakvih garancija u prethodnih petnaestak godina, da kažemo manje, od dve hiljade dvanaeste godine, eh, videli smo da je pravilnost takva da sve garancije, pa-praktično veliki deo garancija koja, gd-e država Srbija daje Srbijagas uvek padne teret Republike Srbije na kraju Dakle, država Srbija je ta koja plaća, koja plaća izvođenje radova Srbijagasa i trenutno knjigama Srbijagasa je petsto pedeset miliona evra dugoročnog duga sa državnom garancijom. Ja ću vam pročitati još jedanput zbog javnosti, dakle, o kojim firmama se radi, dakle, koje stalno dobijaju projekte gasifikacije.
To je Milenijum tim. Dakle, to je, je l' tako, kao najveća kompanija iz Srbije. Ja bih tu samo istakao.
Dakle, eto, to je pitanje za ministarstvo da nam malo više približi ove projekte zato što mi mislimo da ukoliko već treba da glasamo oDa građane Srbije zadužimo za dvemiljedvededesetpet miliona evra efektivno na kraju trebalo bi da makar imamo tu informacije o kakvim projektima se ovde radi i koje firme su dobile poslove. Hvala.