Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad ove sednice.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 119 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 133 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Predlažem, takođe, da na početku konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku za upražnjeno poslaničko mesto kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je rešenje Republičke izborna komisija o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta.
Uručen vam je, takođe, i Izveštaj Odbora za adminstrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu rešenja Republičke izborne komisije i ovog Izveštaja, a shodno čl. 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Sanji Ćalović.
Čestitam narodnoj poslanici.
Molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Poštovani narodni poslaniče, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam čestitam na izboru za narodnog poslanika.
Nastavljamo rad po listi.
Reč ima narodni poslanik Edin Đerlek.
Reč ima dalje Irena Živković.

Poštovana predsedavajuća, Vlada koja se na ovoj sednici predlaže nije nikakva nova Vlada, ne predstavlja nikakve suštinske promene i ne predstavlja nikakvo preuzimanje odgovornosti naročito, koje se želi prikazati građanima Srbije.

Gospodin Vučević nije dao ostavku zato što je osećao bilo kakvu vrstu odgovornosti nakon smrti 16 ljudi, već kao posledicu političkog pritiska, a nakon javnog pritiska, nakon najmasovnijih ikad protesta u Srbiji na kojima se brani ustavnost i zakonitost i na kojima se upravo odgovornost traži, i ne samo moralna nego i krivična i do koje još uvek nije došlo.

Da vi nešto želite da promenite u ovoj kaubojštini od koje ste napravili Srbiju, u kojoj svako ko je blizak SNS je izuzet od zakona, ne bi u ministarskoj fotelji i dalje sedela, na primer, gospođa Đedović. Ne menjate ništa, već nastavljate kontinuitet prodavanja nacionalnog blaga, prodavanja nacionalnog bogatstva, prodavanja cele istočne Srbije po cenu toga da borska deca udišu arsen i kadmijum, po cenu toga da strani eksploatator ne podleže zakonima države Srbije, po cenu toga da nestaju čitava sela, a uskoro će i gradovi.

U ekspozeu koji je pročitao mandatar ove Vlade kaže se da će Vlada nastaviti odgovornu socijalnu politiku. Ja moram da kažem da u Srbiji trenutno i već dugi niz godina socijalna politika apsolutno ne postoji.

Socijalna politika se svela na pomoć od par hiljada dinara kada se nađe vaša krizna situacija i svela se kao ovih dana na pakete sa kilogram brašna i litar ulja za penzionere koji primaju manje od 27.000 dinara. Takvih ljudi je 75.000 u našoj državi. Da li iko, makar i jedan čovek u ovoj sali, misli da neko može da preživi sa 27.000 dinara?

Predložena je gospođa Đurđević Stamenkovski za ministarku za rad i socijalnu politiku. Mene u ovoj sali nikada nije zanimalo da bilo koga vređam i da na taj način skupljam populističke poene. Zanimalo me je uvek da čujem građane Srbije i da zastupam ovde njihove interese i zato želim da pitam da li će kao ministarka da podrži naš predlog Zakona o radu u kome se, između ostalog, kaže da poslodavac ne sme radnika da drži po 10 godina pod ugovorom, nego minimum godinu dana. Znam da to ne podržavate i ne prihvatate zato što ćete na taj način da izgubite armiju ucenjenih ljudi koji rade pod ugovorom, koje dovlačite na stranačke skupove, da pokažete podršku i da zato to ne prihvatate.

Da li će podržati kao ministarka naš Predlog zakona roditelj – negovatelj za koji roditelji dece sa smetnjama mole preko deceniju, a bukvalno svi okrećete glavu? To je najugroženija grupacija ljudi koja je ostavljena zbog vas na margini ovog društva, ostavljena u četiri zida, izolovana, da zavisi od bilo čijeg saosećanja i milostinje, da se trese od straha zamišljajući budućnost svoje dece. To mene zanima.

Mene zanima da li će u ovoj Vladi, da li će u krajnjem slučaju i u sali ove Narodne skupštine ikoga početi da zanima taj koga nazivate malim običnim čovekom ili ćemo nastaviti propadanje ove države ili ćemo nastaviti u ovoj sali nameštene i ugovorene cirkuse na grbači građana koji treba da su nosioci suvereniteta i kojima svi mi treba da polažemo račune.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Dakle, za čitavu ovu situaciju koju trenutno imamo u društvu, po mom najdubljem uverenju, najodgovornija je upravo opozicija. Pa, evo, sačekajte, pre nego što reagujete, a vidim da me dobro slušate, sačekajte da kažem, pa ćete da čujete zašto ste odgovorni. Opozicija je odgovorna zato što nije u stanju, zato što je nesposobna da politički artikuliše nezadovoljstvo onih koji su protiv vlasti.

Dakle, nama je potpuno jasno i izbori su pokazali da je jedan broj ljudi, negde oko 900.000 ljudi, ili milion, glasalo protiv vladajućih stranaka. Ali, imamo opoziciju koja je apsolutno nesposobna da definiše bilo kakvu politiku ovde u parlamentu ili bilo gde drugde, da ti ljudi u njima vide svoju neku šansu i da kažu – evo, ove ćemo ljude podržati, pa će se ta politika promeniti. I šta je posledica te njihove nesposobnosti? Pa, posledica te njihove nesposobnosti je to da ljudi na ulici neće više ni njih. To što neće nas, to smo znali, to su pokazali na izborima tako što su glasali za njih, a sada više neće ni njih, jer oni neće one i nisu to nikakvi dogovoreni performansi, nemam ja sa kim da se dogovaram da me gađa dimnim bombama ili čime su me već gađali ovde.

Dakle, to nisu dogovoreni performansi, nego je to ludilo vaših kolega, koje ne mogu da objasne ni sami sebi, jer da mogu da objasne i sami sebi i da je to zaista bilo nešto što je dobro i kvalitetno i tako treba, pa to bi valjda radili i danas. Pri tom, to su radili prvog dana sednice koja traje osam dana, a onda sedam dana nisu dolazili. Zašto? Pa zato što je javnost koju oni gledaju, kojoj oni poklanjaju pažnju reagovala tako da im je rekla da nisu normalni i da to što rade nije normalno. I to je to.

Prema tome, najveću odgovornost i jedinu odgovornost imaju oni koji su nesposobni da artikulišu politiku, da definišu politiku i to ste videli i juče, to vidite i danas. Nema politike, ima ogovaranja i oni to misle da urade, podmetnu građanima koji za njih glasaju.

Njihovi birači neće više njihovo ogovaranje, divljanje i nasilje, nego hoće nekakvu politiku i zato spas traže u nekim pokretima, zborovima, čudima, ali ne u njima. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine Macut, poštovani kandidati za ministre, čast mi je danas što mogu da ispred Jedinstvene Srbije govorim o izboru nove Vlade i mislim da smo donekle svi zaboravili na najlepši deo imena stranke iz koje ja dolazim, a to je jedinstvo. Slušajući vaš ekspoze, gospodine Macut, na samom početku upravo ste na to i ukazali i zato opravdano očekujem da će buduća Vlada svojim radom, zalaganjem, delovanjem ili čime god umiriti tenzije koje su nastale u našem narodu i umesto razjedinjenja i podela, doneti nam preko potrebno jedinstvo i slogu.

Znate, ne stoji na srpskoj zastavi tek onako četiri slova S koji imaju snažnu i jaku poruku koja se vekovima prenosi – samo sloga Srbina spašava.

Hajde da krenemo da se tako i ponašamo. Jedan narod, jedna država, narod koji nam je dao poverenje i danas smo ovde i poslanici vlasti i poslanici opozicije upravo zbog tog ukazanog poverenja.

Stalno govorim da je glas nekog gospodina sa Vračara i glas nekog gospodina seljaka, npr. iz sela Gokčanica, opština Kraljevo, potpuno jednak i isto vredi, bez obzira iz kojeg dela Srbije dolazi i to se može svideti nekome ili ne. I to je prosto istina. Istina je i to da Srbija pripada i nama iz unutrašnjosti podjednako kao i gospodi iz kruga dvojke, ali ajde, nećemo se baviti njihovim viđenjem te građanske Srbije.

Moje obraćanje danas je trebalo da ide u nekom drugom smeru, ali slušajući juče kolegu koji je kao najveći problem neslaganja sa vladajućom strankom i donekle razjedinjenja sa tom politikom naveo to što je njemu obećano, ne znam, direktorsko mesto ili ministarsko mesto, pa s obzirom da ga nije dobio, došlo je do tog nekog, da kažem, neslaganja.

E, ovako, Jedinstvena Srbija postoji pune dve decenije. Nikada nismo tražili ni ministarska mesta, ni državne sekretare, ni pomoćnike ministara, ali smo svih ovih godina podržavali vlast i ponašamo se kao da imao pet ministara, ne znam koliko državnih sekretara, ne znam koliko pomoćnika i bezbroj direktora javnih preduzeća. I svima je dobro poznato koliko je naš predsednik JS Dragan Marković Palma svojim političkim angažovanjem, ali i ličnim privukao veliki broj stranih investitora, tako da i danas, nakon njegove smrti, projekti koje je on započeo se uspešno realizuju.

Znate šta, uopšte nije obavezno da sede poslanici u sali. Ovaj žamor dok pričam o ozbiljnoj temi, ovde smo svi danas da bi pričali o izboru Vlade, nebitno da li je kritikujete, da li je hvalite. Ovo je bitno za građane koji gledaju.

Prošle nedelje smo imali i otvaranje fabrike u Jagodini. Prisustvovao je gospodin Siniša Mali, to je nemačka fabrika „Soft farm“ i ta fabrika će zapošljavati oko 500 ljudi.

Tako da, pozivam sve kolege, a verujem da nas ovde sve spaja upravo ljubav prema Srbiji, da radimo na tome da smanjimo naše razlike i da ne dozvolimo da ono oko čega se politički ne slažemo zaustavi prosperitet i napredak naše zemlje. Drago mi je da opozicija i juče i danas učestvuje u raspravi o izboru nove Vlade, jer dijalog upravo ovde treba da se odvija. Doduše, ja nisam čula neke posebne kritike, ali kad kritikujete, onda morate i da predložite to što kritikujete na izložen ekspoze. Ali, bitno je da se dijalog vodi ovde, jer je to jedini legitimni način za donošenje bilo kakvih odluka.

Ja sam poslanica koja dolazi iz Raške oblasti, tačnije iz Kraljeva. Moji sugrađani od nove Vlade gospodina Macuta očekuju da nova ministarka za građevinu završi deonicu Moravskog koridora kako bi i ovaj deo Srbije, odnosno kako bi Kraljevo bilo povezano s jedne strane sa Beogradom, s druge strane sa Nišom, s obzirom da imam prilike da svakog dana obilazim taj deo Moravskog koridora i vidim da se uveliko radi i očekujemo da će krajem godine i biti puštena u rad deonica koja povezuje Kraljevo sa Preljinom. To će mnogo značiti ne samo građanima Kraljeva, nego i građanima cele Raške oblasti, s obzirom da tu gravitira oko 500.000 ljudi. Značiće nam i za privredni razvoj, za zdravstveni razvoj, za turizam. Olakšaće u svakom pogledu život naših ljudi.

Drago mi je što na mestu ministra za javna ulaganja ostaje gospodin Glišić, prvenstveno zato što je u prethodnom periodu sa svojim timom obišao bukvalno svaki grad u Srbiji i što su uvideli koliko je bitno ravnomerno ulaganje u svaki deo naše zemlje. Drago mi je što ostaje zato što je i upoznat sa projektom dijagnostičkog centra u Kraljevu. Taj dijagnostički centar će biti na korist ne samo građanima Kraljeva, nego i cele Raške oblasti. A kada govorimo o zdravlju naših građana, znamo da je prava dijagnostika pola izlečenja. Tako da će i zdravstvenim radnicima našeg zdravstvenog centra olakšati posao, a svakako i našim građanima omogućiti da imaju kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, da ne moramo za sve da dolazimo u Beograd.

Takođe, očekujemo od nove ministarke završetak urbane regeneracije. Uspešno je završena jedna zgrada i useljeni su građani. Očekujemo da se u narednih nekoliko meseci završi i druga zgrada. Time bi se otklonile sve posledice koje su nastale, nažalost, zemljotresom koji je pogodio Kraljevo 2010. godine.

Nemam još puno vremena, ali bih iskoristila priliku da pohvalim i Ministarstvo zdravlja, prvenstveno zbog poziva da se naši doktori i medicinske sestre, medicinsko osoblje vrati iz dijaspore i zasnuje svoj radni odnos u zemlji u kojoj su se školovali, u kojoj su sticali znanje. Jedna mala samo sugestija, ne nikako kritika, iz ugla građanina, pošto sam nažalost proteklih dva meseca imala prilike, neko moj blizak je, nažalost, onkološki pacijent, i onda sam imala prilike da vidim tu proceduru što se tiče onkoloških pacijenata. Tu mislim da treba malo da se ta stvar relaksira i da je tu njima prvenstveno preko potreban neki vid podrške.

(Predsednik: Vreme.)

Nažalost, nisam mogla da se obratim i gospodinu novom ministru prosvete. Očekujem kao majka budućeg studenta da ćete u narednom periodu vratiti đake u klupe i studente. Hvala.

Reč ima dr Milica Marušić Jablanović.

Zahvaljujem se.

Poštovani gospodine Macut, koleginice i kolege, ja sam pratila jučerašnji ekspoze, čitala sam ovaj program i probaću u vremenu koje imam da ukažem na nekoliko stvari.

Prvo želim da naglasim da, što se tiče digitalizacije u obrazovanju, pre prikupljanja bilo kakvih podataka morate da imate odobrenje roditelja učenika. To je jasno. Takođe, pre nego što uopšte počnemo da govorimo o digitalizaciji treba da se osvrnemo na to u kakvom su stanju školske zgrade. Recimo, samo u naselju Braće Jerković koje se nalazi na opštini Voždovac su sve tri osnovne škole ruinirane i imaju ozbiljna oštećenja. Na školi „Đura Daničić“ već tri godine prokišnjava krov, učionice su memljive i vlažne i deca su pod rizikom od razboljevanja. Dakle, pre nego što stignemo do digitalizacije, hajde da se postaramo da ne padne neki plafon ili da se deca ne razbole. Možda bi i bilo novca da se razni krovovi poprave da nije otišlo 5 miliona evra za fantomske projekte u oblasti obrazovanja.

Što se mene tiče, da ste se osvrnuli recimo na ovaj problem možda bismo mogli da verujemo da ćete doneti razrešenje postojeće krize i boljitak ovom namučenom društvu.

Ovaj ekspoze je bio bogat naučno-tehnološkim inovacijama, a sa druge strane mi živimo u realnosti, u zemlji koja nije kadra da reguliše deponije. Godine 2024. mi smo u jednom trenutku imali oko 200 deponija koje gore. Šta se dešava sa tim, zašto nama stagnira izgradnja deponija? Recimo, ne znam da li ste upoznati sa time da je trebalo na lokaciji Srnje u Kruševcu da bude izgrađen regionalni centar za upravljanje otpadom. Najavljeno je da će početi da radi od 2022. godine. Sada je 2025. godine. Uzet je kredit od KfW banke, ali nema deponije. Znate kako se rešava problem smeća? Ćićevac i Varvarin bacaju svoje smeće na divlju deponiju pored Velike Morave i onda se to smeće pali da bi se smanjila njegova količina. To udišu naša deca, vaša deca, sva deca koja žive na toj teritoriji.

Što se tiče Ministarstva za zaštitu životne sredine, takođe, morali smo da se osvrnemo na problem velikih zagađivača. Šta je sa tim objedinjenim dozvolama, dokle su one stigle, zašto njihovo izdavanje ide tako sporo i da li time zapravo država štiti velike zagađivače? Mene zanima lično da mi odgovorite na jedno pitanje - kakav je vaš stav o projektu „Jadar“? To nismo čuli juče. To je jako važno za sve građane Srbije.

Takođe, važan mi je bio ovaj jedan mali pasus koji se tiče socijalne politike. Prevashodno se odnosi na garancije za mlade, čime pretpostavljamo hoćete da podiđete mladim ljudima koji su se pobunili, ali ste na primer neke socijalne grupe potpuno izostavili. To su neke socijalne grupe koje ne mogu da izvedu hiljade protestanata i da dele postove na društvenim mrežama, ali ne smemo na njih da zaboravimo.

Šta je sa prihvatilištem za beskućnike u Beogradu? Najavljeno je njegovo rušenje i rečeno je da dve godine oni neće imati mesto, neće imati nikakav dom, čak ni taj privremeni. Ljudi, to je nedopustivo.

Što se tiče socijalnih karata, rekli ste da nemamo nikakve predloge. Ja mogu da pričam o socijalnim temama koliko god hoćete, ali nemam vremena. Vi ste rekli da ćete dalje nastaviti sa politikom socijalnih karata. Potrebno je da redefinišete te socijalne karte. Vi se pozivate na njih kao na neki transparentan proces dodele socijalne pomoći. S druge strane, ako pogledate zakon, on navodi da ako postoji bilo koje povezano lice koje ima prihode veće od propisanog minimuma kao tražilac socijalne pomoći ne može da dobije socijalnu kartu. Šta ako to povezano lice prosto ne želi da pomogne tražioca socijalne pomoći, što se u realnosti neretko događa? Dakle, ovaj program je potrebno redefinisati, jer je 60.000 ljudi izgubilo pravo na socijalnu pomoć.

S tim u vezi moram da se osvrnem i na gospođu koja je bila zapravo uzbunjivač iz Centra za socijalni rad Novi Beograd, a koja je ukazala na to da novac koji je verovatno bio namenjen socijalnoj pomoći zapravo odlazi na kupovinu glasova. Da li ste to preispitali? I sve ovo govori o resoru, nesrećnom resoru, iz koga jedan ministar odlazi da bi bio kandidovan za ministra u drugom resoru, a takođe u toj socijalnoj zaštiti mi smo nedavno imali jednu tragediju u kojoj je stradalo osam ljudi u požaru. Ja smatram da mora da postoji neki minimum ispod koga se ne ide i da osoba u čijem resoru se desi ovakva tragedija, u domu koji nije imao licencu, ne sme da bude kandidovana za mesto ministra. Ne sme.

Moj kolega, gospodin Stanković, juče smo govorili o njemu. Ja bih prvo da pročitam šta kažu njegove kolege sa fakulteta. To se poklapa sa mišljenjem Nezavisnog sindikata prosvete. Kaže ovako: „Na osnovu njegovih dosadašnjih istupa u medijima, izvesno je da će njegovo delovanje ići u smeru gušenja kritičkog mišljenja i akademskih sloboda, ugrožavanja fakulteta kao naučnih institucija i u krajnjoj liniji autonomiju univerziteta. Zbog svega toga se oštro protivimo izboru prof. Dejana Vuka Stankovića na mesto ministra prosvete.“ Ja bih samo da dodam da je on verovatno zbog toga i doveden, baš zbog tih stavova.

Ono što me naročito zabrinjava je ta potpuna neosetljivost na ove navode devojaka koje su se pojavile i koje zapravo postoje od ranije na mrežama i u medijima, jedna potpuna neosetljivost koju sam juče videla. Ovaj trend zadržavanja prethodnih kandidata, neosvrtanja na propuste, na posledice tih propusta zapravo ukazuje da će ova kriza koja postoji i problemi i podele da se samo produbljuju i da će u osnovi sve biti kao što je i bilo, s tom razlikom što ovaj narod koji imamo van Skupštine više nije isti kao pre novembra 2024. godine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovani kandidatu za predsednika Vlade, uvaženi kandidati, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani i građanke Republike Srbije, na samom početku svog izlaganja želim da pohvalim ton i način na koji se odvija rasprava, a tiče se izbora nove Vlade. Mislim da je veoma važno i značajno da svi zajedno u ovaj visoki Dom vratimo ono što smo, plašim se, negde izgubili, a to je dostojanstvo i mislim da smo izgubili iz vida da mi odavde ipak imamo ogroman značaj na to koju sliku i koju poruku šaljemo i u kontekstu toga, na samom početku, želim to da podvučem.

Gospodine Macut, o vama šira javnost nije mnogo znala, prirodno ni mi. Negde sam se juče trudio dok ste izlagali svoj ekspoze da steknem neki utisak o vama i ono što je moja prva impresija jeste da, naravno ne govoreći o vašim stručnim osobinama, mada o tome čujem samo pohvale, jeste da ste na mene ostavili utisak da ste vi, pre svega, jedan stabilan i konstantan čovek. Mislim da je veoma važno da u okolnostima u kojima se naša zemlja nalazi da imamo čoveka koji će mirnom rukom, takoreći, donositi odluke koje neće na prečac vući poteze.

Ono što takođe želim da izdvojim i da pohvalim jeste da ste govorili o važnosti dijaloga. Mislim da je u ovom momentu nama dijalog preko potreban. Srbija nije u političkoj krizi, ona nema krizu većine. Prethodna Vlada, Vlada Miloša Vučevića, nije pala usled nedostatka većina, već iz moralnih razloga. Ovim putem želim i da pohvalim, gospodin Vučević je podneo ostavku, ova Narodna skupština i te kako ima većinu koja je stabilna, ali imamo jednu drugu vrstu, da kažem, trenja, to jeste upravo društveno trenje i nama treba zaista dijalog, ali taj dijalog mora biti u okviru institucija. On mora da se odvija na institucionalni način i moramo zajednički da nađemo imenitelje i da nastavimo dalje. Zašto govorim da nastavimo dalje? Nama u ovom momentu trpi ekonomija, trpi naša privreda, a sve je to, hajde da kažem, usko povezano.

Juče ste takođe govorili o obrazovanju. Imaćete našu punu podršku. Govorili ste i o udžbenicima, da budu unificirani. Kada govorim o udžbenicima o istoriji, o biologiji, smatram i o srpskom jeziku i književnosti, možda i o geografiji. Mi imamo Zavod za izdavanje udžbenika. Mislim da je veoma važno da vratimo njemu i našim profesorima da učestvuju u izradi tih udžbenika.

Takođe, u vašem ekspozeu se spominje i energetika, jedan od stubova našeg suvereniteta jeste upravo i energetika. Kada pričamo o našoj elektroenergetskoj nezavisnosti, mislim da je veoma važno i ulaganje u zelenu energiju. Dušan Bajatović je juče govorio koliko je urađeno u prethodnih 10 godina. Tu je takođe i „Balkanski tok“. U svom ekspozeu govorite, imate tu našu punu podršku, o reverzibilnoj HE „Bistrica“ koja je mnogo važna za naš ukupni elektroenergetski sistem, ali je važan kada govorimo o toj povezanosti za našu ekonomiju, jer ćemo na taj način uticati i na smanjenje učešća SO2 i time ćemo i dalje biti izvozno konkurentni, odnosno izbeći ćemo takse koje nam može nametnuti EU.

Takođe, demografija, jedno od najvažnijih pitanja za našu zemlju. U nekim drugim zemljama je to ekonomsko pitanje, ja se iskreno plašim da je za nas to nacionalno pitanje. Mnogo je urađeno i u prethodnim vladama, kada pričamo o materijalnim davanjima, ali razmislite, mislim da ima mnogo prostora i za neka nematerijalna davanja, odnosno neke mere, kao što su, na primer, sada samo izdvajam, mera da se majkama ili roditeljima sa malom decom kada ide upis u vrtić da sedam dana tad imaju plaćeno, kada pričamo o privikavanju, itd. Znači, postoji mnogo načina i u tim nematerijalnim davanjima, ali ono što jeste u osnovi jeste da mi porodicu vratimo na pijadestal, tamo gde pripada u našem u društvu, da nju istaknemo i da ističemo važnost porodice za naše društvo i za našu državu jer bez zdrave i jake porodice plašim da ne možemo da govorimo o nekoj vitalnoj budućnosti.

Takođe, kada govorimo i o vitalnosti i o budućnosti ne mogu da ne spomenem ni Kosovo i Metohiju. To je ono što moramo i dalje da nastavimo. Gospodin Dačić, tu je gospodin Selaković, kao i, naravno, gospodin Đurić kao ministar spoljnih poslova. Mi smo krenuli jedan proces odpriznavanja, mislim da diplomatskim putem moramo da nastavimo da se borimo za naše Kosovo i Metohiju, moramo da pomažemo naš narod na Kosovu i Metohiji. Opet, kao što pričamo o povezanosti, tu je demografija, jaka populaciona politika i da u narednim godinama radimo na tome.

Pošto nemam više vremena, ono što želim na samom kraju da vam kažem jeste da će SPS u danu za glasanje podražiti vaš predlog za sastav nove Vlade. Želimo vam puno uspeha. Na nas možete da računate. Naravno, u političkom smislu, kao jedan veoma iskusan čovek tu je gospodin Dačić i verujem da ćete od njega takođe, kao i od svih nas imati punu podršku.

Hvala.