Replika, Dejan Bulatović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani mandataru i članovi buduće vlade, poštovani građani Srbije, da znate ovo je drugi put kako mene Dragan Đilas predlaže za ministra poljoprivrede. To je radio u ime cele opozicije pre dve godine. Pogledajte samo, polako samo.

Dakle, pre dve godine sam bio deveti na listi cele opozicije, tada je svima govorio Bulatović je najbolji za ministra poljoprivrede, ali sada odbijam tvoju kandidaturu, odbijam je. Sramoto jedna odakle ti bre pravo da ti pričaš o Andreju Vučiću. Ti, pričaš o njemu. Ti, lopovčino kakve nema na svetu. Kako te nije sramota u mom dvorištu se ovce hranio. U mom dvorištu si pravio emisije. Pokrao si domaćinstvo moje. Lopovčino jedna. Ukrao si mi stranku, lopovčino jedna. Ti si beda i najgori ološ koji postoji. Gledaš me u lice, tukao si psa svog rođenog u mom dvorištu. Da, da, vidim da potvrđuješ, da, da. Lopovčino. To ti ja kažem. Tučeš i jednu poslanicu si tukao skoro…. (Isključen mikrofon.)

Dobro je dosta, stvarno. Ljudi, molim vas, hajde da smirimo strasti.
Dakle, na ovo moram da dam opomenu. Samo da smirimo strasti.
Privodimo kraju i molim vas da smirimo strasti.
Izvolite, repliku.

Kao što znate, uvek se držim pravila da na laž odgovaram istinom.

U skladu sa tim, krivična prijava broj 23024, 1997. godina krivično delo krađa na pijaci, oštećeno lice Dragoljub D. Krivična prijava broj 769, 1998. godine krivično delo kupovina diploma. Krivična prijava broj 17156, 1998. godina, krivično delo prevare u vrednosti od dve hiljade nemačkih maraka, oštećeno lice Ištvan S.

Čovek koji je počinio ova krivična dela je čovek koji već godinama laže i najbrutalnije vređa ljude iz Stranke slobode i pravde. Dok je bio član najoštrije je napadao SNS, Aleksandra Vučića čije je hapšenje tražio, nosio lisice u televizijske emisije. Napuštajući SSP, optužio je Mariniku Tepić da je u dilu sa SNS i da zato napušta stranku. Ulazeći u SSP prestavio se kao čovek koji je završio književnost u Francuskoj i potom promenio u teologiju, isto u Francuskoj. Meni je 2022. godine rekao da je ipak samo upisao, ali ne i završio. Kada se na mrežama pojavio intervju njegove majke koja je rekla da je završio samo osnovnu školu, rekao sam mu da uzme diplomu srednje škole i nosi je sa sobom, da kada ga naprednjaci napadnu da može da se brani. Posle nekog vremena je došao i saopštio mi da je pribavio diplomu srednje škole, a uskoro će i fakultet. Kada sam mu rekao da to ne radi jer mi nismo SNS, počeli su problemi.

Tvrdio je da je više stotina hiljada evra dobio od Andrea Vučića, imao sastanak i nudio. Verovatno je slagao za to da je od gospodina Andrea dobio novac, jer ga nije ni video, ali od SNS dobio jer godinama nije mogao da vrati nijedan dinar od sedam miliona koliko sam mu pozajmio kada mu je izgoreo deo imanja, ali sada je vratio sve. Imao je nameru da uveze cisternu punu fekalija sa svoje farme do Beograda i tim fekalijama da polije televiziju „Pink“. Policija mu je te večeri upala na imanje i oduzela cisternu. Tako da nameru nije ostvario, umesto fekalija on je sam dve godine kasnije ušao u televiziju „Pink“ gde je sada svaki drugi dan, ljudi bi rekli da je nameru ipak ostvario i da su fekalije, da ne kažem neku drugu reč, zaista na „Pinku“.

Svim članovima SSP i svim građanima Srbije se ovom prilikom izvinjavam što je ovakva osoba bila deo Stranke slobode i pravde. Hvala vam.

Milenko Jovanov. Izvolite.

Ovo je jako interesantno, samo još fali objašnjenje zašto je sa tim čovekom pravio stranku i zašto mu je dao deveto mesto na listi, tako da to je očigledno odgovaralo tada u to vreme.

Međutim, ima jedan druga stvar, ne računajući sada sve ove pokušaje i ovo čitanje ovih svih stvari, da ostavimo po strani.

Što se Miloša Vučevića tiče, gospodin je verovatno razgovarao tada sam sa sobom pa nije uspeo da čuje, zahvalio sam se na saradnji Milošu Vučeviću i rekao da mi je žao, u ime stranke i u ime poslaničke grupe, zbog toga što više nije na čelu Vlade i izrazio nadu da će vrlo brzo biti u prilici da služi Srbiji onako kako je to radio i do sada i da će dati svoj doprinos razvoju ove zemlje. Eto, ponovio sam i apsolutno ništa nije sporno.

Međutim, ono što fali, umesto kadrovske politike ja sam mislio da ćemo čuti predlog programske politike i mislim da je to ono što bi bilo dobro ne samo za Vladu nego i za celu zemlju, da čujemo kako to jedan čovek na pošten način, pošto kaže da je na pošten način i da se ponosi time, za deset godina zaradi, prijavi prihode od 619 miliona evra?

To je ono što mi treba da čujemo, da to onda Vlada primeni na svakog građanina Srbije, da svaki građanin Srbije zaradi 619 miliona evra. Ja prosto ne mogu da verujem da to ima veze sa tim što se baš poklopilo da je tih 619 miliona evra zarađeno dok je bio na funkcijama direktora Narodne kancelarije, ministra bez portfelja, gradonačelnika Beograda, itd. Verujem da to nema nikakve veze sa tim što je muzej koji je bio zatvoren plaćao reklamiranje. Ja verujem da to nema nikakve veze ni sa čim od toga.

On nama treba da predstavi taj program kako se ni od čega dođe do 619 miliona evra za 10 godina pa da sva Srbija, svaki građanin Srbije ima 619 miliona evra, pošteno zarađenih, kako kaže ovaj gospodin. Hvala.

Hvala vam.
Istrošili smo vreme i po listi i ovlašćenih.
Dajem reč mandataru, prof. dr Đuru Macutu.

Zahvaljujem, predsednice.
Zahvaljujem se svima na konstruktivnim, uslovno rečeno, diskusijama, koje su bile u nekom delu relativno sa tenzijom održavanom, kao što sam i rekao juče u ekspozeu, koja sigurno ne doprinosi bilo kakvom dijalogu i mogu da kažem da je ipak to neodrživo stanje koje ne pruža prostor za bilo kakvu komunikaciju i dogovor.
Mislim da to moramo da promenimo i da se uvede nekakva kultura komunikacije, bez razlike što je parlament mesto, odnosno, rekao bih Narodna skupština, jer mi ipak radimo u Narodnoj skupštini, ne u parlamentu, tako da bih ispravio jučerašnje komentare. Skupština bi značilo okupljanje. Pretpostavljam da ovo okupljanje treba da uslovi određenim ishodima.
Ja ću se osvrnuti na nešto što je bilo na uvodu kada me je predsednik Vučić ovlastio i dao mandat da sastavim ovu Vladu, to je bilo osvrtanje na prethodnog predsednika Vlade 1945. godine, dr Blagoja Neškovića, koji je bio prvi predsednik Vlade posle Drugog svetskog rata.
U to vreme je potpuno jasno bilo da je razaranje zemlje bilo enormno i da je dolazak nekoga ko je bio lekar u to vreme verovatno imalo odraza da se saniraju neke stvari, između ostalog, a u to vreme je Medicinski fakultet konkretno u Beogradu bio gotovo razoren. Doktor Nešković je tada, pored toga što je bio predsednik Vlade Srbije, uspeo da organizuje u velikoj meri i da vrati Medicinski fakultet u Beogradu, pretpostavljam i mnoge druge institucije, i tada je on bio zapravo obnovitelj.
Po prestanku svog mandata, on je nastavio da radi i osnovao je Institut za onkologiju. Vratio je laboratoriju za molekularnu onkologiju, tada već uspostavljenu eksperimentalnu i to su temelji sadašnjeg Instituta za onkologiju.
Ako se sad vratimo na period koji je nas ovde zadesio, ja bih rekao da je ideja da ja dođem ovde i da pokušam da nekako pomirim strane ili da unesemo neki novi duh upravo ideja da zalečimo neke naše odnose i da pokušamo da otvorimo neka nova polja razumevanja i razgovora. U ovom slučaju je obrazovanje na dnevnom redu, a rekao bih iz onog vremena 1945. do 1948. godine imali smo takođe obrazovanje, ne toliko zdravstvo, na dnevnom redu i mislim da je obrazovanje ponovo veoma ugroženo, tako da doživljavam da je ovo možda trenutak da neko dođe ko nije iz realne politike, ja stvarno nisam član partije i nisam organizovao bilo kakve proteste ispred ove zgrade i stvarno nemam veze sa tim.
Ako govorimo o nekim delovima odnosno diskusijama koje sam danas vrlo pažljivo slušao, izdvojio bih samo one koje su realno vezane za život Srbije i grupisao sam to u nekoliko elemenata.
Jedna od meni možda najbližih koja se ovde dosta potencirala je zdravstvo, a onda i nauka iza toga. Zdravstvo je na nekoliko mesta podcrtano i mislim da je u zdravstvu, pošto je bilo pitanje direktno kako promeniti tu celu stvar i na koji način to popraviti, pomenute su liste čekanja i ostale stvari već prisutne u ekspozeu, mislim da su liste čekanja jedna realna zanimljivost koja se desila u Srbiji i koje su rešene nestvarnim naporima zdravstvenih radnika u Srbiji, obzirom da možemo da imamo u vidu da se samo u Hrvatskoj, a pre svega u Sloveniji, na pregled jednog endokrinologa, regularni pregled se čeka dve godine. Na vanredni ili hitan pregled se čeka tri do četiri meseca. Ako ovde imamo u vidu da za mesec dana možete dobiti mišljenje subspecijaliste, mislim da smo ipak nešto uradili u proteklom periodu u kome ja stvarno nisam direktno učestvovao u bilo kom smislu kao izvršni direktor ili neko ko je radio na tom polju, ali svakako da je Ministarstvo za zdravlje pod vođstvom dr Lončara tu igralo veliku ulogu.
Takođe, moram da kažem da je negde simbolika zdravstvenog sistema Srbije bila i što smo prevazišli koronu, kao period gde smo pokazali da taj zdravstveni sistem kakav god jeste bio, jeste bio funkcionalan. Za razliku od drugih zemalja navešću samo primer Grčke, gde je postojalo apsolutno bezglavlje i vanredno stanje, gde se nije moglo bilo šta uraditi u zdravstvenom sistemu i bilo je mnogo više žrtava korone.
Znači, imamo neke paralele koje mislim da su jako bitne i da mi nastavljamo tim putem, definitivno jesu ljudi mnogo lakše da dođu do nas, i mislim da je to jedna dobra karakteristika. Prema tome, lista čekanja kakve god sada jesu, jesu zaista minormne u odnosu na probleme u Evropi, hajde neću se dalje osvrtati. Evropa, je negde meni, ipak najbliža.
Onkološki pacijenti su zbrinuti, ne možemo da kažemo da nisu, lično vodim jedan Konzilijum na Klinici koja je jedinstvena u Srbiji za oblast kojom se bavim i mnogi čak i ovde prisutni poslanici su imali prilike da sarađuju indirektno sa mnom, dovodeći svoje bliže rođake ili rodbinu na takve konzilijume.
Znači, mi funkcionišemo. Ja nisam onkolog, da se razumemo, ali struktura naših ustanova je takva da mi moramo pokrivati razne aspekte u medicini. Znači, onkološki pacijenti jesu zbrinuti i ja ne mogu da govorim sada o zloupotrebama, da li su u ovu ili onu svrhu iskorišćeni, ali znajući da je Institut za onkologiju, izuzetno opterećen, znam da se na dnevnoj osnovi ljudi gledaju i da su naši pacijenti izuzetno dobro zbrinuti u konkretnom slučaju, tu su i kolege i sa ginekologije, moje uvažene koleginice koje to sigurno dobro znaju i veoma veliki pokret da se stvari u onkologiji rešavaju i da se praktično bolesti prevode u hronične, kao što su karcinomi dojke.
Znači, postoji kontinuirani prisustvo i održavanje zdravstvene zaštite gde su žene apsolutno u fokusu, obzirom da dobar deo tih onkoloških pacijenata pripada toj grupaciji. Znači, imamo jednu veoma dobru izdrživost zdravstvenog sistema u napetim uslovima i naravno da sve ne može biti idealno, ali je zaista jako puno urađeno na izgradnji, pre svega univerzitetskih centara u Srbiji i bolnici širom Srbije. Naravno, ne može se stići i ne može se biti na svakom mestu i na svakom trenutku. Jedna dobra ideja je bila oko proizvođača medicinske opreme, i to je veoma zanimljivo, ali ne smemo da dođemo u situaciju da zapravo zbog tendera koji su nekada problematični, dobijemo loš kvalitet opreme. To, mislim da ne smemo više da dozvolimo jer dajemo novac, jer smo vrlo često menjali nešto dobili, takođe nekvalitetne stvari.
Takođe, ako pričamo već o tome, moramo znati i drugu stranu čitavog tog problema, ali mislim da je dobro da smo ovo negde načeli.
Druga stvar je nauka i o tome sam pričao o ekspozeu, i mislim da je sada apsolutno trenutak da mirnih strasti sednemo u razgovore, ne bih rekao u pregovarački sto, jer niko nije u ratu, ni protiv koga, da se to razume, mi samo imamo zapravo upliv, ja bih mogao slobodno da kažem jednog dela politike, ipak u život univerziteta. To ću biti slobodan da kažem, kao lično mišljenje, kao neki stav koji apsolutno delim u odnosu na instituciju gde radim i gde postoji asimetrično dominacija manjine studenata nad zapravo većinom koja nema nikakav uticaj nad svojom sudbinom. To je potpuno jasno.
Iz tog razloga je bilo jedno pitanje vezano za restrukturiranje, gde je tu sada mesto nekog novog ministarstva. Ideja je zapravo da se formira ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku, u čemu će mi, ja se iskreno nadam pomoći, akademik Balint i profesor Stanković, koji je stvarno jedan ekspert u toj oblasti, čovek koji je radio i radi na Univerzitetu, čovek koji je jedan od najbrilijantnijih studenata svog matičnog fakulteta i ne možemo stvarno voditi bilo kakvu vrstu diskriminacije u odnosu na pojedince.
U međuvremenu je stiglo i zvanično saopštenje da ne postoje bilo krivične prijave protiv profesora. Ja bih stvarno zamolio da se strasti ipak spuste na jedan racionalni nivo i da nekako ovo preraste u neistočnjački pristup rešavanju problema.
Ja jesam lekar koji je učio na zapadnim sistemima rada, odnosno mi imamo jednu zapadnu, da kažem, metodologiju pristupu pacijentima. Ja stvarno mislim da je istočnjačka mudrost u ovom trenutku neophodna ovom ovde domu, ali i našoj zemlji i to pre svega istočnjačka mudrost najdalje zemlje istoka, a to je Japan. Čak ne bih išao do Kine, nego bih otišao možda i dalje.
Ako govorimo o finansijama, odnosno o socijalnim davanjima i o čitavoj toj sferi, bilo je dosta pitanja vezano na tu temu i ja sam negde sada pokušao da to negde vratim samo i da podsetim da bez realnog investiranja ekonomije mi ne bismo stigli do ovog ovde mesta, odnosno do onoga gde se sada nalazimo sa finansijama i, recimo, platama ili uopšte prihodima.
Koliko god to izgledalo, da kažem, malo u odnosu na okolne zemlje, pretpostavljam da su te okolne zemlje u mnogo višoj stopi zaduživanja u odnosu na nas. To možemo proveriti i dati vam podatke. U svakom slučaju, u proteklih deset godina je zaposleno stvarno preko pola miliona ljudi.
Ono što je bitno jeste da su devizne rezerve u delu koje se odnose na zlatne rezerve, obzirom da je to jedna dosta mudra politika držanja svojih rezervi kod sebe porasle i to više od tri puta. Znači, u periodu od nekih poslednjih trinaest godina, to poraslo sa nekih 14 na skoro 50 tona, što predstavlja 15% ukupnih deviznih rezervi i to je zapravo jedna od stvarno značajnih elemenata za održavanje kreditnog rejtinga u koji je Srbija prvi put ušla u skorijem periodu. Ako bi nastavili u ovakvom negativnom trendu, verovatno bismo izgubili to.
Sledeća stvar koja je tu bitna jeste da u okviru tog budžeta postoji… Jedan komentar je bio sa mađarske, da kažem, strane da postoji potreba za davanjem određenog zakona koji se tiče specifičnog finansiranja. Znači, finansiranje Vojvodine i opšte aktivnosti u Vojvodini je dvostruko kroz državni budžet, ali kroz specijalne investicione aktivnosti, tako da već u ovom trenutku postoji dvostruko finansiranje, što stvarno treba imati u vidu, pa treba se razgovarati. Može se razgovarati, ali treba ipak biti u okviru realnih situacija koje imamo.
Za funkcionisanje Ministarstva za nauku, ja sam već rekao da ću očekivati, imati pomoć dva ministra, a ministarstvo će funkcionisati iz tri dela – deo za nauku, za visoko obrazovanje i primenjenu nauku, tako da mislim da je to jedno osveženje u odnosu na ranije period.
Ako govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, postavljena su pitanja vezana za manjinska prava i upravo su članovi Vlade koji su sada u predlogu o kojem ćete vi glasati zapravo ljudi koji jesu bili dugo u ovoj priči i imaju veoma veliko iskustvo, tako da se nadam da ćemo i na taj način pitanjima vezanim za albansku populaciju moći da damo jedan pozitivan doprinos, obzirom da je bilo takvih komentara i takvih zahteva.
Kada govorimo o ljudskim pravima, to se odnosi, pre svega, na manjinska prava, ali bih hteo da podcrtam da komentari koji su bili vezani za određene ministre i uopšte za njihovu aktivnost su, da kažem, u ovom trenutku ne od primarnog značaja da bismo uopšte razmatrali da li tu postoji nešto ili ne. Mislim da ne postoje realne indicije. Za ove sam spomenuo, za prof. Stankovića.
Za druge ministre, takođe, imamo jedan vrlo dobar CV u njihovom radu prethodnom i mislim da je njihov doprinos izuzetno veliki i tek će se videti u periodu rada Vlade i mislim da bismo mogli da usvojimo jedan princip koji stiže iz Stare Grčke, a to je meritokratija. Mislim da je konačno Srbija stigla do trenutka da se vratimo na kvalitet koji bi trebao da bude predznak Srbije i da poštujemo kvalitete u svakom smislu.
Znači, meritokratija bi trebala da bude standard i ja se nadam da ćemo kroz te reforme, pre svega u obrazovanju, postaviti nekakve nove standarde i u komunikaciji i imati, da kažem, popravljanje čitave te slike obrazovanja. Nauka je već tu ja mislim dobar primer, ali ćemo i u ovom drugom delu obrazovnog sistema svakako imati veliki doprinos.
Prosto, trebamo da imamo vremena da bismo ovo sve završili.
Ako govorim o nekim novinama, najnovija novost ili nešto što nam je jutros stiglo jeste da su za EXPO 2027. godine danas potvrđene još dve zemlji i 92. zemlja je Kipar. Znači, od nekih maksimalnih 117, kojima verovatno ne težimo, ali ćemo ih verovatno dostići, a možda i prestići, mi smo ipak na dobrom putu i mislim da je taj nacionalni konsenzus koji je postavljen pre mog ovde dolaska, svakako predstavlja kontinuitet i u ovoj Vladi da je postojao nacionalni konsenzus u podržavanju ideje o EXPO-u, koji može da bude samo, ja se nadam i siguran sam, pozitivan predznak Srbije, jer sam bio u gradovima gde se održavao EXPO u Evropi, gde su zapravo ta mesta postala kulturni, stambeni i trgovinski centri.
Prema tome, u zaključku ja se vama svima zahvaljujem na dobrim savetima, na nekakvim instrukcijama o našem daljem radu. voleo bih da imate poverenja i da nam date podršku, da mi nećemo sprovoditi nikakve mere. Pominjala se nekakva represija. To stvarno ne vidim da je potrebno uopšte, ali mislim da trebamo da koristimo zakonske instrumente i da prosto po pravilima, propisima ili po određenim zakonima u obrazovanju, pre svega, dovedemo stvar u normalu. Ipak, morate priznati da učenici i studenti ne treba da trpe nešto što se direktno ne odnosi na njihov aktuelni život. Postoje zahtevi koji su opravdani u nekom smislu da se treba sprovesti čitava ta procedura pronalaženja odgovornosti za određene stvari, ali to ne znači da trebamo koristiti tu čitavu jednu generaciju koja će ostati uskraćena za kvalitetno školovanje.
Toliko sa moje strane.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Zaključujem pretres.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres o jedinoj tački dnevnog reda ove sednice, zakazujem današnji dan, dakle, 16. april, kao Dan za glasanje o Programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.
Glasanju ćemo pristupiti odmah, odnosno u 16.30 časova.
Zahvaljujem kandidatima za članove Vlade.
Hvala vam, mandataru.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o tački dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 170 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Narodni poslanik docent doktor Biljana Đorđević je na ovoj sednici u 12 časova i 55 minuta ukazala na povredu člana 96. stavova 3. i 4. Poslovnika.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim vas da glasate.
Zaključujem glasanje: za – 27 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 189, u ovom trenutku.
Narodna skupština je odlučila da nije povređen ovaj član.
Prelazimo na 1. i jedinu tačku dnevnog reda – IZBOR VLADE I POLAGANjE ZAKLETVE PREDSEDNIKA I ČLANOVA VLADE
Predlažem na Narodna skupština o Programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade glasa javno prozivkom narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 155 narodnih poslanika, protiv – 20, uzdržan – jedan, nije glasalo 19, od ukupno prisutnih 195.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da se glasa javno prozivkom.
Molim generalnog sekretara Narodne skupštine da obavi prozivanje narodnih poslanika po azbučnom redu prezimena i evidentira njihovo izjašnjavanje.

Albijanić Miloljub – odsutan;
Aleksandrov Andrijana – za;
Aleksić Zagorka – za;
Aleksić Miroslav – protiv;
Antić Aleksandar – za;
Antić Ivan – za;
Antonijević Borislav – odsutan;
Arsić Veroljub – za;
Arsić Dragana – za;
Atlagić prof. dr Marko – za;
Bajatović dr Dušan – za;
Bajić Boris – za;
Bakarec Nebojša – za;
Bačevac dr Muamer – za;
Beloica Martać Ana – za;
Bečić Igor – za;
Bogunović Nataša – za;
Bojović Radomir – za;
Bokan Nikola – za;
Braunović Igor – za;
Brnabić Ana – za;
Bulatović Dejan – za;
Veinović Nevena – za;
Veselinović Dobrica – odsutan;
Veselinović Željko – protiv;
Vraneš mr Ljubica – odsutna;
Vujadinović Milimir – za;
Vujić Vojislav – za;
Gnjidić Miloš – za;
Gojković Žika – za;
Grbović Pavle – protiv;
Grgur Uglješa – za;
Grujić Mladen – za;
Gurešić dr Dejan – za;
Davidovac Tijana – za;
Delić prof. dr Dragan – protiv;
Denić Olivera – za;
Dinić dr Rastislav – protiv;
Dragišić prof. dr Zoran – za;
Drecun Milovan – za;
Durgutović Edis – za;
Đerlek Edin – za;
Đilas Dragan – protiv;
Đokić Uroš – protiv;
Đorđević doc. dr Biljana – odsutna;
Đorđević Vladimir – odsutan;
Đorđić Đorđo – protiv;
Đukanović Vladimir – za;
Đukić Aleksandar – za;
Đurić Nevena – za;
Đurišić Vesna – za;
Đurković Ljubinko – odsutan;
Eraković Ana – protiv;
Živković Irena – protiv;
Zdravković dr Marija – za;
Ivanović Aleksandar – odsutan;
Ivanović Ana – odsutna;
Ivanović Nataša – za;
Ivković Lepomir – za;
Ilić Stošić Biljana – za;
Ilić Slobodan – protiv;
Ilić Sonja – za;
Jakovljević dr Ana – protiv;
Jakovljević Biljana – za;
Jakšić D. Igor – za;
Janković Tomislav – za;
Janošević Stanislava – za;
Janjić dr Jovan – protiv;
Janjić Stefan – protiv;
Jevđić Marija – za;
Jekić Dalibor – protiv;
Jelić mr Vladimir – odsutan;
Jerinić prof. dr Jelena – protiv;
Jefić Branković Sanja – za;
Jovanov Milenko – za;
Jovanović Aleksandar – odsutan;
Jovanović Branimir – za;
Jovanović Darko – za;
Jovanović Dragan – za;
Jovanović mr Jadranka – za;
Jovanović dr Miloš – odsutan;
Jovanović Nataša – za;
Jovanović Snežana – za;
Jonić Dragan – odsutan;
Josifović Branislav – za;
Jugović Aleksandar – za;
Kalender Minela – protiv;
Kamberi Šaip – odsutan;
Karanac Jasmina – za;
Karić Ivan – za;
Kitanović Stefan – za;
Kovač Elvira – za;
Kovač prof. dr Mitar – odsutan;
Kozma Robert – protiv;
Kolundžija mr Jovan – za;
Koljević Grifit dr Bogdana – odsutna;
Komlenski Đorđe – za;
Kondić Miroslav – za;
Kostov Risto – za;
Krkobabić Stefan – za;
Krstić Ana – protiv;
Krstić Nenad – za;
Lazić Nikola – za;
Lazović Radomir – protiv;
Laketić dr Darko – za;
Linta Miodrag – za;
Lukić Branko – odsutan;
Lukić Dragana – za;
Lukić Šarkanović prof. dr Mirka – za;
Lutovac dr Zoran – odsutan;
Ljepojević Siniša – odsutan;
Marić Dušan – za;
Marković Aleksandar – za;
Marković M. Dragan – za;
Marković dr Ksenija – odsutna;
Marković Topalović dr Tatjana – protiv;
Marković Uglješa – za;
Marsenić Predrag – odsutan;
Marušić Jablanović dr Milica – odsutna;
Matić Veroljub – za;
Macura Nada – za;
Mijatović Marina – protiv;
Milanović Verica – protiv;
Milenković Marko – za;
Miletić Milija – za;
Miletić Slađana – odsutna;
Milivojević Srđan – odsutan;
Milijić mr Svetlana – za;
Milisavljević prof. dr Slobodan – za;
Milić Goran – za;
Milić Milaš Nataša – za;
Milojević Miljana – za;
Milojičić Nenad – odsutan;
Milojičić Radoslav – za;
Milošević Jelena – protiv;
Milošević Marko – za;
Milošević Sanja – za;
Miljanić Ana – za;
Miljuš Branko – protiv;
Mirković Aleksandar – za;
Mitrović dr Nenad – odsutan;
Mitrović Peđa – protiv;
Mihailović Vojislav – odsutan;
Mihajlović Nataša – za;
Mihajlovski Ilo – za;
Mladenović Zdravko – za;
Mladenović Marko – za;
Mrdić dr Uglješa – za;
Načić Lidija – za;
Nedović Vesna – za;
Nestorović Branimir – odsutan;
Nestorović Danijela – odsutna;
Nešić Anita – za;
Nikezić Dušan – protiv;
Nikolić Goran – za;
Nikolić Danijela – za;
Nikolić Dragan – za;
Nikolić Milica – za;
Nikolić Slobodan – za;
Nikolić Tatjana – za;
Ninković Dragan – odsutan;
Novaković Borislav – protiv;
Novaković Nebojša – odsutan;
Numanović Edin – za;
Obradović Jasmina – za;
Oreg dr Ana – protiv;
Pavić Aleksandar – odsutan;
Pavićević Đorđe – protiv;
Pavlović Marković Aleksandra – za;
Pavlović Branko – protiv;
Pavlović Jelena – odsutna;
Pajić Vladimir – odsutan;
Palalić Jovan – za;
Palurović Jasmina – za;
Pantelić Nikola – za;
Pantić Pilja Biljana – za;
Parandilović Miloš – odsutan;
Pastor prof. dr Balint – za;
Pašić Tatjana – protiv;
Perić Deligenski Tijana – odsutna;
Pernat Sonja – protiv;
Petković Goran – odsutan;
Petrašinović Miroslav – za;
Petrović Goran –protiv;
Petrović Olja – za;
Petrović Slobodan – protiv;
Petrović Stojković Tatjana – za;
Ponoš mr Zdravko – protiv;
Popović Mila – protiv;
Raguš Marina – za;
Radenović Stojan – za;
Radin Milan – za;
Radinović Dragana – za;
Radisavljević Slađana – odsutna;
Radovanović Bogdan – protiv;
Radovanović Slavica – protiv;
Radović Dijana – za;
Radosavljević Dušan – odsutan;
Radosavljević Nikola – za;
Rađenović Tanja – za;
Rajičić dr Ivan – za;
Rakić Goran – za;
Rakić dr Dragana – odsutna;
Rakić prof. dr Snežana – odsutna;
Rašić Dragana – odsutna;
Rebrača Željko – za;
Ristić Žarko – odsutan;
Rističević Marijan – za;
Ristović Nenad – za;
Rokvić Ivana – odsutna;
Ružić Branko – odsutan;
Savović Petković Vesna – za;
Sandić Zoran – odsutan;
Simonović Bratić Dunja – za;
Spasojević Goran – za;
Spirić Jelena – protiv;
Stamatović Ivana – za;
Stanković Vesna – za;
Stanković Đorđe – odsutan;
Stanojević Dragan – protiv;
Stanojčić Dane – za;
Starčević Života – za;
Stefanović Borko – protiv;
Stojanović Zoran – odsutan;
Stojanović Katarina – za;
Stojanović Staša – za;
Stojiljković Dušan – za;
Stojmenović Natalija – protiv;
Stošić hadži Milorad – za;
Strainović dr Sanela – za;
Tatalović Filip – odsutan;
Tvrdišić Radovan – za;
Tepić Marinika – protiv;
Tobiaš Jožef – za;
Tomašević Dejan – za;
Tomašević mr Nenad – odsutan;
Tomić Aleksandra – za;
Torbica Bojan – za;
Ćalović Sanja – za;
Ujhelji mr Akoš – za;
Uri dr Emeše – za;
Filipović Nenad – za;
Filipovski Dubravka – za;
Cvejić prof. dr Slobodan – protiv;
Čotrić Aleksandar – za;
Džajić Sanja – za;
Šarac dr Lidija – za;
Škrijelj Ahmedin – protiv;
Šćekić Dalibor – za;
Šulkić Dejan – odsutan;
Šušnjar Slađana – za.