Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.

Hvala.

Kao što je juče i rekao šef naše poslaničke grupe mi nećemo podržati izbor ove Vlade, a pokušaću i da navedem i neke razloge zašto.

Izbor ove Vlade predstavlja politiku kontinuiteta, a ne suštinsku promenu u političkom pravcu ove zemlje. Dakle, nastavak politike koja je dovela do brojnih kriza, kako političkih, društvenih, tako i institucionalnih. Zato njen izbor deluje više kao pokušaj režima da održi privid reformi nego kao istinska tranzicija.

Vlada se formira u senci izbornih nepravilnosti, narušene vladavine prava, atmosferi nazadovanja demokratije, jezikom mržnje prema neistomišljenicima, čak i kada su pitanju pripadnici većinskog naroda. Kažem, čak i pripadnici većinskog naroda zato što je jezik mržnje prema pripadnicima manjinskih naroda postao svakodnevnica predstavnika Vlade.

Srbija bira svoju osmu Vladu za 13 godina. U proseku svaka Vlada je trajala kraće od dve godine, što dosta govori o političkoj nestabilnoj atmosferi u zemlji i privremenosti njenih institucija.

Premijerov ekspoze na žalost negira aktuelnu političku krizu, niti nudi jasnu viziju za rešavanje ogromnih problema. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su pitanja manjinske politike ostala gotovo potpuno marginalizovana jer se u programu ne nude nikakva rešenja za decenijama nagomilavane probleme.

U trenutku kada su međunacionalni odnosi i položaj manjina teški ovakav pristup ne doprinosi ni inkluziji, ni stabilnosti, niti njihovoj ravnopravnoj i ravnomernoj integraciji u državne institucije.

Kod Albanaca je pitanje integracije u državne institucije, priznavanja diploma i prestanka procesa selektivne pasivizacije posebno izraženo.

Ono što dodatno diskvalifikuje ovu Vladu jeste nedostatak političke hrabrosti da se suoči sa nasleđem prošlosti. Nijedna rečenica nije izgovorena o nasleđu prošlosti, ratnim zločinima i procesuiranju odgovornih.

Prema Kosovu se nastavlja politika neprihvatanja činjenica i odbijanja suočavanja sa realnošću. Dakle, glava u pesak.

Umesto da inicira proces suočavanja sa političkim i društvenim problemima koji su obeležili prethodne mandate, režim insistira na kontinuitetu izbegavajući odgovornost i bilo kakvu ozbiljnu autorefleksiju.

U celini nova Vlada više liči na kozmetičku rekonstrukciju dosadašnjih vlada nego na neku novu političku eru. Režim, jasno je, nema nameru da se zaista menja, već samo da održi status kvo po novim etiketama.

U tom smislu, građani i društvo u celini ostaju taoci jedne političke strukture koja sistematski izbegava odgovornost i dijalog, a umesto vizije nudi lojalnost partijskoj hijerarhiji i stabilokratiji, koja je urušila institucije i stvorila defakto hibridnu demokratiju.

Po svemu sudeći manjine će nastaviti da budu marginalizovane, diskriminisane bez jasnog plana za njihovu integraciju u društveni život ove zemlje. Kolektivna prava se ne ostvaruju deklarativnim persononalnim rešenjima, nego konkretnim programima i konkretnim merama.

Kao pripadnik albanske nacionalne manjine i kao njihov jedini politički predstavnik u ovom domu ističem da kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava predstavlja jednu od najkontroverznijih kadrovskih rešenja. Njegovo imenovanje izaziva zabrinutost ne samo zbog njegove političke prošlosti, već i zbog poruka da je lojalnost režimu važnija od stručnosti, integriteta i političke odgovornosti.

Vaš kandidat se u javnosti percipira kao političar bez jasnog programskog profila, ali sa snažnim vezama unutar vladajuće strukture, što ga čini primerom kadrovskog oportunizma. Njegovo prisustvo u Vladi se temelji na političkom pragmatizmu i potrebi za simulacijom inkluzivnost, naročito u pogledu predstavnika manjina. Korišćenje ovog kandidata kao alibi za navodnu zastupljenost Albanaca u institucijama države će biti štetno za stvarni interes Albanaca preševske doline, ali i za njihov odnos sa ovom državom.

Zato se ja u ovom momentu distanciram od ovakvog izbora. Ovakav izbor postaje simbol instrumentalizacije manjinske politike u korist režimskog marketinga. U trenutku kada je potreban autentičan dijalog, iskrena integracija svih građana ovakvo imenovanje deluje kao ciničan potez koji služi jedino režimskoj propagandi.

Ali, bez brige, vetrovi promena duvaju ovim prostorima. Oduvaće i vas. Mi ćemo biti strpljivi i uporni u našoj borbi za pravedniji položaj, a vi što se više opirete, tako će brže doći kraj. Hvala.

Hvala vam.
Za sve ove koji su tako glasno tapšali, pretpostavljam da i vi smatrate da kada gospodin Kamberi kaže Kosovo on misli Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Gospodine Kamberi, narodni poslaniče, poštujte Ustav Republike Srbije.
Tako ja to shvatam.
Idemo dalje.
Reč ima dr Muamer Bačevac.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, mi smo zadovoljni jučerašnjim ekspozeom i u većem delu stekao sam utisak kao da ga je pisao neki socijaldemokrata. Poziv na dijalog, poziv na razgovor, na kvalitetna rešenja su nešto na čemu treba insistirati.

Mi smo svesni da su mladi ljudi i radno sposobno stanovništvo najveći potencijal koji ima svaka zemlja i naš zadatak kao društva jeste da te mlade ljude i radno sposobne ljude i radnike opskrbimo sa upotrebljivim znanjem i korisnim veštinama kojima će biti konkurentni svojim kolegama u okruženju i Evropi koji će obezbediti prosperitet i napredak naše zemlje.

Stoga nam je jako bitno što ste u centar svog ekspozea stavili obrazovanje, reformu obrazovanja, kako ste vi tamo rekli, harmonizaciju obrazovanja, jednu sinergiju sa naukom, što je apsolutno neophodno u ovom trenutku i jednu sinergiju sa praktično potencijalima naše prosvete.

Za SDPS je obrazovanje i briga o mladima na vrhu piramide društvenih delatnosti i pre tri godine kada smo formirali i dobili praktično ministarstvo kojim rukovodimo bilo je puno skepse i bilo je puno kritika, mislim na formiranje ministarstva u kojem smo objedinili dva resora – turizam i omladinu. Puno je ovo ministarstvo učinilo. Podsetiću da je ovim ministarstvom rukovodio jako dobro ministar Memić kao kadar SDPS i ono što nije možda rečeno, a što ja želim da podvučem jeste da nismo ostvarili samo napretke u polju turizma.

Danas je Srbija na polju turizma jako vidljiva u Evropi i ono što najbolje pokazuje kvalitet turističke ponude jeste što ostvarujemo dohotke u vrednosti u milijardama evra. Znači, preskočili smo prvu milijardu i pravimo ozbiljne dobitke i stvaramo, praktično osnov za dalji razvoj naše privrede iz turizma.

Međutim, ovo ministarstvo se bavilo jako puno i omladinom i bilo je puno ulaganja u razne omladinske projekte. Koliko je bilo napretka na ovom polju od strane ministarstva, ali i doprinosa Vlade koje je bilo posebno osetljivo na ovu temu, pokazuje eksponencionalni rast ulaganja države, odnosno ovog ministarstva u pojedinačne projekte koji su ostvarivali pojedinačne institucije ili lokalne institucije. Naime, svake godine je rastao budžet za ove projekte koje finansira ministarstvo, projekte udruženja jedinica lokalne samouprave, a koje su imale zadatak da standardizuju omladinski rad u sistemu neformalnog obrazovanja, da uređuju prostorne kapacitete, usluga za omladinsku politiku, da povećaju aktivnost i uključenost mladih u društvo, ravnopravne mogućnosti za razvoj potencijala mladih itd. Podaci su vrlo konkretni i oni ukazuju da smo 2023. godine, uložili kao ministarstvo 290 miliona i finansirali 168 projekata. U 2024. godini 323 miliona, odnosno 191 projekat, a za 2025. godinu budžet za omladinsku politiku će biti uvećan za 25% i iznosiće 425 miliona što je povećanje za 31%.

Ovi podaci jasno pokazuju opredeljenost Vlade i želju ovog ministarstva da se bavimo mladim ljudima i njihovim problemima. Ministarstvo je za realizaciju projekta „Prestonica mladih“ obezbedilo 100 miliona dinara. Republika Srbija je u punoj meri prepoznala značaj ulaganja u prostore za mlade, kao preduslov za dostupnost kvalitetnih, ali naglašavam, besplatnih usluga mladim širom zemlje, sa posebnim osvrtom na mlade iz posebnih grupa. Upravo zbog toga je predloženo uspostavljanje sedam omladinskih centara u Nišu, Subotici, Novom Pazaru, Somboru, Zrenjaninu, Vranju, za šta se opredeljuje 418 miliona dinara. Naglašavam, Novom Pazaru, kao gradu sa najvećim brojem mladih ljudi će se izgraditi možda i najveći centar, omladinski centar u ovom delu Evrope na 6000 metara kvadratnih i praktično za to će država Srbija opredeliti 980 miliona dinara, a završetak će biti za dve godine. To je od ogromnog značaja za mlade ljude u Novom Pazaru, a nabrojao sam još šest većih centara u državi u kojima će se graditi ovi centri.

Naravno, jako je bitno da država pokaže pravednost na svim njenim poljima, i ono što znamo da u nekim gradovima postoje besplatni udžbenici, dok to drugi gradovi koji su uglavnom siromašniji nemaju, je nešto što treba pod hitno ispraviti. Vi ste, uvaženi mandataru, napomenuli da jedan od glavnih zadataka jeste da sprečimo migracije, jer naši ljudi dobro znaju kad nam drugi skinu kajmak ostaje obrano mleko i tu nema mnogo šta sa njim činiti. Zato sve ono što ste predložili je odlično.

Juče ste citirali delove himne koji govore o sabornosti. Verujem da ste mislili svih građana Srbije, jer u ovoj državi ne živi samo većinski srpski narod, već 25% građana čine i manjinski narodi. To treba uvek naglasiti i o tome voditi računa. Želim da kažem da je najbitnija stvar da izgrađujemo pravedno društvo, odnosno društvo jednakih šansi. Završiću s tim da, početak ove himne počinje Bože pravde, i tvorac je znao da bez pravednog društva, društva jednakih šansi mi nemamo neku mogućnost da pravimo modernu i jaku državu. Stoga želim da najavim da ćemo mi podržati vas kao mandatara, mislimo da imate dobru ekipu i da ste kao karakter odlična osoba da sprovede dijalog i reši, da kažem, dosta napetu situaciju u državi i na ovom putu stabilizacije, napretka naše države, računajte na podršku Socijaldemokratske partije Rasima Ljajića. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Ana Krstić. Izvolite.

Hvala.

Kao što smo već istakli naša poslanička grupa neće podržati izbor ove vlade, budući da je ovo vlada kontinuiteta i po sastavu i po ciljevima koji su izneti u ekspozeu. Većinom su prisutni isti ljudi, imamo i nekoliko zamena u resorima, ali bez objašnjenja zašto. Postavlja se pitanje zašto neko nakon samo godinu dana rada u jednom resoru, sada prelazi u drugi. Lično ne vidim racionalno objašnjenje, pa molim da se taj deo pojasni.

Kao pravnik, moram posebno da se osvrnem na predlog za ministra pravde. Zanimljivo, osim nekoliko rečenica mandatara koji je juče govorio o bogatom iskustvu kandidata, nismo o tome čuli ništa više, a upravo taj primer dobro ilustruje zašto ova Vlada ne može da dobije našu podršku.

Evo tri konkretna primera. Podsetiću širu javnost na činjenicu da je gospodin Vujić kandidat za ministra pravde 15 godina na čelu Pravosudne akademije, a da smo u septembru 2023. godine u prenosu uživo gledali kandidata kako na prijemnom ispitu za ovu instituciju čita unapred pripremljene odgovore.

Jedan od članova Komisije skrenuo je pažnju da kandidat odgovara od reči do reči identično onome što piše unapred pripremljenim odgovorima. Sam gospodin Vujić je u intervjuu nakon ovog događaja rekao da je on lično odgovoran za to što su odgovori dospeli do kandidata, jer samo on ima pristup pitanjima i spremnim odgovorima. Ipak, to ga nije motivisalo da podnese ostavku, već je ovaj slučaj završen pukom diskvalifikacijom kandidata koji je varao, bez ulaženje u pitanje ko mu je omogućio da vara i da li je to usamljeni slučaj ili ustaljena praksa.

Zatim, januara prošle godine DRI je ponovo konstatovala da je Pravosudna akademija teško kršila obavezu dobrog poslovanja time što kontinuirano suprotno važećim propisima vrši isplatu plata korisnicima početne obuke i nakon što su tu početnu obuku završili i to u dužem vremenskom periodu. Zatim je DRI obavestila o svemu tome i Narodnu skupštinu i zatražila od upravnog odbora Pravosudne akademije razrešenje odgovornog lica, odnosno direktora Pravosudne akademije. Gospodin Vujić i pored toga i dalje ostaje na čelu ove institucije bez ikakvih posledica.

Treće, ali samo na prvi pogled manje važno, sudskim poravnanjem od juna prošle godine zvanično je utvrđeno da je Pravosudna akademija institucija koja bi trebala da bude stub etičkog ponašanja u pravosuđu, neovlašćeno preuzela i objavila više autorskih tekstova kršeći time autorska prava dvojice autora. Ti tekstovi su objavljeni na zvaničnom sajtu Akademije koji je u međuvremenu ugašen. Akademija jeste obavezna da autorima isplati naknadu i javno objavi taj tekst poravnanja. Dakle, obaveza je ispunjena iako je do same objave bilo neprirodno teško doći, čak i onima koji znaju šta traže.

Sve ovo navedeno nisu glasine već činjenice dokumentovane od strane zvaničnih državnih institucija. Dakle, suda, DRI, pa i same Pravosudne akademije. Ovi primeri jasno ilustruju u kojoj je meri gospodin Vujić spreman da postupa u skladu sa zakonom, kakvi su njegovi etički okviri, kao i u kojoj meri je spreman da preuzme odgovornost za rad institucije na čijem čelu se nalazi.

Mi smo stava da ove situacije predstavljaju osnov za razrešenje ili makar ostavku, a ne preporuku za mesto ministra. Iskoristiću ovu priliku da predloženom mandataru postavim jedno po mom mišljenju veoma važno pitanje. Iako je ova tema više puta bila otvorena u prethodnim raspravama, čuli smo je i juče, smatram da je sasvim opravdano ponovo je aktuelizovati, pošto je pred nama nova Vlada, pa se sa pravom postavlja pitanje da li će ona imati drugačiji stav i odnos o istom pitanju od prethodne.

Naime, volela bih da znam kako mandatar ocenjuje odluku prethodne Vlade da ukine status kulturnog dobra kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu? Podsećam da je ova odluka doneta bez saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i u suprotnosti sa Zakonom o kulturnom nasleđu, što je i sam Zavod zvanično saopštio. Dakle, uz kršenje zakona kakva je poruka time poslata građanima?

Uprkos tome, u maju prošle godine Vlada je potpisala ugovor sa kompanijom Džareda Kušnera, a snažno protivljenje ovoj odluci koja, tek uzgred rečeno, nema ni formalno obrazloženje u "Službenom glasniku" iskazale su SANU, brojni ugledni stručnjaci iz oblasti arhitekture, urbanizma, poznavaoci kulturne baštine. Podneto je i više inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu, a epilog još čekamo.

Zato vas pitam, kao čoveka od struke i integriteta, da li ste spremni da preispitate ovu odluku, uvažavajući glas struke, pravni okvir Republike Srbije i odgovornost države prema sopstvenom istorijskom i kulturnom nasleđu? Mehanizmi za to postoje, samo je pitanje političke volje.

U osetljivoj situaciji u kojoj se kao društvo nalazimo, stava smo da bi takav postupak nove Vlade doprineo tako često spominjanom smirivanju tenzija i pokazao da kod svih nas u ovim danima podela postoji isti zajednički sentiment prema onome što ova zgrada simbolizuje.

Nesporno je da jedna odgovorna Vlada mora da razmišlja o ekonomskim aspektima, najboljoj upotrebi državnog zemljišta, o diplomatskim odnosima, o raznim faktorima pri donošenju određene odluke, no sada opasno pada u drugi plan kako je zgrada Generalštaba uopšte i stradala? Jasno je da njenu obnovu niko drugi ne treba da radi osim nas i mislim da je to nesporno velikoj većini birača svake političke opcije. To nije samo pitanje arhitekture, nego i samopoštovanja i negde se mora podvući crta, a vi ste sada u prilici da to uradite. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da me je na određeni način, kako to mladi kažu, budući premijer a sadašnji mandatar kupio, a reći ću i zašto.

Dakle, svoj govor je počeo govorom Miloša Obrenovića, a vi, bezglava 50.37 srpska gospodo, koji ste sada dobacili, treba da znate da su ovu državu pravili seljaci, modernu srpsku državu, stvaraoci moderne srpske države su bili seljaci. Pravi je nonsens i pravo je čudo da su seljaci stvarali državu, polupismeni, nepismeni, ali ću vam reći - usmeni i mudri. Stvarali su tu državu da bi je danas akademska zajednica, veliki deo akademske zajednice, bezglava srpska gospoda rušili. To je za mene na određeni način neprihvatljivo.

Kada ulazite u Narodnu skupštinu koju ste želeli da spalite više puta, jednom poluuspešno a drugi put bezuspešno, ovaj trag na ovom tepihu o tome govori šta su bile vaše namere, treba da znate kad ulazite u Narodnu skupštinu imaju dve skulpture. Na desnoj strani je Karađorđe, on drži tri prsta sastavljena ovako, prema nama, vaši prsti su okrenuti prema inostranstvu i pokazuju ovako - koliko? Ne pita vas zašto, već za koliko vi unutra sarađujete sa ovima spolja koji imaju nameru da sruše državu? Karađorđe kaže - čuvajte mi državu, sabornost, država je zajednica ljudi.

Sa druge strane imate Dušana Silnog, koji se meni dopadao možda i zbog teritorije, ali da se razumemo, pre svega zbog Zakonika. Car Dušan drži Zakonik. A šta drži u desnoj ruci? Drži topuz. To je neko vešto uradio od majstora koji su stvarali tu skulpturu. Buzdovan je moć države da sprovede zakone. Karađorđe kaže - čuvajte mi državu, a ovaj daje uputstvo - država se čuva sprovođenjem zakona. Država koja nema moć da sprovede zakon i nije neka država. Za mene je država moć da se sprovedu zakoni.

Što se tiče ekspozea, na više tačaka sam se osvrnuo, pre svega na obrazovanje. Ja sam poljoprivrednik, u toku je setva, u setvi seju kultivisane biljke. Inače, ako to ne uradimo, a i među vama ima poljoprivrednika, na njivama će se pojaviti korov, to je sigurno. Vi možete pokušati kasnije da zalivate taj korov, ali roda biti neće. Za mene je obrazovanje pre svega setva znanja, ukoliko na njivi na posejete ove godine, izgubićete jednu godinu, ali posledice ćete imati duži niz godina zato što ste preskočili setvu jedne godine i niste kultivisali te biljke. Ukoliko ne posejete znanje, na fakultetu će nići neznanje i te posledice će takođe kao na njivi, sa kojom sam poredio, biti dugogodišnje. Dakle, to znanje, posebno ono koje treba da bude primenjivo, filozofa je meni puno, svako je danas filozof.

Poljoprivredni fakultet je popunjen sa 37% upisanih studenata, a filozofski fakulteti 85%. Pa, vas i sebe pitam, da li će nam traktore voziti filozofi i obrađivati njive ili će prihod donositi radnici u industrijskim zonama, seljaci na njivama. Čista moja dilema je da nam više trebaju traktoristi, inženjeri poljoprivrede, nego filozofi, jer svako od nas danas može da bude filozof, pa, recimo i onaj koji će nas juriti po ulici.

Zašto ovo kažem? Dame i gospodo, vi što galamite, bezglava srpska gospodo, vi ste krenuli u Strazbur biciklom, a od svog tog bicikla ja polupronicljivi seljak sam video pedalu. Da li verujete da sam video pedalu? A znate zašto? Profesor koji ne predaje, profesori, za mene nije profesor. Student koji ne studira, za mene nije studen, možda je bio student u pokušaju kao neki ovde što studiraju 23 godine, a uslov za penziju je 15 godina. Pa, ljudi on je student penzioner. Ko ne studira i ko neće da predaje, šta sam rekao, pedala. Što bi naš narod rekao, noga u zadnji deo tela i napolje, da oni koji žele da predaju i da studiraju mogu to da čine. Državni fakulteti, zgrade, oprema, sve je državno.

Mi smo svojom nepažnjom prepustili upravljačka prava profesorima i studentima koji to čak neće da budu, prepustili upravljačka prava i dali im finansije da vrše usluge obrazovanja. Oni to ne rade. Sasvim je normalno da država povrati svoju imovinu, izbaci, pedalira one koji to ne žele i da normalno mogu da studiraju oni koji hoće. Neprihvatljivo je da grupa, maltene, terorističke ćelije, plenumi, iz političkih razloga, baveći se politikom na univerzitetima, koja je zabranjena Zakonom o visokom obrazovanju, da sprečava one koji žele da studiraju, to je za mene i za vladajuću većinu neprihvatljivo. Imate jednog koji vam se pridružio juče, dobro nam otišao, super, mnogo ste dobili i tako dalje.

Rešenje je u tome, da danas izaberemo vladu. Vi nama predlažete ekspertsku vladu, vladu narodnog poverenja. Pazite, oni i vlada narodnog poverenja, gle čuda. Pa, onda šta beše, prelazna ekspertska vlada, koja još jedna, tri vlade su nam predložili. Pa, vi ste predložili jednu vladu nego u Libiji. Libija ima koliko ja znam dve vlade, a vi ste nama predložili prelaznu ekspertsku i opšte narodnu ili narodnog poverenja. Jedinu vladu koju bi vi mogli da stvorite, bezglava srpska gospodo, je vlada opšte narodne propasti. Kada bi vi vladali ovom državom naša trobojka ne bi bila trobojka, naša trobojka bi bila bele boje, a himna nam ne bi bila "Bože pravde" himna bi onda bila - Bože sačuvaj od ovog zla, ako bi vi vladali.

Tako, dame i gospodo, iz ekspozea sam pogledao malo i poljoprivredu. Malo to treba i proširiti. U poljoprivredi smo napravili greške pre svega što smo poštovali udruženja koja su politički izdanci političkih partija i novac smo dali isključivo za biljnu proizvodnju, kao da se ne dignu, da im damo pare itd. Mi im dali pare, a oni se još više digli. Znači, to je bila greška koju jesmo mi napravili, ali ste vi to tražili, na način što ste vršili drumsko razbojništvo. Moj stav je bio – ko blokira put, taj sprečava slobodu kretanja, a vi sprečavate i mnogo čega drugog, da se krivično delo procesuira, a predmet kojim se vrši krivično delo, i na tome ću insistirati, oduzme do okončanja sudskog postupka, to je normalan, regularan slučaj.

Oni koji blokiraju, zauzimaju fakultete, receptura je Amsterdam. Pa kada već jašete na onim pedalama i biciklima, da svratite malo u Amsterdam, pa da pitate kako su preksinoć prošli studenti koji su samo na nekoliko sati blokirali fakultete u Amsterdamu. Samo to pitajte. A godinu dana ranije ponovo su u Holandiji pokušali na nekoliko sati da blokiraju fakultete i dobili pedalu.

Pitajte Donalda Trampa šta je uradio. Vi ste govorili da je Amerika svetionik demokratije. Gde je onaj što je dogovorio kada Šiptari da proglase nezavisnost? On je Ameriku zvao svetionikom demokratije. Kako svetionik demokratije to rešava? Tako lepo što Tramp kaže – ko tamo legne negde, odmah se uhapsi sa crvenim nekim šapama i zdravo, doviđenja.

Druga stvar, ko na univerzitetima nezakonito u Americi pravi proteste, tu se obustavlja finansiranje celog univerziteta da bi se uspostavio red. E sva ta demokratska dostignuća imala su dobru praksu demokratskih zemalja, po meni, ja sam seljak čovek i mnogo se po tome razlikujem od nekih mojih kolega, ja sam za to da se vaš zakon sile spreči silom zakona, na koju država ima pravo, i to sam govorio. Nemoguće je tolerisati antilevičarski, anarhistički, razne te antiverske svakojake te pokrete. Vi tražite vladavinu prava tako što tražite revolucione sudove i revolucionu pravdu. Kakva je to onda vladavina zakona? Kakva je vladavina zakona kada tražite poštovanje Ustava, a danas i juče ste došli sa tri predloga?

U Ustavu u članu 2. kaže – niko ne može da prisvoji suverenitet građana, niti da uspostavi svoju vlast bez slobodno izražene volje građana. Slobodno izražena volja građana je jasna, a vi tražite da građani glasaju za nas, a da mi njihovu slobodno izraženu volju prenesemo na vaše tri vlade? Da vam nije mnogo? Što kaže Milošević – malo morgen, makar što se mene tiče.

E, sada o onome što sam o poljoprivredi hteo da kažem. Znači, mi želimo i verujem da ćemo u narednom periodu popraviti situaciju. Zbog vaših radikalnih udruženja, blokada puteva pogrešno smo usmerili novac, dajemo gotovo milijardu. Te pare treba da uložimo u investicije, obnovu prehrambenog suvereniteta i prehrambene sigurnosti građana, potrošača, treba da imamo sezonske podsticaje, tržišne, javne intervencije, da kada cene padnu ispod nekog nivoa, a investiramo u voćnjake, stoku itd, da bi to sačuvali, moramo da intervenišemo, da očuvamo dohodovnu sigurnost gazdinstava, što do sada nismo mogli.

Jedna ministarka je sarađivala sa vama, ona je napravila put koji je u poljoprivredi takođe stramputica i mi se moramo vratiti na put. Bez investicija nema rasta. Mi ne možemo, kako neki vaši pričaju, da na velikim površinama stvorimo veliku poljoprivredu. Mi veliku poljoprivredu treba da stvorimo velikim prihodima po jedinici površine, dakle, da naše poljoprivredno zemljište, zahvaljujući podsticajima koje treba na to navlačiti, bude popunjeno uslovnim grlima, voćem i povrćem i da po hektaru, umesto 1.500 evra maksimalno po hektaru, ostvarujemo prihod koji je 10.000 evra i koji nam diže prerađivačku industriju i iz koje kroz poreze možemo da vratimo novac u budžet i iz koga dodatno možemo da finansiramo razvoj u tom smeru.

Moram priznati da smo do sada u tri ili četiri saziva, a ima i vas koji ste tu bili, imali podršku za tu vrstu poljoprivrede, ali kada je došlo do protesta koji su nam novac odveli u drugom smeru, meni je žao što tada nismo dovoljno tvrdi bili i što nismo omogućili da se poljoprivreda razvija, da stičemo što veći dohodak, da imamo sigurnost države od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka, zaraznih bolesti, budući ministre, koje mogu da dovedu do toga da ne možemo da uvezemo. Recimo, u mesu smo zavisni, 50% svinjskog mesa nam je uvoznog porekla. Možemo doći u poziciju, ukoliko to ne uradimo, mogućih ekonomskih, vojnih pritisaka i zaraznih bolesti da budemo zavisni od uvoza. Ako njega ne bude, tući ćemo se oko šnicle mesa. E, to je ono što bih ja voleo da se desi u poljoprivredi.

Na kraju, poruka za tužioce i sudije – sudije i tužilaštvo treba da gone krive, a ne nevine. Nevine treba da štite, a da kažnjavaju krive. Ne samo da bi se zlo koje ste počinili kaznilo, nego da bi se i novo sprečilo. Država je zajednica ljudi. Država mora da štiti ljude od neljudi. Ja sam dao zakletvu ovoj Skupštini, a ne pred WCO. U ovoj Skupštini sam dao zakletvu da ću braniti državu Srbiju, da ću braniti narod, da ću braniti Ustav, ljudska prava i građanske slobode. Ja ne branim vlast. Nikada nisam bio izvršna vlast. Ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Hvala vam.
Reč sada ima narodni poslanik Stefan Janjić.
Izvolite.

Uh, dobro.

Gospodine Macut, imate veliki plus od svih nas zbog ekspozea koji je bio veoma kratak. Vidi se da ste pustili Chat GPT, veštačka inteligencijo, napiši mi ekspoze, neki citat. Shvatili ste svoju ulogu, ne pitate se ništa, pa se niste ni trudili oko ekspozea. To je i prethodnik Vučević isto radio, ali bio je previše sujetan, pa je dodavao, dodavao, ubio nas ovde četiri sata, 65 stranica, i na kraju vlada 350 dana, gotova. Trideset jedna strana vaša, znači, očekujem jedno šest meseci, otprilike.

E sad, kad smo kod Vučevića, tu je sedeo na vašem mestu isto kada smo mu rekli da mu neće Vlada potrajati, smejao se. Gde je sad? Eno ga, baulja hodnicima Vlade, dolazi u Skupštinu. Gledajte ovu sliku, gospodin Vučević u Skupštini, tu je i Milenko, bravo Milenko, Dodik i flaša. Flaša rakije nasred stola. Ko je odobrio tu flašu? Gospođo Brnabić, jeste li vi odobrili unošenje alkohola? A gledajte kako ponosno nosi bedž: „I ja sam ćaci“, za razliku od svih vas. Gde su vam bedževi: „I ja sam ćaci“? Evo, ostali u hodniku. Poskidali ste, a?

E sad, vaša Vlada. Predlog Vlade, dobro, niste se ni pitali ništa, mnogo spornih imena, ali najsporniji je Dejan Vuk Stanković. Evo ga gospodin tamo. Gledajte kako lepo, evo ga na „Informeru“. Op, u nos. E, nije to mnogo ni sporno. Ali pun internet svedočenja nekih devojaka, studentkinja, nismo izmislili, evo, uđite, izlaze sa optužbama za seksualno uznemiravanje. Ne znam da li je istina, ne znam. Ali, pazite sad ovo, tobož nam je rečeno kako je to zbog toga što će Dejan Vuk Stanković da bude ministar prosvete. A ja sam našao emisiju na vašoj televiziji „Hepi“, 9. maj 2021. godine, dva sagovornika, nijedan od njih nije gospodin, javlja se žena, kaže: „Dejan Vuk Stanković je nešto učinio njenoj ćerki“, mnogo gore neko seksualno uznemiravanje. Da je to kojim slučajem neko sa strane opozicije, pa na „Informeru“ bi bile specijalne emisije, gosti, svedočanstva itd. Što ste izabrali takvog čoveka u Vladu? Bez obzira da li je istina, bez obzira. Znači, postoje osnovane sumnje, neko je to izrekao i vama je to sve u redu.

Ovde generišete nasilje stalno. Napali ste Albijanića. Okružili ste ga kao hijene. Braunovića više nema. Ružić ne znamo gde je, da li je mogao da dođe u Skupštinu, nemam pojma. Znači, bežanija.

Gospodo, vi ćete da tražite dva svedoka i kod notara da niste bili u SNS-u, overeno, kao Milenko kad je molio u DSS-u da se obrišu svi transkripti govora gde je vređao Vučića. Jel znate da je to radio?

Vidim, sada me gledate pošto ste ponosno rekli kako ste vi ćaci. To ste rekli - i ja sam ćaci. Nemojte to da pričate, vi niste ćaci. Vi ste nulti ćaci. Od vas je krenuo ceo pokret ćaci.

Na kraju, što bi rekla čuvena izreka - ko se lača mati, na kraju će da da prelaznu Vladu.

Hvala.

Prijatno.