Na sednici od 10. avgusta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora su većinom glasova usvojili Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi mandate narodnim poslanicima Stanislavi Janošević, Nenadu Mitroviću i dr Ivanu Baueru sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE, Jovanu Jovanoviću sa Izborne liste DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ, Draganu Vesoviću, sa Izborne liste DVERI – DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ – BOŠKO OBRADOVIĆ i Bajru Gegiću, sa Izborne liste SDA Sandžaka – Dr. Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka – Dr Sulejman Ugljanin. Na sednici je razmotrena i ostavka na funkciju narodnog poslanika koju je podneo Srđan Kružević. Članovi Odbora odlučili su jednoglasno da upute Narodnoj skupštini Izveštaj u kom se ističe da je nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran podnošenjem ostavke, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje ostavku narodnog poslanika Srđana Kruževića. Takođe, članovi Odbora doneli su većinom glasova i Rešenje o utvrđivanju prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i Rešenje o isplati naknade za odvojeni život od porodice po zahtevu narodnog poslanika Boška Obradovića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Aleksandra Đurović, Đorđe Milićević, Momo Čolaković, Petar Petrović, Branka Stamenković, Aleksandar Marković, Dušica Stojković i Milorad Mirčić.

Na sednici Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, održanoj 29. jula, razmotren je zahtev narodnog poslanika Željka Sušeca za davanje mišljenja za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je dao pozitivno mišljenje na zahtev narodnog poslanika za istovremeno vršenje dve javne funkcije. U nastavku rada Odbor je razmatrao Predlog odluke o obrazovanju Žalbene komisije Narodne skupštine. Obrazlažući Predlog, generalni sekretar Narodne skupštine Svetislava Bulajić istakla je da su kontinuitet i institucionalno pamćenje veoma važni za ažurno i kvalitetno obavljanje poslova i da je zbog toga predloženo da sastav komisije ostane isti, sa izmenom jednog člana koji je penzionisan. Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Žalbene komisije za čijeg predsednika je imenovana Sanja Pecelj, a za članove Nataša Rosić, Sanja Stajić, Milica Bašić i Slađana Radivojević. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Marinika Tepić, Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Aleksandra Đurović, Momo Čolaković, Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Darko Laketić i Branka Stamenković.

Na trećoj sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 29. jula, članovi su razmotrili sprovođenje Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi i sprovođenje Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Na temu sprovođenja Pravilnika o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, rečeno je da je Pravilnik donet krajem aprila tekuće godine, da ima manjkavosti, zbog čega je potrebno da se donese nov, koji bi popravio trenutno stanje. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine istakli su da su svesni nedostataka u Pravilniku koji je na snazi, kojim nisu obuhvaćena sela u Srbiji koja se nalaze ispod 500 metara nadmorske visine, a koja ispunjavaju druge kriterijume marginalnih područja, odnosno da se nalaze u granicama područja nacionalnog parka određenim Zakonom o nacionalnim parkovima, i da imaju manje od 100 zaposlenih na 1000 stanovnika. Predstavnici Ministarstva rekli su i da se nadaju da će krajem godine biti izrađena studija koja će da definiše teritorije i kriterijume na kojima je otežan rad u poljoprivredi, pre svega zbog niskog kvaliteta zemljišta, visokog nagiba terena i padavina. Nakon rasprave Pododbor je doneo zaključak da se Pravilnikom obuhvate područja četvrte grupe nerazvijenih i devastiranih područja u Srbiji, a koja spadaju u marginalna – najnerazvijenija područja. U nastavku sednice, Pododbor je razmotrio vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Članovi i predstavnici Ministarstva zaključili su da postoje velike manjkavosti u primeni Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, pa čak i zloupotrebe. Navedeno je da se pašnjaci koriste u svrhe za koje nisu namenjeni, te da je potrebno da se, zbog nesavesnog postupanja, pojedine lokalne samouprave sankcionišu. Nakon izlaganja i rasprave o ovoj tački dnevnog reda Pododbor je doneo Zaključak da se Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, koji nije menjan od 1992. godine, promeni, sa brisanjem člana 9. Zakona ili da se isti stavi van snage. Članovi Pododbora su, u dogovoru sa Nenadom Gvozdenovićem, predstavnikom GIZ-a, dogovorili da tema naredne sednice bude pitanje komasacije zemljišta. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje, održanoj 28. jula, članovi Odbora su, pre početka rada, u dnevni red uvrstili novu tačku – razno. Na sednici je razmatrana Informacija o postupku za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove Radio -televizija Srbije. Članovi Odbora odlučivali su o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja izdavača elektronskih medija. Predsednica Odbora Maja Gojković je, tokom razmatranja Informacija o postupku za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove Radio – televizija Srbije, podsetila da je Odbor za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 25. novembra 2015. godine, doneo Odluku o pokretanju postupka za izbor kandidata za članove Programskog saveta Javne medijske ustanove RTS. Kandidati su imali rok od 15 dana da Odboru dostave svoje kandidature za Programski savet. Svoje pravo su iskoristila 42 kandidata, tako što su Odboru dostavili svoju kandidaturu za člana Programskog saveta. Odbor je na sednici, održanoj 22. januara 2016. godine, u skladu sa tačkom 8. Odluke obavio razgovor sa 37 kandidata koji ispunjavaju uslove javnog konkursa i koji su ostali pri svojim kandidaturama, jer su četiri kandidata podnela pisanu izjavu da povlače kandidaturu. Predsednica Odbora naglasila je da je, s obzirom da su predloženi kandidati podneli pisanu izjavu u decembru mesecu 2015. godine, kojom se potvrđuje da ne obavljaju javnu i političku funkciju, potrebno da ponovo dostave izjavu. Članovi Odbora usvojili su predlog da se uz ponovno dostavljanje pisanih izjava kojima se potvrđuje da kandidati ne obavljaju političku ili javnu funkciju, za šta je određen rok od 30 dana, ponovi i razgovor s kandidatima, nakon čega će Odbor utvrditi listu od 30 kandidata za članove Programskog saveta RTS-a. Na sednici je usvojena Odluka da se pokrene postupak za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač nadležni odbor Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Članovi Odbora su na sednici usvojili i Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja izdavača elektronskih medija. Pod tačkom razno odlučeno je da se uputi zahtev predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja i Konkursne komisije, da Odboru dostave na upoznavanje pisano obaveštenje povodom konkursa za sufinansiranje medijskih projekata. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milorad Hadži Stošić, Aleksandra Čabraja, mr Jadranka Jovanović, Nikola Savić, Nataša Mićić, Bojan Torbica, Mirko Krlić, Đorđe Vukadinović, Aleksandar Jugović, Stanija Kompirović, Vesna Marković i Ljupka Mihajlovski, Nataša Mihajlović Vacić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora, održanoj 25. jula, članovi Odbora razmatrali su Godišnji Izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2015. godinu. Godišnji izveštaj predstavio je i obrazložio predsednik Saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić, upoznavši članove Odbora sa ključnim elementima energetskog sektora. Izneo je podatak da je u 2015. godini potrošnja električne energije u odnosu na prethodnu godinu povećana za 3,1 odsto, a potrošnja prirodnog gasa za 3 odsto. Potrošnja je porasla i u toplanama i domaćinstvima, a opala u industriji, naveo je Maćić. Dodao je da je sigurnost snabdevanja električnom energijom, prirodnim gasom i derivatima nafte u 2015. godini bila zadovoljavajuća, a tome je doprinela povećana proizvodnja rudnika uglja i bolji rad termoelektrana, kao i da je u 2015. godini po prvi put omogućeno domaćinstvima da sami biraju snabdevača električne energije na slobodnom tržištu. Za dugoročnu energetsku stabilnost je bitno i promišljeno prilagođavanje energetike Srbije globalnim i EU zahtevima koji su u vezi sa zaštitom planete i u skladu sa rezultatima Konferencije UN o klimatskim promenama, naveo je predsednik Saveta. On je upoznao članove Odbora da je osnovano organizovano tržište, SEEPEX – berza električne energije i dodao da će sve veći deo aktivnosti Agencije u narednom periodu, a u skladu sa Zakonom, biti usmeren na postupanje energetskih subjekata prema kupcima i na zaštitu prava i interesa kupaca energije. Mićić je naveo da se finansijsko poslovanje Agencije za 2015. godinu odvijalo u skladu sa finansijskim planom kojim su utvrđeni ukupni prihodi i rashodi Agencije, uključujući i rezerve za nepredviđene izdatke. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova prihvatili su Izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2015. godinu. U nastavku sednice doneta je Odluka o prestanku mandata članu Saveta Komisije za zaštitu konkurencije Ivanu Ugrinu, ispunjenjem uslova za starosnu penziju. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Dragomir Karić, Blaža Knežević, Radmilo Kostić, Jelena Mijatović, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Ivan Manojlović, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Dejan Nikolić, Gorica Gajić, Vojislav Vujić i Snežana Paunović.

Na sednici održanoj 25. jula, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o trenutnom stanju ratarskih useva, problemima u otkupu i skladištenju i upoznali se sa smernicama za plaćanje pšenice na bazi kvaliteta, koje je Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine najavilo. Pre prelaska na rad po dnevnom redu, predsednik Odbora Marijan Rističević pozvao je predstavnike Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da dostave Izveštaj o radu za drugi kvartal 2016.godine, koji će Odbor razmotriti na nekoj od narednih sednica. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić izvestio je Odbor o prognoziranoj proizvodnji ratarskih kultura, a čija žetva se očekuje u septembru. On je naveo da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na dan 30. juna, ukupno zasejano preko milion hektara kukuruza, oko 202.000 hektara suncokreta, 185.756 hektara soje i 49.301 hektar šećerne repe. Povoljni klimatski uslovi omogućiće prinos od oko 6 miliona tona kukuruza i pola miliona tona suncokreta, dodao je Rajić. U registru javnih skladišta postoji licencirano samo jedno pravno lice, sa kapacitetom skladištenja od 11.000 tona, a kome licenca ističe krajem meseca, dok su u procesu licenciranja još dva pravna lica sa kapacitetima skladištenja od 4.500 tona i 11.000 tona. Ministarstvo će nastaviti sa regresiranjem do 40 odsto za skladištenje proizvoda, a inspekcije su utvrdile da samo petina skladištara u Srbiji može robu da razvrstava po kvalitetu, istakao je Rajić. Veliki problem za skladištenje i razvrstavanje robe po kvalitetu predstavlja i stanje silosa, za čiji remont je potrebno, prema računici Privredne komore Srbije, oko 300.000 dolara po silosu, a uz povećanje izvoza ta investicija može da se vrati za oko godinu i po dana, naveo je Rajić. U raspravi koja je usledila razgovaralo se o načinu rešavanja problema žetve u nerazvijenim područjima usled zastarele mehanizacije, niskoj otkupnoj ceni pšenice, stavljanju akcenta na protivpožarne mere, uz predlog lokalnim samoupravama da formiraju štabove za praćenje žetve u narednoj godini. Takođe, govorilo se o planiranju sredstava i angažovanju naučnih instituta koji bi pratili cenovnu politiku, o kvalitetu herbicida i pesticida koji se koriste u proizvodnji žitarica, o nezadovoljstvu poljoprivrednih proizvođača nivoom subvencija, posebno ukidanjem istih za dizel gorivo, ali i o problemu prerade pšenice u brašno i njegovog stavljanja u promet van tokova i sistema PDV-a. U raspravi je predloženo da se na posebnoj sednici razmotri pitanje preventivne zaštite od požara na ratarskim usevima i šumskim kulturama. Apelovano je na Upravu za veterinu da se promeni sistem, odnosno, registar velikih grla stoke, zbog problema kod prodaje i kupovine i evidentiranja tih podataka u registru. Na sednici se polemisalo o kreditiranju i plasmanu Ministarstva u poljoprivredu u iznosu od preko 3 milijarde dinara i 2.294 zahteva koje su podneli poljoprivrednici, što je porast u iznosu od 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Navedeno je da je promenjena struktura plasmana, kao i regionalna zastupljenost zahteva, tako da oko 1.000 zahteva dolazi od poljoprivrednika iz centralne Srbije. Razgovaralo se i o prinosima ratarskih kultura i o kvalitetu pšenice, koji je ove godine veoma dobar. Za domaću potrošnju potrebno je 1,3 miliona tona za pekarsku industriju, 200.000 tona za hranu za životinje, 200.000 tona rezerve, tako da će za izvoz ostati slobodno 1,4 miliona tona pšenice. Što se tiče cene, svake godine imamo isti problem, te je neophodno donošenje novog Pravilnika o otkupu prema kvalitetu, zaključeno je na sednici. Izneti su podaci Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskoj razmeni, koja u prvih pet meseci ove godine iznosi 659,5 miliona dolara, i beleži suficit i povećanje od 23,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najviše je izvezeno kukuruza (140 miliona evra), cigareta (110 miliona evra), maline (102 miliona evra), jabuka (58 miliona evra), pšenice (54,5 miliona evra) i drugo, dok je najviše uvezeno banana (23,5 miliona evra), kafe (21 milion evra), duvana i kukuruza (po 18 miliona evra), jabuka (17 miliona evra), svinjskog mesa (11 miliona evra) i drugih proizvoda u iznosu od 10 miliona evra. U raspravi je bilo reči i o robnim zapisima i kreditiranju poljoprivrednika, kriterijumima za skladištenje koji su prilagođeni malim poljoprivrednicima, a sa ciljem razbijanja monopola, takođe govorilo se o obezbeđivanju sredstva za interventni otkup poljoprivrednih proizvoda, o povećanju subvencija, merama za povećanje stočnog fonda, obnovi poljoprivredne mehanizacije. Nakon rasprave Odbor je većinom glasova usvojio Zaključak. U nastavku rada članovima Odbora dostavljeni su predlozi zaključaka sa sednice Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalizovanim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije na upoznavanje. U raspravi su učestvovali i Nenad Budimirović, predstavnik Privredne komore Srbije i Jovica Jakšić i Ivan Vučković, predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Veroljub Matić, Jasmina Obradović, dr Ljubinko Rakonjac, Olena Papuga, Milija Miletić, Nenad Božić, Velimir Stanojević, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zoltan Pek, Dušan Petrović i mr Marko Milenković. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici od 21. jula, većinom glasova doneli Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2016. godinu, koji je Odboru predstavio predsednik Saveta Agencije Ljubo Maćić. Članovi Odbora većinom glasova su prihvatili i Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2015. godinu, koji su predstavili članovi Fiskalnog saveta Vladimir Vučković i Nikola Altiparmakov. U nastavku rada, članovi Odbora doneli su Odluku o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije i za predsedavajućeg izabrali potpredsednika Narodne skupštine prof.dr Vladimira Marinkovića, a za članove narodne poslanike Milana Lapčevića, Veroljuba Arsića, Zorana Bojanića, Vojislava Vujića, Sašu Radulovića i Dušana Bajatovića. Doneta je i Odluka o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje postupka za izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u sledećem sastavu: Veroljub Arsić, predsednik i članovi Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Goran Kovačević i Goran Ćirić. Članovi Odbora dali su i saglasnost Milošu Joviću i Danijeli Bojović, zaposlenima u Upravi za javne nabake, za dobijanje prethodne pisane saglasnosti za obavljanje dodatne plaćene aktivnosti. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić dostavila je članovima Odbora Predlog plana rada Odbora za naredni period i pozvala ih da daju svoje predloge, o čemu će se izjašnjavati na nekoj od narednih sednica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Zoran Krasić, Veroljub Arsić, Saša Radulović, Milorad Mirčić, Slaviša Bulatović, Vojislav Vujić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Žika Gojković, Srbislav Filipović, prof.dr Vladimir Marinković, Goran Ćirić, Nikola Jolović i Milan Lapčević.

Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, na sednici održanoj 19. jula, razmotrena je aktuelna situacija oko žetvenih radova, kao i problem lokalnih samouprava u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Informacije o rodu pšenice za Toplički okrug izneo je član Pododbora Marko Milenković, koji je naglasio da je ovogodišnji prinos za 15-20% veći nego prethodne godine, ali da cena otkupa pšenice, koja iznosi 14-15 dinara po kilogramu, i dalje predstavlja razlog za nezadovoljstvo poljoprivrednika. „Poljoprivredni proizvođači bili bi zadovoljni sa cenom od 18 dinara“, naglasio je Milenković. Predsednik Pododbora Milija Miletić izrazio je uverenje da će se naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za Vladu i za poljoprivredne proizvođače i ukazao na značaj formiranja operativnih štabova za žetvu, a koji bi imali svoje mesne štabove. Takođe, ukazao je na značaj uređenja prilaznih puteva obradivim površinama i na mali broj kombajna koji su uključeni u žetvu. „Naš zadatak je da stavimo akcenat na najnerazvijenija područja i mi ćemo to i uraditi. Zato je veoma važno oformiti operativne štabove za žetvu, i posebno raditi na adekvatnoj primeni protivpožarne zaštite“, rekao je Miletić. O značaju modernizacije mehanizacije govorio je i član Pododbora Dalibor Radičević koji je u prilog tome izneo podatak da su u opštini Ražanj traktori u proseku stariji od 10 godina, što utiče na kvalitet žetve. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine koji su izneli podatak da je ovogodišnji rod pšenice najveći u poslednjih sedam godina, a, u odnosu na 2015. godinu, viši za 20%. „Od 2,88 miliona tona pšenice 1,5 miliona tona je slobodna količina za izvoz, što je svojevrstan rekord“, rekao je šef Odseka za biljnu proizvodnju pri Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Milan Ćuprić. On je istakao da Republika Srbija veći deo pšenice, odnosno 55% izvozi u zemlje CEFT-a regiona, odnosno u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju, a ostatak u zemlje Evropske unije, od kojih najviše u Rumuniju. On je naglasio da postoji dovoljno raspoloživih skladišnih kapaciteta i da je sva pšenica uskladištena. Govoreći o otkupnoj ceni pšenice, Ćuprić je istakao da cenu diktira svetsko tržište. Tokom razmatranja problema lokalnih samouprava u vezi sa primenom zakona kojim se uređuje vraćanje utrina i pašnjaka selima na korišćenje, predsednik Pododbora najavio je pokretanje inicijative za izmenu i dopunu tog zakona, od kojih će jedna biti da se termin selo, zameni terminom mesna zajednica. Takođe, najavio je izmenu člana 9. koji zabranjuje da se pašnjaci i utrine koriste samo za pašu, ispašu i ribnjake, i da se omogući promena namene zemljišta.

Na sednici od 18. jula, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su ostavku, koju je na funkciju narodnog poslanika podneo dr Sulejman Ugljanin. Članovi Odbora odlučili su da upute Narodnoj skupštini Izveštaj u kom se ističe da je nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran podnošenjem ostavke, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje ostavku narodnog poslanika dr Sulejmana Ugljanina.U nastavku sednice, Odbor je razmotrio zahteve i dao pozitivno mišljenje za obavljanje druge javne funkcije Marku Jankoviću, članu Republičke izborne komisije, prof. dr Dragani Kolarić, članu Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Nenadu Jovanoviću, sudiji Prekršajnog suda u Negotinu, Đuli Ladockom, članu Republičke izborne komisije i Novici Tončevu, narodnom poslaniku. Takođe, članovi Odbora doneli su Rešenje o utvrđivanju prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i Rešenje o isplati naknade za odvojeni život od porodice po zahtevu narodne poslanice Vesne Rakonjac i utvrdili spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Marković, Petar Petrović, Momo Čolaković, Branimir Jovanović, Branka Stevanović, Stefana Miladinović, Aleksandra Đurović, Dušica Stojković, Katarina Rakić, dr Darko Laketić, Milorad Mirčić i Veroljub Matić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održao je Prvu sednicu 14. jula 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1, Poslovnika Narodne skupštine, sazvala je predsednica Narodne skupštine. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik Momo Čolaković, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije.Članovi Odbora izabrali su za predsednika narodnu poslanicu dr Aleksandru Tomić iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Odbora Milana Lapčevića iz Poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije.

Na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, održanoj 14. jula, pokrenut je postupak za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić naglasila je da na današnji dan ističe mandat predsedniku i članovima Komisije za hartije od vrednosti i da se prestankom funkcije stiču uslovi za izbor novog predsednika i članova Komisije. Ona je podsetila da je Zakonom o tržištu kapitala predviđeno da Komisija ima pet članova, uključujući i predsednika Komisije, da predsednika i članove bira Narodna skupština na period od pet godina , sa mogućnošću reizbora i pozvala poslaničke grupe Narodne skupštine da svoje predloge kandidata, za četiri člana i jednog predsednika Komisije, upute Odboru. Odbor je doneo odluku da se rok za podnošenje predloga za novi sastav Komisije sa sadašnjih osam, produži na 14 dana, odnosno do 29. jula 2016. godine. Sednicom je predsedavala predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 14. jula, članovi Odbora razmatrali su aktuelno stanje koje se odnosi na zbrinjavanje tražilaca azila – migranata. Predsednica Odbora Vesna Rakonjac je u uvodnom obraćanju naglasila da će se izveštaji o stanju migranata razmatrati na mesečnom nivou, kako bi imali pravu sliku o broju tražilaca azila, migrantima i njihovom zbrinjavanju. Dragana Savić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iznela je podatak da je nakon sastanka Evropske komisije i Turske, kada je i zvanično zatvorena Zapadno-Balkanska ruta, 18. marta ove godine , zabeležen znatno manji priliv migranata u odnosu na prethodni period. „Migranti koji su se zatekli na teritoriji Republike Srbije u vreme zatvaranja Balkanske rute, njih oko 1500, napustili su Srbiju, tako da do kraja maja ove godine u Republici Srbiji nije bilo zatečenih migranata, ali je zato u protekla dva meseca uočen povećan trend priliva ilegalnih migranata iz Bugarske i Makedonije“, istakla je Savić. Ona je iznela podatak da se na graničnom pojasu Horgoš trenutno nalazi oko 700 migranata, na Kelebiji oko 300, a u prihvatnom centru u Subotici zbrinuto je oko 500 migranata. Ona je najavila da će se u narednom periodu održati sastanak Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, a 20. jula Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja organizovaće sastanak na koji će biti pozvani predstavnici ambasada u Republici Srbiji i međunarodnih zajednica. Emilija Joksić iz Uprave granične policije, navela je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju sprečavanja ilegalnog prelaženja državne granice uz pomoć krijumčara, preduzelo mnogobrojne mere kao što su potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Republičkim javnim tužilaštvom u oblasti krijumčarenja ljudi i formiranje stalne udarne grupe u borbi protiv krijumčarenja ljudi. „Radi sprečavanja ilegalnog prelaska granice, pojačane su policijske snage, formirani su stalni bezbednosni punktovi i dubina teritorije je pojačana policijskim nadzorom službenika“, naglašava Joksić. Iz Ministarstva zdravlja Vesna Knjeginjić navodi da se to Ministarstvo od samog početka aktivno uključilо u sve aktivnosti zdravstvene zaštite azilanata i migranata. Pohvalila je učešće nevladinog sektora koje je, kako navodi, bilo od velikog značaja u pružanju pomoći migrantima. „Ministarstvo zdravlja je, do sada, izdvojilo preko 95 miliona dinara za zdravstveni nadzor i zdravstvenu zaštitu i obavljeno je preko 65 hiljada pregleda migranata i azilanata“, istakla je Knjeginjić i dodala da je na severu Srbije, u zoni prema Mađarskoj granici, zatečena rizično higijenskо-epidemiološka situacija, koja je pod kontrolom. Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana izneo je predlog da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, međunarodne organizacije i nevladin sektor, sačini jedan sveobuhvatni izveštaj koji se odnosi na stanje migranata koji dolaze u Srbiju iz susednih država i kao takav da se sa relevantnim podacima podnese Odboru. „Dešavalo se da migranti budu fizički zlostavljani od strane organa u susednim državama i u takvom stanju dolaze na teritoriju Srbije“, naveo je Janković. Predstavnica UNHCR- a Frančeska Boneli, istakla je da ta organizacija stoji na raspolaganju Republici Srbiji, kako bi se pomoglo u zbrinjavanju migranata i azilanata i da su spremni da učestvuju u poboljšanju smeštajnih kapaciteta. Ona smatra da je neophodno da što pre bude usvoje zakon o azilu, koji bi bio dobar uzor za druge zemlje. Direktor UNICEF-a Mišel Sen Lot zahvalio se na odličnoj saradnji sa svim službama, a posebno na saradnji sa civilnim društvom. Istakao je da je Srbija pristupila migrantskoj krizi na pozitivan način u odnosu na druge zemlje. Preporuke koje je izneo, odnose se na poboljšanje pristupa humanitarnih radnika u svim prihvatnim centrima i obezbeđivanje produženog radnog vreme pružaocima usluga. On je istakao, da je neophodno da zdravstvene službe prate epidemiološko stanje, da se u tranzitnim zonama obezbede bolji sanitarni uslovi, kao i da se obezbedi da porodice ostanu zajedno. Takođe, ukazao je na neophodnost razviјаnja političkog dijaloga sa drugim zemljama u oblasti migrantske krize. U nastavku sednice formirana je Radna grupa za za predstavke i žalbe građana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Branimir Rančić, Vlado Babić, Ljubica Mrdaković Todorović, Dragan Savkić, Josip Broz, Marko Milenković, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Gordana Predić, Milena Ćorilić, Boško Obradović, Gorica Gajić, Đorđe Kosanić i Enis Imamović.

Na sednici održanoj, 14. jula, članovi Odbora za prava deteta su, većinom glasova, za zamenicu predsednika Odbora izabrali narodnu poslanicu Milenu Bićanin, iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković.

Prvu sednicu Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, koja je održana 13. jula 2016. godine, na osnovu člana 25. stav 1, Poslovnika Narodne skupštine, sazvala je predsednica Narodne skupštine. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik Dragomir Karić, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka. Članovi Odbora izabrali su za predsednika narodnu poslanicu Snežanu B. Petrović, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije, a za zamenika predsednika Odbora dr Aleksandru Tomić, iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Prvu sednicu Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, koja je održana 8. jula 2016. godine, na osnovu člana 25. stav 1, Poslovnika Narodne skupštine, sazvala je predsednica Narodne skupštine. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik Milosav Milojević, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka. Članovi Odbora izabrali su za predsednika narodnog poslanika Meha Omerovića, iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, a za zamenika predsednika Odbora Maju Videnović, iz Poslaničke grupe Demokratska stranka.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na sednici održanoj 8. septembra, razmatrao je Predlog plana rada Odbora za 2016. godinu. Predlog plana rada Odbora izložio je predsednik Odbora Meho Omerović koji je najavio nastavak prakse održavanja sednica Odbora van sedišta uz podršku misije OEBS-a. U planu je i ekspertska podrška u vidu seminara za članove Odbora u cilju upoznavanja sa evropskom praksom zaštite ljudskih prava. Planirana je aktivna saradnja sa drugim skupštinskim odborima kako bi se određene teme obradile na sveobuhvatniji način. Do kraja godine biće organizovano i javno slušanje na temu Sloboda mišljenja i izražavanja. Odbor će u narednom periodu razmatrati i mogućnost veće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u radu sudova i policije. Pod tačkom razno Odbor je diskutovao o zahtevu Poslaničke grupe Dosta je bilo za izmenu mesta sedenja narodnih poslanika u sali Narodne skupštine tokom plenarnih zasedanja, posebno u slučaju narodne poslanice Ljupke Mihajlovske, kao osobe sa invaliditetom. Omerović je podsetio da je raspored sedenja u plenarnoj sali privremen, ali i da članovi Odbora nisu u mogućnosti da glasaju o upućenom zahtevu, jer je to pitanje u nadležnosti Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olena Papuga, Milena Turk, Stefana Miladinović, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Marija Janjušević, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović i Ljiljana Malušić. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović.