Na sastanku Radne grupe za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici održanom 26. oktobra, predstavljen je Projekat „Jačanje političkog učešća osoba sa invaliditetom u Srbiji.“ Projekat je predstavila direktorka za politički razvoj i planiranje Gordana Rajkov iz Centra za samostalni život OSI Srbije. Iznela je mišljenje da zadaci Radne grupe treba da se odnose na donošenje novih i unapređenje postojećih zakonskih propisa, praćenje primene zakona u praksi, unapređenje komunikacije i saradnje sa predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom u procesu kreiranja politika i afirmisanje principa samostalnog života u Parlamentu i u javnosti. U nastavku izlaganja Gordana Rajkov se osvrnula na oblasti koje su od posebnog značaja za osobe sa invaliditetom, a odnose se na pristupačnost, jačanje ekonomske nezavisnosti, inkluzivno obrazovanje, decentralizaciju i socijalnu zaštitu. Takođe, istakla je da je neophodno održavanje tematskih sednice, javnih slušanja, a naročito praćenje predloga zakona sa aspekta osoba sa specijalnim potrebama. Predsednica Radne grupe dr Vesna Rakonjac izrazila je zadovoljstvo što je i u novom sazivu formirana Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom i predložila da prvenstveni zadatak Radne grupe bude obilazak lokalnih samouprava, a u cilju da se na terenu utvrdi pravo stanje i ustanove problemi sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom. Takođe, istakla je da je ključno pitanje budžetiranje projekata koji se odnose na samostalan život osoba sa invaliditetom, kroz obučavanje kadrova koji će pomoći osobama sa invaliditetom da se aktivnije uključe u sve oblasti društvenog života. Narodna poslanica i članica radne grupe Dubravka Filipovski iznela je predlog da članovi Centra za samostalni život OSI Srbije pripreme godišnji akcioni plan, kako bi Radna grupa za osnaživanje osoba sa invaliditetom u politici dala svoj doprinos i postupala po istom. Sastankom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi Radne grupe: Milanka Jevtović Vukojičić, Ljupka Mihajlovska, Marija Janjušević, Milena Ćorilić, Dubravka Filipovski, Milena Bićanin i Vesna Ivković.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 25. oktobra 2016. godine, razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Vojnobezbednosne agencije za period od 1. oktobra 2015. godine do 31. marta 2016. godine. Odbor za kontrolu službi bezbednosti je ustanovio da je Vojnobezbednosna agencija u izveštajnom periodu kontraobaveštajnim i bezbednosnim merama efikasno štitila Ministarstvo odbrane, Vojsku Srbije i odbrambene pripreme zemlje u celini, u skladu sa zakonskom regulativom. Takođe, analizirana je i realizacija težišnih zadataka Vojnobezbednosne agencije, koji se odnose na suprotstavljanje terorističkoj i ekstremističkoj delatnosti, suprotstavljanje delatnosti stranih obaveštajnih službi i prioritetima Vojnobezbednosne agencije u skladu sa aktuelnim bezbednosnim izazovima. Odbor je doneo i Odluku o vršenju nadzorne posete i kontrole rada Direkcije Vojnobezbednosne agencije u Beogradu, u skladu sa Planom rada Odbora za kontrolu službi bezbednosti za 2016. godinu. Navedenom Odlukom predviđen je datum nadzorne posete, sastav Delegacije Odbora, kao i predmet i ciljevi nadzorne posete. Na sednici razmatrane su i predstavke građana koje se odnose na pitanja iz delokruga rada Odbora. Odbor za kontrolu službi bezbednosti nastaviće aktivan nadzor nad radom službi bezbednosti u cilju jačanja civilnog i demokratskog nadzora nad radom službi bezbednosti.

Na sednici od 21. oktobra, Odbor za spoljne poslove razmotrio je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača Pavle Janković, načelnik Odeljenja za Regionalne inicijative u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je istakao da je Sporazum izrađen po modelu Višegradskog fonda, sa ciljem da se na zapadnom Balkanu pomogne razvoj odnosa sa civilnim društvom, akademskim strukturama i podstakne regionalna saradnja. Svrha Fonda za zapadni Balkan definisana je Statutom, koji je sastavni deo Sporazuma, a odnosi se na promociju tešnje saradnje ugovornih strana, jačanje međusobnih veza, podsticanje procesa evropskih integracija i zajedničko predstavljanje u trećim zemljama. Ciljevi Fonda se ostvaruju kroz različite oblasti saradnje, kulturne, obrazovne, naučne i druge. Sporazum je potpisan 2015. godine, a Republika Srbija je tom prilikom uložila Deklaraciju, koja precizira da se njegovo potpisivanje ne može shvatiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, već da je reč o teritoriji pod međunarodnom upravom i koja je sastavni deo Republike Srbije. Fond će se finansirati uplatom jednakih kontribucija ugovornih strana, u iznosu od 30.000 evra godišnje. U raspravi koja je usledila članovi Odbora isticali su, sa jedne strane, da se ovaj Sporazum ne može naći na dnevnom redu sednice jer nije međunarodni ugovor, što nije u skladu sa Ustavom, interesovali su se za korist koju će Srbija imati od njega, inicirali povlačenje ove tačke dnevnog reda sa sednice, najavili podnošenje ocene ustavnosti Sporazuma ukoliko bude donet, a sa druge strane, isticali da se Sporazumom ne priznaje nezavisnost Kosova, već poziva na Rezoluciju 1244 UN i da isti predstavlja nastavak saradnje u regionu, kao i da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo dao mišljenje da je Sporazum u skladu sa Ustavom. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, a izvestilac Odbora na sednici Narodne skupštine biće zamenica predsednika Odbora Aleksandra Đurović. U nastavku rada Odbor je usvojio tri i odbio jednu inicijativu za posete, konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojio tri izveštaja o realizovanim posetama i konstatovao ostale realizovane kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, dr Milorad Mijatović, Dušica Stojković, Đorđe Kosanić, Miodrag Linta, Đorđe Vukadinović, Dubravka Filipovski, Nataša Mihailović Vacić, Marko Blagojević, Marija Obradović, mr Jasmina Nikolić, dr Sanda Rašković Ivić, Nataša Sp. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović i Aleksandra Đurović.

Na 10. sednici, održanoj 20. oktobra, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora odlučili su većinom glasova da objedine raspravu o svim tačkama dnevnog reda, koje je obrazložila u ime predstavnika predlagača Dragana Ratković, iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije odnosi se na izgradnju zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu za smeštaj osuđenika osuđenih na duže od pet godina, a ukupan iznos zajma je 17 miliona evra. Kod ovog zajma je povoljno to što povodom svakog povlačenja tranše može da se bira kamatna stopa, a period otplate se kreće u rasponu od 15 do 20 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije odnosi se na finansiranje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, u iznosu od 150 miliona evra. Do sada je Srbija koristila ovakvih pet kredita, koji se koriste preko Narodne banke Srbije, a koja ta sredstva plasira poslovnim bankama, koje ih onda nude krajnjim korisnicima. Minimalni iznos tranše je 5 miliona evra, a kod zapošljavanja mladih ne može biti manja od 2,5 miliona evra. Novina kod ovog zajma je novo zapošljavanje mladih, tako da je pola ove kreditne linije tome namenjeno. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije namenjen je za otklanjanje posledica zemljotresa u Kraljevu, u iznosu od 8 miliona evra, a uslovi su kao i kod prvog zajma, odnosno, nema troškova provizije banci, može da se bira kamatna stopa, a povlačiće se u dve tranše. Deo sredstva za izgradnju stambenih objekata u Kraljevu obezbediće grad Kraljevo, a radovi će započeti početkom 2017. godine. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj namenjen je budžetu Republike Srbije u iznosu od 69 miliona evra, a isplata tranši će zavisiti od ispunjavanja indikatora definisanih zajmom. Zajam se uzima na 17 godina, uz grejs period od pet godina. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku je sličan ugovoru iz 2014.godine i može se smatrati bilateralnim sporazumom sa Vladom Abu Dabija. Zajam je u iznosu od jedne milijarde dolara, predviđeno je da se povlači u pet tranši, od po 200 miliona dolara, s tim što razmak između tranši ne može da bude kraći od šest meseci. Sredstva će se povlačiti po potrebi, odnosno, kako budu dospevale obaveze države u dolarima, kamatna stopa je 2,25 odsto godišnje sa stopom za administriranje, otplata je na 10 godina, uz grejs period od pet godina. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve predložene zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Milorad Mirčić, Goran Ćirić, Slaviša Bulatović, Zoltan Pek, Ivan Manojlović i Milan Lapčević.

Na sednici, održanoj 20. oktobra, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja na temu: Sistemska rešenja u životnoj sredini – Srbija 2017-2027 – definisanje problema. Članovi Odbora jednoglasno su se složili da se prvo javno slušanje koja će se odnositi na sistemska rešenja u oblasti životne sredine održi 1. novembra 2016. godine.U nastavku sednice članovima Odbora u XI sazivu predstavili su se članovi mehanizma „Zelena stolica“, nevladine organizacije koja je sastavni deo Odbora za zaštitu životne sredine od 5. juna 2013. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Branislav Blažić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Ivan Karić, Milena Turk, Radoslav Cokić, mr Goran Čabradi, Dragan Jovanović, Dejan Nikolić, Borka Grubor, Ivana Stojiljković, Jasmina Karanac, Miletić Mihajlović, Miroslava Stanković Đuričić, Miloš Bošković i Nada Lazić.

Na sednici održanoj 20. oktobra, Odbor je razmatrao amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada. Odbor je odbacio tri amandmana kao nepotpune i to amandman na član 1. koji je podnela Ljupka Mihajlovskа, amandman na član 4. koji je podneo Saša Radulović i amandman na član 4. koji je podneo Dušan Pavlović. Odbor je ocenio da je ostalih 19 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Zvonimir Stević, Krsto Janjušević, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Miroljub Stanković, Gordana Čomić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, Balint Pastor i Ljupka Mihajlovska.

Na sednici održanoj 20. oktobra, Odbor je, u načelu, razmatrao deset predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je podnela Vlada; Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD1830 (2014) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora “Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete III/B” između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Program modernizacije i optimizacije javne uprave) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 1768 (2012) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, koji je podnela Vlada; Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, koji je podnela Vlada; Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Miroljub Stanković, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Srbislav Filipović i Elvira Kovač.

Na sednici održanoj 20. oktobra razmatrani su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje. Predlog zakona obrazložio je vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević. Istakao je da se izmenom i dopunom Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uređuje tehničko održavanje vodnih puteva, uređuje iznajmljivanje (čarterovanje) jahti i rešavaju pitanja sigurnosne zaštite. Nakon diskusije koja je usledila članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, u načelu. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje obrazložio je vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Ilić. Naveo je da potvrđivanje Sporazuma predstavlja dugoročni pravni osnov za unapređenje odnosa između dve države, kojim se u celini uređuju odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja i promovišu i ispunjavaju visoki međunarodni vazduhoplovni standardi. U nastavku sednice članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora, Dalibor Radičević, Ivana Nikolić, Zoran Milekić, Vladimir Petković, Ognjen Pantović, Ivana Stojiljković, Stefana Miladinović, Jovo Ostojić, Miloš Bošković, Snežana B. Petrović, Velimir Stanojević, Nenad Konstantinović i Jasmina Karanac.

Na sednici održanoj 20. oktobra, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, u pojedinostima, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je 22 amandmana, a Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da prihvati amandman na član 1. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Predlog zakona u pojedinostima obrazložio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. U nastavku sednice članovi Odbora su doneli zaključak da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sačini uputstvo, kojim će se omogućiti studentima generacije 2006, 2007 i 2008, a koji studiraju po Bolonjskom sistemu, produžetak studiranja za godinu dana, bez novčane naknade i promene nastavnih planova. U skladu sa tim potrebno je usaglasiti opšta akta visokoškolskih ustanova. Ministarstvo se obavezalo da o sprovođenju ovog Zaključka informiše Odbor u roku od tri meseca. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Ljibuška Lakatoš, Marko Parezanović, Bogdan Obradović, Nataša St. Jovanović, prof. dr Žarko Obradović, Miletić Mihajlović, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Milena Bićanin, Žarko Korać, Dubravko Bojić, mr Aleksandra Jerkov, Nada Lazić, Ratko Jankov i Dušan Pavlović.

Članovi Odbora, su na sednici održanoj 19. oktobra, razmotrili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Holandije od januara do juna 2016. godine, koji je podnela Vlada, i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period jul/septembar 2016. godine. Članovima Odbora Izveštaj je predstavila prof. dr Tanja Mišević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u kojem je predstavljen proces analitičkog pregleda usklađenosti zakonodavstva, izveštaji sa skrininga i priprema za otvaranje poglavlja, preseci stanja u otvorenim poglavljima, u poglavljima na koji je upućen poziv da predaju pregovaračke pozicije, u poglavljima u kojima su utvrđena merila za otvaranje, u poglavljima čiji se izveštaji nalaze u procesu usvajanja, u poglavljima za koje su dostavljeni delovi izveštaja i ostalim poglavljima, i načela javnosti i uključivanja. Miščević je navela da je do sada usvojeno dvadeset sedam Izveštaja sa skrininga, od kojih je osamnaest usvojeno sa preporukom da se pregovori u poglavljima otvore bez merila, a za preostalih devet poglavlja izveštaji su usvojeni sa predlogom da se poglavlja otvore nakon ispunjavanja merila. Miščević je u daljem obrazlaganju istakla da se do kraja godine očekuje otvaranje još tri poglavlja, 5, 25 i 26, koja se tiču javnih nabavki, nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, i objasnila presek stanja u poglavljima za koja je Republika Srbija pozvana da preda pregovaračku poziciju. Pregovaračke pozicije koje se trenutno nalaze u fazi neformalnih konsultacija sa Evropskom komisijom su poglavlje 7 koje se odnosi na intelektualnu svojinu, 20 koje se odnosi na preduzetništvo i industrijsku politiku, 29 pitanja carinske unije, 30 koje se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom i 33 finansijske i budžetske odredbe. Nakon obrazlaganja izveštaja i diskusije, članovi Odbora su glasanjem prihvatili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Kraljevine Holandije od januara do juna 2016. godine, koji je podnela Vlada, i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za period jul/septembar 2016. godine. U nastavku sednice, određeni su članovi Odbora za učešće na Interparlamentarnoj konferenciji: „Nediskriminacija osoba sa invaliditetom u zemljama proširenja EU“, koja će biti održana 28-29. novembra 2016. godine, u Evropskom parlamentu u Briselu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Gordana Čomić, Vesna Marković, Aleksandar Stevanović, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Marko Blagojević, Aleksandra Jerkov i Dubravka Filipovski.

Na sednici održanoj 19. oktobra, Odbor je razmatrao informaciju o radu Ministarstva odbrane za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Ispred Ministarstva Odbrane sednici su prisustvovali ministar odbrane Zoran Đorđević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, zamenik komandanta Združene operativne komande Generalštaba Vojske Srbije general-major Slavoljub Janićijević i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije pukovnik Milivoje Pajović. Informacije o radu Odboru je izložio ministar odbrane Zoran Đorđević. On je naglasio da Ministarstvo posebnu pažnju posvećuje borbi protiv terorizma i migratornim kretanjima, kao i da je Vojska Republike Srbije u izveštajnom periodu realizovala veliki broj zadataka i aktivnosti. On je takođe naglasio važnost koju Ministarstvo pridaje rodnoj ravnopravnosti u Vojsci i istakao da je broj žena zaposlenih u Vojsci dostigao 19,99 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Đorđević je, između ostalog, najavio niz izmena i dopuna zakona koje Ministarstvo odbrane priprema, a odnose se na širok spektar zakona koji su u direktnoj vezi sa funkcionisanjem Vojske Republike Srbije. Većinom glasova Odbor je prihvatio informaciju o radu Ministarstva odbrane za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Na sednici su razmotreni i većinom glasova usvojeni Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, koje je podnela Vlada. Pod tačkom razno članovi Odbora usvojili su predlog predsednice Odbora Marije Obradović, da sve sednice Odbora budu tonski snimane i da snimak čini sastavni deo zapisnika sednice. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Momčilo Mandić, Vesna Rakonjac, mr Jasmina Nikolić, Marko Đurišić, Marko Blagojević, Božidar Delić, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Zoran Radojičić, prof. dr Zoran Dragišić, Vladan Zagrađanin, Dubravka Filipovski i Jasmina Obradović.

Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju su, na sednici od 17. oktobra, razmotrili Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016. godine, Informaciju o dijalogu Beograda i Prištine i obrazovali Radnu grupu Odbora. Pre prelaska na rad, predsednik Odbora Milovan Drecun pročitao je pismo koje je Odboru uputio predsednik Srpske liste Slavko Simić. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016.godine predstavio je direktor Kancelarije Marko Đurić, upoznavši članove Odbora sa trenutnim stanjem na terenu na Kosovu i Metohiji. Đurić je obavestio Odbor da je njegovo uverenje da je separatizam na KiM ušao u novu, opasnu fazu, odnosno, u pokušaj oduzimanja srpske imovine. On je istakao da se u prištinskom parlamentu usvaja zakonski mozaik koji omogućava Albancima otimanje srpske imovine, i to sve mimo srpske zajednice, i uz ćutanje međunarodne zajednice koja treba da bude posrednik. Đurić je poručio da Srbija nije prihvatila da ćuti u vezi sa otimanjem Trepče, ali ni pred činjenicom da međunarodna zajednica i posrednici ćute. On je podsetio da je po pitanju Trepče na delu pokušaj otimanja državnog vlasništva, ali i vlasništva akcionara, a sve uz donošenje zakona kojima će se sva mineralna bogatstva konfiskovati i uz zaključivanje ugovora sa investitorima na srpskoj teritoriji, a bez tendera i konsultacija sa srpskim stanovništvom. „Nad proces dijaloga se zbog svega ovoga nadvio „crni oblak“, mi smo za dijalog, ali je jasno da i Priština i evropska zajednica to koriste kao platformu za nametanje svog stava o statusu Kosova. Odavde, iz Parlamenta im poručujemo da to neće proći i da ćemo se protiv toga boriti. Sa ovog mesta šaljem jasnu poruku sagovornicima u Briselu da Republika Srbija ima svoj pregovarački tim za pridruživanje EU i ministra za evropske integracije“, poručio je direktor Kancelarije za KiM, kritikujući uticaj prištinskih institucija na formiranje pregovaračkog okvira za Poglavlje 35. Đurić je poručio da će Srbija nastaviti da pruža podršku svom narodu na KiM i nastaviti nepokolebljivu borbu za očuvanje KiM i pozvao sve političke aktere u Srbiji na jedinstvo po ovom pitanju. U raspravi koja je usledila govorilo se o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u izveštajnom periodu, merilima i pregovaračkom okviru za Poglavlje 35, odnosno, ko ih je usvojio i zašto poslanici nemaju tu informaciju, zamrzavanju mandata predstavnika Srpske liste u Prištini i kakve će to efekte imati u realnosti, projektu Sunčana dolina, situaciji na Brezovici, posetama narodnih poslanika KiM, stavu prema briselskim sporazumima i pregovorima, implentaciji dogovorenog u Briselu, nastupu direktora Kancelarije za KiM na sednici Odbora, o aktuelnosti, odnosno, neaktuelnosti Izveštaja o radu Kancelarije, o jedinstvu Srba po pitanju KiM, formiranju Zajednice srpskih opština, gašenju srpskih institucija na severu KiM, uzurpaciji srpske imovine, zabrani ulaska pojedinim narodnim poslanicima na KiM, održivom povratku Srba, infrastrukturnim projektima i sredstvima koja se daju opštinama na severu KiM. Takođe, u raspravi je ukazivano i na uslove života srpskog narodna, turističkim potencijalima na ovom prostoru, posebno u Velikoj Hoči, odnosu sa Raško-prizrenskom eparhijom Srpske pravoslavne crkve, prodaji srpskih imanja i iseljavanja, posebno sa sela i mogućnostima za razvoj preduzetništva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-jun 2016.godine. Informaciju o dijalogu Beograda i Prištine izneo je Dragan Vladisavljević, v.d. direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom, koji je predstavio, u tehničkom smislu, stanje i dinamiku dijaloga, a na osnovu ranije potpisanih tehničkih sporazuma. Vladisavljević je izneo da je prethodni period karakterisao dijalog o tri grupe pitanja, i to suštinskim pitanjima, kao što su Zajednica srpskih opština i katastar, zatim pitanja implementacije dogovorenog, kao što su telekomunikacije, energetika, most, diplome, policija, pravosuđe, zvanične posete, i pitanja gde nije postignut nikakav sporazum zbog neslaganja Prištine, kao što su imovina, status imovine Srpske pravoslavne crkve i poštovanje ljudskih prava Srba na KiM. Vladisavljević je detaljno informisao Odbor o svim ovim pitanjima, nakon čega su u raspravi članovi Odbora govorili o prekidanju dijaloga u Briselu, posebno sada kada Priština pokušava da otme srpsku imovinu, raspisivanju lokalnih izbora na KiM od strane Republike Srbije, osnivanju Zajednice srpskih opština, implementaciji onoga što je bitno albanskoj, a ne srpskoj strani, i drugo. Po okončanju rasprave Odbor je većinom glasova doneo više zaključaka, koje možete pročitatiovde. U nastavku rada, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog odluke o obrazovanju Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, na osnovu člana 27. i člana 44. Poslovnika Narodne skupštine, a radi kontinuiteta prikupljanja činjenica i dokaza, s obzirom da je Radna grupa postojala i u prethodnom sazivu Narodne skupštine. Radna grupa će raditi u sledećem sastavu: predsedavajući mr Milovan Drecun, predsednik Odbora, i članovi Goran Bogdanović, član Odbora, Zvonimir Stević, član Odbora, Mirko Krlić, član Odbora, Zoran Radojičić, zamenik člana Odbora, Dragoljub Stanković, zamenik tužioca za ratne zločine Tužilaštva za ratne zločine, Momčilo Stevanović, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina u Upravi kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova, Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica, Vesna Bošković, savetnik u Komisiji za nestala lica i Igor Popović, rukovodilac Grupe za pravosuđe, ljudska prava i imovinsko-pravna pitanja u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Takođe, predsednik Odbora obavestio je članove da su, u periodu između dve sednice Odbora, primljene tri predstavke građana. Sednici su prisustvovali predsednici srpskih opština sa teritorije Kosova i Metohije, politički savetnici pri Kancelariji UN u Beogradu i predstavnici delegacije EU u Srbiji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Stević, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Snežana Paunović, Nemanja Šarović, Gordana Čomić, Miroljub Stanković, Boško Obradović, Zoran Radojičić, Slaviša Ristić, dr Sanda Rašković Ivić, Goran Bogdanović, Mirko Krilić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Vladimir Petković, Milovan Krivokapić, Marko Blagojević, Sonja Vlahović, Dragomir Karić i Tanja Tomašević Damnjanović.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na sednici održanoj 14. novembra 2016. godine, razmotrio Predlog Radne grupe Odbora za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Članovi Odbora prihvatili su Predlog zaključka Radne grupe Odbora za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, kojim je utvrđeno da svi kandidati koji su blagovremeno podneli potrebnu dokumentaciju ispunjavaju uslove i kriterijume iz Zakona zaštite konkurencije i oglašenog javnog konkursa.U nastavku sednice Odbor je utvrdio Listu kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Od devet kandidata koji su se prijavili na konkurs za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije – prof. dr Radovan Vukadinović, prof. dr Sanja Danković Stepanović, mr Mitar Drobnjaković, doc. dr Milan Kostić, prof. dr Siniša Ognjanović, Mladen Radović, doc. dr Dragutin Radosavljević i Petar Trojanović, Odbor je izabrao Čedomira Radojčića za kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, a Predlog će biti dostavljen Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Članovi Odbora su za predstavnika predlagača na plenarnoj sednici Narodne skupštine za kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije izabrali predsednicu Odbora, Snežanu B. Petrović. Pod tačkom razno Odbor je izabrao dva predstavnika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku za Komisiju za sprovođenje postupka za izbor kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Snežanu B. Petrović i dr Aleksandru Tomić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Stanislava Janošević, Jelena Mijatović, Tomislav Ljubenović, Ivan Manojlović, Nataša Jovanović, Radmilo Kostić, Zoran Bojanić, Branislav Mihajlović i dr Aleksandra Tomić i prof. dr Vladimir Marinković.

Na sednici održanoj 13. oktobra, članovi Odbora su većinom glasova izabrali za zamenika predsednika Odbora dr Ljubicu Mrdaković Todorović iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka. U nastavku sednice, obrazovana je Radna grupa za razmatranje predstavki građana i organizacija iz delokruga Odbora koju čine: dr Milovan Krivokapić, dr Dragana Barišić i dr Žarko Korać. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Branislav Blažić, prof. dr Milan Knežević, dr Dragana Barišić, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Borka Grubor, Stanislava Janošević, dr Desanka Repac, Marjana Maraš, dr Danica Bukvić, dr Danijela Stojadinović, Branka Stamenković, Gordana Čomić, Dragan Vesović i dr Žarko Korać.

Na sednici održanoj 12. avgusta, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su ostavke koje su na funkcije narodnih poslanika podneli Ivica Dačić, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, Aleksandar Antić, Goran Knežević, Milan Krkobabić i Živko Vrcelj. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika Gorana Kneževića, Milana Krkobabića i Živka Vrcelja, izabranih sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE i Ivice Dačića, Aleksandra Antića i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, izabranih sa Izborne liste IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. Na taj način omogućava se izbor novih narodnih poslanika, putem dodeljivanja mandata drugim kandidatima sa navedenih izbornih lista. U nastavku sednice članovi Odbora utvrdili su spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Đorđe Milićević, Momo Čolaković, Branka Stamenković, Aleksandar Marković, Dušica Stojković i Petar Petrović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 12. oktobra, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma o zajmu između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca za finansiranje izgradnje deonica Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo i Takovo – Preljina autoputa E – 763 u Republici Srbiji od 2. februara 2012. godine, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložili su predstavnici Ministarstva finansija, Uprave za javni dug, i to Predrag Ivanović, v.d. pomoćnika direktora i Dragana Ratković, šef Odseka za projektne i programske zajmove. Izmene i dopune Sporazuma donose se radi produženja roka raspolaganja sredstvima iz zajma, imajući u vidu da su radovi još uvek u toku. Sve druge odredbe osnovnog Sporazuma ostaju iste, a do sada je od ukupnih sredstava povučeno 80 odsto. Takođe, iako srpsko zakonodavstvo ne predviđa ratifikaciju izmena i dopuna osnovnih sporazuma, azerbejdžanska strana je na tome insistirala, zbog svog zakonodavnog procesa. U raspravi koja je usledila članove Odbora je zanimalo da li i zašto radovi kasne, iznos ukupnog javnog duga Srbije na današnji dan, da li su domaći podizvođači isplaćeni po situacijama, odnosno za izvedene radove, da li je Srbija ispunila neku obavezu prema Azerbejdžanu prema ovom zajmu. Po okončanju rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Krasić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Radmilo Kostić, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.