Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, razmotreni su Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su svi predlozi zakona u skladu sa Ustavnom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Miroljub Stanković, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Vojislav Vujić, Balint Pastor i Ljupka Mihajlovska.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, razmatrana je Informacija o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul – septembar 2016. godine. Informaciju o radu predstavio je ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević u kojoj se navodi da je Ministarstvo, između ostalog, obavilo poslove koji se odnose na razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva, obezbeđivanja materijalnih osnova za delatnost kulture, kao i poslove praćenja i sprovođenja i pripreme zakona u oblasti javnog informisanja. U Informaciji o radu navodi se da je Ministarstvo podsticalo saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i informisanja na jeziku i pismu pripadnika srpskog naroda u regionu, kao i rad kulturno-informativnog centra u Parizu. Ministar je naglasio da su stvoreni uslovi za pristup i realizaciju projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, kao i učestvovanje u regionalnim projektima i najavio nacrt strategije za razvoj kulture, kao i nacrt strategije o medijima. U diskusiji koja je usledila članovi Odbora su se interesovali za tok i rokove rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, imenovanju sekretara i pomoćnika ministra kulture i informisanja i planu upoznavanja javnosti sa pomenutim strategijama. Vukosavljević je najavio završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja za kraj januara 2018. godine, a Muzeja savremene umetnosti za 20. oktobar 2017. godine. Predsednica Odbora Maja Gojković interesovala se da li Ministarstvo planira da izradi predlog zakona o pozorištu i kinematografiji i da li je spremno za korenite promene u toj oblasti, koje će, kako je ocenila, nesumnjivo pokrenuti najrazličitije reakcije, na šta je dobila potvrdan odgovor od Vukosavljevića. Odgovarajući na pitanje predsednice Odbora o statusu sudskog spora između države Republike Srbije i Kustransa, koji se bavi skladištenjem slika, a koji je nastao usled štetnog ugovora koji je potpisan 2004. godine između Ministarstva kulture i Kustransa, ministar je istakao da problem skladištenja slika može biti rešen ili vansudskim putem sa Kustransom ili izgradnjom državnog depoa. Na sednici je pokrenuto i pitanje rešenja statusa novinske agencije Tanjug. Tim povodom predsednica Odbora predložila je da se razmotri mogućnost primene francuskog modela nacionalne agencije Frans pres, za koji smatra da bi pomirio sve ono što je potrebno poštujući zakon i propise EU i potrebu države da pravovremeno obaveštava o događajima u državi. Vukosavljević je naveo da je francuski model interesantan, te da će se u donošenju odluke razmotriti dva, tri modela. Predsednica Odbora Maja Gojković upoznala je ministra sa planom Narodne skupština da sačini katalog kulturnih dobara koja su nestala iz zdanja Doma Narodne skupštine 5. oktobra, i zamolila ministra za pomoć u tom projektu. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Milorad Hadži Stošić, Aleksandar Jugović, Vesna Marjanović , prof. dr Marko Atlagić, Srbislav Filipović, Nataša Mihailović Vacić i Snežana Paunović.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra 2016. godine, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koje je podnela Vlada. Predlog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici obrazložili su Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i Zoran Balinovac, pomoćnik ministra pravde. Radomir Ilić je istakao da je cilj ovog zakona da se na opšti i jedinstveni način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici. Takođe, dodao je da je neophodna bolja koordinacija između državnih organa kao i da je ovim zakonom uvedena novina, koja se odnosi na specijalizaciju državnih organa, pre svega policije i tužilaštva. Upoznao je članove Odbora da su državni organi dužni da vrše procenu rizika i da na osnovu toga izreknu učiniocu prekršaja meru udaljavanja od 48 sati. Pri proceni rizika naročito se vodi računa o tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi. U nastavku izlaganja državni sekretar naveo je da će ovim zakonom, nadležna policijska uprava voditi evidenciju o prijavljenim slučajevima nasilja u porodici i da se ti podaci čuvaju u Centralnoj evidenciji pet godina, a nakon toga se brišu. Kao novinu predloženog zakona, izneo je da će se kaznom zatvora od 60 dana kazniti za prekršaj lice, koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena. Dodao je da je Vlada Republike Srbije obrazovala Savet za suzbijanje nasilja u porodici, koji će pratiti primenu ovog zakona. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora većinom glasova su odlučili da prihvate Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, takođe je obrazložio državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić, istakavši da su promene koje se nalaze u okviru zakona obilne i podeljene na nekoliko većih celina. Prvu celinu predstavljaju krivična dela protiv privrede i službene dužnosti, drugu čine krivična dela koja predstavljaju primenu Istanbulske konvencije a treću celinu predstavljaju aktuelna krivična dela koja su rađena na inicijativu drugih ministarstava. Naveo je da je za Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova naročito bitna primena Instanbulske konvencije i da je Ministarstvo pravde u tom smislu unelo nekoliko krivičnih dela, kao što su krivično delo proganjanje, polno uznemiravanje, prisilan brak, genitalno sakaćenje i dodao da su pooštrene kazne za učinioce nasilja u porodici. U raspravi je učestvovala i Tanja Ignjatović, predstavnica Autonomnog ženskog centra i iznela je sugestije i predloge koje se tiču oba predloga zakona. Nakon rasprave, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da prihvate Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u načelu. U nastavku sednice članovi Odbora su jednoglasno izabrali Meha Omerovića za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milena Turk, Olena Papuga, Nikola Jolović, Ljibuška Lakatoš, Fatmir Hasani, Enis Imamović, Srđan Nogo, Milanka Jevtović Vukojičić, Maja Videnović, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljiljana Malušić i Milena Bićanin.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici od 14. novembra, razmotrili u načelu Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova predlog predsednika Odbora da se obavi zajednički načelni pretres o svim predloženim zakonima, koje je predstavio državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić. Ilić je istakao da su sva četiri predloga zakona sistemski povezana, dok Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ima najveći broj izmena, kojima se tretiraju krivična dela protiv privrede i protiv službene dužnosti, a sa ciljem borbe protiv korupcije. Predlog ovog zakona prate i dva organizaciona predloga, a to su Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici, dok se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela odnosi na izmene koje se tiču usklađivanja domaćeg sa zakonodavstvom EU. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova sve predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Dušan Pavlović, Sreto Perić, Žarko Mićin, Balint Pastor, Biljana Pantić Pilja, dr Aleksandar Martinović, dr doc. Mihailo Jokić, Dušan Petrović, Marko Parezanović i Miletić Mihajlović.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016. godine. Informaciju je ukratko predstavio Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora interesovali su se za upravne postupke, odnosno sporove koji se vode protiv Ministarstva, izvršenje budžeta za treći kvartal 2016.godine, projekte u vodoprivredi i sanaciju hidrotehničkih objekata, efekte vakcinacije životinja, IPARD i Upravu za agrarna plaćanja. Takođe, članove Odbora zanimalo je da li će budžet za poljoprivredu u 2017. godini iznositi bar 5 odsto ukupnog budžeta, da li je moguće povećati realizaciju budžeta preko 30 odsto, održavanje prelevmana na mleko kao podsticajne mere, kao i kakva će biti buduća strategija Ministarstva u odnosu na mala poljoprivredna gazdinstva. U raspravi su izneti i predlozi za poboljšanje informacija koje Ministarstvo dostavlja Odboru, kao i apel da se u budžetu za narednu godinu predvide adekvatna sredstva za protivgradnu zaštitu, kao i da se posebna pažnja posveti poljoprivredi na jugoistoku Srbije. Takođe, članove Odbora je zanimala i informacija o korišćenju prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, kritikovano je vođenje registra grla od strane Uprave za veterinu sa pozivom na njegovo ažurnije vođenje, govorilo se o suzbijanju dermatitisa kod stoke na teritoriji Srbije, bolesti plavog jezika i pitanju odgovornosti učesnika u procesu vakcinacije koja nije dala efekte i drugo. Pohvaljen je potez Ministarstva o uvođenju robne marke srpski kvalitet, postavljeno je pitanje čije su sirovine u određenim proizvodima i predloženo da to bude propisano, a predloženo je i uvođenje srpske deklaracije na proizvodima i to na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za period od 1. jula do 30. septembra 2016.godine, a doneta su i tri zaključka Odbora. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Velimir Stanojević, Arpad Fremond, Goran Ješić, Nenad Božić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Danijela Stojadinović, prof. dr Miladin Ševarlić i Radoslav Cokić.

Predsednica Odbora za evropske integracije Marinika Tepić odložila je sednicu Odbora koja je započeta danas, do daljnjeg, a članovi Odbora će biti blagovremeno obavešteni o nastavku sednice. Sednici je predsedavala Marinika Tepić, predsednica Odbora.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period 1. januar – 30. septembar 2016. Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja članovima Odbora obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković, koji je upoznao je članove Odbora sa normativnim aktivnostima, istakavši da je u pomenutom periodu donet Zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, više uredbi, pravilnika, strategija i zaključaka. U nastavku izlaganja, državni sekretar informisao je Odbor o aktima koji su u pripremi kao i o međunarodnim, programskim i projektnim aktivnostima koje su realizovane u proteklom periodu. Izneo je podatak da ukupno izvršenje Budžeta za razdeo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iznosi 100,98 milijardi dinara, za period od 1. januara do 30. septembra 2016. godine. Nakon rasprave koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova usvojili Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period od 1. januara do 30. septembra 2016. godine. Sednici su prisustvovali i pomoćnici sekretara Zoran Milošević, Vladimir Pešić, Milan Popović i Zoran Lazić, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić Trefalt i načelnici Odeljenja Ljubiša Veličković i Biljana Zekavica. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milanka Jevtović Vukojičić, Radovan Jančić, Prim. dr Branimir Rančić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Ljupka Mihajlovska, Tatjana Macura, Tomislav Žigmanov, Milena Ćorilić, Boško Obradović i Jelena Vujić Obradović.

Na sednici Odbora za spoljne poslove, održanoj 8. novembra 2016. godine, Odbor je usvojio inicijative za posete, konstatovane su redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine, usvojeni su izveštaji o realizovanim posetama i konstatovani su ostali realizovani kontakti. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Jovan Palalić, Marko Blagojević, dr Milorad Mijatović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Maja Mačužić, Dragan Šormaz, dr Dijana Vukomanović, dr Sanda Rašković Ivić, Jelena Vujić Obradović, Nikola Savić i Žika Gojković.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 7. novembra 2016. godine odredio delegaciju Odbora za bilateralnu posetu Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine. Delegaciju Odbora za bilateralnu posetu Zajedničkoj komisiji za evropske integracije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine činiće članovi Odbora: Dušica Stojković, dr Muamer Bačevac, Zvonimir Đokić i Marinika Tepić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marinika Tepić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandar Stevanović, Marko Blagojević, Biljana Pantić Pilja, Vesna Marković, dr Muamer Bačevac, Branko Ružić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski i Dragan Veljković.

Na sednici održanoj 4. novembra, Odbor je usvojio zahtev narodnih poslanika Predraga Jelenkovića i Čabradi Gorana za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i prava na naknadu za odvojeni život od porodice. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, kao i obaveštenja generalnog sekretara o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Goranu Ćiriću, Miloradu Mirčiću i Marku Đurišiću, na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini. Odbor je većinom glasova doneo Odluku o novčanoj kazni za narodne poslanike Zorana Živkovića, Gorana Ćirića, Milorada Mirčića i Marka Đurišića, u iznosu od 10 procenata osnovne plate narodnih poslanika. U nastavku sednice razmatran je Izveštaj o korišćenju i raspolaganju sredstvima za rad Narodne skupštine u periodu januar-septembar 2016. godine, koji je podnela generalni sekretar Narodne skupštine Svetislava Bulajić. U Izveštaju su iskazani izvršeni javni rashodi i izdaci, koji su realizovani za finansiranje nadležnosti Narodne skupštine u posmatranom periodu u odnosu na planirana sredstva Skupštinskog budžeta za 2016. godinu, koji je sastavni deo Zakona u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu. Bulajić je istakla da je u skladu sa zakonskim odredbama, Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrdio Predlog skupštinskog budžeta za 2016. godinu u ukupnom iznosu od 1.867.843.000 dinara, koji je Vlada, bez izmena, uključila u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu, koji je usvojila Narodna skupština. Uštede u budžetu, između ostalog, ostvarene su i na osnovu sporazuma između Narodne skupštine i UNDP o pružanju usluga podrške Projektu „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Skupštine Srbije“, koji je zaključen 2012. godine, a kojim UNDP kao donator finansira navedeni projekat. Odbor je većinom glasova usvojio Izveštaja o korišćenju i raspolaganju sredstvima za rad Narodne skupštine u periodu januar-septembar 2016. godine. Odbor je na sednici utvrdio spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Marinika Tepić, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić i Branka Stamenković.

Na sednici održanoj 3. novembra 2016. godine, članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu razgovarali su sa srpskim poslanicima iz parlamenata Slovenije, Rumunije, Mađarske i Makedonije. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić je pozdravio goste i ukazao na dobru saradnju Ministarstva spoljnih poslova i Kabineta predsednika Vlade kada je u pitanju položaj Srba u regionu i Srba iz dijaspore. Kostić je naveo da je od velikog značaja da se kroz razgovor sa poslanicima srpskog porekla iz regiona upoznamo sa problemima sa kojima se susreću Srbi iz dijaspore. Podsetio je da je za Srbe u Sloveniji od velikog značaja osnivanje Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji i da očekuje da se u skorije vreme Srbima u Sloveniji prizna status nacionalne manjine, jer ih u Sloveniji živi oko 65.000. Prof. dr Slavomir Gvozdenović narodni poslanik srpskog porekla u Parlamentu Rumunije upoznao je članova Odbora sa položajem Srba u Rumuniji gde živi oko 18.500 Srba. Izneo je podatak da u Rumuniji ima šest srpskih osnovnih škola i jedna srpska gimnazija „Dositej Obradović“, ali da postoji problem prilikom obezbeđivanja udžbenika na srpskom jeziku u dovoljnom tiražu za sve studente i đake. U nastavku izlaganja izneo je da je od krucijalnog značaja za srpsku pravoslavnu crkvu povratak imovine (Makrin Dom), kao i primenjivanje dvojezičnih natpisa na svim institucijama u Rumuniji. Takođe, dodao je da je potrebno pojednostaviti dobijanje državljanstva izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu. Gvozdenović je informisao članove Odbora da je u rumunskom Parlamentu izglasan Zakon kojim je definisan 21. novembar kao Dan srpskog jezika u Rumuniji. Slavoljub Adnađ potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji naveo je da je Savez veliki doprinos dao otvaranjem tri granična prelaza 2014. godine, a koji su bitno unapredili ekonomsku saradnju dve zemlje. Takođe, upoznao je članove Odbora da država Rumunija izdvaja značajna godišnja sredstva za srpsku nacionalnu zajednicu. U nastavku izlaganja naveo je da je od matice neophodno obezbediti specifična sredstva za redovnu i vanrednu nastavu na srpskom jeziku i rešiti pitanje lektora srbistike. Ljubomir Aleksov, član parlamenta Mađarske izneo je podatak sa u Mađarskoj živi oko 10.000 Srba i da imaju najsređeniji status u regionu. Takođe, dodao je da je neophodno pojednostaviti dobijanje srpskog državljanstva Srbima koji žive u Mađarskoj. Ivan Stojiljković, član Parlamenta Makedonije, posebno je naglasio da u Makedoniji ne postoji informisanje na srpskom jeziku i apelovao na maticu da se preuzmu neophodni koraci u tom smislu. U nastavku sednice članovi Odbora vodili su konstruktivnu debatu a predsednik Odbora Ivan Kostić naveo je da će se svi predlozi i sugestije koji su izneti od poslanika iz regiona, uputiti nadležnim institucijama na dalje razmatranje i postupanje. Sednici je predsedavao mr Ivan Kostić, predsednik Odbora a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Vladimir Đurić, Jadranka Jovanović, Aleksandar Čotrić, Ljubinko Rakonjac, Blaža Knežević, Dragan Veljković, prim. dr Vlado Babić i Miodrag Linta.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 2. novembra, razmotrili amandmane podnete na predloge zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan i o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Odbor je, u skladu sa članom 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odbacio četiri amandmana podneta na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku kao nepotpune, i to: tri amandmana na član 1. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Saša Radulović i jedan amandman na član 2. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković. Odbor je ocenio da amandman na član 3. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je ocenio da je amandman na član 1. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Zoran Živković, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je amandman na član 1. Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za Balkan, sa Statutom Fonda za zapadni Balkan, koji je podneo narodni poslanik Saša Radulović, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da su dva amandmana Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, podneta na članove 44. i 49. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Manojlović, Krsto Janjušević, dr Dragana Barišić, Bajro Gegić, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Vojislav Vujić, Saša Radulović i Miroljub Stanković.

Na sednici, održanoj 2. novembra, Odbor je doneo Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač univerziteti akreditovani u Republici Srbiji, zajedničkim dogovorom. Članovi Odbora takođe su odlučivali i o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom. Predsednica Odbora Maja Gojković podsetila je da je 19. oktobra dostavljen dopis ovlašćenom predlagaču – udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, da je Narodna skupština na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2016. godini, održanoj 11. oktobra, razmotrila, u okviru prve tačke dnevnog reda, izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, kao i da prilikom glasanja nijedan od kandidata koji je predložen od strane ovlašćenog predlagača nije izabran. Nakon rasprave koja je usledila o drugoj tački dnevnog reda sednice, članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku o pokretanju postupka za predlaganje kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije koje predlaže ovlašćeni predlagač udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, zajedničkim dogovorom. Predsednica Odbora naglasila je da će nadležna služba Narodne skupštine objaviti javni poziv za predlaganje kandidata za izbor člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije u Službenom glasniku Republike Srbije, dnevnom listu Politika i na internet stranici Narodne skupštine, nakon čega će ovlašćeni predlagač imati rok od 15 dana da nadležnoj službi dostave obrazložen predlog sa dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći narodni poslanici i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Aleksandra Čabraja, mr Jadranka Jovanović, Srbislav Filipović, Nataša Mićić, Nataša Mihajlović Vacić, Marko Krlić, Đorđe Vukadinović, Snežana Paunović, Stanija Kompirović i Vesna Marjanović.

Na sednici održanoj 2. novembra članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama u pojedinostima, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama podneta su ukupno 57 amandmana, a Vlada i Odbor su prihvatili devet. Odbora je podneo i dva svoja amandmana, na član 44. i član 49. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na šest pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Ivana Kolić, Zoran Milekić, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Jovo Ostojić, Velimir Stanojević, dr Dragan Vesović i Sonja Pavlović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, na sednici od 1.novembra, razmotrio amandmane podnete na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Odbor je ocenio da amandman na član 36. Predloga zakona, koji su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je ocenio da je preostalih 56 amandmana podnetih na Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jasmina Obradović, Bajro Gegić, Jelena Žarić Kovačević, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Elvira Kovač i Miroljub Stanković.

Na sednici od 31. oktobra, članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove razmotrili su informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Informacije je predstavio potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović istakavši da je u prvih devet meseci ove godine ukupan kriminalitet smanjen za 5,4 odsto. Protiv 36.601 lica podnete su krivične prijave, a opšta stopa kriminaliteta je manja za 5 odsto. Takođe, rasvetljeno je 51,2 odsto krivičnih dela i oduzeta je višestruko veća količina droge, odnosno, zaplenjeno je 1,9 tona opojnih droga, što je mnogo više, u odnosu na isti period prošle godine, što govori o trendu napretka, zaključio je Stefanović. On je dodao da je i manji broj krivičnih dela protiv života i tela za 4 odsto, a preko 70 odsto ubistava je rasvetljeno, manje je i imovinskog kriminala za 10 odsto, a za 11 odsto je manje kradenih motornih vozila. Stefanović je rekao da je u oblasti maloletničkog kriminaliteta stopa manja za 15,5 odsto, a učešće ovog oblika kriminala u opštem kriminalu je opala sa 6,5 na 6 odsto, što je rezultat rada svih društvenih činilaca. Kada je reč o suzbijanju sive ekonomije, Stefanović je istakao da je ostvaren bolji rezultat za jednu trećinu u odnosu na prošlu godinu, a dvostruko je bolji rezultat kod zaplene akciznih proizvoda, posebno duvana i cigareta. Javni red i mir je stabilan, imajući u vidu da je u prvih devet meseci održano 36.140 javnih skupova i čak 432 neprijavljena skupa, a bez narušavanja javnog reda i mira održano je i 2.274 kulturno-zabavne manifestacije. Govoreći o stanju bezbednosti granice, Stefanović je istakao da je stanje stabilno i da ima manje krijumčarenja ljudi. U saobraćajnim nezgodama je 1,4 odsto manje poginulih, od ukupno 26.066 saobraćajnih nezgoda. Vatrogasne jedinice intervenisale su 18.624 puta i tu takođe ima manje poginulih i povređenih. Po pitanju migracija u prvih devet meseci ove godine ukupno je registrovano 107.891 migrant, od kojih je 9.869 zatražilo azil, a 1.786 je procesuirano zbog ilegalnog prelaska granice, dodao je Stefanović. Trenutno u Srbiji boravi oko 7.000 migranata u prihvatnim centrima, uz veći broj ilegalnih migranata na ruti. Preko 23.000 ljudi je pokušalo nezakonit ulazak na teritoriju Srbije, podnete su 284 prijave zbog krijumčarenja ljudi, a problem predstavlja to što organizatori krijumčarenja nisu u Srbiji, već ili na početku rute u Turskoj ili u zemljama EU, te će stoga EU uputiti dodatne snage Fronteks, na granicu Srbije i Bugarske kao pomoć našoj i bugarskoj policiji u suzbijanju ilegalnog prelaska granice, rekao je Stefanović.U raspravi koja je usledila članovi Odbora i ministar unutrašnjih poslova razmenili su mišljenja o migrantskoj krizi, krivičnim delima i prekršajima migranata, problemu ilegalnog oružja i njegovoj legalizaciji, slučaju generala Dikića, usavršavanju pripadnika policije i njihovoj spremnosti, sredstvima EU za boravak migranata u Srbiji, aktivnostima MUP-a na identifikovanju organizatora trgovine ljudima, pripremi zakonskih promena radi sprečavanja nasilja nad ženama i decom, informacijama o pronalasku oružja u blizini porodične kuće predsednika Vlade, slučaju Savamala i postupanju policije, protestima građana, rezultatima saobraćajne policije, ubistvu vođe navijača u Beogradu i objavi rata mafiji, izboru direktora policije, strukturi dostavljenih informacija o radu MUP-a, informacijama o privatnom obezbeđenju i njihovom licenciranju, koordinaciji MUP-a sa drugim službama od značaja za nacionalnu bezbednost, nedostatku komparacije rezultata rada sa drugim kvartalima, unutrašnjoj kontroli, novoj doktrini u radu MUP-a, aferi iznošenja podataka, angažovanju pripadnika MUP-a na obezbeđenju ličnosti i svedoka, broju policajaca u mirovnim misijama, broju samoubistva policajaca i drugo. Nakon rasprave, Odbor je većinom glasova članova prihvatio informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode januar-mart, april-jun i jul-septembar 2016. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Zoran Dragišić, Marko Blagojević, Dubravka Filipovski, Božidar Delić, dr Vesna Rakonjac, Borislav Kovačević, Duško Tarbuk, mr Jasmina Nikolić, Vladan Zagrađanin, Momčilo Mandić, Jasmina Obradović, Zoran Radojičić i Marko Đurišić.